Jakšić, Đura - PROZA
Poslednja nada sirote udovice, ta čađava kolibica, srušila se... Sa leve strane ćuprije beše ozidana od tvrdog kamena mehana — mehana prve klase. Mehandžija je udivljen gledao kako se hrabri momci sa pomamnim talasima bore.
stenje plavi se u sivoj daljini; samo onde gde sunčevi zraci dopiru, vidiš kao neke bele kule — to su stene od krečnog kamena.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Glave kao lubenice i tikve? Glave kao zemljane ćase i lonce? Zar se nikada nisi zapitao da te čizme možda nisu od kamena, a gazde su te poslale preko vode? Da li si se ikad zapitao da li ćeš uspeti da izuješ te čizme?
slušali i s konja, i iz groma, sada ga vidimo kako nem, klečeći, u pepelu, s čelom pri temelju, šapuće u uvo gluvoga kamena, kojim sluša, i možda čuje, Bog.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
(Ne znam zašto se zove Reljino Polje, a imaju dva kamena velika, i vrlo u daleko stoje, i to pričaju da je skakao Relja Krilatica, i da se onde svagda brala za Turaka skupština
No nevolja iziđe na um. Potrčimo preko strane, nađemo dva povelika kamena, podmetnemo pod točkove: top se diže upravo u turske konjike.
Poče mi govoriti: „Proto, čujem ja, da si se ti vrlo uplašio; ali ne boj se, pope: tvrda je turska vera, tvrđa od kamena; ja sam alis (pravi) Turčin Krajišnik, a nisam ka̓ ovi Bošnjaci, koji dadu veru pa pogaze.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
rezanje fitilja na voštanim svećama mutavdžija — zanatlija koji pravi pokrovce mučnjak — veliki sanduk niže vodeničkog kamena u koji pada brašno Nabelajisati — naići na nesreću, nastradati nazime — svinja od godinu dana nazor — silom
koja se mesi na Božić, a u nju se stavlja zlatan ili srebrn novac čekalo — parče drveta što odskače od vodeničnog kamena i svojim pokretanjem izaziva ravnomerno priticanje zrna pod kamen čekmedže — fioka čest — deo čilaš — siv konj čini —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pa kakvi roditelji opaka i deca. I danas mi srce zaigra kad vidim kako se mladež baca kamena s ramena, rve i skače... Nekad je, zaista, to moralo lepo biti, jer se omladina crnobarska samo tim i takvim igrama
Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je Crna Bara znala da je Stanko najbolji nišaidžija. Ali... đavo ga znao!...
to sam video!.., A ja sam gađao u glavu... usred glave!... A kad je posrnuo, onda je i pao!... Nije mu glava od kamena, pao je!... Jeste, pao je!... I on uveravaše sebe da je pao... Ali na uveravanju i ostade...
Vatra se skoro poče tuliti kad on diže glavu i reče više za sebe: — Darnuli su ljutu guju ispod kamena!... I sam bi im đavo oprostio, ali on nikada!... Taj će se svetiti na sedmom kolenu!... 12.
— Ružno vrijeme? — pitaše Turčin. — Ružno. Kiša iz drveta, iz kamena, što ono onaj kazao. A pomrčina kao testo. Da mi je ko opalio šamar, ne bih mu se mogao odužiti!...
Da mu odem kući da ga tješim i razgovaram?... — Nemoj, aga! Ti ga ne poznaješ. Pasja je to sorta! Pre bi od kamena reč izmamio nego od njega!... Bolje je da se mi držimo Ivana. On je čovek poštovan i viđen. Lazar je tvoja senka.
— pitaše Zeka. — Nama ne bješe suđeno mir da mirujemo nego da se seljakamo i prebijamo od drveta do kamena!... Svi smo mi jedna svojta, svi smo Selakovići!... Kome je od vas djed temenom u ovu zemlju udario?... Ded̓, recite!...
Božić uz opraštanje ranijih uvreda moštanica — brvno za prelaz preko vode mučnjak — sanduk za brašno ispod vodeničnog kamena navora (nafora) — kockica posvećenog hleba koji se deli u pravoslavnoj crkvi posle liturgije nemirosan — koji nije
Dučić, Jovan - PESME
I kao da u toj praznoj vodenoj noći peva neki crni hor čija se svirepa pesma razbija u nekim svodovima od kamena. Jauk je mora bolan i strašan, i munje u divljoj radosti proždiru nebo... To veče izgleda poslednje od sviju večeri.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
kor, vojni kor (korpus) kurtoazija — učtivost lajtnant — poručnik lakerda — vrsta usoljene ribe legršter — kamena pisaljka, križulja libade — gornji deo ženske odeće od svile ili somota, širokih rukava, izvezen srmom (deo stare
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Prolazi, pa unesrećava svet, a najviše one tanke i nafrizirane berberske kalfe. E, ne može čovek, pa da mu je srce od kamena, a da se ne osvrne za njom i ne dâ oku prijatna prizora i uživanja.
Afrika
Ne smejući se, ne osvrćući glave prate pogledom svaki naš pokret. Dugi, stasiti. Devojke divnih grudi kao iz kamena, s neobično pupčastim bradavicama. Praćen slugama i dečacima odlazim pešice u susedno selo Baple.
treba da ga ili jednako pesničam (što bi mi slomilo i drugu šaku, a što na njega manje deluje, jer mu je lobanja kao od kamena, mišići kao od drveta a na maštu mu ništa ne dejstvuje) ili ga treba ujesti.
I oni buše donju usnu da bi u nju uglavili bradu od slonovače ili kamena, i oni puštaju da im raste ona kratka četvrtasta bradica; i oni briju glatko lobanju; a kad ne idu savršeno goli
Grob Sumangurua nalazi se pod istim džinovskim granama. Dva kamena hiljadu puta prelivena krvlju, nekoliko polupanih kalbasa u kojima je bilo valjda dola (svetog piva), jedan okrugao kamen
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
koji je bio glavni grad na jugu kraljevstva i koji je bio obnovljen po nacrtu franceskih oficira, kao neka zvezda, od kamena.
Dvorište, u krugu, između starih, topovskih, đuladi, od kamena, bilo je izlizano od čizama zatvorenika, koji su hodali tu da opruže noge.
brdo, tako naglo, ljutito, da se krečnjak ronio, pod njegovim korakom, kao da mu korak, iz trave, neki izvor izbija, od kamena. Ona je bila, trenut, dva, zaostala.
Kad priđe bliže, učini mu se da je ta žena prava lepotica. Stajala je vitka, visoka, prava, tvrda, kao od kamena, u nekom čudnom crnom ćebetu, koje joj je pokrivalo telo, od ramena do članaka. Drhtalo je, kad bi se pomakla.
Hteo je da najmi konje u Jaroslau. Kuća tog staklara bila je pravo čudo. Bila je od kamena, u prizemlju, a od orahovine, na spratu. Domaćin je govorio da čovek treba, od hladnoće, da se skloni, u orahovinu.
Pričali su mu da je od leda, i na ledu, zimi. Stajao je na jednoj obali, a obala je bila od kamena i na njoj behu ograde gvozdene, kao neki zatvori, ali, iz kojih se vidi nekud, kud se ne može nikad stići.
Teodosije - ŽITIJA
A piće njihovo bejaše iz kamena planinskoga slatka tekuća voda što gaci žeđ. I ne bejahu porabaćeni mnogom spavanju. Videvši da su svi ovi jednom
Uvek je išao bos i stekao tvrdu kožu da se nije bojao povrede od kamena. Ovako čineći, bio je kao neki nemi lostiv i gnevan neprijatelj cvojemu telu, da su s e iguman i svi divili takvoj
A miro je teklo ne samo iz svetih moštiju nego i iz suhoga kamena i kreča gde beše na zidu naslikan lik svetoga, jer je i njih Bog ustrojio da miro teče na veće udivljenje, pokazujući
lika prepodobnoga, koja je bila u crkvi i u trapezi naslikana: Bog koji je istočnik čuda, koji je negda iz suha kamena u pustinji nepokornom narodu istočio vodu, na veće proslavljenje i počast prepodobnoga, štaviše na udivljenje i utehu
ili da bolne isceljuje i duhove odgoni, nego još učini da i sveta slika na zidu, podobije njegova časna lika, iz sirovog kamena i iz suha kreča miro izvire na njegovu glavu.
Kao što rekosmo, njegovo veselje smrt beše čovečja. Takav, ovako je činio, jer se u svoju snagu i u tvrđavu visoka kamena, kamenoumni, uzdao, a ne u Boga. I u sebi reče: — Ko je taj koji će me odavde svrgnuti?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
redovno vezana za karsne oblike (vrtače, uvale, karsna polja), ograničene na mali prostor, zbijenog tipa; kuća je kamena, mahom pločom pokrivena, često romansko-mediteranskoga tipa; takmiče se ko će bolju kuću sazidati i često sve što imaju
I hrišćanske su kuće isto onako kao i muhamedanske uopšte unutra uvučene i prema ulici zidovima od ćerpiča ili od kamena ograđene.
Kuće su im dvospratne, zidane od kamena, iako je šumski kraj. Zbijene su jedna uz drugu kao u varošima. Oko kuća nema ni njiva ni livada ni voćnjaka.
U mnogima od njih ima pravih „čaršija“ (tržišta). U podnožju planina kuće su od kamena, dok su u sredini kotlina od ćerpiča. Ove su kuće prostranije i imaju sve više i više istočnjački i vizantijski izgled.
