Obradović, Dositej - BASNE
” viču. Kamo, gdi su telesa apostolska i svetoga Nikolaja? Vreme i vozduh u ništa su ih obratili, tako će i proča koja se jošte
Otide Duga, obiđe svu zemlju, pa kad eto je, sama dođe. „Kamo? Gdi su?” — pita Juno. „Nema take kakve ti 'oćeš, nijedne“ — kaže Dum.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
’ — ,Šta, Arso, da od Boga nađeš!’ povičem ja začuđen. ,Zar su u vas takvi carevi? A kamo mu veliki ćurak i veliki kauk na glavi, ako ne veći a ono bar kao u našeg vezira u Beogradu?
On (Aleksa), Birčanin I Nikola Grbović sednu na Paležu u lađu i dođu veziru u donji grad. Zapita vezir: „Kamo vojska?” — Kažu mu oni, da je sva vojska gotova u Grabovcu, no ne mogu ući u grad, jer su Vidinlije kapije zatvorili.
Pak onda uzjašem na konja i osvanem u Brankovini. Nađem moga strica samo sa 10—15 momaka, a više nema. Pitam ga: „Kamo ti vojska?” A on mi kaže: „Crna ti vojska!
Onde zapečatimo pisma, i on i̓ uze da pošlje. Od strica dolaze jednako momci i pitaju: „Kamo džebana? Vojska veće gotova da ide na Šabac”. Čekam Živkovića, ali ga nema da dođe.
Sad Turci kažu: „Kamo i Jakov da se i on potpiše?” Ja im kažem da je to svejedno, „no ako baš hoćete, sutra će i Jakov doći”.
” — „Ta ja znam da su živi, no kamo i da dođu, da se i oni i ja kurtališemo briga.” — Kapetan: „Be kad su oni živi, sad mi nije brige, a ni tebi, makar
” — Cincar Janko razvije jagluk i rekne: „Ovo je marama, kamo prota, prota?” — Kapetan: „Tu je vira zavezana, sad će i prota doći”.
000 vojske. On i tome kaže: „Nije istina!” Da, — odma me je zapitao: „Kamo ti hat?” — Kažem: „Poslao sam u Zabrežje, da se malo poizleči, gdi ga je tane malo udarilo na Šapcu s Turci bijući se”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
One ćute, skretoše s putanje i prođoše. Raka se osvrte za njima, pa, smešeći se, upita: — A kamo ti dobro jutro, Marice? — Ostalo u potoku!... — oseče se ona na nj, pa pođe dalje.
kože iskoči od ljutine što Đuko ne dade izraza sad takome veselju; nabrao obrve, pa jurnu na prozor, a čisto ciči: »Ta kamo taj? Pali, more!
— A zar se vrati, Tiosave? — upita ga. — Ta vratih se — odgovori Tiosav zlovoljno. — Pa kamo ti vosak? — Dadoh onom gadu dole. — Zar opet? — Ama kud ćeš, brate, kad saleti kao Ciganin.
Kad momak prinese rakiju, upita ga Tiosav. — A kamo ti, more, gazda? — Spava. — Zar do ova doba? — Nije svu noć zaspao. — A što, da nije slab?
— reče Trpko i iziđe nekud u avliju. Malo zatim vrati se pa viknu: — Dete, bre! — Čujem, gazda! — A kamo mleko? — Još nije doneo. — Trči bre, mleko da se donese! Šta čini tamo! Momče otrča naviše k čajiru.
— Pa kamo ti, popo? — upitaju ga. — Tamo kod učitelja, da je još malo dotera. Što se tiče ka priliku, samo dok vidite — svi ćete
Izviruju i gosti, a pop im veli: — Samo dok vidite kako je to! Vrati se crkvenjak. Čim on na kapiju, a pop upita: — Kamo? — Ne dâ! — odgovori crkvenjak. — Ko ne dâ? — upita pop čisto ne verujući. — Ne dâ učitelj!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Baš si nekim poslom? — pita ga starojko. — Kud ćeš većeg posla: pošao sam mome Stanku u svatove!... Pa kamo ti čutura?... Odmah mu dodadoše čuturu. On se prekrsti i pogleda na nebo: — Daj, bože, da bude srećno i dugovečno!...
Iz dubina je potutnjavalo, a od zapada mećaše svetlica. Ratnici razgovarahu: — Biće kiše. — Kamo da hoće! — Vala, pravo veliš, da se samo razladim malo! — More, da nam ne presedne!...
Dučić, Jovan - PESME
To je samo Jedna mutna želja prošla neosetno, Ko bi znao za čim, ko bi znao kamo. DOSADA Celo poslepodne na mom pragu sedi Dosada, i gleda nalakćena mene.
Napred! Ali kuda, i kamo, i zašto? I zar uvek isto, i sve tako večno? Pa kako to ipak boli neizlečno Kad svrši snevanje, i prazno, i tašto...
Nit znah samo Čim su povezani jedan dan za drugi, Niti kad zapitah: zašto sve, i kamo? U nogama sfinksa prespim svake noći, Sa srcem što nije ni srećno, ni plačno, Za sve što je prošlo i sve što će
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
može ništa da se razume, samo što Zelenbać jedanput viknu, koliko igda može: — A ko mene može naterati da igram više? Kamo toga? Posle opet nasta nejasan žagor i svađa. Onda čusmo kako se vrata otvoriše, gunđanje i korake.
Uđem unutra — sedi gazda i jede pitu od oraha — „A, ti jedeš pite?” — „Jedem!” — „A je li krv jeftinija od pite? A kamo onome onde s nogom?” — „A šta me se on tiče?” — „Ha, ne tiče te se je li? daj ovamo, doktore!
Turi kažiput u knjigu, pa je metnu u krilo. Pokloni se malo put popa, pa osta sjedeći na krevetu. — A kamo se ti, učitelju? — reče pop. — Evo me! — Znam! A kamo te u crkvu da pjevaš? — Nijesam pijan da pjevam!
