Jakšić, Đura - PROZA
Vele neki da su pobožni, ali oni ne veruju u boga... O, znam ja njih dobro!... Kam’ da ih svi znaju!... Pod onom crnom haljinom nema srca, nema duše; onda kad ti najlepše govori, onda ti najcrnje misli.
Radičević, Branko - PESME
tvoje velje bruke Oh ne beli sa munara viti, Ni s mečeta oni ponositi, Krvca divna tu se prosipala, Krvaca tvrdi kam je prolokala, Kam se kruni, kamen se komada, Pa sve komad za komadom pada, Jošte malo, nekolika časa, Pa im nema
Oh ne beli sa munara viti, Ni s mečeta oni ponositi, Krvca divna tu se prosipala, Krvaca tvrdi kam je prolokala, Kam se kruni, kamen se komada, Pa sve komad za komadom pada, Jošte malo, nekolika časa, Pa im nema ni traga ni glasa,
Eno Turak' — oh ti njegov jade! — Međ njima je zacelo i Rade, Nosi Cvetu, Bog joj pomogao! Ma je Gojku kam na srce pao.
Suze lila, jade nabrajala, Ime njemu često spominjala, Tužno, jadno — kam bi zaplakao, Ma jad otaj dugo ne trajao.
Stoji vrlet čudo i strahota, Sa svih strana strma i visoka, Kam do kama, a sve raskrhano, Ponajviše na jednojzi strani, E tu bezdan strahotan zinuo, Pravo leglo smuka i zmajeva,
“ Tako zbore, puške potprašuju, I na Turke mrko pogleduju. Za kam jedan zapao i Milun, Ukraj njega Fatima djevojka, Ona gleda dolje niz stijene, Vidi Turke e konje sjahuju, I na
Sveto mesto, jako što ja gazim, Svaki danak kojeno polazim, Kamo ode boginja ti, kam? (O KRASNA TI PEVANjA SJAJNA VISO) Okrasna ti pevanja sjajna viso, Ka meni amo kako sjaješ lepo, Mene(k)a oko
“ Kroz srce je udri strela, Zatrepeta moma bela, Na kolena o tle pade, Pa mi studen kam postade, Studen kamen, krasan, beo, Niko beljeg ne video.
Već je blizu, i sve bliže, Već do zlata svoga stiže. Tu ga snaga sva izdade, Na kolena kraj nje pade; Još zagrli kam studeni, Pa se i sam okameni, Jošte stoje zagrljena Tamo, brate, dva kamena; Još iz kama voda bije, Još usala
74. Kâ dete mu s' ona čini, Za lepirom kad poleti, Ni gla rupa po ledini, Ni pred sobom kam taj kleti. Oh ko bi mu, ko bi mogâ Itnut kamen ispred noga? 75.
100. Kako j' kroz kam, što j' opao, Jedva u njeg' ući mogâ, A pod svodim' kako, jao, Ječaše mu ispod noga; Kako svr njeg' iz zidova Po
na prozoru, Gledao je ognja živa, Gledao je belu zoru E pred njime svet otkriva; Beži tama ispred njega, Ma sa srca kam ne bega.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
BEG PINTOROVIĆ: Al tu ne vredi samo ja da pristanem! Kako da kam kadiji, kako da privolim Hasanagu? Lude li žene, bože moj! Sad mi je jasno zašto je aga najurio!
Kostić, Laza - PESME
munja po tom pramenu, kâ da su slova u tom plamenu, lijepo čitam što mi piše plam: „Dok na tu zemlju ovi stoji kam, najcrnji vrag je Srbin sebi sam!” U Somboru, januara 1902.
u bogu, mnio, duša mi počiva, zato i sebe predade bogu. U bogu, reče, naći je mogu! — Oh, kamo da je, kam da je tako, kam' da je tako samo opako, al' nisam, nisam, ej, tužna ćeri, u bogu nisam ni u božjoj veri!
u bogu, mnio, duša mi počiva, zato i sebe predade bogu. U bogu, reče, naći je mogu! — Oh, kamo da je, kam da je tako, kam' da je tako samo opako, al' nisam, nisam, ej, tužna ćeri, u bogu nisam ni u božjoj veri!
u tebi mi oči zar? pa na meni šta još osta da naknade bude dosta za te strasti nenažar?” „Oh, kam da je za odnetak ove kose silni spletak, žela mojih neprovir!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Ljuba počne alegro iz jedne opere.) STANIJA: Pa to ti sviraš? LjUBA: A da šta ćeš? STANIJA: To ništa ne valja. Kam ti Ajduk Veljko, kam ti druge pesme? LjUBA: E, to je sasvim prosto. STANIJA: Nego to tvoje cilulu, cilulu.