Gotovo sva sela u ravnici su čifluci sa kućama od neotesanog kamena, od čatme ili od ćerpiča, proste i gotovo prazne. Stanovnici često žive u velikim zadrugama, koje imaju i do četrdeset
Na visinama su od 1000 do 1200 metara i na vetrovitim položajima. Kuće su visoke i zidane od kamena: sobe, unutrašnji raspored, nameštaj, sve podseća na kuće aromunskih pečalbara.
dole je „ćerač“ za stoku. Bile kuće od kamena zidane i ćeramidom pokrivene ili pravljene od ćerpiča (neke u ravnici struškoj), one su zdepaste, neukusne i zapuštene.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
stopu U tri kotla namćor vode U tri peći znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i početka U
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
crteži izvesnih muških i ženskih stvari, tako da ste mogli biti sasvim sigurni da je on prošao kraj nekog zida ili kamena čim biste ugledali nekakvu gadost nacrtanu kredom.
- To bi bila premija. Ne verujem! - zamislih Beograd s njegovim šarenim svetlostima, kuće načinjene od kamena i stakla, gomile ljudi koje ni najmanje ne zanima jesi li ti prešao u sledeći razred ili nisi.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
caro meso, gen. carnіs) — vrsta poluprozirnog kamena ružičaste boje kasirati — razbiti, degradirati, ražalovati, razrešiti nekoga dužnosti kasnar — blagajnik causa
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tako je bio nedavno kupio kuću i u Požunu, i u gradu Budimu. Veliku, ogromnu zgradu od kamena, sa magazama i podrumima, u bregu, nad vodom.
Porazboljevahu se mnogi. Preneraziše se kad videše varoši od kamena, čudne mostove, sprave čiju upotrebu nisu znali, čitava brda naslaganih kosa, koje behu prodane ruskim trgovcima.
Selo, u koje bi mogao sići, nazirao je uskoro, u dolini, samo kao zbrku kamena u nekom isušenom koritu potoka. Sa gustom šumom što se spuštala na njega, predvođena pojedinim, razbarušenim drvećem,
uspele da odvuku unazad kola, dok su konji drhtali od uzbuđenja, gospodski intov ubrzo pođe prema ulazu sa kapijom od kamena, koji je bio iza bagremova.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
) Provlače se narotkinje ispod veriga, kamena, drveta, suždrebne kobile itd., a to se najčešće vrši pre isteka sunca, za vreme nekog praznika, pri čemu je smer
(koju su čuvali nevini momak i devojka cele noći).¹⁸⁶ Srbi na Kosovu ušivaju detetu na haljinicu mahovinu sa stanca kamena kako ne bi „otišlo na oči“. (5) Odbijanje zlog pogleda i uroka nečistoćom.
onda žene zakuhaju kolačić čekalom, pa mu dadu te izjede (da bi počelo onako brzo govoriti kao što čekalo odskače od kamena i zveči).“ Zato se i kaže u narodu za onoga ko brzo priča: „Govori kao čekalo.
: „kamena s ramena“, „skoka junačkoga“, „halka“, „rvanje“ itd.). Zabavne igre su „one u kojima se težnja za igrom ispoljava tako da
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za sužnje, care, pomilovane, za njihovo pomilovanje od vodeničkog kamena teže. ZA ČOVEKA KOJI JE POGUBIO PERGAMENTE Tražim pomilovanje za čoveka koji se vratio s duga puta a pogubio dokaze i
Za slugu Jerneja koji uzora brazdu dužu od ekvatora i više istuca kamena tvrda nego u pobrđu što je brda, koji poveza više snopa nego što drugi kita cveća.
njenih odjeka, za njenih potoka slobodan stih, mladi, uspavanku što je usred ušća peva reka, za zdravice što ih iz kamena napijaju vodopadi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— način na koji je skakala u more sličan letu pljosnatog kamena kada se odbija od površine vode; njen prvi izlazak na Terasu u pratnji majke, i ono leto kada je prvi put došla u baštu
Stonjanin je vešto skakao s kamena na kamen. Mladi čovek se kolebao između njegovih pognutih leđa, kroz čiju je košulju probijao znoj, i stjuardese koja je
Lutali po gornjem delu grada, stizali pred mala kamena groblja obasjana mesečinom, hvatali se za zidove i od njih tražili pomoć, želeći da zaboravimo piskove lokomotiva i brza
Stomak ti je jurnuo prema grlu dok si gledala njegov beli kažiprst sa zlatnim prstenom oko crnog kamena — mrziš li išta više od tog crnog kamena u zlatu? Mrziš – monogram na tom kamenu, a on ga je imao!
prema grlu dok si gledala njegov beli kažiprst sa zlatnim prstenom oko crnog kamena — mrziš li išta više od tog crnog kamena u zlatu? Mrziš – monogram na tom kamenu, a on ga je imao!
Nina se zagleda u njegov oblik dok je pio: klupko nagih muških i ženskih tela parilo se u kovitlacu oko crnog kamena. Obrisao je pivsku penu s brkova i zagledao se u Ninu, kao da je tek spazio; —Odakle si?
Matavulj, Simo - USKOK
Momci žaljahu što je toliki snijeg napadao, inače bi gađali, metali se kamena, utrkivali se, skakali. Njeko predloži da skaču trupačke u kući, ali se to ne primi; drugi ponudi da se igra igra
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U beskrajnom plavetnilu našeg neba, na modrim talasima Jadranskog mora, uz granit kamena međaša i svuda širom slobodne domovine, budno stražarite vi, čuvari moga detinjstva i mladosti...
Milićević, Vuk - Bespuće
jednom osjetio neku ludu želju i volju da je pregazi, kao nekad u djetinjstvu, došao do sredine Une, skliznuo s glatkog kamena i zapao duboko u vodu. Vratio se tada kući sav mokar i ljut.
Gavre Đaković posmatraše nju pred sobom, svježu i vitku, sa šeširom u ruci, gledajući kako njezina noga ide s kamena na kamen, kako se povijaju njezine haljine po tijelu; on ne osjećaše da ide, već da ga vuče za njom nešto jače od njega, i
Sremac, Stevan - PROZA
Jedno mu se nadgrobno slovo još i sad pamti u čaršiji i počinje se ovako: »Čovek je tvrđi od kamena, a mekši od stakla, a evo zašto.« Zatim sleduju primeri, i pohvale mrtvom i uteha živim.
Radičević, Branko - PESME
I ŽALOST) 268 (UKOR) 277 (OJ MORAVO, ŠTO BI BEZ SRBINjA) 278 (BERAČICE) 280 (NjENI JADI) 282 DVA KAMENA 284 (TA NAPI SE) 288 USPOMENE STAROG JUNAKA 289 (BOLESNIKOVA TUŽBA) 291 (DE SU NAŠI DIVNI CARI?
(1843, jul) PUTNIK NA URANKU Tama dolom, tama gorom, Naokolo sve počiva, Samo voda sa žuborom Sa kamena što se sliva, Samo što se kašto petli, Samo klepka što se čuje, Samo s' onde malko svetli, Jer se danak
“ Gorom ladni vetri pire, Pa znojavo lade čelo, Iz kamena voda vire, Ladna voda krepi telo, A kad legnem, guste grane Od sunčane jare brane.
ti za oko, Ne dižeš se do neba visoko, Nesi gora umilnoga latka, Kad ko šeće da je šetnja slatka, Ni se voda sa kamena sliva, Kad ko legne da slađe počiva, A ko traži za veselje cveće — Zaman traži, tu ga naći neće.
na putu stajaše, Sve kamenjak do kamenjaka, Grm do grma, trnjak do trnjaka, Trnje grma vezalo za grma, Kamen strmi za kamena strma, A te, brate, ubave javore Pljušt pritiskô odozdo do gore, Svuda pljušta, trnja i bunike, Dešto cveća, ali
Lepo, krasno, divno li je tamo, Avaj brate, kako li je amo! Iz kamena stoji sove huka, S grane suve kukavica kuka, Kukaj, ali prema svoje glave I još glave seje bućoglave!
Eno šeće iz gorice soko, Oko njega ono pusto perje, Dvaest druga, dvaest zlatnih pera, Svakom vjera tvrđa od kamena, Njima vije, njima Milun bije, Na sve strane tursku krvcu lije. Bože mili, da veljega čuda!
Ovo mi je zdravo izmrljano, a vremena nemam da razmrsim; no to kažem 1 — da je pev o dragoga 1 — veštini u bacanju kamena. 5.
“ — Povrisnula mlada. Onda zatrepeta, Pa s obale klonu, Te dragome svome U vodicu tonu. DVA KAMENA Bele rode odletele, Sobom drago njoj odnele, Oh, daleko, predaleko!
Al' te suze, što jad bio, U srcu joj uzaptio, Makoše se, pomoliše, Iz kamena udariše: Čitavo se vrelo stvori, Pa travico(m) zažubori, Te kraj stene i kraj gore Stiže tamo mimo dvore, De
Na kolena kraj nje pade; Još zagrli kam studeni, Pa se i sam okameni, Jošte stoje zagrljena Tamo, brate, dva kamena; Još iz kama voda bije, Još usala nikad nije; Al' kad voda ta usane, Nevere će da nestane.
si opet, ti si mi jedina, Što osta tužnom od sviju milina; Ma čim ću tebi tog sveta studena Naplatit veru tvrđu od kamena?“ — „Oh nek sam tvoja, pa sretnoj ne treba, Krom tebe, više ni Boga, ni neba!“ To reče ona u tužnoj radosti.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Išli smo zajedno i u pravi mlin, i tamo noćivali. Brujanje i klepet, beskrajna priča drveta i kamena, naseljavali su se čvrsto u moj uznemiren dječji san.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Kad sam rekla da je sav od kadife, kazala si mi da je ženskast, a da je Hasanaga od stanca kamena! Muškarčina! A kad sam tebi govorila to, to za kosu, ruku, glas i pokrete, kazao si mi da je potuljen!