Pokloni se malo put popa, pa osta sjedeći na krevetu. — A kamo se ti, učitelju? — reče pop. — Evo me! — Znam! A kamo te u crkvu da pjevaš? — Nijesam pijan da pjevam!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pred petom se kućom opet skupili oko jednoga koji se onomadne vratio iz Bečkereka — kamo je odvezao bio neke Čivute, grošićare žitarske — i koji im je pripovedao mnogo novih i čudnovatih stvari.
— odmahnu Nića rukom. — A da je ostalo ono staro, ta ne bi’ mu bio bokter ni u samim Beču oko careve palate, a kamo l’ u ovim kavonim selu! Ali, šta je tu je; fala bogu kad nije i gore! — Ha-aaaa! — zeva i nastavlja.
Pa ona onda iznela rešeto pa rešeta žito, a pop-Ćirini onda oni ne možedu da iziđedu pred kuću ni poslom, a kamo l’ radi unterhaltunga.
— E, pa sad, dragi domaćine, da se rastajemo. Fala na dočeku. — O, na malo, na malo! Kamo sreća, pa da me se počešće tako setite! — E, boga mi — dodade pop Ćira — sad vi treba kod nas; na vas je sada red!
Idem, idem! — reče i pođe, pa zastade. — A šta je bilo dalje? Ot’š’o si, dakle, prazni’ šaka kod gospodina vladike? — Kamo sreće da sam, al’ to je đavo što nisam.
Zub nikako nije od, na primer, kakvog krštenog stvorenja, ni mirjanskog, a kamo l’ svjaščeničeskog, kaže... Ja, kaže on, poznajem svu familiju moga, sadá na žalost gospodina supostata, svi su oni do
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Starci bi se onda iskašljivali, drugi okrećali od Naze, namigivali. A Naza, od stida ne bi smela u nikoga da pogleda a kamo li da koga izgrdi i izbije, već bi krišom iz svoje torbe prenosila u Ljubinu, tobož da je to naprošeno, samo da joj se
Od tada još lenji. Samo leži i spava. Više mrtav nego živ. Naza luta, prosi, donese mu a on ni da se okrene na nju, a kamo li osmehne, progovori. Samo pošto se najede, raskreči se posred kolibe da onako go, slobodan, leži, spava.
Drugi od tih krpa ne bi mogao ni da kroči a kamo li da još kao on poskakuje pred svetom i dere se: — Paraputa! Paraputa!...
Čak i sam hadžija koji je retko i sa ženom i decom govorio a kamo li sa ostalima, pazio ga i po nekad se s njim razgovarao...
čisto, belo platno, onda ga, ma da su se od starosti jedva one držale — ne dajući nikome od nas mlađih ni da gledamo a kamo li što pomognemo im — same one uneše u sobu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Oprostite što sam tako slobodan... — Drago nam je. Pa kako kod vas, pošto rana? — Skače. — Tako i ovde. Kamo sreće da sam pre dva meseca žita nakupovao, mogao sam dosad najmanje dve hiljade hasniti.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A tamo unapred, kamo se on kretao borba je još trajala samo sa sve slabijim dahom i retka zrna fijukala su oko njega da onu smrtnu svirku
Baterija je ostala daleko, a ovde je čovek izložen pešačkom zrnu i niko onu pretpostavku nesme ni činiti, a kamo li pomišljati na kakvu optužbu ili istragu. A posle, kad se i to jednom svrši, otići kući, odmoriti se do mile volje?
Ja ovako, jer sam nesposoban, tri sam prsta izgubio u fabrici. — Kamo da vidim, traži ono čudovište od babe, razgleda onu napravu i vrti glavom. — Biće to neka varancija, a?
„Treći je mesec od kad ste došli ovamo a on ni pismo jedno jedino ne napisa, a kamo li da je došao da vidi oca i majku, nego sve od drugog čujemo o njemu. Samo mi čudo da ga taj rat ni malo nije opametio.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
O tis anangis!² Oćiš moda! Kamo aspri? Glediš na baron, glediš na gospoda? Kajmeno! Ne znajš da ći da propadni svet? Nema špekulacija, nema trgovina.
MIŠIĆ: Oho! Manje se ne prima od deset forinti. JANjA: Od deset forinta, gospodar notarius? Kamo toliki novci? MIŠIĆ: To iz moje glave ne ide; nego kako je magistrat zaključio, tako se ja vladam.
MIŠIĆ: (To je mlogo!) JANjA: Ako oćite bez krajcaru, ajde de, ama za novci nema siromah kir Janja. Kamo streća da moži da iskopa dve akove dukate, da dâ vama sto, Katici sto, da budete strećni! POZORIJE 6.
KATICA: Zaboga, zašto ste ga varali? MIŠIĆ: Ta to je blagodjejanije čoveka utješiti, koji oće da padne u očajanije. Kamo sreća da je to sva šteta! KATICA: Zar se jošt što dogodilo? MIŠIĆ: Govorio sam s vašim gospodinom ocem o vami.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
da mu se, pri samoj pomisli da može izgubiti krov nad glavom, pre nego što ćer uda, u glavi vrti, kao vetrenjača. Kamo sreće, kaže, da je umro pre toga.
Lepo je u Kijevu! Kamo sreće da su došli ovamo, pre dve godine, kad su prvi iseljenici krenuli u Temišvaru, a Tešo Kijuk, u Glini i
Teodosije - ŽITIJA
A ja ću ti biti sluga u takvom delu i u Gospodu provešću te do Svete Gore, kamo želiš stići, samo neka bude konja da me nosi, da bismo mogli pobeći od oca tvojega.
— Kamo se dede gospodin naš? I u nedoumici zbog brige ostaviše lov, pa se brzo vratiše k njegovu ocu samodršcu, i obavestiše g
I tada će svako videti svoje i ubojaće se, i nema se kamo pobeći. Sve ovo apostol znajući reče: Pošto će Gospod suditi svome narodu, ,strašno je upasti u ruke Boga živoga̓!
