Afrika
se radosti u tropskim krajevima dočekuje noć u kojoj je čovek siguran za ovoj život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se razgoliti, izloži kožu svetlosti zvezda, meseca, pa da se razume otkud onoliko nesvesno ogorčenje kod tropskoga
Njena drugarica Jo, ne manje stara i sparušena, nosi na glavi nešto što liči na kalpak, i njena je uloga u igri da odgovori na svaki pokret prve igračice.
dobijene i nesmotrenim izlaganjem samo ruku, a pričali su mi i da je bilo belaca koji nisu nikada poneli tropski kalpak.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Već Šamika ide u školu. Već sad nosi malu „atilu”, mali crn kalpak od kadine, i žute mamuze, zasad još bez žvrkova, sa dugmetom, da nogu kako god ne povredi.
Tako gospodar Sofra izvadi sve paradne stvari: čakšire, čizme sa srebrnim mamuzama, dolamu, ćurdiju, pojas i kalpak, i tako će se namalati, ali, naravno, sa nadžakom u ruci. Obuče se po redu, uzme nadžak i kaže da je gotov.
Čakšire, čizme s mamuzama, pojas, dolama, ćurdija, kalpak i štap. Još i veliki prsten htede na prst navući. Ne dade mu Čamča, no donese mu sablju da opaše. Sofra se smeje.
Matavulj, Simo - USKOK
i kanda malo razgovarahu; svi, osim jednoga, imađahu fesove bez kićanka, a onaj jedan, na sredini klupe imao je kožni kalpak, a ispod struke mu provirivahu srebrne toke. Bješe postariji, orlujskoga nosa i dugačkih povijenih brkova.
Mi smo umolnici! — Ako je tako, evo ću i ja vas slušati gologlav! — reče on i skide kalpak. Mrgud nastavi: — Ti lijepo znaš, sinovče, da je tvoja radost i naša radost, da je tvoja žalost i naša, da, kao što
Trebalo je još samo da obuče zelenu dolamu, da natakne kalpak, da pripaše jednu od onijeh sabalja što višahu u bogatoj oružnici, pa eto ga, kakva su ga zapamtili Turci i Francuzi
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
li koga još stvarno živa da ga prenesemo u svoje sobe kraj crvenog gumna ispod sunca na gornje čaršave vetra gde se kalpak za kalpakom kotrlja? Deco gde je seme? Zar da vas nasledi trava?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
16. Pođo s puškom, koledo! u livadu, koledo! Pusti konja na livadu, A ja odo pod kruščicu, Metnu kalpak na jabuku, A puščicu na kruščicu, A rogljicu pod glavicu.
Na njemu je zelena dolama, Izvezena od suvoga zlata. Na glavi mu kalpak i čelenka, Na čelenki devet perjanica, Okićene dragijem kamenjem.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ršum ponovo zavitlaj, te razagni sunčane zrake. Tako je bivalo na izmjenu. Najzad dodijalo Svecu, te namače samur-kalpak na oči a obode bjelca. Brzo Đuro prejezdi more i primorje i prispje na granice naše.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zlatnijem se štitom zaštitio, na plećima mu ćurak, a na glavi kalpak. Što će njemu ćurak i kalpak? — Kad mu treba ploska i nadžak: plosku piti i nadžakom se biti. U dvoru mu bila dva puta.
Zlatnijem se štitom zaštitio, na plećima mu ćurak, a na glavi kalpak. Što će njemu ćurak i kalpak? — Kad mu treba ploska i nadžak: plosku piti i nadžakom se biti. U dvoru mu bila dva puta.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
zbrka kalavrtski — kalabrijski Kaligula — rimski car iz V stoleća kalpagdžija — majstor za izradu kalpaka (kape) kalpak — kapa, šešir kamara — soba kamarad(a) — drugar kamilavka — popovska kapa kanave — kanabe kanon — crkveni zakon
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
se — vi to sigurno znate — da ste nekad bili kavalerijski oficir i da u svom kovčegu još čuvate oficirsku sablju i kalpak. Dajte da poslije toliko godina raščistim sebi tu tajnu, recite mi: je li to istina?