HASANAGA: Ne moraš da se trudiš! Nema suza ako je srce od kamena! HASANAGINICA: Čuješ li šta kaže? Srce od kamena! Vidiš li kakvim ti kamenom majku imenuju? Veliki kamen...
HASANAGA: Ne moraš da se trudiš! Nema suza ako je srce od kamena! HASANAGINICA: Čuješ li šta kaže? Srce od kamena! Vidiš li kakvim ti kamenom majku imenuju? Veliki kamen... sklonite ga... Kadija! (Nasloni glavu na kolevku.
Kostić, Laza - PESME
Pa kakvom si se poneo pomamom da meni ti, ti meni nudiš dar?! — Ja nemam zlata, nemam purpura, ni bisera, ni kamena što sja, al' imam sve: — Samsona imam ja!” Glavari glede, blede, trnu, mru, u hramu je tišina samrtna.
Samson je pevô, ori mu se glas, bojeva smrtnih nekad živ užas nadjekuje okova tužni zvek, s tamnica stresa memlu kamena. Pa ni kamen mu mâ ne sprečuje, čak na dno pakla prodire mu jek, razbiraju ga dusi plamena.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ne znaju kuda idu. Onda reče Grbo najstarijem bratu: — Hajde, uzmi tri kamena, pa se ispenji na najvišu jelu i na kojoj strani vidiš svjetlost na onu stranu baci kamenje, pa ćemo ići na onu stranu.
Brat ga odmah posluša, pa uze tri kamena i ispe se na vr jele, gleda na svaku stranu gdje će ugledati svjetlost. Pošto ne viđe nigdje, siđe dolje i kaza Grbi da
Onda Grbo reče srednjem bratu: — Hajde, ne bi li ti vidno. Srednji brat ustade odmah, uze tri kamena i ispe se na vr jele, gleda na svaku stranu, ali sve uzalud.
Pošto ognja nigdje ne viđe, siđe dolje i kaza Grbi da nije nigdje vidno svjetlosti. Onda Grbo skoči, uze tri kamena, pa im reče: — Dobro pazite na koju će stranu panuti kamenje.
Onda se ispe na vrh jele i odmah ugleda svjetlost, te baci sva tri kamena jedan za drugijem na onu stranu gdje je vidio svjetlost, pa onda siđe dolje i upita braću: — Na koju je stranu palo
Na to će Divonja Milošu: — Ne boj se ništa, nego sjutra idi sa mnom do Dragog Kamena i pazi ko će pasti s Dragog Kamena. Ako ja panem, ti otrgni moj desni rog, te bježi bez obzira.
Na to će Divonja Milošu: — Ne boj se ništa, nego sjutra idi sa mnom do Dragog Kamena i pazi ko će pasti s Dragog Kamena. Ako ja panem, ti otrgni moj desni rog, te bježi bez obzira. Ujutru pođe Miloš s Divonjom i dođu do Dragog Kamena.
Ako ja panem, ti otrgni moj desni rog, te bježi bez obzira. Ujutru pođe Miloš s Divonjom i dođu do Dragog Kamena. Kad oni tamo, al' jarac već čeka.
se pripne i Divonja na Dragi Kamen, te je se bô s jarcem čitavi dan do podne: najedanput se jarac skondrlja sa Dragog Kamena i sav se raspane. Onda Miloš i Divonja dignu se odatle i srećno dođu u svoju pećinu.
Divonja opet reče Milošu da se ne boji ništa, već da pazi pa ako bi on pao s Dragog Kamena, da mu svrne desni rog pa da bježi bezobzirce.
Sjutradan odu Miloš i Divonja do Dragog Kamena, kad li tamo al' jarac već čeka. Tu se sad stanu oni bosti, i boli su se od ranog jutra do mrklog mraka, te ti bogme u
boli su se od ranog jutra do mrklog mraka, te ti bogme u sami već mrak Divonja prevari nekako jarca i baci ga sa Dragog Kamena, i jarac se sav raspane. Oni sad odu kući u pećinu, i Miloš se opet nahrani iz Divonjina roga.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Izgubio sam jedan kamen što sam odunud ukrao; takvog kamena nema ovde na zemlji. No ja sam se zadržao, a može me gospodin tražiti. Izvinite! (Pođe.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Taljige čudne podižu buku, s kamena na panj točkovi biju; buljuk dječaka magarci vuku, kažu — zemlju Dembeliju; kočijaš jarac, bradati Giga, svakome
Na krajnjoj stazi prepreke mrvi djevojka crna, gorštačke krvi, s kamena kraja, mrkih daljina, vječito tužna, studena Drina. S hukom se ruši, ne pjeva ništa, pomamno juri kroz razbojišta.
Pokraj stroga kamena međaša prođe samo tužan harambaša. A već sjutra, tamo u Bihaću, na kapiji gimnazije naše, sjatiće se moji znanci
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne... Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
U podrumu se napila vojska potopima svoje sopstvene krvi, bitka je još juče svršena i samo jedno srce od kamena sa zaspalih ruku diže se u vis. OPLAKIVANjE SMEDEREVA Ostadosmo bez grada i bez zakona, grad je pao.
netelesno i neodrazivo I svem mislenom nedomislivo i neizrecivo Slovu svakom suštastvo prasušastveno Od belog kamena do carskog drena sve je pritisnula sila plača U krugu od manastira do najboljeg mača plakanje svešteno i plačevi
si sedeo u dvorcu i širio se u preprostranom grobu šalim se dobićeš ti nebesko ordenje o najviša iskro iz najtvrđeg kamena senka ti je do Petrograda pala odazvao si se aleksandrijskom glasu ti koji si kleo zmijske trbušine za tebe stvari
seća dok udariš dlanom o dlan svest mu postaje veća i put se svodi na razmeđa gde te presreće znak veliki dlan iz kamena šaka urezana u stenu jedva je nazreš u pećini prsti zbijeni u zid udeveni svetle kao glas nečuven i neznan
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U početku je za mene bila razonoda da posmatram kako pršti šljunak i kako sevne varnica sa nekog većeg kamena. A neki put mi čisto lakne kada se kamen izmigolji i ostane čitav... Misle ljudi o svem i svačem.
Beše ih jedno deset. Lica se naša gotovo dodirnuše i meni se učini kao da su od kamena. Iako u pravoj liniji nema ni sto metara, izgledalo mi je kao čitav kilometar.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ne da vila orit’ grada niti bedema, Hitala se b’jelom rukom u dil bedeme, Pa izvadi trista piljak’ i tri kamena, Te pobila trista vojske i tri vojvode. OBREDNE I OBIČAJNE PESME KOLEDARSKE 13. Dobar veče, koledo!
ne imale, Pa ga viju od bijele svile, Od bijele i još od crvene; Struk mu meću drvo šimširovo, Crne oči dva draga kamena, Obrvice morske pijavice, Sitne zube dva niza bisera; Zalažu ga medom i šećerom: “To nam jedi, pa nam probesjedi!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Posećivao sam i rodno mesto Zubranića, u Baški, njihovu staru, od kamena, kuću, i Baščansku ploču. Jedrili smo u Senjskom kanalu. A pod ostrvom Prvićem, jednog dana mal’ se nisam udavio.
Mirisu rublja ženskog i belog kruha, iz kojeg ćarlija bogatstvo banatskog žita i smeha Banaćana, koji je tvrđi od kamena.
U njihovim očima, sa kojih kaplje kiša, zjapi samo ironija kamena u noći. Dani prolaze, i svaki vrši svoj posao. Ban Jelačić, na konju, sred Zagreba, pokazuje mačem na Madžarsku, i
U Nasionalu moram spomenuti jednu stvar, a to je Burdelova Djevica. Ona je bojadisana kamena, ima lepu, gotsku vitkost, a u modelaciji ukusno obnavlja svežinu i čarobnu naivnost francuskog srednjeg veka.
Oko mene ogromne senke, koje nemaju kraja, i provalije, koje nemaju dna. Sve je od kamena. Oblaci nikad da odmekšaju, a iz mora se diže ogromno stenje.
Šest dana ćutim i živim u mraku. Pognute glave idem od kamena do kamena, a kad se uspnem na vrhove stena, milujem rukom ovu obalu. Nemam kome da kažem dobre reči.
Šest dana ćutim i živim u mraku. Pognute glave idem od kamena do kamena, a kad se uspnem na vrhove stena, milujem rukom ovu obalu. Nemam kome da kažem dobre reči.
Neka zelena boja, od starosti, od vlage, od vetrova sa mora, ili ne„a čudna svetlost podneblja, ili samog kamena, oblila je kule i zidove crkava. Oslobođen sam veza, zakona, ljubani.
Nebo katkad kruto, sa čistotom ispranog, seljačkog sukna. Nebo što silazi na male gradove od kamena, sa kolima slame i trava, nepromenljive boje, stalno.
Nebesa Like. Nad nepreglednim, groznim, uzburkanim, pustinjama kamena. Olovno, bez igre zrakova večernjih. Bez jesenjih osvetljenja. Bez prolećnih sevanja munja.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Car prebledi. — Vidiš li tu krv? Eto, uzmi ti, pa razbi ma koji komad zlata ili dragog kamena iz tvoje riznice, I iz njega će briznuti krv. Car ne odgovaraše ništa. samo drhtaše kao u groznici.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ne znamo ko je prvi popločao naše ulice, ali ni naši dedovi, pa ni mi ne izmenismo ni jednog kamena na njima. Istina, jesmo se ponekad i šalili tim.