Ginemo od straha, i od naših konja nijedan neće ostati, niti znamo kamo se razbežaše! A sveti, još stojeći na molitvi i blagodareći Boga na onom što se dogodilo, sa suzama reče: „Slava
Pošto je proveo s njim malo vremena, sveti pohita da stigne u sveti grad Jerusalim, kamo je veoma želeo, i da se pokloni spasnom i životvornom svetom grobu Hrista Boga našega, i svima tako svetim mestima, a
A sada, živa, sasvim i konačno zlo pogiboh. Teško meni, jadnici, šta da radim, kamo da se denem! Goro božija sveta, molim da smrt u tebi nađem.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
njega nestane. Šta se s njim desi, nek sam đavo zna. Tek ti samo čujem svog čiča-Trišu: — Ovamo, razbojniče brkati, kamo slanina?! — Odnio je miš — kažem ja. — A zašto je nisi oteo? — pita čiča. — Oteo sam je, evo je u trbuhu!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
kako je sam gospodar Sofra trojicu ubio, komesari ustanu, rukuju se s njime, pa mu čestitaju taj veliki šićar. Kamo sreće, vele, da su oni mogli to učiniti.
Otac se i na to reši, dâ mu jednu kuću s velikom baštom, pokućanstva nešto i hiljadu forinti. Kamo sreće — veli — da je on imao toliko kad je počeo! Pera se u svojoj kući uredi, uze neku gazdaricu. No šta će početi?
Pravi „galantom”! — Ja vas sažaljujem, gospodin-Kiriću! — Zašto? — Što vas usrećiti ne mogu. Kamo sreće da sam vas mesto laćmana izbliže poznavala! — Već sam omatorio. — Ništa zato, ženite se. — Koga da uzmem?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Obresti li budu az i polk put k dalšoj blago zračnoj Denici? I moj dolgi život projde aki kratcje žitie. I kamo az pojdu... gorkost smerti vižu...
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, br. 1354) — Ispred Boga ne može se nikud. (Vuk, br. 1729) — Ispred Božje volje nikud ni kamo. (Vuk, br. 1730) — Koga Bog čuva onoga puška ne bije. (Vuk, br.
Svi praznici u godini, sa Badnjim danom i slavom na čelu, grupišu se oko toga kulta; kud i kamo najveći broj žrtava, slučajnih i periodičnih, namenjen je precima.
Matavulj, Simo - USKOK
Zateče kneza pred kućom gdje popravlja sedlo. Dragić posmatraše što djed radi. Knez graknu: — A kamo te već, grdove moj!? Došao si sinoć, a ja te sad vidim!
— Kako da se tršava? — zapita Miraš trepćući očima. — Vaistinu, kako vladika i zbor nađu! Miraš nemade kud ni kamo, nego, nakon duga uvoda, ponovi što bješe poručio po sestri.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Ja ću gledati što je najfinije i najskuplje. Sad, zbogom! PROVODADžIJA: Oho, zar tako? A kamo, to jest, alvaluk na devojku? MLADOŽENjA: Ja mislim, kad svršimo. PROVODADžIJA: Tako se ne dobija kaduna.
ŽENA: Bog ubio, koji me je vezao s tobom! MUŽ (trese glavom): Bolje da sam vrat slomio, kad sam po tebe pošo. ŽENA: Kamo sreće da te nisam ni poznala. Muž, pak ni kapu ženi! O, je li vidio ko na svetu ovo čudo?
MUŽ: Vidim kako si vospitana. ŽENA: Već, kakvom sam mužu pala u ruke, zaboraviću i ono malo što sam znala. MUŽ: Kamo sreće. ŽENA: Dabogme, ti bi jošt želio da umrem. Al ja neću da umrem, oću da se gojim tebi u inat. MUŽ: Dobro, dobro!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Nezlobiva i bezopasna, ona je i kod njih prihvaćena sa simpatijama: kamo sreće kad bi umetnost emitovala jedino te, dobrodušne poruke, kad se ne bi kidala i razdirala one kojima je upućena.
– mator – navigator – radijator , ludaka – budaka , probali – obali , ledine – sredine , planove – dlanove , kuda i kamo – budakamo , pučini – učini , Osla – posla , Brisla – smisla , misle – kapisle , dušicu – mušicu , Kosta – mosta ,
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Zato treba da se zaboravi. SMRDIĆ: Zaista su Madžari velikodušni. ŠERBULIĆ: Pošteni ljudi. ŽUTILOV: Kamo sreće da su Srblji takovi. SMRDIĆ: E, Srbin je lud od postanka.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I on poziva Srbe na rad i na prosvetu: »Al̓, kamo, Srblji, gdi ste? Što spavate? Zora je! Probudite se! Vreme je veće!« 1789.
Vjerujte mi, da na Božić nijesam imao zašto kupiti funte mesa, a kamo li pečenice! Misleći, koji je onda dan, i gledajući na đecu moju, plakao sam kao ludo dijete.
Sremac, Stevan - PROZA
I nekako, đavo bi ga znao kako, ali kod toga sveta sve može da bude. Jednoga dana, kud i kamo pre postavljenog roka, eto mu nje. Došla je predveče, u nemačkim haljinama.
Radičević, Branko - PESME
Ponajviše Arslan Sulejmane, Obamre mu srce u nedrima, Ali okle, kad ga i ne ima, Davno srce u Hajke je mlade — Kamo sreća da je ne poznade.
Sveto mesto, jako što ja gazim, Svaki danak kojeno polazim, Kamo ode boginja ti, kam? (O KRASNA TI PEVANjA SJAJNA VISO) Okrasna ti pevanja sjajna viso, Ka meni amo kako sjaješ lepo,
nek na vedlo bukne, Nek puška cikne, a sablja posukne, Jer eto veće sve đavolu ode, Ni crvu tako ne ima slobode, A kamo l' čojku, ta Bog ga prokleo, Kad čovek čojka u verige speo.
Uzdrma se Turadija cela, Srce strava pokosi im vela, Pa kud kamo ne bi razmicanja, Niti traže staza ni putanja, Veće grebu kano i zecovi, A gone i Srbi vitezovi.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pa čim taj mene spazi, a on samo strigne ušima i zarže: đe si, veli, Petrače, kamo te već na ovaj kraj, Srbine brate!