) STANIJA: Pa to ti sviraš? LjUBA: A da šta ćeš? STANIJA: To ništa ne valja. Kam ti Ajduk Veljko, kam ti druge pesme? LjUBA: E, to je sasvim prosto. STANIJA: Nego to tvoje cilulu, cilulu. Zlo, kjerko, kraj sveta.
LjUBA: A što? Zar nije lepo? (Metne šešir na glavu.) Gle, majka. STANIJA: Da plašiš čvorce sas te repove. Kam ti krasan fes, nego to nemački. LjUBA: A fes je opet turski. STANIJA: Ako će, barem je lep.
STANIJA: Tako u naš vilajet pevaju kurjaci, kad dojdu mesojeđe. LjUBA: Tebi sve nije pravo. STANIJA: A kam ti Damjanova ljuba, kam ti Ajduk Veljko, kam ti: Zaspa Ranko pod jablanom. LjUBA: Pa i te su o ljubovi.
LjUBA: Tebi sve nije pravo. STANIJA: A kam ti Damjanova ljuba, kam ti Ajduk Veljko, kam ti: Zaspa Ranko pod jablanom. LjUBA: Pa i te su o ljubovi. STANIJA: Jes’ ja, ama nisu bezobrazne.
LjUBA: Tebi sve nije pravo. STANIJA: A kam ti Damjanova ljuba, kam ti Ajduk Veljko, kam ti: Zaspa Ranko pod jablanom. LjUBA: Pa i te su o ljubovi. STANIJA: Jes’ ja, ama nisu bezobrazne.
Šta je to? PIJADA: Kazem vam: slingovati, necovati, strikati, heklovati. STANIJA: Sve vam je naopako, pa i posla. A kam vam da vezete, da pletete, da nižete? PIJADA: Pa to je, boga ti, majka. STANIJA: Kako je to, kad ne govorite?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Trag ti se utro, trnjem gazio, pseći nakote! Gluvo ti doba kad svane jutro u kam zgodio vražiji skote! o trnju gnjio - rđa te jela! Sjeme ti bilo puhor pepela!
trona, u žarkoj jezi Vrhovnog trinoma, iz čijeg vira, uzdrhtalog valno, tek krhka forma trudi se da ščvrsne u kam, i plavet, ukrštaje krsne.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
kalovit - blatnjav kalfa - izučen trgovački ili zanatlijski pomoćnik kalčine - vrsta suknenih čarapa, dokolenice kam - kamen kamen metati momačko takmičenje u snazi) ko će dalje kamen odbaciti) kamdžija (kandžija) bič, duga, tanka uzica
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— More, promisli još sad kud bi strugnuo kad ga zagledaš, a volove — batali.... — Ko zar ja? Ehej, kićo! Kam' da hoće, pa da mu očas zakuka majka... — Šta veliš ti, Ljubiša? — Tss... ništa vala... tek onako. Ko mu zna!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
»Pravo veli! — reče u sebi Sreten — pravi kreten, sudeći po licu.« — Nijesam, gospodine, a kam’ da jesam! Sreta odahnu, a valjda je rekao u sebi nešto na formu »Hvala bogu«, a zatim ćušnu tu strašnu knjigu ispod
’Ajd’ sas zdravlje, a ja će si drugi selamet da tražim; da se prifatim pod moj staros za drugu poslu. Kam’ sreća da pre učini’ tako, najbolje beše toj! — svrši ćir Đorđe ljutito, pa se nabrecnu na Zaca ni kriva ni dužna.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VOJVODA BATRIĆ Turci braćo, — u kam udarilo! — što ćemo vi kriti u kučine? Zemlja mala, odsvud stiješnjena, s mukom jedan u njoj ostat može kakve sile put
Da se mogu razgovorit, srce moje, a sa mrtvom tvojom glavom, kam da mi je! da ti crne oči viđu, oči moje, da poljubim mrtvu glavu, mjesto brata, da očešljam dugi perčin, jaoh meni!
e se zemlja sva isturči, Bog je kleo! Glavari se skamenili! kam im u dom! SVI GLAVARI PLAČU, I KAD ČUŠE IME BATRIĆEVO, SVI PLAČUĆI IZIDOŠE PRED POKAJNICE.