Zveckaju sablje po glatku kamenu, po neke cipele škripe, a po neki se đonovi jako vuku preko kamena, pa se čuje samo čepanje prstiju, šušti I bruji ona množina sama sobom, a mi se ovamo u oltaru ustumarali, pa se samo
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
su garderobu Nosili ljudi u Starijem kamenom dobu: Osušenu životinjsku kožu, preko ramena Ripidu od grubo obdelanog kamena, A kada bi veće količine kože prispele, Oni skloni luksuzu šili su i cipele. Jesti i preživeti, behu misli vodeće.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali sada, pošto je, kao svakog praznika, kapija bila širom otvorena i njena krila poduprta sa dva velika kamena, sva se kuća videla. Čista, spremna, i kao izložena, stoji otvorena za goste, za taj svet spolja iz varoši.
Njihovo selo bilo tamo u Turskoj, odmah iza manastira Svetog Oca. Kuće sve od kamena, čak i krovovi od kamenih ploča. A njihova kuća najveća, u sredini sela, gotovo kao neka kula, pošto je i celo selo
Iz čepova šuštala je voda padajući u kamena, mramorna, četvrtasta korita. Na sredini teršena jedva se nazirala izvaljena tela i oko njih ili po njima već slepljeni
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jedino, na rubu toga polja, u zapleću vrletnog brdašca, bilo je, a i danas je, podugo i povisoko zdanje od sivoga kamena; zdanje Bogu namijenjeno — cetinjski manastir.
Po njekijem vidarskim radnjama (npr. vađenje kamena i trapanacija glave) moglo bi se suditi da su Medikovići prihvatili grčku i arapsku medicinu.
O Stani pričahu mediku kako je više od jednoga momka obalila, kako dobro baca kamena s ramena i skače. „Da“, zaključi medik, „vidi se, brate, vidi.
to, nevjesta jedna donese mi u šaci nekoliko ukljeve i koliko nokat rmetinice, pa će meni: na, brajo, pa jeđi sit!... Kamena ti ta sitost, dijete, pomislih...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Od sviju živina najbolja — čovjek, najgora — čovjek. — Čovek je tvrđi od kamena, a slabiji od jajeta. — Šteti je čovek vazda dužan. — Zlato se u vatri probira, a čovjek u nesreći.
Da je potke koliko osnove, U svakog bi dosta platna bilo. Da je srce tvrđe od kamena Opet bi ga rastopilo zlato. Danas meni, sjutra tebi, pobro: Redom rđa po družini hoda.
A jež odgovori: — I danas i sutra ću. 9 Pitala žaba kornjaču, kad se prevalila preko jednog kamena: — Što ti bi, bona? — Evo moja luda glava, jer se nijesam naučila polako, pa sve u hitnji, a vrag uzeo i prešu!
pa jednako spava; pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili iz kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili iz kamena ispadne, onda će se i on probuditi i opet pa svijet
jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili iz kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili iz kamena ispadne, onda će se i on probuditi i opet pa svijet izići.
mutvak — kujna; deo pekarnice gde se mesi hleb i stoji brašno mučnjak — sanduk u vodenici u koji pada brašno ispod kamena muštulugdžija — onaj koji donese veseli glas; glasonoša prijatnih glasova nalet — sotona, đavo nalet ga bilo!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
68. Noću steono, a danju jalovo. 69. Od bijela kamena postalo, aljinu ima rukom negrađenu, od glasa njegova mrtvi ljudi ustaju, a poslije smrti krste ga. 70.
3. Zubi. 4. Pismo. 5. Rotkva. 6. Ovca i jagnje. 7. Most preko vode. 8. Žito. 9. Brašno kad pada ispod kamena. 10. Zvono crkveno. 11. Pijevac i rep mu. 12. Kazan. 13. Igla. 14. Paun. 15. Kosa. 16. Srp. 17. Đeram. 18.
Kucne njim u kam govoreći: „Sve žuti cekini da budu!” I cekini iz kamena porevaše tako da njega pritiskoše i zamalo ne udaviše, a on zavika: „Pobratime! pobratime! pogiboh!
najviše brdo što znaš, tu ćeš naći veliki bor, i pod borom trorogi kam iz kojega pišti voda kao suza; iskopaj ispod kamena toliko dubine koliko je on visok, pa će ti se otvoriti obla jedna džara sa zlatnijem zaklopom puna aspri, digni zaklop
” A onaj mu s kamena odgovori: „Čudim se tebe što oreš s jednijem volom.” A orač mu odgovori: „Ne orem s jednijem nego su dva.
Idući putem naiđe pored jedne vodenice u kojoj bijaše vodeničar, koji imađaše četiri vitla kamena, i bijaše vrlo bogat, a vodeničar kako ga opazi, otrči pred vodenicu.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Nikakve štete manastiru od toga ne može biti, „jer može Bog i od kamena podignuti decu Avraamu“, (Mt. Z, 9) i slepima dati premudrost, i reč nerečitima, i koji će mu biti ugodniji od onih
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MILE: Govorim u globalu! IKONIJA: Sa sodom? MILE: Besode. Ja bi to na školovanje u Padinjak, tucanje kamena, i druga vaspitna srestva! Nema kod mene labavo! On da mene tu hvata za revere!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ko ovu knjigu ne vidi, slepiji je od slepo rođena; ko njejzin glas ne čuje, gluvlji je od sinja kamena, jerbo „nebesa povedaju slavu božju i tvo-renje ruku njegovi[h] vozveštava zemlja.
Sutradan popnemo se na visoke hormovitske planine. Nađemo prekrasnu veliku varoš od sedam stotina domova, sve kamena zdanija kako kasteli.
i, ako ćemo pravo reći, više od trista [h]iljada svetaca, anđela i različni[h] svakojaki[h] obraza i videnija od kamena, kao da su od voska izrezana, i od nji[h] sva crkva kao grad nekakav od dna do vr[h]a sazidata.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Toga tek dana seljaci poznadoše koliko vrijedi fra-Bakonja. Kad se poslije večernje momčad poče bacati kamena s ramena, Bakonja je zadugo bio među gledaocima, pa pošto se izvede načisto koji je najbolji umetač, fratar uze kamen,
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Raičković KAMENA USPAVANKA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Raičković KAMENA USPAVANKA Sadržaj SAMO JE BUDILA MIR 2 RUKE BOLA 3 OTVORI SVU TIŠINU 4 OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI 5 O VRATI
DAJ MI 8 PESMA I SMRT 9 JEDNO SIGURNO VEČE 10 TUGOVANKA NAD VELIKIM SIVIM PREDELOM 11 USNULI KAVEZ 12 NITI 13 KAMENA USPAVANKA 14 PUT U RAVNICU 15 SUNCU KRAJ JE 16 KUDA POTONU PEK 17 VARKA OD LETA 18 NA MALOM TRGU 19 VIDIK 20 NI PREDEO
GODINE 72 KAMENA USPAVANKA SAMO JE BUDILA MIR O prosta ružo govora Zašto te proleća bude Zaspalu među dva mora Na usni plave lude?
Mi se kobno lelujamo I slušamo vetar samo I nit po nit kako puca... KAMENA USPAVANKA Uspavajte se gde ste zatečeni Po svetu dobri, gorki, zaneseni, Vi ruke po travi, vi usta u seni, Vi
Gde se to obretoh: sred vode il kopnom Hodam kao uvek s nejasnim ožiljkom? Kamen mi pod glavom: jaoj dva kamena. (Znam koji je stamen a trošniji koji.) Plavilo mi neba kaplje niz ramena. Gde sam: još u travi il na nekom spratu?
Gle: tu zasta telo naviklo da luta, Kao da se u kam vrže ruka, noga. Prohujalog doba vir me celog guta. Kamena kućo pocrnela od groma S tragovima kiša, veka, vetra, boga, Na tvome dnu sam bez govora i doma.
Ćosić, Dobrica - KORENI
se neumorno krstila i odobravala, a ona je stajala bez pokreta, slušala kaluđera, osećajući da joj glavu pritiska cela kamena zgradurina manastirskog konaka.
Onda je iz kamena užasan strah briznuo u nju. Nije sve rekla. Najteže grehe nije ispovedila. ...Posle udaje... Šta je sve zgrešila?
Tako, do u duboku noć, umorena i skrhana, ne osećajući hladan bol u kolenima od klečanja ni utrnule usne od ljubljenja kamena; onda se podvukla pod grobnicu i, s licem pritisnutim na kamenu kocku poda, suvo je jecala jedne te iste reči: „Sina,
„Glas — običan. Samo, vikao je kad govori. Kao i svi vodeničari. Nisam hteo da mu kažem da je siromah ogluveo pored kamena i vitla. Ceo svoj vek proveo je u vodeničkoj buci. Tišina mu je bila samo kad led okuje vodenicu i zaustavi reku.
Ti si gazda. dete zaplaka. Đorđu zatutnja po rebrima. Tromo iziđe i sede na stepenice od belog kamena. Kvrgavo uvo, pomisli i opipa svoje. Pipa i čelo. Kakvo je?
Andra, zato se i uspravio i, zadavljen tugom, stoji bez reči, rasplinjava se, širi, raste, ispunjava sobu od netesanog kamena, a ne miče se, on koga svi napuštaju.
“ Andra je slušao kako ciči pomrčina prignječena uz tavanicu i zidove od grubog, netesanog kamena i gledao teško i sve mrklije njihanje nad sobom.
“ „Pa šta još mogu da ti podvale?“ „Mogu da me ne obese.“ „Zid je od kamena. Zaleti se i sam razbij glavu.“ Od tada je i prema Andri postao drukčiji.