Samardžija uzdahnu i pogleda me preko čaše. — Pa neka, ima dječak pravo. — Šta ima pravo? — Pa nek oproba. Kamo sreće da sam i ja nekad tako radio, možda bi mi druge tice danas pjevale. — Ma šta tice, šta ...
bi prijekorno i digao svoj sveti prst, zar ti u moj dom šalješ ovako jedno beslovesno bravče koje ni beknuti ne zna? Kamo te da ga naučiš molitve, da ga dovedeš u red, ti si ga na dušu uzeo?
— Godina rođenja? To već nisam znao, nije znao ni moj djed, pa im pomože stric Nidžo uz primjedbu: — Kamo sreće da se nije ni rodio. — Ime oca i majke? — neumoljivo je ispitivao narednik, spreman da zapiše.
Nemoj, veli, baba, biti dosadna, tebe nema ter nema: kamo ti napismeno kad si se rodila, gdje si se rodila? A kako sam onda poginula kad se nijesam ni rodila?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A bilo je mnogo štošta, što se ne može lako kazati. Dosta boli i ovo, a kamo li i ostalo. Ja sam produžio školu. Stupio u život, u bujan, neobuzdan let, za koji mišljah da ide po vasioni, a ono,
— A, gospodinče, — predusrete me. — Kamo čiča-Marku rakije? Tako li ti? Čekaj, da li ću da ti igram na svadbu. Ućutkah ga duvanom i uđoh u vinograd.
Krupne suze kotrljaju se niz obraze. Diše utajano. Hoće da čuje moj dah, a kamo li glas, oproštaj što očekuje. — A, pa posle opet kao onda, na bunaru da plačeš?! — počeh ja.
Ovo je nešto što miriše na oman i suh bosiljak više ikone! Sada me i majka već ne grdi, ako štogod slomim, a kamo li da me bije, jer „lošo“ je pred Božić. Čak me drukše nekako i gleda.
A ona? Nedelju dana kako ne seda da ruča ili večera. Cela je kuća na njoj. Niko vode da joj donese, a kamo li što drugo pomogne. Rastrgla se od posla. Kukovi joj izišli, šalvare se smakle, učkur otpasao.
i novcem što su dobili, — odmah i ja otišao tamo, i onda s teškom mukom da bi me ona našla i u drugoj mahali, a kamo li u našoj. Zato tada ni iz sobe ne izlazim.
— Tu smo, tu! odgovara mu mati, grcajući i trudeći se da se pribere. — Hristos se rodi, domaćice! Kamo, gde je domaćin?... — Tu je, tu je! — Pokazuje na mene i nudi, čak i Cigane propušta u sobu.
I sad piće nigde bole, cena umerena. A kod njega se ne vide čovek pijan. Prozor se nikad ne razbi, a kamo li što drugo. „A tako i treba, veli moj teča; nije mehana da se u njoj banči, lomi, već čovek da živi.
Bez njega se nije moglo ništa, a kamo li slava. Ako ga posao zadrži, po nekoliko momaka šalju za nj. I pođemo. Magla pala, zemlja vlažna, mrka, kaljava.
— Ama da vam nisam ja na smetnji? — Trže se on i poče da se diže da ide. Ne dadoše mu ni da se makne, a kamo li da ode. Pasa ga dirnu, pokazujući glavom na čaršiju, mehane: — Idi, idi! Čeka te tamo... — Ne, Paso!
Ariton je to znao, ali Mita nije dao Aritonu za tu njegovu ljubav nikome da kaže, a kamo li još roditeljima mu. Toliko je bio stidljiv.
Kao da se nije oženio i postao drugi, domaćin u kući. Nikad reči, a kamo li što da ne posluša, da ne uradi, a još manje odupre se ocu. Samo jednom.
Kostić, Laza - PESME
čelo živo ljubi, on škripuće beli zubi, gledajući kako strukom, kako belom, mekom, rukom, kako malom, lakom nogom, a kamo li licem, OKOM, ta ponoćna divna java Mesečinu nadasjava.
Svecka ružo, vaseljenko, sirotanko, nezelenko, samoranko, svetla senko, a kamo ti tvog slavuja? — U to neki zvuk zabruja. Je l' oluja? Il' bujica ognjevitih repatica, Ti nebesnih bludnih guja?
a kamo l' krvnik u plaštu sivu, a kamo l' pauk, a kamo l' crv! Pa nek i tvoje srce prehladni, tek da te pauk ne jede gladni, t
a kamo l' krvnik u plaštu sivu, a kamo l' pauk, a kamo l' crv! Pa nek i tvoje srce prehladni, tek da te pauk ne jede gladni, tek da mi nisi strvini strv!
a kamo l' krvnik u plaštu sivu, a kamo l' pauk, a kamo l' crv! Pa nek i tvoje srce prehladni, tek da te pauk ne jede gladni, tek da mi nisi strvini strv! PARIZU 1867 — 1870.
PARIZU 1867 — 1870. Ponosna glavo sviju gradova, kamo divote tvojih kudara, tvojih bulvara i alkazara, tvojih prado-va?
u bogu, mnio, duša mi počiva, zato i sebe predade bogu. U bogu, reče, naći je mogu! — Oh, kamo da je, kam da je tako, kam' da je tako samo opako, al' nisam, nisam, ej, tužna ćeri, u bogu nisam ni u božjoj veri!
Zagrljajem da je kosim, u nedrima da je nosim, da mi bude nedromir! Pa da mi je popit oči poljupcima jedne noći, kamo sreća, kamo slas'! Jer onda bi tek delila tog ostatka vredna bila, desna ruko, tvoga mila, medna usta, vas, oh, vas!
Pa da mi je popit oči poljupcima jedne noći, kamo sreća, kamo slas'! Jer onda bi tek delila tog ostatka vredna bila, desna ruko, tvoga mila, medna usta, vas, oh, vas!
Sa ulice trem otvara, iz ulica sa svih strana silne čete Filišćana: „Amo, deco, Samson spava! Budimo ga! Kamo sprava? Kamo ostra slepila? A ti, ćerko, ne stoj tuna, ucena je tvoja puna: svetla kruna Askaluna za tebe se spremila!
