Jakšić, Đura - PROZA
kao lep venac od samoga cveća — i, odista, učo, katkad ti se čini kao da ga je neka veštačka ruka u ono modro kamenje uplela, tako su divni i šareni.
Obradović, Dositej - BASNE
(bez hvale), ja po višoj časti volim više slušati nego govoriti, ali bih opet volio u manastiru Krupi s ćuskijom kamenje krčiti, kaono sam i onda kad sam iz Hopova utekao, ili po kamenitoj planini Vučjaku za Jariće vodicu svetiti, nego da
Šest meseci sve narodnje banje s onim knjigama su zatopljavali za koje bi danas premudri Inglezi sve indijsko drago kamenje kao toliko peska dali. „Δεινόν η άγνοια!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Drvlje i kamenje valjajući, drina, Timok, zagrcnut mutnim kišama, Lab, pun potopljenih topova i svinja, glibovita Kolubara, štapom
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
u meteriz, gde su oko 200—300 Cigana od kamenja meteriz načinili na Zabučju, a kad đule pade iza leđa među Cigane, i kamenje po njima prsnu, naši ti Cigani ne čekaju drugo đule, no svi širom ostaviše meteriz i preko Đetinje gradu pobegoše.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Na drugo, i tu — šapa! Jedva se malo osvrte, nema deteta da sedi u kolima. Volovi zapeli pa siplju, kao da je kamenje natovareno; njemu opet sve teže i teže... Već opaža kako mu nokti od onih šapa probili gunjac, pa već dohitaju u kožu.
— Šta učini, Ćebo, da od boga nađeš! Pop očita nešto nad vampirom, pa ga onda odmah zakopaše. Na grob natrpaše kamenje, klada i svakojaka trnja, najviše glogova.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Šetnja je davno bila prekinuta, za čitavu nedelju dana, i u kući pop-Ćirinoj beše drvlje i kamenje na gđa-Sidu. Gospođa Ćirinica bila je sva zelena od ljutine, i čekala samo da se pop Ćira vrati i da mu se potuži, jer,
— No, pa šta je bilo to opet sad? — Pa od onog jauzna, Sida drvlje i kamenje na nas ovamo... Da propadnem u zemlju pred onim mladim čovekom! Od njega me najviše sramota! — Oho!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
- Ne li tada berem bilje? U gluho doba, kad gora, voda, sve se smiri... Kad trava oko mene počne da raste i kamenje po gori da puca, a tad se bilje, u to, gluho doba, ono vidi... tad ono od Boga pada.
šta će ti to? Baci to. Imamo kući to. — I počela bi da mu iz pojasa, nedara ono pruće, kamenje, krpe, što je on uz put pokupio, vadi, čisti. Ali on ne da, prigrćava ono što mu ona uzima. — Imamo si, imamo...
u svoje odaje, već bi zastao i spaziv Stevana kako obično tamo u dnu dvorišta oko ambarova i štala, kao uvek vuče neko kamenje, trpa na gomilu on bi počeo da ga zove, pita: — Stevane, kako si, Stevane? Jesi zdrav, Stevane?
— Ne diraj ga, ne diraj! — I opet produžavao da se s njime razgovara, kao šali, pita: šta će mu i za šta toliko kamenje koje on jednako vuče.
I zaista on je uvek, gde god išao po čaršiji, ulici, vukao, skupljao kamenje i trpao u nedra, pojaseve. Kad negde naiđe na mnogo, on izuje čakšire, gaće i pošto uveže nogavice trpa u njih, puni ih
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pred njom, unaokolo, razbacano tamo-amo, štrčalo je mokro i oštro kamenje o koje se, u vrtoglavim kolovratima, razbijali oni zaduvani prljavo sivi i penasti talasi.
Jest, oni su umrli kao celi ljudi, neizrazbijani o ovo oštro kamenje realnosti. Oni i ne poznaše ovo mračno doba nespokojstva, sve ove strašne suprotnosti, sve ove bolne dvoumice i
Afrika
Vračare i druge crne trgovkinje, kad prodaju kremen za puške ili talismane, najčešće prodaju ovo kamenje koje nalaze svuda po obalama i obalskim pećinama.
Nalazimo se i dale blizu pristaništa, nepomični na pučini. Osvetljeni velikim lampama crni ukrcavaju tamno kamenje iz šlepova. Dakar blista.
Ona, kao mnoge crne žene ovde, nosi oko grla pravo neizglačano drago kamenje: rubine, topaze i ametiste; njeni zubi su dobro zašiljeni, što znači da ih je od ranog detinjstva još počela strugati
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tada su te nesretnice drhtale, čeznule, a katkad i padale, vrele, kao kamenje koje izbacuju vulkani. Za Varvaru se to nije moglo reći.
Na saonama se klizi, brzo. Ovako, izloženi su opasnosti poplava, munjama, pljuskovima. Stabla drveća leže na putu, kamenje se survava. Višnjevski taj plan nije odobravao. Biće onako, reče, sa osmehom, Pavlu, kako je od starina ostalo.
Dolinu reke Ondave, tako, Isakovič je pamtio, kao neko čudo. Vide srebrnu jasiku. Vide lišće u zlatu. Vide kamenje, po vrhovima, kao da je drago kamenje, ustreptalo. A kad se magla razišla malo, vide sneg na jednom vrhu.
Vide srebrnu jasiku. Vide lišće u zlatu. Vide kamenje, po vrhovima, kao da je drago kamenje, ustreptalo. A kad se magla razišla malo, vide sneg na jednom vrhu. Kroz tu čudnu maglu, on je skoro plačući prolazio.
bila pri kraju, iznenada, bilo je i, jakih, pretproletnih, vetrova, tako da su Isakoviči morali da penju cepanice i kamenje na krov, nad svojim glavama. A bilo je i nekoliko strašnih, poslednjih, mećava.
Katkad bi samo zasuzila i ponavljala da je to, što se na nju, tih dana, kao kamenje, sručilo – mnogo, mnogo! Pitala ga je, zašto se, toliko, zadržao, u Kijevu, kad će i on doći, da budu opet svi zajedno
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
svaljeno na put ili velike gomile kamenja, koje su se na njega stropoštale, i čekaju da drvo sasvim istruli ili da se kamenje samo otisne ili raspadne. Uvek imaju dovoljno vremena i gotovo nikada ne žure.
Crnoga Drima se neposredno iznad njega dižu visoke, šumovite i mračne planine srednje Arbanije, naročito Mali Prot, Crno kamenje i Jablanica.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kada bi joj gospodar Sofra kupovao kakav adiđar, prsten ili štogod u kosu, to nije volela mnogo sitno kamenje, po jedan, ali lep, sve je volju imala na „solitere”.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ljudi veruju da trudnica „ne valja da vadi vodu iz bunara, ni da obrće čekrk, ni motovilo, niti da gleda u vodenično kamenje, jer će joj se onda pri porođaju obrnuti dete u trbuhu“.
¹⁸⁰ Kamen, kao postojan i čvrst meterijal, takođe se rado upotrebljava za amajlije. U ovu svrhu posebno se koristi kamenje specijalnog oblika, u vidu strelice.