Aćim ne priklanja glavu. Čeka sunce. Ništa ne misli. 3na kako ono njima dolazi. Najpre po modrikastim rubovima kamena mile bubice senki, pa su bubice beli leptirići što stalno drhture. Onda se upali kamen i oči mu se ugase.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Nismo mi ribe najmudrije! — reče ribica smerno. — Bolje se obrati kornjači zvanoj Kamena leđa. Ona je toliko stara da su joj se leđa od starosti skamenila. Sve zna, sve pamti, čak se i rađanja mora seća.
sebe od sreće, riba se uputi pećini na dnu mora, gde se ni usred bela dana ne vidi prst pred nosom, nađe kornjaču Kamena leđa, i pokloni joj se: — Došla sam do tebe, majko!
pozvan najmudriji carev doglavnik, pa doglavnik doglavnika, ali nije dan od njih nije znao gde se nalazi rudnik zelenog kamena.
U Peletini postoje rudnici belog mermera, pa blistavog plavog kamena, čak i kamena rumenijeg od mladog vina, ali zelenog nema, pa nema!
U Peletini postoje rudnici belog mermera, pa blistavog plavog kamena, čak i kamena rumenijeg od mladog vina, ali zelenog nema, pa nema! Čak se ni najstariji podanici ne sećaju da ga je ikada bilo.
Smiri se i sedi tu gde si... — Moram napolje! — ponovi onaj glas tiho, a jaje sa zaprepašćenjem vide kako njegova kamena ljuska puca, a iz nje se, kao leptirica iz čahure, izvlači lepotica i šapuće: — Pomozi mi da krenem.
Više ih niko nije video. Ali putnici iz daleka pričaju da na obali mora u kući od kamena živi Zlatokosa se dečakom i mužem na čijoj je kapi izvezena crvena žaba.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Austrijanci su od njega napravili širok bedem, od kamena i od cigle, opasan jarkom; kada su se, 1739, povlačili iz Beograda, oni su taj bedem razorili silnim eksplozijama.
nastupaju između Turaka pritajenih pod svodovima Stambol-kapije, ali se i te kako opažaju i ti svodovi, od cigle i kamena, zli. U Beograd se, kroz Stambolkapiju, teško ulazilo a još teže izlazilo.
Zaustavio se slučajno i naslonio se na ogradu od kamena kroz koju je promicalo sleđeno šiblje. Tražio je u sebi radost jer je Beograd, najzad, bio osvojen: radost nije našao,
Iz kućice niko kije izišao a praznina je počela da izbija od kamena, od zemlje, od oblaka. Dobrača je, kroz tu pustoš, pošao uzbrdo, ka Stambol-kapiji. To mu je bila druga omaška.
je u trgovcu Pešiki neku odvažnost koju dotad nije pokazivao: prvi je podigao, u Staroj čaršiji, nekoliko dućana od kamena i od cigle, sa gvozdenim vratima i sa kapcima od gvožđa na prozorima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I samo dotle, do tog kamena, Do tog bedema Nogom ćeš stupit', možda, poganom; Drzneš li dalje?... Čućeš gromove Kako tišinu zemlje slobodne Sa
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube, I kao talasi tonu u more večnosti tavne. Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne.
Da, put je strmen, al' hajde, vidiš Da ne premaša snagu jedne žene!“ I tada stište s kamena na kamen, U hirom skoku - k'o laka gazela. Oči joj sjahu. Jedan blistav pramen Beše joj prosut preko lepog čela.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“, upita ga Pitagora. „Deset dana“. „E pa lepo!“, reče Pitagora svojim učenicima. „Zamislite da je iz kamena, položenog u Keopsovu piramidu, sazidan dug zid, visok kao što me ovde vidite“.
U nemoj tišini koja je nastala, ču se neko ritmičko hrkanje. To beše Parolos koji je, ispružen iza jednog velikog kamena, slatko spavao.
To čudovište, zvano Sambuka, nalazilo se još podaleko od pristanišnih kula kad se na nj sručiše tri kamena, svaki težak šest stotina funti, koji u svome padu, uz paklenu buku, razmrskaše mašinu, prepoloviše most, rasprštaše
Zadivljen, Kopernik zastade pred tim kolosom, sagrađenim od ogromnih tesanika travertinskog kamena, pa prođe kroz triumfalnu kapiju Konstantinovu, okićenu tuđim perjem, reljefima starijih zgrada, i pope se na brežuljak
Pokazah im onaj blok kamena i kosti koje su virile iz njega i zamolih ih da mi kažu kakav je to kostur. Oni pregledaše tačno sve što se moglo
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da otrujem, da trujem, da svršim sa prokletim starim teretom, da kroz zločin stupim u nov život, i da prestanem s kamena na kamen prelaziti reku, gledajući preda se, pun straha da se nikad ne ukvasim?
Izgledala je mirnija i trgla se tek kad je naišla na krvave ostatke tragova kod male gomile kamena. Ipak se pribrala, brzo prišla česmi, okvasila malu metlu, pa se povratila da neprijatne tragove ukloni.
Iz kuća, iz ograda, iz džamije, koja se belasala na ivici Ferizovića, iz svakog kamena, čini mi se, odjekivala je puška. Pri svem tom, puk potpukovnika Vasića je lagano prilazio varoši.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
II Naša je kuća bila na obali, kamena dvokatnica s balkonom i s gvozdenim kukama u koje se o svetkovinama uticao barjak — prava načelnička kuća.
Ondje, otprilike u sredini, malo više prema lijevo, na osmerokutnoj podlozi od tesana kamena, došla bi sjenica, kao neka pagoda, pokazat ću ti nacrt kod kuće.
Primio sam u srce glas svake stvari. Osjetio sam miljenje soka u svakom tananom vlaknu i srh u studenom srcu kamena. Razumio sam nijemi govor stvari i tugu u oku zvijera. Otvorio sam dušu svakoj pojavi života i oči svakom njegovom vidu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Evo ti puške, ako hoćeš, pa da vidiš kome. Ne govoreći ni reči, ne razmišljajući ni trenutka, Stanka preskakuta s kamena na kamen preko vode, priđe mu i uze pušku, koju on držaše uza se, pa sa nekim zluradim osmehom progovori: — Izmakni
Donošahu mu lepa duvana, vina, gledahu ga i odlažahu, pričajući usput kako se junački drži. »Kao da mu je srce od kamena !« — veli jedan. — »Što ne ode u vojsku, pa da bude čuvena junačina. Sutra u grob, a njemu ni brige!...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I tako počne dizati kamen, da vidi šta ima pod njime; ali čim ga odiže, a smrt ispod kamena progovori: — A, moj Petre, odavno ja već na tebe čekam ovde pod ovim kamenom.
Smrt sad iziđe ispod kamena i potrči za njim. Petar bežeći stigne do one tri devojke, pa odmah prekrsti štakom, a devojke oživeše i počnu opet
— Tvrđa vjera od kamena, pobro, kazuj slobodno. Onda će on njoj: — Vidiš ovaj prsten? Ja ćy ovaj prsten metnuti evo na ovaj kraj pilava i
Div pristade i ščepa kamenčinu, stisne je u ruci i satre u mlivo, ali ni kapi vode iz kamena ne poteče. Onda starac uzme bajagi kamen, a on uzeo komad taze sira, stisne ga u ruci dok iz njega poteče voda.
Najpre su kušali njegovu snagu, je li junak kô što div kaže. Tako iziđu na jednu poljanu i uzmu se bacati kamena s ramena. Divovi ščepaju grdnu kamenčinu i bacaju je kao jaje. A kad ponudiše starca, on pogleda kamen i priđe njemu.
Kad to čuše divovi, u čudu se zagledaše, pa mu rekoše da im ne baca kamena, jer takoga nema nadaleko, pa im se žao rastati s njim. A starac im veli da on ne može drukčije ili ga neće ni bacati.
Čim to vino ispiju, postaće od njih dva slana kamena. Oštar Dan to odmah zapiše. Ujutru, čim svane, dignu se na put. Kako dođu na most više dvora, srete ih maćija i dade
Ne znadoše sad kuda idu, pa zato reče Grbo najstarijemu bratu: — Hajde uzmi tri kamena, pa se ispenji na najvišu jelu, i na kojoj strani vidiš svjetlosti, na onu baci kamenje, pa ćemo onamo ići.
Vrat ga posluša, pa uze tri kamena i ispe se na vrh jele, gleda na svaku stranu, pa kad ne viđe nigđe ništa, siđe dolje i kaza Grbi da nije vidio
Onda Grbo reče srednjemu bratu: — Hajde, ne bi li ti vidio. Srednji brat ustade odmah, uze tri kamena i ispe se na vrh jele, gleda na svaku stranu, ali sve zaludu.
Pošto ognja nigđe ne viđe, siđe dolje i kaza Grbi da nije vidio svjetlosti. Potom Grbo skoči, uze tri kamena, pa reče braći: — Dobro pazite na koju će stranu panuti kamenje!
Onda se ispe na vrh jele i odmah ugleda svjetlost, te baci sva tri kamena jedan za drugijem na tu stranu, pa onda sađe dolje i upita braću: — Na koju je stranu palo kamenje?
Petković, Vladislav Dis - PESME
I razumedoh otkud sve to biva: Tolike rake što se i sad zgrću Brdima, poljem, svuda, kraj kamena, Kad ima mesta za svakog da sniva. I razumedoh put što se ne menja, Stari zagrljaj čoveka sa smrću.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Nužda me je naterala, pa sam nekako pribavio komadić neke gvozdene žice, pomoću dva kamena zašiljio sam vrh na jednom kraju, savio žicu u odgovarajući oblik i pričvrstio je za jak kanap.
