Crnjanski, Miloš - Seobe 2
treptave, kao neka rosijska carska kruna, koja se, u to doba, među tim otpuštenim oficirima, zamišljala, sva u dragom kamenju.
Teodosije - ŽITIJA
se u gomili na svetog napadoše i sa te stene, po božjem popuštenju, u onaj potok mutni stadoše ga vući, i po oštrom kamenju razdirahu telo njegovo, sami sebe podstičući i govoreći: „Požurite, drugovi, požurite!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
se pored mnogobrojnih rečica nizovi žena u beloj nošnji sa crnim vezovima kako gruškaju rubine i prostiru ih i suše po kamenju i ogradama.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U ovu svrhu posebno se koristi kamenje specijalnog oblika, u vidu strelice. Tom staklastom kamenju, koje naš narod naziva strelicama od groma, pripisuje se snažna magijska moć.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
VERENIK Gledao sam te jutrom kako odevena u belo po kamenju silaziš. Hteo sam da vek provedem kraj mladog kestena snove o tebi pričajući.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A ne mogu jedan bez drugoga. Tako smo razgovarali iz duga vremena sedeći na kamenju pored železničke pruge, dok su vojnici utovarivali topove. I ova kompozicija krete.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad uđosmo kroz vrbljak u reku, pa otpoče da odjekuje lupanje ploča po kamenju i zatim bućkanje po vodi, meni se poče dizati kapa na glavi, no i to prođe, pa kad pređosmo reku, požurismo se i na
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Uroci ti po gori hodili, Travu pasli, s lista vodu pili, Mome sinu ništa ne udili; No udili drvlju i kamenju! Dušmani ti pod nogama bili, Ka’no konju čavli i potkovi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kao da zamirisaše lišajevi po kamenju, pa trule tikve. Sedeo je on na gomili zrelih tikava, s majkom ih razbijao svinjama, a ona je, držeći pune šake
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stanka, u šali i smeju, ispra rubine, pa ih poveša po granju ili razastre po vrelu kamenju da se suše. Devojke, koje behu gotove, odvojiše se sa njom podalje od perila, u jednu gustu hladovinu u šiblju, pa se
Krakov, Stanislav - KRILA
Tada su ovi, probadani zvucima i pogledima, prsili svoje teretom uvijene grudi, i besno udarali po kamenju potkovanim cokulama. Prvi su bili visoki I snažni. Jednolikost je stvarala opsenu da su i drugi takvi.
Već pod omanjom glavicom naišli su na veću prikupljenu grupu. Svi behu popali kao mrtvi po oštrom kamenju u senci bodljikavog žbunja.
I ovaj kad su mu zaboli bajonet u grudi, i onaj koga su vukli za prelomljenu nogu, da mu je glava udarala po kamenju. Sve su ih bacili u jarugu. Rus sad krklja i ječi. — Ipak Kazimir ima pravo. Zašto da slični slične ubijaju?
Stazom između stenjara klatio se malo pogrbljeni kapetan Danović i zvonio okovanim štapom po kamenju. Svi su pitali o novoj ofanzivi, smeni i zimovniku. Kapetan Danović je naredio da donesu konjak.
Ovde zaklonjeni stenom vojnici su zidali mitraljesko gnezdo. Tupi pijuci su zvonili po kamenju. Zabodena u široka usta rovovskog topa, krilata bomba je čekala skori smrtonosni let među tuđe ljude.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
On se okrete ordonansu i naredi da pozove desetare. Vojnici su ležali na kamenju, i mnogi su spavali... Možda im je to bio poslednji san.
Ne možemo ni napred, ni nazad. Gde smo, tu smo. Ležimo na vrelom kamenju, a sunce bije u potiljak. Na jelo niko i ne misli, ali žeđ poče da nas mori.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Iznemože naša snaga — Na kamenju golom spati, S oštrim trinjem, mekinjama Gladna grla prodirati; Radnim rukam’, svim mukama Ne moći ti pomoć dati —
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Do babe i majka mu sedi. Ona već zaneta tamo oko mlađeg brata koji se igra sa decom po onim naslaganim gredama, kamenju. Svaki čas ga opominje da pazi da ga koja greda, kamen ne pritisne.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gust smrad bazdi po jovicima i vrbacima. Buđ se nahvatala po kamenju. Voda zaostala, usirila se u udolicama, zgusnula i stvorila glječkot i žabokrečinu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
To su, možda, reči koje kletvom zvone? O, koliko snova, nadanja i muka Zariveno leži u kamenju tvome, Što ih sruši smrti oružana ruka U danima slave, u pomamu svome! I ti jošte živiš!...
Kraj vlažnih zidina tvojih gomile kamenja stoje I urna bačena leži... I po kamenju tvom Ja stupam umornom nogom, da ime urežem svoje Na sarkofagu tom, U kome počiva život minulih vekova davno, I
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
draga prijateljice, čestitam nezavidno na Vašem bogatstvu, palati, letnjikovcu, jahti, automobilu, goblenima i dragom kamenju, ali Vam zavidim na Vašim lepim godinama.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tko li je taj od vrlo učenih i porazumniji učitelj, žitosejač li vešt, da to i ovo po golu kamenju seje, il' mu što gluhu na uhu govoriti, kad on ništa ni sluša, a ni čuje?