Za ove priče s pravom je rečeno da su uzor narodnog junaka u prozi. U njima se ne nalazi samo zakopano blago, drago kamenje i čisto zlato, već i najlepše jezičko blago: sočne, živopisne reči i izrazi, maštovita poređenja i ritmični prozni
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
nedelji dva dana pronijaru, jedan da kosi od jutra rana, jedan da u vinogradu kopa; jedan po žezi, uza letnju jaru, da kamenje nosi na drum caru; jedan da na žrvnju melje manastiru; jedan da popravlja vlastelinu sleme, jedan da mu sprema za setvu
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
—govorila je, razmičući nisko poleglo granje. — Stari manastiri, stare tvrđave, stare zidine, staro kamenje, starci... Sve same stare, polovne stvari! – Zar ti nisam lepo rekao da ostaneš dole? – Sama među onim muvama?
se — uzmeš li ga više, opet ćeš se pokajati, pa taj čovek uze malo, a kada iziđe iz pećine viđe da u rukama drži drago kamenje i pokaja se što nije uzeo još!
a dan kasnije — u potpuno pustom i pretužnom Mesečevom predelu, na nekoj crvenoj zemlji, po kojoj je bilo rasuto oštro kamenje obraslo mahovinom i kržljavom travom.
Bili su umorni i žedni od tog tako svetlog, a toliko sumornog predela iz sna. Kažu da je baš tu, na tom mestu gde je kamenje bilo veoma sitno, a čudnog oblika, profesora ujela zmija!
Tada, pričaju oni što su bili tamo, starac poče da podiže kamenje oko profesorovog tela i da čupa razne travke koje su tamo rasle, jednu po jednu, sa ljubavlju i sa pažnjom, da ih gnječi
Evo Beograda! Tu, iznad ušća, pobijen je prvi slovenski kolac i prikupljeno razbacano kamenje rimskog utvrđenja. Singidunum. Sin-gi-du-num. Sing. In. Dum. Dum. Dum. Otkada ne sanjam na maternjem jeziku?
Matavulj, Simo - USKOK
Tri stijene sobička ne bjehu okrečene, te se vidjelo nejednako, netesano kamenje, okolišeno malterom; četvrta strana, prema njemu, bješe prijeboj od dasaka, na kome je bila oružnica, a sa strana
mu pažnju njekoliko kapitela i osnovica od stupova, uzidanijeh među nezgrapnijem kamenima, u crkvi tesano četvrtasto kamenje, a na oltaru, pozadi, lijepo izrađen dvoglavi orao Crnojevića; znajući za postanje manastira, Janko zamišljaše kako je
Milićević, Vuk - Bespuće
planine, s golim glavicama na kojima uveče umire sunce; sure šume sa proplancima na kojima ovce naliče na bijelo kamenje što se kreće; da otisne oko niz polja, puna boja, izrezana i ispresijecana međama, puna ječma što se žuti, zobi što se
Tako je dobro poznaje, zna svaki vir u njoj, zna prugu kojom se valja matica. Ili ide duž obale, derući cipele o oštro kamenje, zapinjući i cijepajući odijelo o drsko, crno trnje, krvaveći ruke kad se prihvataše za njega da ne stane u vodu i da
zastaje kod brodova kud se prelazi na bosansku stranu: kroz vodu providi se šljunak, a nad vodu izbija staro, izglačano kamenje, a pored njega drugo pod vodom, zaraslo toplom i mekom mahovinom.
Već su mogli da spaze mnoštvo ljudi koji dižu graju, usijecajući put u brdo; jedni valjaju kamenje i slažu ga na putu, drugi udaraju gvožđe u tvrdu stijenu i udarci bata odjekuju u uvali; vidi se četica ljudi kako se
joj ruke, vlažne od suza, pritiskuju lice: njega prožimaše vječno njezin tužan, zaplakan pogled, njega pritiskivahu kao kamenje njezine žalobne riječi, pune suza, bola, sramote i jednog jada, teškog kao olovo: „Kako sam nesrećna, Bože moj, kako
da ide, već da ga vuče za njom nešto jače od njega, i on hitaše a da nije znao šta je to što ga nosi, ne mareći za kamenje koje zapinjaše za cipele, ni za trnje koje zaustavlja.
Una se zamuti, nabuja i preli se preko svojih obala, napuniše se jaruge vodom, a brdski potoci, noseći lišće, zemlju i kamenje iz planine, valjahu se niz vodojaže i slijevahu se s hukom u Unu.
Sremac, Stevan - PROZA
A ti žuljevi na rukama njegovim, veći su ukras i dika za njega nego sve drago kamenje na gospodskom prstenju, na rukama njihovim. Mi, deco, takve ljude nazivamo radenicima — mučenicima; a i jesu to.
Radičević, Branko - PESME
“ Peva putnik, pa silazi Kroz kamenje niz planinu, Put se vinu, on upazi Divne drage i dolinu. Gleda putnik s stene gole: „O krasote, o divote!
Crna Goro, ponosito stenje, Krune srpske ti drago kamenje, Uspomeno prebeloga danka, Kog se seća Srbin kâno sanka! Kada glednem tvoje stene divne, Srce mlado u meneka
Strugnem jadan onamo Pegazu, Al' se zbunim, te promašim stazu, Pa udarim kroz kamenje neko, Bog pomože, već misli uteko, Ujedanput zinu pakô na me, Ta jaruga, brate, puna tame, Ocek strašan, ao moga
Ovo reko, proguta me jama, Grunu o tle, začu čudnu viku: „Amo brže, pomozi ti nama!“ Pado, lupi o kamenje dole, Ni se ubi, ni me što zabole, Tom se čudi, al' ne mogo dugo, Jer za časak vide čudo drugo: Vika, jauk: „O
pa i sretan grli, Pa još zbori reči ovakove: „O jerovi, moji sokolovi, Deco moja, moja velja snago, Sjajno moje vi kamenje drago, Kuda otac sa vama poiti, Beži nojca, a danak zasviti.
“ Te je uze i opet potpraši, A zagleda bijesnog Mehmeda, Puška puče, Turčin se zanjiha, Udri čelom o tvrdo kamenje, A Muhamed za perčin ga lati, I odnese tamo pred hurije.
Nebo vedro, zelena gorica, Sunce sjaje, a pala rosica, Puno rose: drvo, cvet, grmenje — Sjaje rosa kô drago kamenje. A sa grana one tice mile U popevke divne udarile. Oh moj Bože, tako krasna gora Da li more biti bez izvora?
Rade besmo kô dva brata I za mira i za pusta rata; Beše l' mirno, zajedno smo bili, Po gorici sa puškom odili Kroz kamenje, rastovik i cerje, Premetali pred sobome zverje; A kad dođe vreme za junaka, Svak pojaha svoga konja laka, Pa
Niti traži putanje ni puta, Ta rana me osvojila ljuta, Lati s' gore, pa drž' kroz grmenje, Te preskaka klade i kamenje; Jošte nago preko jarka neka — Tu je mene ištetio zeka; Jeste konjic jarak preturio, Al' je prednju nogu salomio.