Slike koje sam video bile su čudesno oštre i jasne i imale čvrstinu metala ili kamena, u tolikoj meri da sam mu rekao: “ Pogledaj moj motor. Pazi kako ću sada da ga pokrenem u suprotnom smeru.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nad oganj neko od one trojice beše nadvisio bakru; stoga je ona morala svoju postaviti sa strane, na dva kamena, i čekati da voda uzavri, pa da najedared uspe brašno.
Tako u teškoj radnji sačekaše slavu postavljanja temeljnoga kamena. U nedelju rano obišla je glazba glavne gradske ulice, a ogradu okitiše svakovrsnim zastavama.
Je li, opet ću užeći oganj u svojoj kući? I opet ću se penjati uz naše krševe i odmoriću se kod staroga krsta od živa kamena... Neka, neka, ozdraviću... — Hoćeš, daće bog, — tužno odgovara stara. — Ali zaspi, sviće! Zaspi, sokole, zaspi!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I evo još samo jedan primer kako se ritmičkomelodijska „iskra izvija“ iz jezičkoga „kamena“ kad se u pesmi „Samo peva tajni plamen“ govorni niz ispreseca deklarativnim veznikom da: Samo peva na Bagdali tajni
nove Kulenovićeve sonete uporedili u tom smislu jedino sa sonetima Stevana Raičkovića – recimo sa izrazitim sonetom „Kamena uspavanka“ – bilo bi posve jasno koliko je naš pesnik krenuo sasvim drugim putem.
Miljković, Branko - PESME
PESNIK 22 GRAĐENjE PESME 24 RASPORED REČI 25 RONDEA 26 SONET O PTICI 27 SONET O NEPOROČNOJ LjUBAVI 28 USNIH JE OD KAMENA 29 TRAGIČNI SONETI 30 I POČETAK SNA 31 II KULA LOBANjA 32 III ODBACIVANjE SUMNjE 33 IV POČETAK PUTOVANjA 34 V
tišina koju svojom ljubavlju hraniti treba u ovom izobličenom prostoru čija smo polomljena rebra iz čijeg kamena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se
Ruke koje upotrebljavaju kamen i vreme stalo na pomerljivoj liniji između dva vremena, gde mru dva glasna kamena i otvoren je put, neka uzmu pustinju za svedoka il sunce palo, da je jedno ime uzrok tome snu.
SONET O PTICI Ispili se iz bačenog kamena i bude zenica neba oslepelog, malo života zbilja poletelog s naših beskrilnih pognutih ramena.
O kamena ptico nek te noć oplače zvezdama vrelim zvezdama nerazumnim. SONET O NEPOROČNOJ LjUBAVI Nema je ovde, sve je više gubim
Pomešana s vetrom dok ćuti u sjaju iscrpem budućnost u svirepom bolu što sanja krv leta i pakao u raju. USNIH JE OD KAMENA Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju, ali ne veruj moru koje nas vreba i mami.
O daljino sna gde jug vlašiće svira Skrij me od slepog kamena koji u nebu bdije. To pitome doline postaše provalije U ovoj pesmi u kojoj nemam mira.
Vezo fina između pepela oka i kamena čarolije ne prepirem se sa sličnostima, ali jedan je vaj, i nema druge smrti osim smrti.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ustavljeni vojnici se podigoše, i počeše skakati sa kamena na kamen. Voda je veselo nosila golo mršavo telo. Spaseni rak se radovao pod kamenom.
Na nebu je plamteo užareni kotur. Ispod kamena su izmilele šarene zmije, i grejale se na pripeci. U klancu je još tutnjilo.
Kuršumi mu presekli sećanja i misli. Steže grčevito signalni pištolj, i pripija se uz nisku gomilicu kamena i zemlje. — Da se samo može ostati mirno priljubljen uza zaklon.
Smenjeni vojnici spuštali se uzanim kamenim stazama, pregazili su Bele Vode, skačući sa kamena na kamen, peli se teško uz šumovitu Miletinu Kosu.
Plamen je prljio njegovu prljavu košulju, po kojoj je on često nešto tražio. Po reci su skakali s kamena na kamen vojnici. Prljave, bradate komordžije vukle su municijom natovarene mazge.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ne smejući se, ne osvrćući glave prate pogledom svaki naš pokret. Dugi, stasiti. Devojke divnih grudi kao iz kamena, s neobično pupčastim bradavicama. Praćen slugama i dečacima odlazim pešice u susedno selo Baple.
treba da ga ili jednako pesničam (što bi mi slomilo i drugu šaku, a što na njega manje deluje, jer mu je lobanja kao od kamena, mišići kao od drveta a na maštu mu ništa ne dejstvuje) ili ga treba ujesti.
I oni buše donju usnu da bi u nju uglavili bradu od slonovače ili kamena, i oni puštaju da im raste ona kratka četvrtasta bradica; i oni briju glatko lobanju; a kad ne idu savršeno goli
Grob Sumangurua nalazi se pod istim džinovskim granama. Dva kamena hiljadu puta prelivena krvlju, nekoliko polupanih kalbasa u kojima je bilo valjda dola (svetog piva), jedan okrugao kamen
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ima zvezdice, A kuća moja — crna peštera Iz koje beže slepi miševi, A škorpije se kriju pažljivo U pukotine vlažnog kamena, Da ne bi onaj vazduh disale Što moje grudi cepa nadvoje... (Počivka.) Spaso!... Nema je!... Al’ šta je ovo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A tukla je i naša. Čini mi se još žešće i jače, te se Bugari malo primiriše. Po ručku sam legao iza jednog kamena i zaspao. Kada me vojnik probudio, bio je već suton.
Rovovac kao da grmi i u bugarskim rovovima otvara čitave kratere... Bedem od onoga naslaganog kamena leteo je kao prašina, zajedno sa delovima ljudskih tela. Naši strelci iz rova nišane.
Naredio sam kaplaru da dopuzi do samog izlaza i osmotri levo i desno. Mi smo ostali u blizini iza jednoga povećeg kamena. Najednom pripucaše puške i oko nas zaprpori. Mi se pribismo na zemlju. Tu su, dakle.
Ljudi se pribili uza stene ili pretrčavaju od kamena do kamena. A sunce osvaja i neka treptava jara podrhtava sa golih stena. Gromke eksplozije svaki čas potresaju klisuru.
Ljudi se pribili uza stene ili pretrčavaju od kamena do kamena. A sunce osvaja i neka treptava jara podrhtava sa golih stena. Gromke eksplozije svaki čas potresaju klisuru.
Naišli smo na neku paprat. Zatim smo pošli blagom uzbrdicom i kod jednoga kamena zastali. — Ovde možemo da se odmorimo. Ovo je mesto zaklonjeno. Seli smo na kamen i zapalili cigarete.
Zabrinuo sam se za Gruju. — Mi čusmo kad pripucaše puške, i ugledasmo dvojicu gore kod kamena. Ali naiđe magla. Onaj je verovatno nastradao. Bugari imaju naročite strelce, koji vrebaju.
Skreni pažnju ljudima, a to učinite i vi, Dragane, na bugarski rov kod onog krastavog kamena, gde su počeli da kopaju saobraćajnicu. — Razumem! — Raketle što češće. U međuvremenu bombe na njihove objavnice.
Neko dete pritrča sa štapom u ruci, koji se odbijao od bivoljih leđa kao trska od kamena. Odmah zatim put skreće na desnu stranu i auto ubrza.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Veli da su joj Turci napali na lijepu domovinu, te bo’zna ako joj nema naše pomoći, bog da prosti Veneciju, ni kamena joj se neće žnat!... BOŠKO: Pa?
vladaju, Poslanije je volje njegove — Da ga slavimo jekom puščanim, Da okitimo ovo prestolje Slobode skupe, sinjeg kamena, Čalmama belim, golim glavama, Što se o čelik naših kostiju Pakosno biju, mrve, cepaju...
Sve što je u snu oko videlo, To beše pusto, nemo, divije — Nigde kolibe, nigde plamena, Nigde klisure, nigde kamena, Sve se u sinje more stvorilo — Široko more naše nesreće — A tvoga dvora tvrdoj zidini Burnoga sanka mašta svemoćna
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Epitaf s nadgrobnog kamena, stećka vojvode Radosava Pavlovića u Rogatici, isklesan "srpskim pismenima i na srpskom jeziku", bilo da ga je
Čisto lirska stanja oblikuje s naglašenim artizmom, naročito u sonetama Kamena uspavanka (1963). Slika bi bila nepotpuna kad se ne bi barem pomenulo postojanje tako različitih pesnika kao što su
Jakšić, Đura - PESME
To je volja sudbe... gorko prideljenje!... Kô bolanog nada, nebu podignuta, Podiže se gora od kamena ljuta, Bolnu diže glavu, a kolenom kleca Kamenito srce Mlava joj proseca: Zajazit se ne da, mumla, ječi, stenje, I u
I samo dotle, do tog kamena, Do tog bedema — Nogom ćeš stupit, možda, poganom. Drzneš li dalje?... Čućeš gromove Kako tišinu zemlje slobodne Sa
Nastasijević, Momčilo - PESME
I do neba kad, i pakla, teži tim srcu muk. O miruj, preteško moje, kami kamena mene, mukla steno. II Otvrdnulo je, uzdrhti čudno, prevršiće.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
gola, raštrkana »ciganska maala« iza koje se tamnela zelena Ćoška, a opet iza nje visoko do neba dizala se isprepukla, kamena Pljačkovica i Krstilovica...
i odavna pokrivena žutim opalim lišćem; nagurano i oterano svako u svoju rupu, između brazda, uza zidove, ispod kamena, greda, sve se to sleglo i čeka da dođe zima i pokrije, zaledi i uništi sasvim.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tej od k. korena preporučuje se u Luіćevoj Ljekagušі kao sredstvo protiv mokraćnog peska i kamena (ZNŽOJS, 14, 86). BELI LUK Knoblauch (allіum ѕatіvum).
upotrebljuje se za masažu kod reume, bolesti utrobe, i dr. (GZM, 12, 1900, 152). MAHOVINA Mooѕ ‹muѕcuѕ›. Mahovina, kamena paprat (Šulek). Uoči Đurđevdana posipaju m. po govedima, da bi ih sačuvali od činilaca (GZM, 6, 1894, 660).