Sa ulice trem otvara, iz ulica sa svih strana silne čete Filišćana: „Amo, deco, Samson spava! Budimo ga! Kamo sprava? Kamo ostra slepila? A ti, ćerko, ne stoj tuna, ucena je tvoja puna: svetla kruna Askaluna za tebe se spremila!
A ti, ćerko, ne stoj tuna, ucena je tvoja puna: svetla kruna Askaluna za tebe se spremila! Živo, sinci, kamo klinci? kamo ostra slepila?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad to carev sin viđe, jako se prepane, bi se vratio, ama se ne može, nema se kud kamo. Onda poviče: — Dobar večer, moja družino, ja vas tražim odavno.
Ali on jednako ostane na svome, govoreći: — Daj ti meni koga ja hoću, tako je pogođeno. Baba ne imajući kud kamo, da mu gubavog konja, on se onda s njom oprosti, pa pođe vodeći konja na ularu.
sebe uzeti, te kako ona iziđe iz galije, on priskoči k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa reče: — Kamo onaj što se trudio za mene!
Čovjek sad nije imao kud kamo, jer s vragom zlo, a bez njega devet puta gore, te joj reče da će zaklati kravu, pa neka bude jedanput mir.
Kad ga brat ugleda, ražali mu se i zaplače: „Kamo se od toliko vremena?“ Pa videći ga gola i bosa odmah mu da jedne opanke i novaca.
Na to će vojnik njoj: — Bako moja, noćas nemamo kuđ kamo, no da ostanemo ovđe ili da nas pokolju zvjerke; pa mi je — veli — opet milije da me i 'ajduci posijeku, negoli da me
u prve ga je car pregovar'o da ostane, govoreći mu: — O'đe ti je lijepo, ne fali ti ništa, pa zašto bi kuđ kamo tumar'o? — i tako dalje. Ali vojnik osta pri svojoj: tako ili nikako!
Ovaj ima menđele; ovaj je jači od svije nas! I vragovi se razbjegnu kuđ kamo. Zatim dozovu mačku i reku joj da kakogođ na lijepe pregovori vojnika da im iziće iz kuće.
Mujo ne dođe u određeno vrijeme s novcima, car pošalje te ga dovedu; no sad Mujo trijezan prizna da nema ni pare, a kamo li da kupi Carigrad ili polovinu njega.
Dužan sam mu dva novca. Sad se već nema kud kamo, jer sam mu obrekao platiti ih kad me nađe. Nego ja idem leći u kući, a ti me pokrij, pa se prenemaži i jauči, i kaži
Pa onda pođe k nosilima, ali se nazovi-mrtvac uspravi p sedne vičući: — Mrtvi, kamo te se? A pobratim iza ugla: — Evo nas, svi smo gotovi.
Hajduk ispod prozora ništa drugo nije mogao čuti do viku: „Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!“ U tome onaj što je bio dužan opazi hajduka pod prozorom, pa brže bolje rukom kroz
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Dosta već jedan put, stidi se od kuma. MAKSIM: Šta da se stidim, i on ima takvu aspidu na vratu. KUM: Kamo sreća, da mi je takva, te bi i ja progledao kao moja braća.
LjUBA: E majka, čekaj samo dok vidiš, dopašće ti se. STANIJA: Da mi se dopadne? Kamo sreća, da nisam ni došla. 7. MILAN, PREĐAŠNjE LjUBA (trči mu ukob, pak ga uvati za ruku): Bába je kazao da oće.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Kako bi to moglo biti ludo što prve dame u Beču rade? Kamo sreće da se i mi tako uredimo! MARKO: A zar bi ti htela tako živiti? JELICA: Ja ne znam koja ne bi htela.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja — Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit' razum kaže, niti srce zna!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zvezda jedna prelete preko neba, pa se izgubi u mračnom ponoru. — Sad je neko umro — reći će jedan od vojnika. — Kamo da je samo jedan... Hiljadama ih ginu sada — odgovori više za sebe narednik Milutin.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Grudi se nadimaju od žudnje, srce kuca jače i veselije, a ti u sebi uzvikuješ: Kamo rad? Daj da se radi!... Ulazeći u školsko dvorište, Ljubica opazi kako se Gojko nešto ustumarao pred svojom kućicom.
Nema nikakve bojazni !... Daj da se živi !...« A Velimir se nagnuo Gojku pa mu šapće: — Kamo ti nove, lepe haljine, nesrećniče!... Što se brukaš u tim dronjcima! Doteraj se malo, podšišaj se, potkreši tu bradurinu.
S naročitom namerom on prekide razgovor baš na ovom mestu... — Kamo vam onaj kolega, reče on, dižući se. Baš će sit da se naradi. Ho-ho-ho...
Kroz glavu mu proleteše nekolika nagađanja munjevitom brzinom. »Otpušten... premešten (kamo sreće!)... kažnjen platom... ko zna!... Ali šta će ona ovde, kakva posla ima ona?
— Ustala sam, pa me nešto glava boli. Sad je već prošlo. A ti, jesi li se namučila u putu?... Kamo vas dosad, za Boga! Tebe sam jednako pogledala. Mati joj, Smiljka, izgledaše starija od oca joj.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
bela vila: “Ustaj gore, mlad vojvoda, Otud ide čudno čudo, Čudno čudo neviđeno, Straota je pogledati, A kamo li dočekati!“ 17. Vojevao beli Vide, koledo! Tri godine s kleti Turci, A četiri s crni Ugri.
71. Puče puška, eto konjanika, Puče druga, eto i drugoga, Puče treća, eto i vojvode. Naš vojvoda, kamo ti svatovi? — Ostali su na moru vozeći. — Naš vojvoda, ko vozar bijaše?
E su đeca mila tebe, diko mila? Često plaču, sporo rastu, čest moj jade! 96. Moj Jovane, orlomane, A kamo te, ne bilo te! Šta učini i uradi, Kako će ti kuća tvoja I žalosna braća tvoja?