Ta pusta je volja u Srbinja. Jedna mala dolina se vije Kroz kamenje i kroz provalije, Travom, cvećem, žbunjem okićena, Za pesmice divno ugođena, I za vrulu i za te slavuje, Al' se
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I Nuška je gledala celi dan. Pokupila kamenje i trupove što je našla po bašti, naslonila ih uza zid do višnje, i popela se na njih, te gledala oro.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad su ušli u tamni vilaet i išli po njemu, sve su pod nogama osjećali nekako positno kamenje, a iz mraka nešto poviče: — Ko ovoga kamenja ponese kajaće se, a ko ne ponese kajaće se!
“ a gdjekoji: „Daj barem jedan da ponesem!“ Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje: onda oni koji nijesu ponijeli stanu se kajati što nijesu, a oni što su ponijeli, što nijesu više.
bratu: — Hajde, uzmi tri kamena, pa se ispenji na najvišu jelu i na kojoj strani vidiš svjetlost na onu stranu baci kamenje, pa ćemo ići na onu stranu.
Onda Grbo skoči, uze tri kamena, pa im reče: — Dobro pazite na koju će stranu panuti kamenje. Onda se ispe na vrh jele i odmah ugleda svjetlost, te baci sva tri kamena jedan za drugijem na onu stranu gdje je
jedan za drugijem na onu stranu gdje je vidio svjetlost, pa onda siđe dolje i upita braću: — Na koju je stranu palo kamenje? Oni mu pokažu. Braća pođoše na onu stranu.
ZEC I LISICA Jedne duge i oštre zime ogladne sve zvijeri, pa i lukava teta lija. I, jednom noću, kad je kamenje pucalo od studeni, nađe siromaška zečića gdje skakuće prtinom da se zagrije, pa naumi da ga prevari.
Svi pristadoše, dobave klak i kamenje, naruče donji i gornji žrvanj, te na svu prešu dovrše svu nužnu radnju navrh jedne glavice posred sela.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Valjda vam je poznato iz moga Zemljeopisanija, da se u Českoj nalazi mlin ili vodenica, gdi se drago kamenje uglađava i sastavlja. ŠALjIVAC: Srećna zemlja, kad i vodenice imaju posla s dragim kamenjem. No poslušajte!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kao prvo: bakutu isfuravaju iz living-kujne. Ukida se večera, prepolovljava ručak, a za doručak samo neko kamenje od prepečene panje i čaj bez šećera.
Tu se izgrle i izljube na mrtvo ime, a začuju se i dva tupa udarca o parket — to im je popadalo kamenje sa srca! Odu do Zokijevog bifea da se povrate od straha sa po jednim TADžIKSADVINSOVHOZTRESTOM.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kraj bukve leži njivica prosa, po njemu, jutrom, sija se rosa kao da blista kamenje drago, pa vrapci Ćosi mira ne daju, od same zore podižu graju: „Uh, alaj imaš veliko blago!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Sa strane je još jedino velika jednospratna zgrada koja nije nikada završena. Ispod trave je veliko kamenje; iz nje izlaze stene pokrivene mahovinom, tako da se teško korača.
Idem na mali molo, koji je sagrađen time što je između nekoliko pobodenih kolja nabacano kamenje. Gledam u apsolutnu tamninu vode.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Među čobanima podzemlja živim: kule su ovde visoke i vojske mnoge i drago kamenje zeleno i deca belozuba žarko u prsa majke svoje ljube. Sva carstva su ista i sunca, i vid bez sunca.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iako nisu mogli razgovarati, išli su tako pored baterije, saplitali se o kamenje na putu, ili se držali za ogradu prednjaka, gledajući netremice sina ili brata. — Življe, življe!... U zaprežnice!
Onako napunjena razornim granatama i šrapnelima, krckala je pod teretom i mrvila kamenje na putu. U početku je za mene bila razonoda da posmatram kako pršti šljunak i kako sevne varnica sa nekog većeg kamena.
Granate su uz strahoviti tresak rile zemlju, prevrtale rovove, obarale drveta, kamenje je prštalo... Puške zamukoše pred užasnim i veličanstvenim prizorom.
da se odvoji od obezglavljenog trupa, odakle krv lagano otiče, ljudska krv, a potočić se probija kroz prašinu i sitno kamenje kao crvena traka, koju ljudi kidaju svojim nogama.
Prštalo je kamenje pod čeličnim šinama, a sa konjskih kopita su odletali komadi blata, udarajući po licu vozare i poslugu na topu.
Zatvarač škljocnu... Urlik se razleže planinom, a pred nama na dve stotine metara, iz onoga krša, polete kamenje uvis... I prvi top poče da dejstvuje. Vojnici nišane neposredno.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Zapljeskaše bare od kaljavih nogu, koje padahu u njih kao kamenje .. Gojko zinuo pa trči iz sve snage, a za njim se spotiče i pada Stojan, psujući mrtvu učiteljicu i čudeći se ludom
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
175. Pokraj puta rodila jabuka: Sve biserje i drago kamenje. Sve visoko granje polomiše Gledajići na vrhu planine Gde dva brata lova poloviše, Uloviše srnu i košutu, I jelena
“ Kad to čula lepota devojka, Ona ide u goru zelenu, Te premeće drvlje i kamenje, Dok je našla guju otrovnicu, Zaklala je zlaćenim prstenom, Utočila po kondira jeda, Ono drugo vinom dotočila, Pa
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Došlo je doba da nam duša sve voli i trpi. Na najgoroj krpi sanja, blagodari, blagosilja. Tela nam se uznesu, kao kamenje u nebesa. Da pršte grme i gore u mržnji, razočarana, u besu. BELE RUŽE O, nemoj doći kad te zovem.
Osmeh bi ti razočaran i blag padao sa krsta, kao golub beo i drag. A da nebo zagrmi i raspe kamenje sa puteva strmi u deveti čas. Oči tvoje ne bi dizo krikom.
Ostaće na meni, i ovde, samo onaj mir što ga ostavljaju na duši kamenje, voda i nebo. Po ulicama su zabodene svetiljke; opravljaju kaldrmu noću, i pruge tramvaja.
Velike, mramorne vaze, na kojima se vitlaju bogovi i bahantkinje, i cvetaju tirzosi, ređaju se u daljini kao granitno kamenje kojim se označava međa na zemlji.
To je bilo lepo. Nestao je onaj otužni barok, koji još i danas traje. Oni koji poznaju kamenje haldejsko, ili muzej Gime, rado će poverovati da ima „divljih“ naroda, ali prastarih, koji nisu gori od Grka u
Da, ovo je jedina zemlja gde se zna da mrtvaci nisu đubre da nagnoje zemlju, i gde tuga dugo ostaje tuga, kamenje pocrni, i ljudi nose svoj gorak osmeh do smrti.
I, kao mahnit, na vrhu ove crkve, čije je zeleno kamenje nekad bilo bilje, negde, ko zna gde, pa se stabljike, čašice, lišće, sva vitkost, još vide; pred kojom bi me pre šest
Ljubičasta, stostruka bića, što liče na cvet, cvetala su u vodi, i modra kao letnje ruže, prilepljena na kamenje, osula su mi noge bojom koja je kao krv.
U tišini se opet smirim, i umorno padam na jednu klupu. Visoko gare, vidim kako se kamenje ljulja, a kroz otvor i lukove zidova, tamno nebo. Javlja se žud za mrakom.