Precima je, verovatno, namenjena p. koju, o Todorovoj suboti, ostavljaju kod Pobijenog Kamena (kamen-fetiš u obliku čoveka, blizu Đevđelije) nerotkinje, da bi dobile decu (SEZ, 40, 44); isto tako i p.
muke (kako joj je teško u zemlji, kako joj crvi podgrizaju korenje, kako se muči u vodenici između dva teška kamena, pa onda u peći, i najzad u ustima kada je žvaću), »i Bog, kad čuje p.
, 203). Porodilja treba da se okupa u vodi u koju je, pored ostalih trava, metnut i s. (SEZ, 19, 93). Kod jednog kamena fetiša (»Svetinja«) u rudničkom okrugu, kad ide bolesnik da bi pio vode s njega, ponese se pored ostalog i s.
Kada se sahranjuje pokojnik za koga postoji bojazan da će se povampiriti, u njegov se grob bacaju tri kamena — očevidno zato da dušu, ako bi htela da iziđe, zadrže.
Na grob vampira Save Savanovića, u Glišićevoj pripoveci, nabacali su seljaci »kamena, klada, i svakojaka trnja, najviše glogova«. Moć vezivanja ima i (brezova) metilja.
šustnu travu (gerіnthe minor); mrve osušene trave i bacaju na žar, vodom u kojoj su trave kuvane polivaju tri užarena kamena od tri boje — crne, crvene i bele, i govore basmu: »Ženio se mrak i mračica.....« (ibid.).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade se nečemu sjeti, pa ustade sa kamena i pođe ka svojoj jari. Nožem poče gladiti neizrađenu držalicu od sjekire, pa nije Mašu opazio, već kada je nada nj
— Biće kruha, — pomisli Rade i previše... pa kud ćeš dalje? I, zanesen tom mišlju, prelazi, skačući s kamena na kamen, hitro preko gaza nabujale rijeke, što danas jače no obično huči.
Prolazi preko gaza rijeke, preskačući okretno s kamena na kamen, a mutna voda oko njegovih nogu huči, i ispod njega pjenuša se u padu; šapatljivi jablanovi poređani uz jaruge
Gleda u brazde što leže spokojno iščekujući proljetno sunce. Ali se dugo ne zadrža, već okretno, s kamena na kamen preskačući, pređe preko gaza. Dođe na svoju livadu i gleda kako niz jarugu teče voda.
Tribuje, sutra će mi Jure u varoš, valja da kupi hiljadu stvari, a potriba nam je i od modroga kamena... —I meni je prispija.. —Govori da je u vas skuplji... —Pa? A kad vam je potriba, ko vas pomaže?
— Sad me manje svrbi... Stojte dobro! — i htjede da krene. Nu, pogdedavši nada se, spazi kozu navrh kamena, nad ponorom. — Kš, kš! — javi se i reče kao za se: — Da svrata, nikad je više ne bi moje oči vidjele!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zavrnuo je mantiju i klekao. Da bi pokazao kako pod kolenima nema nikakav podmetač koji bi ga štitio od kamena, zadenuo je krajeve mantije za pojas, pa su mu se videle tanke butine nalik na batake tek očerupanog starog petla.
Ali oni zapeli, glogovo pa glogovo. Vidim ih kako su me prikleštili između dva vodenička kamena i kako dolaze u grupama, svečarski obučeni, sa halabukom i grajom, opijeni zlobom i pakošću, smehom grlenim i
radi zaštite od pljačkaša i osvajača, nego je dizati nebu pod oblake, na to bezvodno sprženo brdo, gde ničega nema osim kamena. I vodu gore tegle iz doline. Čak i vodu. Huda taština, odgovorio sam. Huda velikaška taština.
Izazivao je vratimljske momke na nadmetanje. Bacao je s najjačim od njih kamena s ramena, trkao se s najbrzonogijim, preskakao jaz kod Mijatovića vodenice sa najkrakatijim, pa se čak i sa nekim
Tek što mi se Prohor pojavi u mislima, koščat i nezgrapan, smešan i zagonetan, odjednom odnekud rupi halabuka poput kamena kad padne u mirnu vodu, ustumara i izlomi sliku, ostane samo za trenutak nejasna mrlja prelomljena krugovima, zatim i
Koračao je dostojanstveno. Klekao je kraj jednog ranjenika što je celi dan umirao na vrelini ljutoga kamena, uzalud dozivajući nekog ko bi mu pomogao da se makar skloni u hlad sa sunčeve pržine. Sve sam video kao na dlanu.
„Ovo se seče kao sir“, dodao je odvaljujući veliku parčad kamena. Zagledao sam: čudan neki kamen od ljuštura nekakvih sićušnih puževa.
ispušta iz vida onog vižljavog skakavca što se vere uz strmine, strčava niz uzbrdice, vijuga između bukava, skakuće s kamena na kamen, prokleti kaskin.
dlana devojčurka, jure kokoške po prvoj proletnoj travi, igraju se sa mačićima, srču žuboravi mlaz što pada sa ljigavog kamena, jašu grbave ovnove i pomahnitale ždrepce, rone u dubokim zelenim virovima a ispod nosa im promiču zlatne pastrmke,
Ilić, Vojislav J. - PESME
O vali, o reko srpska! Stoleća tako se gube I kao talasi tonu u more večnosti tavne... Al' tvoje biserne kaplje kamena podnožja ljube, Gde spomenici stoje narodne prošlosti slavne.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ono je sazidano od pečene cigle i tesanog kamena, a prekriveno mnogim stepenicama. Glavne, najšire, vode, odmah od ulaza, strmo u visinu, a više sporednih stepenica
Pored drugih sitnih stvari, našli ste onde i jedan mali pridržač za pisma, istesan od kamena, belog kao sneg. Taj kamenčić ima svoju dugu istoriju.
Pod udarcima njihovog dleta i čekića. odletala su u vazduh parčeta tog klasičnog kamena. Iz jednog takvog parčeta dao sam istesati Vaš pridržač.
Iz jednog takvog parčeta dao sam istesati Vaš pridržač. Zamišljam da je taj komadić kamena nekad dodirnula svojom nogom i Aspazija, lepa ljubaznica Periklova.
Naknadna ispitivanja i rasčačkavanja litografskog kamena u koji su ovi životinjski ostatci bili uloženi, pokazaše da su to zaista bile dve zasebne vrste životinja.
Ipak, ipak! Božanska iskra tinjala je u njemu. Među tim ljudožderima živeo je i onaj koji je prvi od nezgrapnog kamena istesao čekić i time osigurao čovečanstvu gospodstvo nad prirodom.
Kapiteli tih stubova i neke skulpture od kamena ili bakra stoje, uredno poređani, u jednoj obližnjoj zgradi da odande budu odvezeni u Muzej Kneza Pavla u Beogradu.
orkestra, zamenili ga slojem žućkastog peska i ogradili taj prostor, namenjen za gladijatorske borbe, zidom od lomljenog kamena, koji, u svom nezgrapnom, prostačkom obliku, odudara od gospodskih sedišta pozorišta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sva vrata malo krivo uzidana. Na uglu, kamen, pola u kuću pola u trotoar uzidan. S toga kamena danju deca skaču, a sada noćni stražar na njemu sedi i drema.
A Bog mu dade dva kamena: jedan se zvao tama, a drugi senka smrti; i rekao mu da ih tare jedan o drugi. Iskočila vatra, sine.
podalje od grobljanskog centra, tamo dole, na provetrini, gde se sve njiše, pa i krstovi, i drveni i oni od crvenkastog kamena, kakvi stoje i nad grobićima te dece.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ljubov je mozaičesko predstavlenije Pigmaliona i njegovog kamena. Ljubov je privilegijum na jedan dan po sto puta svađati se i pomirivati se. Ljubov je premeštaj srca našeg u kanikule.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
REDOVE“ 18 JANKOVA KLISURA 24 LIHVARI SAHRANjUJU DRŽAVU 32 MOJA, PETA BATERIJA 35 NA PRAGU OTADžBINE 45 KOD GRANIČNOG KAMENA 50 KO JE VERA, A KO NEVERA 54 GOLGOTA 65 U PLANINAMA 71 USTA MIČU, TRBUH NE OSEĆA 79 BESPUĆE...
— Ko... Arnauti? — okrete se poručnik Branko. — I nas mrtvih se oni plaše, a kamoli ovolikih topova. KOD GRANIČNOG KAMENA Bio sam određen za konačara. Krenuo sam rano, dok još komora nije zakrčila put. Prevario sam se.