KNEZ ROGAN Nevolja je, braćo, da s' ubije! Kam bi crkâ od ove žalosti, a ne sestra za onakvim bratom, e predivan bješe, jad ga našâ!
nužde rađu nove sile, djeistvija naprežu duhove, stjesnenija slamaju gromove; udar nađe iskru u kamenu, bez njega bi u kam očajala.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ali postoje i naročite formule kojima se kletva suzbija, ometa, otklanja (U kam uprla! Pas rekô, pas odrekô itd.). Osim ovako ozbiljnih kletvi postoje i one šaljive (za psa: Gazda ti se repom zakitio!
— Na mlađima svet ostaje. O ČOVEKU — Čeljade na svijetu, kap na listu. — Od povoja bez pokoja. — Drvo je drvo, kam je kam, a čovek je i drvo i kam. — Drvo bez grane i čovek bez mane — ne mogu biti.
O ČOVEKU — Čeljade na svijetu, kap na listu. — Od povoja bez pokoja. — Drvo je drvo, kam je kam, a čovek je i drvo i kam. — Drvo bez grane i čovek bez mane — ne mogu biti.
— Od povoja bez pokoja. — Drvo je drvo, kam je kam, a čovek je i drvo i kam. — Drvo bez grane i čovek bez mane — ne mogu biti. — Vino od loze, mlijeko od koze, čovjek od čovjeka.
— Bolju ćeš čuti nego ćeš reći. — Od ćutanja glava ne boli. — Koja se ne rekne, ona se ne čuje. — Kam iz ruke a riječ iz usta. — Ispuštenu reč ne stiže. — Što prođe preko devet zuba, ode preko devet brda.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kucne njim u kam govoreći: „Sve žuti cekini da budu!” I cekini iz kamena porevaše tako da njega pritiskoše i zamalo ne udaviše, a on
i kao snijeg bijelo, govoreći mu: „Hajde u ono najviše brdo što znaš, tu ćeš naći veliki bor, i pod borom trorogi kam iz kojega pišti voda kao suza; iskopaj ispod kamena toliko dubine koliko je on visok, pa će ti se otvoriti obla jedna
čoek probudi obeseli se, digne se, obuče se i trkom put onoga mjesta đe mu je rečeno, i kad ugleda oni bor i pod njim kam suzoviti i trorogi, onako sam uloži kopati, i tek što je treći put kljukom udrio u zemlju, začu ozdol jedan glas kao
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Gle: tu zasta telo naviklo da luta, Kao da se u kam vrže ruka, noga. Prohujalog doba vir me celog guta. Kamena kućo pocrnela od groma S tragovima kiša, veka, vetra,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
On ljubi hladni kam“. V. Ilić LX KORINTSKA HETERA Krilata Božice moja! hajd'mo u doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše bogatstvom
„Prigrli ova jata blagodatna!... I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo k'o kap sunca zlatna...“ I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti, i sobu mi zari...
Taj manje tuži, manje jada zna. Veselo čedo Arkadije cvetne, On ne zna šta je trnje, šta je kam; Za kršne klance on je sluš'o možda, Ali po njima nije iš'o sam; Za njega svet je perivoj od ruža, Po cveću šeće kao
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
i opet da mu je da to bude što dalje, što docnije, da se odgodi još na godine... — Kam’ ti žena, bre, da te obiđe?... Ala joj sevaju oči, pos’ joj njen! — viče mu jedan pijan žandarm.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I taj pogled, k'o kam da je neki, Padao je na mene i snove, Na budućnost, na prostor daleki, Na ideje, i sve misli nove.