Crkva mračna i zidovi, koje kao da su mahniti zidali, polako zazvuče. Čuje se nebo, čuje se kamenje, čuje se zemlja. Sa tavanice se cere zadrigla seljačka lica, u drvorezu, a iz ugla vire crna mrtvačka nosila, išarana
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
oluje čupale su iz korena i s hukom obarale ogromno drveće, nabujali potoci jurili su kao pomamni po ždrelima i valjali kamenje; zveri podivljaše: lavovi su rikali tražeći plen svoj, zverovi se klali i proždirali jedno drugo, zmije su siktale i
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ostavi trice, molim te!... To kod nas ne može da bude! Javno mnjenje osu, što se kaže, drvlje i kamenje na slikara, sve stupi u bojni red protiv te nove napasti.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
bistrim kapljicama rose, i one, te bistre kapljice sad se samo pred tobom prelivaju i odsjajkuju, kao najčistije drago kamenje, praveći bezbroj varijacija fantastičnih, duginih boja...
Vidiš ponekog kako se provlači ulicom, vukući papuče niz kamenje, ne smejući koračati, da ne bi papuče lupale... Žene gotovo da presvisnu: samo pretrčavaju po mekoj travi iz dvorišta
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kao što je kazano, ona noću lovi, a danju leži nepomična, zarivena u blato, ili u kakvoj rupi, ili uvučena među kamenje.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SVI GLAVARI Kažuj, babo, rašta si lagala, al' na našu dušu pod kamenje! Nije šala što si učinila: pomutila tri mučna plemena i krvavu sablju izvadila!
“ Ta me sila, braćo, naćerala te pomutit hoćah Crnogorce. TADA SKOČI NAROD CIO, UZMI KAMENjE DA JE POD GOMILOM METNU, ALI JE NE PUŠTE GLAVARI, NO JE S MUKOM ODBRANE.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Napolju opet poče po treći put mrak da silazi, i sve ovo kao da se smirava, malaksava. I samo kamenje po dvorištu, vađeno konjskim kopitama, više ne prska i ne tandrče, već kako koji i gde u rupu zapao, tako zastao i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U davno doba, jedna velika duša, preko umjetnikâ, to isto kamenje, složi u veleljepno zdanje: hram Matere Božije i manastir na Kipuriji.
Put pred očima mu bijaše nepregledan; kamenje sve to oštrije gazio je... Već bješe malaksao; zaljulja se da padne... Kad crnomanjastâ, visoka neka djevojka, ukraj
Naprijed praskahu puške i pokliči se čujahu da se razlijegalo planinom. Turci, i oni bjehu zapali za kamenje i stabla pa se branjahu junački.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Sretnoga će pričekati majka, A nesretnog nikad ni do vijeka. Turci polje, a Latini more, A hrišćani drvlje i kamenje. Tu su majci tanki razgovori. Tu se, Mujo, osoliti nećeš.
Ne bije mene torba, već ono što je u torbi. — Kazao nekakav koga su tukli torbom u kojoj je bilo kamenje. Ne gleda bog na kaljave noge, već na čisto srce.
Kažu da se i danas može viđeti u nekakvoj planini (gđe se to dogodilo) ono kamenje što je postalo od babe i od jarića: baba stoji u srijedi i jarići oko nje.
biju između sebe, pa koji nadvladaju, oni rod od ljetine privuku na svoju zemlju; oni i onako lome gore i valjaju veliko kamenje. (Jak kao vjedogonja).
Dalmaciji, imaju dva jezera, od kojih se veće, koje nigde ne presuši, zove Crljeno jezero (zato što je oko njega crveno kamenje); više ovoga na bregu poznaju se nekakve zidine, za koje se ovde priča da su ostaci od Gavanovih dvorova, pod kojima
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ja ga noću na zemlji nisam nigde video, nego idi ti k vetru, te njega zapitaj nije li ga gde video, on prevrće drvlje i kamenje i zavlači se svuda.” Kad ona odande pođe, pokloni joj mesečeva majka zlatnu kvočku s pilićima.
i šarenu kao najveća zmija i poče u nju svirjeti da se od mila Boga ne mogaše slušati, i na ovi glas poče se sve kamenje i drveće šikati. Car se uplaši pa zapne strijelu na ovoga čoeka i ljuto ga obrani kroz obadva krila.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Crkva je svojim obijeljenim pročeljem prilijepljena uza nj. zid manastirski nije zaklačen, te se vidi u njemu četvrtasto kamenje, okruglo, ploče, škrilje i komadi opeka.
Ćosić, Dobrica - KORENI
i gladne, iznemogle žene što se motikama pridržavaju da se ne bi srušile na grudne, suve i krupne kao grobljansko kamenje.
Zašto je manastiru dao sto dukata za zvono, zašto je vodenicu zatvorio izgovarajući se pred seljacima da se mlinsko kamenje istupilo, svakog dana po vreću ujma gubi, zašto joj je dozvolio da ide u manastir i ponizi ga pred kaluđerima?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ja ću stići! — reče princ i pođe. Umesto trave iz zemlje je stršilo kamenje. Što se više penjao, bilo ga je sve više. Bio je gladan i žedan, a pred njim je bila visoka, strma stena.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nedeljama je eksplodirao barut, postavljan u temelje bedema, a kamenje i krupna cigla leteli su u vazduh i raspadali se na komađe koje je padalo po pustarama i zadržavalo se u jarugama i
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović 3maj XXVII Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci, Na srcu kamenje. Sestra moja bolna, Oca, majke nema Ja je ljubim, grlim Rukama obema Grlim, ljubim, tešim Al' sumorno veče K'o da pesmu
Popa, Vasko - KORA
da te pustim Na sunce Ti misliš poljubac sunca Ti pojma o tome nemaš Ponornice moja Boliš me Odnosiš mi drvlje i kamenje Šta ti je vrteško moja Razvalićeš mi beskrajni krug Koji još dozidali nismo Crveni zmaju moj Teci samo dalje Da
putuje Drum uzdahne Dubokim tamnim uzdahom Za uzdisanje vremena nemam Putujem dalje Ne spotičem se više O usnulo kamenje na drumu Putujem lakši Ne zagovara me više Besposleni vetar Kao da me ne primećuje Putujem brže Misli mi kažu da sam
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Teško je i zamisliti kako je to kamenje dovučeno iz daljine i podignuto do one visine“. Pitagora ućuta, razmišljajući nešto, pa onda zapita: „Koji od vas je
zlatne činije, ibrike, šolje, pehare, srebrne kondire sa zlatnim rukatkama, srebrne legene, bokale i vaze, razno drago kamenje, svakovrsni drugi nakit od bisera i slonove kosti, svilena tkiva, purpurne tkanine, šarene ćilime - sve se to blistalo
Jednoruki palintonon, nazvan kasnije onager, bacao je kamenje 5 stadija daleko. Jedna naročita sprava za bacanje bio je tako zvani manganon.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On je vukao noge i svaki čas spoticao se o šiljato kamenje kaldrme. — U nogu, druže, u nogu, ej, more, u nogu! Stezao sam nos da ne prsnem u smej. Tako mi je nešto smešno bilo.