Davno je bilo prošlo podne, kada se zaustavismo kod graničnog kamena. Dan tmuran i hladan, sav ogrezao u sivu belinu iz koje štrče ogolela drveta, kao rašireni prsti u kostura.
idu pogureni sa svojom mišlju, Od kamena do kamena, preko prljavih potoka, pokraj ogolelih vr zina I crvotočnih ograda. Ponekad zastanu naslonjeni uza stenu ili
idu pogureni sa svojom mišlju, Od kamena do kamena, preko prljavih potoka, pokraj ogolelih vr zina I crvotočnih ograda. Ponekad zastanu naslonjeni uza stenu ili drvo, sa
Reljić upade: — Ljudi, pristao bih da ratujem još dve godine, samo da ne vučem više topove preko onog krša i kamena. Dokle živim zapamtiću one muke i napore. Slušajte!...
Vuklo je dvadeset vojnika. Drugi su gurali odostrag i pazili da top ne sklizne. Kretali su se lagano, s kamena na kamen. Ali najednom... Tu scenu nikada neću zaboraviti. Top je prelazio preko jedne oble zaleđene stene.
Poručnik Branko se omače i udari čukljem noge u ivicu kamena. Stisnuo je samo zube i stegao rukom nogu. Zastadosmo... Pitamo da li ga mnogo boli... A on psuje šta mu na um padne.
— Ne sekiraj se. Naći ćeš sedla uz put koliko hoćeš — teši ga potporučnik Dragiša. Silazili smo. Sve s kamena na kamen. Noge podrhtavaju od zamora. Na čizmama vide se brazgotine od oštrog kamenja... Ama da me samo ne zgazi konj!
Naviknuti na brda i urvine, namučeni od krša i kamena, gledali smo iznenađeni u nedoglednu ravnu površinu. A more je šumelo.
Naiđosmo uskoro na ogromnu močvaru u kojoj su rasle vrbe. Išlo se s kamena na kamen, preko oborenih stabala i nabacanog granja, o koje se konji neprestano sapliću i padaju.
Šta je ovo? — viknu komandir. Put se slepo završavao. Pred nama je bila kamena ograda. Baterija sto-oj! Baterija sto-oj! — komandovao je kapetan Lazar. Vozari nas sateraše uza sam zid.
Petrović, Rastko - PESME
Koračamo, a palac kroz poderotinu od cipele, A oko kroz poderotinu lica: Uči uglasti kostur kamena i sardele; Pa uzbudljivije od ljubičica Miriše ljuto mleko nepomuženih krava Kroz planinu!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ljudi sopstvenim očima nisu mogli da poveruju. Događa li se sve ovo ili je o ružnom snu reč? Tišina, teža od kamena pade između mladića i Zlatokose. Mladić tiho upita šta još hoće, a devojka nestrpljivo zabaci glavu. — Pa, dobro!
Ali, i starac i dečak produžili su da spavaju u kolibi od kamena. Pred naletima vetra i talasa ona im se činila bezbednijom...
Pomoću njega on bi se spustio niz kulu. Nekako bi došao do princeze. Kako je strašna kamena šuma, kad ka njoj pogledaš iz svoje kule ka tebi ponori zevnu. A gore visoko u kuli samuje začarana princeza.
— reče Caričin prvi doglavnik. — Otkuda zevalica na zidu? Tisuću puta pretražen je vrt, a zid je od kamena: kako će iz kamena izrasti cvet? — Donesite lestvice! — reče Caričin drugi doglavnik.
— Otkuda zevalica na zidu? Tisuću puta pretražen je vrt, a zid je od kamena: kako će iz kamena izrasti cvet? — Donesite lestvice! — reče Caričin drugi doglavnik.
Šantić, Aleksa - PESME
Visoko, tamo gdje se jelen krije, Gdje vjetar tiho s jasikama zbori I bistra voda iz kamena bije. Odar su njezin široki velenci Od modrih trava.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pa jednako spava, pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili kamena ispadne, onda će se i on probuditi i opet na svijet izići.
pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili kamena ispadne, onda će se i on probuditi i opet na svijet izići.
bega Konstantina nalazimo i ove stihove: Sagnula se Jevrosima majka, sagnula se dole po trpezi, i uzima dva mermer-kamena, izvadila bele dojke svoje, pa udara kamen po kamenu i zaklinje Kraljevića Marka: „Sine Marko, moje čedo drago, tako mi
gvozdenom voljom on opštu malodušnost preobraća u opšti prkos koji se sliva u drsku poruku paši: „Ne damo ti ništa do kamena, da s njim biješ u oba ramena“.
Ljeposave: Čudo ljudi za đevojku kažu: tanka struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred obraza rumena ružica, zubi su joj dva niza bisera, usta su joj kutija šećera; kad
to začu silan car Stjepane, on se maši rukom u džepove, te izvadi hiljadu dukata, i izvadi od zlata jabuku, u jabuci trn kamena draga, obilježje Milici ćevojci.
je do devet ćemera, ispod grla do devet đerdana, a na glavi devet perišana, povrh toga kruna pozlaćena, a u njojzi tri kamena draga: sjaje noćom kako danjom sunce; pa besjedi slavnome Lazaru: „Gospodine, slavni knez-Lazare, zazor mene u te
Već me ču li, slavni knez-Lazare! Da kopamo mermera kamena, da gradimo crkvu od kamena, i Turci će carstvo preuzeti i naše će zadužbine služit od vijeka do suda božjega: od
Već me ču li, slavni knez-Lazare! Da kopamo mermera kamena, da gradimo crkvu od kamena, i Turci će carstvo preuzeti i naše će zadužbine služit od vijeka do suda božjega: od kamena nikom ni kamena“.
gradimo crkvu od kamena, i Turci će carstvo preuzeti i naše će zadužbine služit od vijeka do suda božjega: od kamena nikom ni kamena“. Kad to začu slavni knez Lazare, tad Milošu bio govorio: „Vala tebe, vojvoda Milošu!
crkvu od kamena, i Turci će carstvo preuzeti i naše će zadužbine služit od vijeka do suda božjega: od kamena nikom ni kamena“. Kad to začu slavni knez Lazare, tad Milošu bio govorio: „Vala tebe, vojvoda Milošu!
No se derviš bogom proklinjaše: „Ti, sokole, Strahiniću bane, tvrđa mi je vjera od kamena. Da ćeš sade sablju povaditi, da ćeš pola vojske pogubiti, nevjere ti učiniti neću, ni tvojega ljeba pogaziti: iako sam
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
im je ostala od Kraljevića Marka A možda im je bacanje koplja Trening za vezivanje snoplja U okolini Slankamena Bacaju kamena s ramena Ta ljubav teška Možda je istorijska greška A možda je nekoliko gamena Uvelo modu bacanja kamena U okolini
Bacaju kamena s ramena Ta ljubav teška Možda je istorijska greška A možda je nekoliko gamena Uvelo modu bacanja kamena U okolini Siska Bave se bacanjem diska Ta ljubav preterana Možda im je ostala od Kulina Bana A možda im je došla
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Poslije kolibe i pseće kućice, načinjeno je jedno malo obzidano ognjište za vatru. Bila je to u stvari prava peć od kamena, oblijepljena ilovačom iznutra i spolja, s okruglim otvorom na vrhu u koji je metan Mačkov plehnati kotao kad bi se za
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Taj srp ulazi u hrsusku kuću i tim, koji se mojim imenom lažno kunu! Te što god teku i imadu, malo, veliko, od kamena i do drveta, sve im odnosi i satire, te im pusti kuće i u svačem ih rđa tre, da se nikad le mogu oporaviti!
More će se pred tobom razdvojiti i faraon-đavo u njemu će utonuti. Mana za jelo kano kiša s neba spadati će ti i iz kamena voda isticati i Amalik satrti se ne isto samo s oružjem tvojim, nego i pravednim rukama dižući ih gore krstato i Bogu
Ni orlu puta leteći ispod neba. Ni pak zmijinje staze kad se prevuče preko kamena. PROLEĆE Ka neku mrtvičinu, zimnu tugu smeće sa sebe svaka proniklica zemljana!
ADAM Meso od zemlje, kosti iz kamena, oči od vode, krv od rose, para i odihivanje od vetra, razum, pamet od oblaka, umlje s anđelske brzine...
« — i šiknu štapom u jednu kamenitu liticu. Reče: »Eda iz ovoga suha kamena da napojim ja vas vode, je li?« A kako to udari, voda slatka, lepa ka medovina, posukta naglo iz kamena i piše svi onu
« A kako to udari, voda slatka, lepa ka medovina, posukta naglo iz kamena i piše svi onu vodu dokle onde presediše s odmoranjem se od putovanja.
vojskom uzimati, stojeći mu pod bedenom, jedna mlada, skoro udata žena, spusti na njega ozgor s bedena parče vodenična kamena i svu mu glavu rascupa, te mu se prosu mozak.
GORNjI GRAD U njemu su, veli, sokaci, ulice od čista zlata, duvarovi, tojest beden gradski, s draga kamena aspisova, s dvanaist velikih kapija; svaka ta vrata po od jednoga su bisera; troja su mu vrata od Istoka, tri od
Taj odgovor mu na to apostol dade: »Ja, reče, to znam praviti s drvenoga posla te plugove, ralice i kola. A znam i od kamena zidati svašto i crkve, i domove, i carske polate, i kamenite stupove znam stesivati.
Eda je koji od nas od kamena draga, od zlata i srebra, bakra, koje li druge takve poskuplje stvari satvoren? Nismo li svi skupa, što je god na svetu
I to ti je bolja zadužbina nego li deset crkvi iznova da od kamena podigneš. O LAŽNOM POSTU Vidiš li siromašna i nevoljna pomiluj ga, sa zlotvorom se pomiri, bolje od tebe naprednjemu
Il ste s dragoga kamena, sa srebra li, il' zlata satvoreni, a ne od zemlje i besmrtni ste, boj se! Tek siromaši s poštenjem ljudski i ne