Petrović, Rastko - AFRIKA
se radosti u tropskim krajevima dočekuje noć u kojoj je čovek siguran za ovoj život do zore, u mogućnosti da odbaci kalpak, da se razgoliti, izloži kožu svetlosti zvezda, meseca, pa da se razume otkud onoliko nesvesno ogorčenje kod tropskoga
Njena drugarica Jo, ne manje stara i sparušena, nosi na glavi nešto što liči na kalpak, i njena je uloga u igri da odgovori na svaki pokret prve igračice.
dobijene i nesmotrenim izlaganjem samo ruku, a pričali su mi i da je bilo belaca koji nisu nikada poneli tropski kalpak.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOGDAN: „Gospodar je s gospođom...“ A to znači: Gospođa se u muško oblači. BOŠKO: Ona kalpak, — a on perišane. — BOGDAN: Gospa toke, — gospodar vistane. — BOŠKO: E, bruke! Muške ruke — ženske belenzuke.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šta mi imamo jedan s drugim? Moja monaška halja je za njega pretesna. Njegov kalpak bi meni padao na ramena. Ja bih možda i poželeo da budem kao on, ali on nikada ne bi pristao da bude kao ja.
Puštam da mi voda silazi niz kičmu, slivajući se sa gole glave. Kalpak sam izgubio negde usput u onoj panici koja me odjednom zahvatila kad sam se okrenuo i video šta sam uradio.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Čisto plavetne čakšire, po najnovijoj modi načinjene, preko koji skoro do kolena lepo izvezena dolama, na glavi kalpak pokazivaše da je Roman od velike kuće, i za znak da je riter, imao je čizme s mamuzama.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I ova — „hala haletina“ — dala joj je konja lastavicu, svileni barjak, buzdovan, sablju, volujsku kamdžiju i samur-kalpak. Konj lastavica je poleteo, a naši junaci su se razbegli kud koji.
No devojka ih je sve skupila kamdžijom, ispitala ih ko su i otkuda, a onda bacila na zemlju svoj kalpak i naredila da ga dignu, pa ko ga digne i metne na glavu tome će biti žena a ostale će pobiti.
Miloš je jedva pomerio kalpak, vojvoda Janko ga digao do kolena, Momčilo više kolena, dete Grujica do pojasa, Relja Šestokrili do „belog grla“, a
junaka (u pesmi Ženidba kralja Vukašina): Što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten
toke od četiri oke; a na noge kovče i čakšire, žute mu se noge do koljena, pobratime, kao u sokola, a na glavu kalpak n čelenke, jedan kalpak, devet čelenaka, i deseto krilo okovano, a iz njega do tri pera zlatna, što kucaju Gruja po
oke; a na noge kovče i čakšire, žute mu se noge do koljena, pobratime, kao u sokola, a na glavu kalpak n čelenke, jedan kalpak, devet čelenaka, i deseto krilo okovano, a iz njega do tri pera zlatna, što kucaju Gruja po plećima, — valja krilo
Al' da vidiš čuda velikoga: što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten
su s' jedan drugom zavjerili: đe se jedan u nevolji nađe, da mu drugi u pomoći bude; pak poteže dizgene Šarinu, samur-kalpak na čelo namače, te sastavi samur i obrve, a poteže sablju okovanu, na Bogdana pogleda popreko.
se onde desi na vratima kad se šeta vojvoda Milošu: krasan junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama; obazre se i pogleda na me, s sebe skide kolastu
Za njim ide Kosančić Ivane: krasan junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama, na ruci mu burma pozlaćena; obazre se i pogleda na
ću tebi ručni dever biti“ Za njim ide Toplica Milane: krasan junak na ovome svetu, sablja mu se po kaldrmi vuče, svilen kalpak, okovano perje, na junaku kolasta azdija, oko vrata svilena marama, na ruci mu koprena od zlata; obazre se i pogleda
Ode Marko caru na divana, sede caru do desna kolena; samur-kalpak na oči namiče, a buzdovan uza se privlači, britku sablju na krilo namiče.