U hodu, uzimajući me prisno pod ruku, moj drug prekide ćutanje: — Ne volim da gledam — reče on — ovo kamenje, ploče i ove spomenike pod čijom težinom, u raznim fazama raspadanja, nalazi se čitav jedan svet. Ajdemo brže.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U desnoj, opruženoj niza se ruci, držaše položenu pušku, a u levoj, stegnuvši revolver, preskakaše rupe i kamenje niz jarugu, dok ne okrete rekom duboka korita, koja beše obrasla gustim šibljem i vrbakom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ja ga noću na zemlji nisam nigde video, nego idi ti k vetru te njega zapitaj nije li ga gde video, on prevrće drvlje i kamenje i zavlači se svuda. Kad ona odande pođe, pokloni joj mesečeva majka zlatnu kvočku s pilićima.
bratu: — Hajde uzmi tri kamena, pa se ispenji na najvišu jelu, i na kojoj strani vidiš svjetlosti, na onu baci kamenje, pa ćemo onamo ići.
Potom Grbo skoči, uze tri kamena, pa reče braći: — Dobro pazite na koju će stranu panuti kamenje! Onda se ispe na vrh jele i odmah ugleda svjetlost, te baci sva tri kamena jedan za drugijem na tu stranu, pa onda
te baci sva tri kamena jedan za drugijem na tu stranu, pa onda sađe dolje i upita braću: — Na koju je stranu palo kamenje? Oni mu pokažu, pa se na tu stranu i krenu.
Kad su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, sve su pod nogama osjećali nekako ositno kamenje, i iz mraka nešto poviče: — Ko ovoga kamenja ponese kajaće se, a ko ne ponese kajaće se!
A gdjekoji: — Daj barem jedan da ponesem! Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje. Onda oni koji nijesu ponijeli stanu se kajati što nijesu, a oni što su ponijeli što nijesu više.
Pa razvi bošču. Sinuše, majčin sine, dukati, biser, drago kamenje i drugi skupi adiđari, te dedi stadoše oči, pa će veselo: — Hoću, hanumo, što neću?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
ojačala i postala slična krokodilskoj pa se često pitam da li možda zahvaljujući ovoj vežbi čak i danas mogu da varim i kamenje. Isto tako, ne mogu da prećutim svoje igrarije s praćkom, sa kojom sam zapanjivao gledaoce na hipodromu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Oganj se ražgao. Od žestine začas proždire što se u nj baca. Žerava i kamenje kresi se, rekao bi i ono će plamenom da plamsa. Točak se vrti i škripi. Oko njega odapiru se i okreću mlade devojke.
Uvukla se u doce i provale. U okolu nigde živa glasa. Vazduh je vlažan; noćna rosa kvasi mrku zemlju i suro kamenje i istiha zaleva belo zimsko cveće što se iza kamenja krije, da se zorom smrzne i, kad sunce sine, razmrzne i nemilice
i prezavo obaziru na nj, a stariji, Spasoje, upoznaje ga bolje i misli: „Sigurno je on; čini se nevješt i prenaša mirno kamenje, kao da ni za šta ne zna”. Jednako se strahivo pogledaju, sve im oči bježe na nj.
Sjeli su kao i drugi na ivicu puta, do samoga mora, na odvaljeno kamenje što leži po još nedograđenoj cesti. Vade kruh iz torbe, krmadaju ga, no nekako im se ne prima zalogajem u ustima;
Po podne, načelnik, ne mogavši ga gledati da selom ljenškari, pošalje ga da trijebi s puta kamenje i da ga na gomile slaže. Pođe niz polje i cijelo vrijeme, ne žureći, diže kamen po kamen.
svjetlosti, prisluškuje i pirkanje vjetra i o nečemu kao da razmišlja, pa nanovo mirno, sa spokojnim licem slaže kamenje i — kreće dalje...
Šljegavši u dražicu, svuče jaketu, omota u nju sklenicu, duhan i kruh, pa stavi pod smokvu. Čučeći prevrće vlažno kamenje i prstima miješa crnicu da izvuče crvića.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nam to i strofa koja odmah sledi i koja sadrži prikriveni citat iz Matejevog jevanđelja: A da nebo zagrmi i raspe kamenje sa puteva strmih U deveti čas.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Na njojzi je biser, zlato, drago kamenje, Pred njom kleče i uzdišu mnogi robovi, A ona ih grdi, psuje, pa i čupa ih. Starac gledi iz daleka pa se pokloni:
S ovim rupcem otari mi Hladan s čela znoj. Ako oči sâm ne sklopim Radi posô svoj. Dva novčića nisu teška Kao kamenje; Al’ obrve ne vuci mi Na mrgođenje.
Miljković, Branko - PESME
O nek se vetar s biljkama izmotava Neka se kamenje pred nevidljivim raskršćem uspava Samo da l će na skeletu osmeh moj prepoznati?
izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok
GOJKOVICA Itako budućnost mračnoj nadi posta Sužanj i talac zlo životu verno. Grlicu opeva kamenje što osta U predelu koji raste lakoverno. Jesi li živi stub grada il mrtva Beli bedem dojiš prevaru sve veću?
Krakov, Stanislav - KRILA
Ima ih još kod Bejaz—kule. Posedali su po ulicama. Ruka sa korbačem opisa ljutiti pokret. Uplašeni vranac skoči. Kamenje vrisnu pod kopitama. – Ludorije. Rasturili se! Hoćemo li i u smrt ići poravnjati? Lako je njemu sa konja pričati.
Sve to nadvišava hučanje, rušenje. Kao da se crna bujica valja niz padine brega. Huči i valja se sve brže ka jarugama. Kamenje se otiska pod nogama i jauče. Sve se slilo u jedno. Ni jedne senke izdvojene.
Po drveću su cvilele polomljene grane, kamenje je vrištalo, a nabrekla stabla prskala pomamljeno. Šume su poružnjale i postarile.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Vračare i druge crne trgovkinje, kad prodaju kremen za puške ili talismane, najčešće prodaju ovo kamenje koje nalaze svuda po obalama i obalskim pećinama.
Nalazimo se i dale blizu pristaništa, nepomični na pučini. Osvetljeni velikim lampama crni ukrcavaju tamno kamenje iz šlepova. Dakar blista.
Ona, kao mnoge crne žene ovde, nosi oko grla pravo neizglačano drago kamenje: rubine, topaze i ametiste; njeni zubi su dobro zašiljeni, što znači da ih je od ranog detinjstva još počela strugati
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Svi spavaju, i Srbi i Turci, Sve je nemo i ponoć je nema, Čadori se rasejali beli, Ko na groblju grobovsko kamenje, Ah grobovi i postaće sami, Trava biće crvenoga lista, A cvetovi od krvave pene...
»Vidovdan« opet, koji je dotle valjao na nas drvlje i kamenje, nazivajući nas »komuncima,« »Adamovcima,« »bezgaćnicima« i svakim čudom, najedanput sad okrete list i poče
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
II Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci — Na srcu kamenje. Sestra moja bolna, Oca, majke nema, — Ja je ljubim, grlim Rukama obema, — Grlim, ljubim, tešim — Al’ sumorno veče
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čudio sam se kako su mogli opstati u ovako plitkim rovovima... Nad nama je zvezdano nebo. Izvan rova napipaš neko kamenje. Nikako ne mogu da razumem zašto je ono tu i ko ga dovuče. Vojnici su dohvatili ašove da prodube rov.
