Jakšić, Đura - PROZA
beše puna izraza; svaka je pripovedala o večnom mraku podzemnih tamnica, o mučnoj samoći, koja se u vlažnome hladu kamenitih svodova provodi... Pre stradanja beše strog, a sad ozbiljan, ali pun blagosti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Temišvar je bio delo ljudske, a ne božije ruke, i sastavljen od samih kamenitih zvezda, utvrđenja gradskih. Te zvezde su, pri opsadi grada, mamile vojske u unakrsnu vatru topova i bile su čuvene po
Lazaret je, kad mu se prilazilo, bio slika nekog, ludog, konglomerata, starih, kamenitih, zgrada. U njemu je sada bilo zatvoreno trideset i sedam ljudi, Črnogoraca, sa dvadeset žena i decom.
Teodosije - ŽITIJA
ka ovom nevaljalcu, da mu govoreći pomenu raniju ljubav, i moljaše da odustane od takve svirepe namere; a njemu, kamenitih osećanja, ove reči bile su kao vetar što duva mimo kamen, žestokoga srca njegova.
Milićević, Vuk - Bespuće
jednog, od Turaka spaljenog i sa zemljom sravnjenog manastira, čiji se temelji poznavahu u travi između nejednakih kamenitih krstova i grobnih ploča.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
U njoj je bilo bregova i dolina, gustih, hladovitih šuma, zelenih proplanaka i livada, dubokih gudura, kamenitih ždrela i provala, mnogo izvora i potoka, gorskih jezera, sjajnih i glatkih kao ogledalo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Hajd zdravo! — Zdravo! Zakoračismo u planinu, snežnim stazama, preko nekih kamenitih prevoja, zatim se spuštamo, opet penjemo, sve jedan po jedan... Naiđosmo na strmeni kamenjar, zasut snegom.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jedva se usudiše da i šapuću, jer im se sve činilo da će se svakog časa ispod niskih kamenitih svodova čuti nečiji tajanstven glas: — Ej, vi tamo, tišina! — Da izmjerimo dubinu? — prošaputa Mačak. — Mjeri.
Išao je najprije ravno, a onda poče da se spušta naniže sve dok ne izbi u jednu prostranu dvoranu punu kamenitih stubova i debelih mokrih krečnjačkih svijeća, koje su visile s visoke tavanice. — Šta je ono, čuješ li?!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
O SEBIČNOSTI Nisu nam jedno svi ljudi. Mnogo obaška se držeći i ovi na vedrini zlopate, a drugi u kamenitih visokih šarenih i nacifrastih kuća dvostrukih i trostrukih polata s mnogim pregradama i više praznim bez čoveka, te u
iz Levijatamovih nozdrva (cara od večne muke, štono je poveći od ovih ovde hiljadu nedozglednih se visokih nizija kamenitih brda); veliko strahovita zmija vatrom duhata; iz ušiju joj durma kipti smola i sumpor što napunja paklo.