Te pogleda mobu nakićenu, Mobu gleda, a mobi govori: “Moja mobo, ne prosipaj klasje, Daleko je do Đurđeva dana, Kamo l’ nije do novoga ljeta.“ 102. Ili grmi, il’ se zemlja trese, Ili bije more u bregove?
— Ljubi, dragi, biću i golema: Prepelica malena je rasta, Pa umori konja i junaka. I sokola na desnici ruci, Kamo l’ neće jednoga junaka! 206.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Evo mu tragova... Da mi je znati šta još traži ovuda!... Jesi sve spalila? GINA: Spalila sam! Kamo sreće da sam bila pametna, pa da ne čitam šta spaljujem! Tako bar ne bi nikada saznala... BLAGOJE: Šta ne bi saznala?
SOFIJA: Kod nas je zovu vidovčica, vidova trava. Leči vid. DROBAC: ja sam jutros i bez te trave progledo!... Kamo sreće da nisam! SOFIJA: Progledao? DROBAC: Kad sam te viđeo jutros... Kad me ta tvoja kosa jutros dotakla...
Batinjam ljude... Vežem ih na macke i batinjam... Razumiješ? Ne razumiješ! SOFIJA: Lažeš! DROBAC: Kamo lepe sreće da lažem! SOFIJA: Samo pokušavaš da me uplašiš! DROBAC: Ako ja lažem, pogledaj, ne lažu ruke!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Ja sam ispravan. — Ti si lud, tako mator... Ispravan... a kamo ti odličja? — Nemam. — Lažeš, matora kujo! — Nemam, tako mi boga! — Nijedan? — Nijedan! — Koliko ti je godina?
— Ko je? — stadoše mnogi jedan drugog zapitkivati. — On! — odgovaraju. — Horije? — Jest, došao! — Gde je, kamo ga! — žubori masa i nastade guranje, tiskanje, propinjanje, zveranje, svađa; svaki hoće da priđe bliže.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Umismo se i posedasmo. Taman da se prihvatimo sira, a odozdo, sa donjeg kraja sovre, viknu Anđa: — More, devojke, kamo vam Milica? Devojke se odista začudiše. Zgledaše se, pa će tek jedna reći: — Sigurno je u kući. Na tome se i prođe.
Sad će kapetan doći pa kad te on pritegne, neće ti pasti na um ni rođena majka, a kamo li kojekakve čini... Nemoj der ti meni da buniš ljude!... — Nije, Pajo, vere mi... tek onako, šale... znaš...
Najzad se nađoše koji ga poznaše. — Madžarević! — uzviknu jedan. — Jes', on je, — potvrdiše drugi. — Ko ga ubi, kamo ga? — zapita kapetan. Izvedoše pred njega Ljubišu. Kapetan se veoma iznenadi. — A kamo onaj... kako'no...
— Ko ga ubi, kamo ga? — zapita kapetan. Izvedoše pred njega Ljubišu. Kapetan se veoma iznenadi. — A kamo onaj... kako'no... što mu dadoh magacinku? Ljudi ćute, a Đokić saginje glavu i ćuška se među svet, samo da ga ne opaze.
— Zdravo, družino! — Ura!!... I odjednom grunu orkestar, zahori se pesma, uzvici, vrisak... — Vina!... Kamo vina, kaluđeru ! — Hej, da se pije !
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: E, to ti ne valja, gospodine Ivkoviću. Ne valja ti što si otišao u opoziciju, a sad se još raduješ i za Ilića. Kamo sreća, kako sedimo u istoj kući, pod istim krovom, da smo još i u istoj partiji, pa da prijateljski razgovaramo, a
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kako moćno vagoni tutnje Mrveći sve naše slutnje i smutnje... Dok čovek kopni od samoće, Voz zna kako će i kamo će. O, kakva bi to sreća bila Kad bi čovek, mesto ruku, imao krila!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ema kad čuh e ode u Turke, već kud kamo ne bi razmicanja, no za njima u potoč pođosmo. Na Simunji¹ stigosmo svatove, te ubismo obadva Alića, a kroz Turke
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kad su one bile nasamo i mislile da ih niko neće čuti, još manje se bojale da će to Sofka, onako mala, razumeti, a kamo li upamtiti; ili, što je i sama, kad je odrasla, svojim očima videla.
Retko je silazio među njih, | još ređe se sa njima razgovarao a kamo li da je hteo štogod po kući da vidi, nadgleda. A docnije, kad mu žena rodila Sofku, morala je sasvim da se odvoji od
tu večitu odvojenost, usamljenost od svih pa i od same nje, svoje žene, nikada ona čak ni izrazom lica, pokretom, a kamo li rečju, da štogod pokaza.
materom razgovara ili sa ostalim ženama zdravi, a ne, kao do tada, da i ne zastajkujući i ne gleda jući ni ko je tu, a kamo li zdraveći se, odmah se penje, ide pravo gore, u svoju sobu.
zatekne je takvu, ili da čuje da je takva, ovlaš i kako ne treba obučena, pa kako bi onda smela na oči da mu izađe a kamo li da se usudi i da ga pogleda! Međutim sve to nije trebalo.
Snaga joj poče goreti, čelo, ruke sve u znoju. Nije smela da se makne, a kamo li vrata i prozor da zatvori. Ko zna dokle bi tako sedela da se već jednom odozdo, sa kapije, ne ču tiho kucanje.
Što toliko parče, gotovo pola tepsije da ti dâ? Nema ni ona da jede, a kamo li drugome... — Pa nisam mogla, snaške — poče da se brani | Magda.
Ali mati ne da gostu ni da progovori. I sam da je došao, pa bi ovako bio dočekan, a kamo li još sa njenim domaćinom; stoga samo odozgo viče: — Magdo, donosite!
Eto ta i ta pošla je još za goreg. Ni u snu nije ga snila a kamo li videla. Glavno je da je dobra kuća Sada eto taj Sofkin prosilac, taj Marko, toliko bogat, da se gotovo ne zna šta
se sada otkriva, i da ono što ne bi kazao ni samoj smrti — njoj mora da ispovedi i kaže, a to je: da se nema ni hleba a kamo li što drugo i o čem drugom da se misli, drugo što želi...
tatica, efendi Mitica, i zato nikada već neće smeti da je pogleda, još manje sa njom da se pošali, nasmeje, pomiluje je, kamo li da se ispred nje ponosno, razdragano kreće, i još traži da ga ona, poštujući ga, dvori i uslužuje.