I zato, da bi se zaštitili, oni su grešnici slagali pločasto kamenje ispred sebe, da bi povisili zaklon. Ne potraja dugo, a kroz rov se dovuče do mene moj vodni oficir.
Ljudi su prislonili puške na ramena, prsti su bili na orozu. Videlo se samo nepomično kamenje. „Osmatraj, osmatraj!“ — čulo se kako šapuću desetari. — Samo kad se pojave, pucati! Prenesi dalje!
Zaista nisu bili dalje od pedeset, šezdeset metara. Ukopali su se na isti način kao i mi. Ispred rovova naslagali su kamenje i mestimično ostavili puškarnice. Drugojače nije moglo da bude. Ali to kamenje došlo im je naskoro glave...
Ispred rovova naslagali su kamenje i mestimično ostavili puškarnice. Drugojače nije moglo da bude. Ali to kamenje došlo im je naskoro glave... Između naših i njihovih rovova ležali su mrtvi vojnici. Artiljerija je odmah otpočela.
Rovovi potpuno otvoreni, a ispred rovova kamenje. Ne može se maći ni levo ni desno. Imao sam osećanje kao onaj koga su vezali za kolac i sad čeka plotun...
Sigurno im je osmatrač bio daleko. Ali naša?... Pomlati ih kao marvu. Kad udari u zaklon, ono pusto kamenje rasprsne se na sve strane, pa doleće čak i do naših rovova. Bilo je teško posmatrati.
Kad se čovek ispenje na tu visinu, ima utisak kao da oseća blizinu neba. Vetar je duvao i nanosio nam sitnije kamenje u rovove... — O, brate, ti poče kao pesnik — dira ga Svetislav, nestrpljiv već da on nastavi svoje pričanje.
U početku je vatra bila lagana, kao da se koleba, a potom osu, osu, granate naše i njihove se ukrstiše, a kamenje poče da leti. Razleže se rika, tresak. Rovovac kao da grmi i u bugarskim rovovima otvara čitave kratere...
Iz tame istrčavaju drugi. Nastaje bodenje, jauk, bolni krici... Natrčasmo na neko kamenje. „Treća četa za mnom!“ — čuje se kroz huku glas. Pred nama se najednom stvori čitav stroj Bugara. Lica su im užasna.
Drugi pade. Ubi ga neko. Čujem nečiji ropac... „Drži vezu!“... „A-ha!“ — dopire krik. Opet rovovi, kamenje. Otuda sunuše na nas bajoneti... Mi prilegosmo s ove strane. „Predajte se!“... Ura! Ura! Ure! — Viču i naši i Bugari.
“... Ura! Ura! Ure! — Viču i naši i Bugari. Moj dobrovoljac kresnu bombu, i samo je prebaci preko nasipa. Grr-u! Polete kamenje. Gotovo me zatrpa. Čuju se jauci. Migoljim da se izvučem. Onako zbunjen, gledam unezvereno, gde su naši.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Verige su zlatne bile, il' podobne zlatu, Ključenica i preruči — sve čest svome mlatu; Rogovlje je sve kitilo izrjadno kamenje, Po stranami uvajanih obraza znamenje; Jednim slovom, k'o u čem' se svete mošti hrane.
Sva drevesa i kamenje I zelene trave, Sve dubrave i sve stene I pećine stare, Svi vi meni pomozite Ovde tugovati, I do željne smrti moje Sa
Bojić, Milutin - PESME
I sad bez vere u magle jesenje Dršćemo bledi i plačemo stravno: Srušenog hrama davi nas kamenje. Pustoš bez iskre svetlosti što plama Svud oko nas je, a nama se čini Istine zublja da gori u nama I da nas vodi
(1913) HIMNA POKOLENjA 1. VASKRS Svud jesen mrka razapela niti, Kamenje plače i prozeble grane, A Pokoljenje Suza bolom kiti Grobove svoje još nepokajane.
Jakšić, Đura - PESME
a kolenom kleca Kamenito srce Mlava joj proseca: Zajazit se ne da, mumla, ječi, stenje, I u muci teškoj proždire kamenje; Na nju, grešnu, sunce nikada ne sija, Samo grom je, mraznu, sa hukom probija, Plamenita munja opali joj lica, Da
Ponoć gleda silu besa, Pa se ježi, strepi, stresa, Vihor diže urnebesa, Riče strašno, ječi, stenje, Lomi drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara, dima, žara Povijajući, sila njena Često sipa iz nedara A u nedro graničara.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Uvek švrlja, nešto šuška, čisti, pribira kamenje i parčad ćeramida palih, prebačenih sa susednih zidova, uvek naglas gunđajući, sama sebi govoreći, kao svađajući se,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U gatanju na Sv. Iliju »pun orah označava sreću, a kvaran nesreću« i toga dana se, ako zagrmi, »stavlja kamenje na orahe, da bi se sačuvao njihov plod od opadanja i kvara« (SEZ, 58, 1948, 251, Gruža).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Goleti i suro kamenje, što se je od podneva nadvisilo nad selom, žestoko otsijevaše u suncu i od sebe k'o da puštaše bijelu mliječnu paru,
Oboje, k'o i nebo, posvema bijaše izgubilo svoje svijetlo plavetnilo; još se isticaše samo golo kamenje... Najednom dopriješe do njega iz crkve zvuci orgulja. Sigurno ih je majstor ugađao...
Kako se je žurila niza strminu, pred njom kotrljalo se sitnije kamenje. Kada ga djevojka spazi, časom zastade, nu mahom proslijedi... Na žalu stadoše sučelice, jedno prama drugome.
— veli joj i gleda je ravno u oči. — Umorna sam! — odgovori ona, i sjetno se nasmije. Cili dan primećala sam kamenje... — Ivo je jednako gleda i lijepo razabire njen umiljat pogled, zakriljen dugim trepavicama, i ne može da odoli ljubavi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
grlenim i raspusnim, gledam ih kako se guraju ko će od njih pre ustavu da digne i divlju vodu u badanj da pusti, da se kamenje pokrene, izdrobi mi meso i kosti, u kašu da me pretvore, a krvlju mojom da zadoje svoju obest.
Nije odnosio zlato, nakit, drago kamenje, skupocene tkanine i ukrašeno oružje. Za njega su to bile beskorisne drangulije koje su izmislili lukavi Grci da bi
Među zubima mi gusta lepljiva pljuvačka a nepca suva i skorela. Ne smem da pogledam ni gore ni dole. Kamenje se otiskuje i zvonko pršti po ljutom kamenjaru u podnožju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ko da priča istorije vaše? Vas, rasturene, mahovina krije Po predelima otadžbine naše. A sêdo vreme kamenje obara, Gde se mučenik u smrti odmara! 9. Ko je taj mladić što ovde počiva? Je l' imô roda ili verne ljube?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sat škripi i reži, ali sluša. - Iznenađeni, gledamo oko sebe. Razbacano kamenje je, kao metlom, počišćeno; svaki se kamen vratio na svoje pravo mesto, zdanija Akropole blešte u svojoj prvoj mladosti.