Miljković, Branko - PESME
Vuk St. Karadžić Otvori kam u kom iskra malaksava, Da lepši od praznika običan dan bude. Iznesi blago iz lažnih ostava, Iz izmišljenog pakla
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Obrana tome kam'? Kam' krilo slatko, moćni zaklon? Dušana davno nam nema, stuba Od koga sile Stambol je strepio! Ni Marka nema,
Obrana tome kam'? Kam' krilo slatko, moćni zaklon? Dušana davno nam nema, stuba Od koga sile Stambol je strepio! Ni Marka nema, strašnoga
Kosti u prah, prah u ništo, Duša para, para vjetar — Gle na čem je nadežda nam Sveg života osnovana! Kam' blaženstvo u vazduhu? Be li svijet a pod zemljom?
Denkѕt du auch an jene Stunde, Als die ѕchmerzlіchtrübe Kunde Unѕ’rer Trennung plötzlich kam? Als ich habe zіehen müѕѕen, Und als ich, mit tauѕend Küѕѕen, Meіnen Abѕchіed von dіr nahm?
Nastasijević, Momčilo - PESME
VII Lek si, a gnjijem u srcu. Krotinom ćuv to mrzli razjede kam. I jer lek si, jer toplo bude svima, čudno me u proleti ovoj zima. Lek si, bolujem te sam.
3 I čudom, u neprohod me spletu, putanje isprave se krive; i radosnica suza orosi me kam. 4 I kroz golet me, u mahu, dah zastruji aprila.
Umine li, u kam uminula, Eto nama na smenu nevolje, Nerodice ljute gusenice: Gde daždilo, dažda nas obiđe, Gde sledilo, po nama se
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Da se mrtvac ne bi povampirio, meće se vrh njega, kako nam u pripovetki Prokleti kam kaže Stjepan Mitrov Ljubiša, »red ploča, gomila kamenja i navile drača« (Prip., 202; upor. i Daničić, Posl.
Ilić, Vojislav J. - PESME
On ljubi hladni kam. 1883. PROLEĆE Proleće milo na zemlju slazi, I sunce zdravi polja, breg, Studene zime gube se trazi. I kopni sneg.
Veselo čedo Arkadije cvetne, On ne zna šta je trnje, šta je kam; Za kršne klance on je slušô možda. Ali po njima nije išô sam.
Na trošni spomen ona spušta glavu, A povetarac leluja sedu vlas... Srce se stvara u kam, duša ledi, A na usnama izumire glas I samo suze teku...
Šantić, Aleksa - PESME
Prigrli ova jata blagodatna! I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo ko kap sunca zlatna''... I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti i sobu mi zâri.
Moji su očevi iz koliba grubi', Gdje se gusle čuju, pripovjesti, bajke, Gdjeno djecu uče proste, dobre majke, Kam rođeni kako brani se i ljubi...
dolu i tu po vrhuncu, Travke i cvijet i korjenja niska — Stabla i grane, zametak i truncu Svaku; i gvožđe, zemlju i kam goli... I vidim gdje se gladan penje suncu, I crvotočina zlatna pada doli. 1911.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Al’ besjedi Milica gospođa: „Kam’ mu konji? poklali ih vuci! Kam’ oružje? odneli ga Turci! Kam’ odjelo? ostalo mu pusto!
“ Al’ besjedi Milica gospođa: „Kam’ mu konji? poklali ih vuci! Kam’ oružje? odneli ga Turci! Kam’ odjelo? ostalo mu pusto!
“ Al’ besjedi Milica gospođa: „Kam’ mu konji? poklali ih vuci! Kam’ oružje? odneli ga Turci! Kam’ odjelo? ostalo mu pusto!
Veli njemu Sava od Posavlja: „Kad se, bego, prestavio Janko, kam’ Jankova tri ćemera blaga? Kam Jankovo ruho i oružje?
Veli njemu Sava od Posavlja: „Kad se, bego, prestavio Janko, kam’ Jankova tri ćemera blaga? Kam Jankovo ruho i oružje?
Al’ govori Sava od Posavlja: „Bud si, bego, čohu ukopao, ti nijesi srebro ukopao: kam Jankova zelena dolama, na dolami trideset putaca, svako puce od po litru zlata, a koje je puce pod gr’ocem, ono jeste
ćuraka i bez anterija, bez saruka, u malim kapama, bez čizama i bez jemenija, gole, bose topuzima tuku: „More, baša, kam’ poreza naša?“ U po polja Đorđe sablju vadi, zulumćarske odsijeca glave.