Sofka poče osećati jak, težak bol. Čisto se pokaja. Da je samo znala, ne bi ona ni pokušavala da se protivi, a kamo li da ga onako u oči, silno, čisto ispitujući gleda i protivi mu se. Samo da je znala! Ali i to nije bilo istina.
Pandurović, Sima - PESME
To su najlepši, najbolji, najdraži Časovi njene bludnje, ali kamo? Na večnu među istine i laži? Granicu mraka i svetlosti? Tamo Gde plavi oblak bledi mesec vlaži?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče serdar svojima. Milica mu prinese bardačić i kupu. „A, gle!“ udari se serdar dlanom po čelu, „a kamo nam uskok?“ „Kakav uskok?“ upitaše brastvenici začuđeni. „Evo ga, mi ga i smetosmo s uma! Diži se, bratko, diži.
Taman đakon obredio rakijom i drugi put, kad Perko Vukotić zapita: „A, gospodine Savo, đe vi je Vuk Guvernadurović, kamo ga? Kako to da on, najviši glavar, nije danas među nama?“ Oba mlađa Petrovića značajno pogledaše starijega.
A nešće nikako, te nikako da ostane s nama, no sve: „vodite me Gospodaru“. „A kamo ga?“ „Eto ga vaistinu u trijemu!“ Svi se obrnuše put vrata, otkud će đakon da ga uvede. Jan smjerno stupi pa zastade.
A rastući tako, bez prećerane njege, razviše se i osnažiše kud i kamo bolje od Vencela koji kan’da bješe našljedio materinu krv.
“ „Da, peti. Četir je ležao u Ozriniće, a ovo je peti. Juče u večernji hlad, krenusmo tamo. Kamo sreće da smo i prije! Ćaše bolje biti, jer ko ga je vidao tamo? I kako su ga vidali?“ reče Radoje.
Tako skoro u jednoj kući na Ceklinu, pitam: „Kamo ona mala?“ — „Malu zovu majkom već“, odgovori mi njezina ista mati, smijući se. — Ja se prekrstih.
„Puna, a da kako!“ „Neka ih! Dobro došli. Naša je kuća vazda puna bivala ovoga dana, pa će i posada, ako Bog da!“ „Kamo ste vi!“ graknu serdar, ulazeći pred njima. Bješe ih šestina, sve ljudi viđeni i lijepo odjeveni.
„Ha, veselo, veselo!“ graknu serdar, da je svijem u ušima zazvonilo. „Sjedajte ljuđi! Kamo vi ženske? Joke, ostavi pričanje sad, namjesti ovim ljudima da posijedaju! Petre ovdje ti!
“ reče Spasoje. „Nekate ljuđi, prebrodio sam ja sve!“ prekide serdar, pa odmah viknu: „Milice, kamo ta rakija već!“ „Ta evo je, tata!“ odgovori Stane začuđeno, jer već počela bješe obređivati. Svi to vidješe osim njega.
Bješe mu tamo ostala!“ „Živni, dijete moje, živni da postavljamo. Vrijeme je već, mnim, da se večera— Milica!... kamo je kamo ljudi... Đe je Milun?“ „Tamo su svi, i mali će biti s njima.“ „Ovo će izgorjeti, strina, bogami!
“ „Živni, dijete moje, živni da postavljamo. Vrijeme je već, mnim, da se večera— Milica!... kamo je kamo ljudi... Đe je Milun?“ „Tamo su svi, i mali će biti s njima.“ „Ovo će izgorjeti, strina, bogami!“ rekli djetići.
Najzad on će, pošto se malo uozbilji: „E pa da liježemo!... Ženske! kamo ste, prostrite!“ Nasta malo meteži i graje, dok se prostrije i dok legoše, pa odjednom utoli govor a započe hrkanje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kaluđere! Ženiće te. — Ne bi ta. — Kaluđere! Izbiće te. — Biće ta. — Kiridžija, kamo ti kirija? — U handžije i u mehandžije. — Ko je dobar junak? — Dosta ljudi dobar junak. — Ko ti iskopa oko? — Brat.
Vakup hup! — „Pripovijeda se kako su pitali nekakvog hodžu koji je upravljao vakupom: „Kamo, hodža, vakup?“ a on, uhvativši se šakom ispod nosa i povukavši je preko usta dolje niz bradu, odgovori: „Vakup hup!
zaspati, i dosadi mu se kod kuće življeti, nego uzjaše na svoga bijela konja i pobjegne u svijet ne znajući ni kud ni kamo; ali mu je i to bilo zaludu, jer i na putu kako bi sklopio oči, odmah móra na nj.
MAČVA Pripovijeda se da je knez Lazar pitao Miloša Obilića (kad je došao da idu na Kosovo): „Kamo ti, Milošu, Mačvani?“ — A on mu odgovorio: „Ostali, čestiti kneže, da krče i da siju šenicu“.
2. Bilo ga, pa nije Ispade mi mrvica! Ispade mi mrvica! A kamo ta mrvica? Izjela je grlica! A kamo ta grlica? Otišla je putem! A kamo taj putak? Zarasta’ je travicom!
2. Bilo ga, pa nije Ispade mi mrvica! Ispade mi mrvica! A kamo ta mrvica? Izjela je grlica! A kamo ta grlica? Otišla je putem! A kamo taj putak? Zarasta’ je travicom! A kamo ta travica? Pokosio dugonja!
Ispade mi mrvica! A kamo ta mrvica? Izjela je grlica! A kamo ta grlica? Otišla je putem! A kamo taj putak? Zarasta’ je travicom! A kamo ta travica? Pokosio dugonja! A kamo taj dugonja? Posjekla ga sjekira!