Udubljujući klasične likove u plemenito kamenje, moj se ruski plemić udubljuje u ona klasična vremena. On me često posećuje da u razgovoru proživljujemo veliko jelinsko
Vi izvoleste malo čas reći da Galileji govori kao pastir. I gore od toga! On ima običaj da svojim „protivnicima baca kamenje na glavu.“ - „Kako, kako?“ zadžakaše mnogi i skupiše se oko ove dvojice. — „Eto tako.
Glečeri su ostavili doline, ali su na svojim nekadanjim krajevima ostavili navaljano kamenje, da te glečerske morene posvedoče dokle se rasprostiralo carstvo leda.
Pažljivije posmatranje uči nas da se rastopljeno kamenje Zemljine površine počelo da skrućava u kamene sante, no ove se uz strašni prasak razlamaju i ponova rastapaju.
Pri toj temperaturi, bilo je sve kamenje njene današnje kore istopljeno, i sva njena voda isparena, tako da se, u obliku pregrejane vodene pare, obavila kao
Ovde prepucava na žegi i zimi kamenje i stenje, ali ne pušta glasa od sebe. Ovo je mrtav svet. A onde gore u zenitu, kamo još nismo bacili naš pogled, onde
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Natošević izdaje prerađene moralno-religiozne priče Biserje i drago kamenje na ukrašenje detinje duše i srca 1860; pokreće Školski list 1858.
Đorđe Natošević: Biserje i drago kamenje. Moralističko-poučni tekstovi (prevodi i prerade) 1862. Rođen Vojislav Ilić Branko Radičević: Pesme III U podlistku
Stanković, Borisav - TAŠANA
a zna da samo mi, sluge, seljaci, tako krvavo pečeno volimo, pomislio bi da sam ja to za sebe skrila i onda bi drvlje i kamenje na mene.
MIRON (čisti Paraputu od zemlje): I gde ovoliko zemlje i blata nađe? Sav se zemljosao. (Vadi iz njegovih nedara kamenje i zemlju.) PARAPUTA Je li za Svetu Bogorodicu to uzimaš od mene i čuvaš?
Vidi da je prazna. Uplašeno): Pa njega nema, more! JOVAN (kao siteći se): Nema, dabome! Natrpa oko sebe sve krpe i kamenje što nađe, i uhvati maglu.
Ne znaš ti, da se od straha izludi! Bud moram da ga čuvam, tud moram i sve kamenje, što sa sobom donese, da izvlačim i sklanjam.
I to s mukom, teško, jer on neće da legne na postelju i dušeke nego na zemlju i na to svoje kamenje, kojim hoće tobož da se brani kad počnu da ga »pale«.
I zato moram gotovo celu noć ispod njega to kamenje polako da izvlačim i sklanjam, da ne bi — kad, po običaju, đipi i počne (tobož se upalio!
) od sebe sve odelo bacati — da ne bi bar to kamenje oko sebe imao, te njim ili sebe osakatio ili ovamo mene udario. A opet, kad vidi da mu nema njegovog kamenja, tek onda
Tada go istrči i pokazuje na kaldrmu i, evo, vidiš, iz ove stare, tako zbijene kaldrme počne rukama kamenje vaditi i, tobož braneći se, bacati na sve strane, udarati kud stigne, da sve pršti i odskače, i dere se kroz noć: »Žiž!
Što ne idete za njim? JOVAN (rešeno): Ne smem, hadžike. Diže se, potrpa sve što nađe, sve krpe, sve kamenje, i zatura po pojasu i košulji, i ode. Htedoh za njim ali, bojim se, okrenuće se i nekim će me kamenom možda u glavu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
pobila dosta klinaca i eksera; povešala svaki otpadak i potrošak, a kad je nužno bilo, dovlačila stare cigle i kamenje, i sve posle igre ostavljala gde se našlo. Pa su i odrasli počeli da upotpunjuju smetlište.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
znao spušta li se beli grad Iz oblaka u mene Ili mi iz utrobe u nebo raste Vratio sam se s puta Da sazrelo kamenje iz zavežljaja Ovde na trgu razdelim GORNjA TVRĐAVA Širiš ruke Visoki Pred svim kapijama beloga grada Dočekuješ izvore
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
od radoznalosti i strpljenja, počeli su se kao moljci uvlačiti u stare knjige i među prašnjave listine; počeli su prevrtati kamenje i grebati zidove, uzeli su se peti po bedemima, lutati po razvalinama, kopati temelje i raskopavati grobove i od
kad ste već i taj napor postigli, vi nailazite na treću preponu: jedan širok prostor i po njemu rasuto ogromno stenje i kamenje beskonačnih i uobraženih količina, a preskočiti jednu beskonačnu ili uobraženu količinu teže je mnogo nego neuobraženu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ni prst se pred okom nije video. Gazili smo vodu, saplitali se o kamenje. Bili smo prokisli do kože. S nama je gamizala i pešadija.
Potrčim kao bez duše na osmatračnicu i vidim kako purnja zemlja i leti kamenje iznad naših pešačkih rovova. Ugledah baš i njihovu bateriju.
Onda navaljeno kamenje kao u rečnom koritu i pri najmanjem dodiru osipa se kao bujica. Pustili smo konjima dizgine neka sami biraju.
— E, bogumi, nikad ni dovijek! — Crnogorac prebaci nogu preko noge i zavali se na ono kamenje. — Ako je žedan, neka zaiti vodu sam; ako mu je zima, nek tura vatru sam. Na ovu priču smeju se i ordonansi.
A kada se iziđe na ocedno mesto, voda pišti iz pocepanih čizama. Onda opet nastaje krš. Oštro kamenje para raskvašenu obuću, ili sa cipela i čizama otpadaju i onako iscepana pendžeta, te ljudi gaze bosim nogama.
Jedna kuća na njemu, onda neke barake, šatori. Na obali se belasa neka gomila... Ali to kao da nije kamenje. A ko bi sada go ležao na obali... Međutim, liče na ljudske prilike. Opet talas preko broda. Lađa brekće.
je dudinjacima, izbrazdano i razriveno vrletnim potocima, koji hučno jure sa onih planina, valjajući u dolinu stenje i kamenje. A zaseoci mestimično, ovde, onde, i naherene kuće vire tužno iz onih dudinjaka, kao kraste na bolesnoj koži.
Sa strane nešto šušnu, i preplašena zmija zamače među kamenje. Naš vođa zastade. — Evo, ovde su. Među stenjem, a zaklonjeni sasečenim granjem od pogleda neprijateljskog, nalazili su
Ljudi bez razmišljanja pojuriše niz liticu, vukući za sobom konje, a za njima se suljalo kamenje i stenje. Dohvatio sam iz ruku seiza konja, koji nije mogao silaziti sa dva, i sunuh niz padinu. Omakoh se...
Omakoh se... Pustio sam dizgine. Konj nalete preko mene i pade strmoglavce. Neko kamenje sruči mi se na leđa. Otvorio sam oči. Bila je to trenutna slika posmatrana kroz razrogačene oči od straha.
Napregao sam poslednju snagu, hvatajući se za oštro kamenje, da se postavim u uspravan položaj. Jedva sam uspeo. Poguren, pretrčao sam dno, te se dočepah suprotne strane.
