Dučić, Jovan - PESME
Moj će se dan novi da javi s vrhunca — I kao što nekad plovljaše po kalu, Zaigraće srce na svetlosti valu, Kao cvet očaran, otvoren spram sunca.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ni Petkov cyced niti Sredin ženik. IV Klopara točak klimavog ustrojstva, po kalu kleca - ne kotrlja zvezde. Četvrtak Petku: Ne čekajmo gosta u mraku neko Kotaricu steže!
Pandurović, Sima - PESME
Muzika jeca tonom čiste tuge. Gasi se sunce i zraci mu bléde; Spušta se tama; umiru sve dýge U kalu sveta, u haljini bede. Mrak! mrak se hvata dubok.
Jer svako zlo, najzad, sebe jede, suši; I za njega neće biti leka druga Dok se, ipak, u svom kalu ne uguši, I ne prođe kao bura, pomor, kuga...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
posebno istakao, kao i kasnije Miodrag Pavlović, ovakve ritmičke postupke u Sterijinoj poeziji: I kao pečurka, u kalu začeta, Prsnu o gusti, tvrda groba mrak.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1890. VOLEO BIH ZGREŠITI... E baš bih volô jednom Zgrešiti rodu svom, — (Do sad se nikad nisam Našô u kalu tom). „Od kud ti takva želja? Ta zar te nije sram?“ Nije; jer od kud niče To vrlo dobro znam.
Bojić, Milutin - PESME
(Bez datuma) XXXIV Odlazi od mene i toni u kalu, Idi putem kojim duša mrtva biva, Putem gde se mladost trenutno uživa I predaje ludom i poročnom valu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ode svojoj tankoj kuli, sjede malo te se napi vina, pa pripasa sablju okovanu, i prigrnu ćurak od kurjaka, a na glavu kalu od kurjaka, priveza je mrkom jemenijom; pa uzimlje koplje ubojito, pa se spušta u podrume Šarcu, te opremi Šarca od
mu reče doći, ni ne doći, a on ode na tanaku kulu, te oblači na se odijelo: a na pleći ćurak od kurjaka, a na glavu kalu od kurjaka; pa pripasa sablju okovanu, jošte uze koplje ubojito; i on siđe u podrume Šarcu, poteže mu sedmere kolane; pa
Tada usta Kraljeviću Marko, on izvrati ćurak od kurjaka, i izvrati kalu od kurjaka; svome Šarcu poteže kolane, pa objesi mješinu sa vinom, s druge strane tešku topuzinu, da ne kriva ni tamo
Mili bože, čuda velikoga! Da je kome stati pa gledati: kako kroji kalu vučetinu, kako c’jepa suru međedinu, a rastura orlu perušinu!