Oni ginu, da bi se spasli topovi, a mi da bežimo!... Nikada. — Razvaljujte ovaj bedem! Bacajte kamenje! viknuo sam, i ja prvi počeo bacati. Pristigli su i ostali oficiri. Gomila splasnu. Prvi voz krete.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Što bi sa vrha svoje staklene kule silazio? Vetar do njega ne dopire, ne ranjava ga trnje i kamenje. Na meko seda, po mekom hoda. Ni ptiče u zlatnom jajetu tako ne živi! Ali, zašto ne raste?
Ako te ugledaju, pretvoriće te u kamen. Pogledaj kamenje pred njihovim leglom. Videćeš da ima ljudske oči. Samo njih su im veštice ostavile.
Znam da na gozbu ne idem. Šta da radim kada ih san prevari? — Ne žuri, junače! — zalepeta orao krilom tako da kamenje polete niz strminu. — U smrt svoju ne leti! Ono što njih muči nije san, već nesanica.
— Ne zanovetaj. Nećemo noćas dremnuti ni časka! »Neću ni ja!« pomisli Varalica. A i kako bi? Jecalo je kamenje oko njega, a Mesec već svijao luk. Oseti Varalica kako kraćaju noge pod njim, ali nazad se nije moglo.
Tako dođe i do Veštičje loge, zgrabi nakaze, jednu o drugu veza, rukom im pokaza da kamenje ponovo pretvore u lude. Ali, one to nisu mogle bez marama, a da im ih da nije smeo: skamenile bi ga.
— Uspelo ti je, vidim! — reče orao, a kamenje se pokrenu, u lude stvori. Orao ni glavu ne okrenu, uze Vapalicu na krila i sunu k oblacima.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
odgovara: — Stameno, mori Stameno, Stameno, sito proletnja, Stameno, zrno biserno, Jesi li čula, razbrala: Sitno kamenje broj nema, Duboka voda brod nema, Visoko drvo hlad nema, Ubava moma, mori, rod nema.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Iz oblaka pada krvavo kamenje i bije po taborima Turke. Planine se klanjaju zemlji i polaze na Stambol. Izdajnik domovine odlazi u pakao: Opadô je
do vitih rebara da mu se ne razminu kosti mimo kosti, sa kopljem u ruci, na besnom doratu ispod čijih kopita iskače kamenje i zbunjuje solunske trgovce, on je otelotvorena žudnja za osvetom ugnjetenih i poniženih masa.
Iz nje pada studeno kamenje, ono bije po taborah Turke; ne uteče druga nikakvoga, ni da kaže kako s' poginuli. Ustavi se na istoku sunce, a i
Mnoge kubure i puške imale su okove i vezove od zlata i srebra, u koje je umetano drago kamenje, sedef i merdžani. S oružja, kao i s kala i čibuka, žene su prenosile vez na odela, pokrivače i jastuke, ili, obrnuto,
ledom i snijegom usred ljeta kao usred zime; kad pogledaš strmo ispod grada, mutna teče Tara valovita, ona valja drvlje i kamenje, na njoj nema broda ni ćuprije, a oko nje borje i mramorje... A kakav je Skadar na Bojani!
Zidaće te kuli u temelja. Oboriše do trista majstora, oboriše drvlje i kamenje. Kade dođe moj nejaki Jovo... U pesmi Uroš i Mrnjavčevići ponovljeni stihovi, takođe, označavaju neke najvažnije
Takve su, između mnogih drugih, sledeće rime: Povadiće to drago kamenje, udarat ga sabljam' u balčake i kadama u zlatno prstenje. Miloš peva, vila mu otpeva.
zelenu kao jarko iza gore sunce — pak je prostre po zelenoj travi, prosu po njoj burme i prstenje, sitan biser i drago kamenje.
đevojkama: „Koja je tu Roksanda đevojka, nek savije skute i rukave, neka kupi burme i prstenje, sitan biser i drago kamenje; ako li se koja druga maši, vjera moja tako mi pomogla, osjeć ću joj ruke do lakata!
pogledaše, a Roksanda u zelenu travu; savi skute i svil'ne rukave, pak pokupi burme i prstenje, sitan biser i drago kamenje; a đevojke dvije pobjegoše.
ledom i snijegom usred ljeta kao usred zime; kad pogledaš strmo ispod grada, mutna teče Tara valovita, ona valja drvlje i kamenje, na njoj nema broda ni ćuprije, a oko nje borje i mramorje; već ti otruj vojvodu Momčila, il' ga otruj, ili mi ga
Turiše je u grad ugrađivat: oboriše do trista majstora, oboriše drvlje n kamenje, uzidaše dori do kolena; još se smije tanana nevjesta, još se nada da je šale radi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tako i obaška svakoj travici svoj dar joj voda izdaje. DRVEĆE I VETAR Vetar holujast valja drvlje i kamenje; Po planina iskorenjuje i sobara Visoke bukve, hrastove i debele topole.
Nije li sve jedno — zemlja i prah! Koščine ka kamenje valjaju se... I što je to od nas? Jučer, moj mili sadrug, ka neki mi u telu zglavak, A sade, ka neke mršine lipsale Od
Ako isto tek razagne je i pogleda, taki i smotri unutra, ka drago svetlakasto se lepo kamenje, vrle reči za prosvetljavanje se s dušom svojom! Ni vam ja za prazno slušanje uzalud prostirem ove reči.
Pouzaimlji od Jegiptena bezbožnih ljudi blago i lepe agijare, skupe stvari što je srebro i zlato, biser i drago kamenje, te s otim probegni da ti bude putnina za trošak s tuđega miraza.
Pake za svod crkovni i za kolo što je na sred crkve, ne bi mu nekako za to sprave što bi valjalo tome kamenje, te se zastara i svetac se zato ne obleni nego mu se u snu javi i reče mu da ide k moru i što je skoro korab došao
I jepiskop po ukazu ode tamo u korab i s onim se gospodarom sasta, te gleda po korabu kamenje, al’ mu se nekako ništa za njegovu potrebu onde ne svide, i pak smutan ode natrag.
Ne zlato ni srebro da kod sebe tutoljimo i krijemo, biser i kamenje, nego mnoge knjige da skupljamo! Blago što se više množi to više pakosti skonatoriocu, a knjige duhovne, stičući ih,
Eda se dukati i novci ka i kamenje mogu jesti, ako poljske s posla hrane nejma?... O NEZAHVALNOSTI PREMA UČITELjIMA Svedžbajte se o tome: kako to kome za
Jedan i siromah mudar, mnogo vrstniji od svih smetenih gradskih boljara. Tko razmeće kamenje, bride ga ruke. Tko duhljiva uči, tupi svoj jezik.
KANO S BREGOVA MUTNA VODA... Jedni hvale i diče mnogo zlato, srebro, drago kamenje, biser, lepe ađijare, gizdavo odelo, hubave i visoke polate, mnoge milkove, konje, stoku, tafru i pompu, gospodstvo.
Da kamo jošte veliki grad i tresak, s neba vatreno kamenje i goruće ugljevje, požar, osojne zmije, zemlji provaljivanje poslednje pogubljivanje, velike halovine?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kod Mane kujundžije se, naravno, najduže zadržaše. Na njega i drvlje i kamenje!... — Ako si ne begendišeš u naš varoš, ete, nikoga, što ti, demek, niko neje sproti teb’, — lasno za toj!...