Izjela je grlica! A kamo ta grlica? Otišla je putem! A kamo taj putak? Zarasta’ je travicom! A kamo ta travica? Pokosio dugonja! A kamo taj dugonja? Posjekla ga sjekira! A kamo ta sjekira? U kovača za pasom!
Otišla je putem! A kamo taj putak? Zarasta’ je travicom! A kamo ta travica? Pokosio dugonja! A kamo taj dugonja? Posjekla ga sjekira! A kamo ta sjekira? U kovača za pasom! A kamo taj kovač? Zavuko se u mijeh!
Zarasta’ je travicom! A kamo ta travica? Pokosio dugonja! A kamo taj dugonja? Posjekla ga sjekira! A kamo ta sjekira? U kovača za pasom! A kamo taj kovač? Zavuko se u mijeh! A kamo taj mijeh? Rastočili crvi!
Pokosio dugonja! A kamo taj dugonja? Posjekla ga sjekira! A kamo ta sjekira? U kovača za pasom! A kamo taj kovač? Zavuko se u mijeh! A kamo taj mijeh? Rastočili crvi! A kamo ti crvi? Pozobala koka! A kamo ta koka?
Posjekla ga sjekira! A kamo ta sjekira? U kovača za pasom! A kamo taj kovač? Zavuko se u mijeh! A kamo taj mijeh? Rastočili crvi! A kamo ti crvi? Pozobala koka! A kamo ta koka? Snijela je jaje! A kamo to jaje?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju. Prigrijala vrućina, voljani Bože! da pogore žeteoci. Onda ja viknem: Kamo što ne dovedete ovđe onu našu kobilu, što je dva dni duga, a do podne široka, a po leđima joj vrbe porasle; neka
Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: Kamo ti glava? Ja se mašim rukom, a to nema glave; zaboravio je na vodi. Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to
U tom i Turčin dotrči pred vodenicu, pa sjaše s konja i uleti u vodenicu: „Kamo more taki i taki čovek, što je sad tu ušao u vodenicu?“ — | A Ero mu kaže: „Eno ga vidiš, đe uteče uz brdo.
“ — Ero uzme konja, a Turčin uz brdo za vodeničarom, ovamo, onamo po bukviku. Kad ga već stigne i uvati, a on: „Kamo, kurvo! novci, što si prevario moju ženu, te uzeo da poneseš Muji na oni svijet?
Kad ga žena opazi bez konja, a ona poviče: „Kamo, čoveče! šta uradi?“ — Veli: „Tamo njoj mater! ti si mu poslala novaca, da kupi kave i duvana, a ja sam mu poslao i
dok se ne prekrstiš ovako kao i ja.” Međedović gladan ne imajući kud kamo prekrsti se, pa onda počnu jesti, i najedu se obojica i još im preteče Međedović gledajući u ručkonošu, koja je bila
” Ali on | jednako ostane na svome govoreći: „Daj ti meni koga ja hoću, tako je pogođeno.” Baba ne imajući kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti pa pođe vodeći konja na ularu.
Kad ga vide braća, poviču na oca i mater: „Kamo te se da vidite svoga hvaljenog sina što ide i krade koješta!” Kad ga otac opazi, reče mu: „Nesrećo, gde si bio do sad?
” Kad ga otac opazi, reče mu: „Nesrećo, gde si bio do sad? kamo tebi devojka?” A mati opet stane naricati: „Kuku mene kukavici, za što me tako ubijaš!
za sebe uzeti, te kako ona iziđe iz galije, on priskoči k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa reče: „Kamo onaj što se trudio za mene?
Kad ga brat ugleda, ražali mu se i zaplače: „Kamo se od toliko vremena?” Pa videći ga gola i bosa, odmah mu da jedne opanke i novaca.
Ona ima zlatnu zvijezdu na desnome koljenu.” Začudi se car čudu otkuda on ovo zna, ali mu ne bi kuđ kamo, nego mu je da i on se s njome vjenča.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Prihodi onih koji služe podrobno da se prepisuju, izdaci — kada i kamo, a prihodi — kada i otkuda. Ova je zapovest svima: dohijaru, ekonomu i paraekonomu ili spoljašnjem ekonomu, ili drugom
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Oćeš nešto da popiješ? JAGODA: Najbolje otrova! IKONIJA: Šta je, šta si se smračila, nije potop! JAGODA: Kamo sreće da jeste! Ostavio me onaj profisor! CMILjA: Koji profisor? Tvoj? JAGODA: Onaj što ima strinu u Kanadi.
Stanković, Borisav - JOVČA
Nije bolovala? Da ti ne kriješ?... MARIJA Nije, nije. Videćeš je već kakva je. JOVČA Znam ja kolika je. Ali, kamo je? Gde je? MARIJA Sigurno nije još ustala. Šta ću? Znaš, ti si je tako razmazio pa i od tebe duže spava.
s počecima već sumnje i slutnje neke teške tajne jer vidi da Vaskini prozori još nisu otvoreni; besno u mrak): Kamo ste, bre, kamo? NEKO S FENjEROM (s leva, došav do ispod stepenica, uplašeno, prigušeno): Tu smo, tu!
već sumnje i slutnje neke teške tajne jer vidi da Vaskini prozori još nisu otvoreni; besno u mrak): Kamo ste, bre, kamo? NEKO S FENjEROM (s leva, došav do ispod stepenica, uplašeno, prigušeno): Tu smo, tu! JOVČA (bešnje): Ovamo, bre!
JOVČA (ustukne preneražen): Ama, šta je? MARIJA (jedva prošapće): Ništa. JOVČA (pokazujući na Vaskinu sobu): Pa kamo je? MARIJA (bolno): Bolna!
Govori, kaži da možda, možda... (Izmiče se, prestravljen.) MARIJA Ubij! Ali kamo sreća da je »možda«, da nije istina! JOVČA Pa kamo je? Gde je? Da je vidim. Jer ti lažeš.
(Izmiče se, prestravljen.) MARIJA Ubij! Ali kamo sreća da je »možda«, da nije istina! JOVČA Pa kamo je? Gde je? Da je vidim. Jer ti lažeš. Gde je, gde je, da je vidim! MARIJA Ne možeš da je vidiš.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sad poznajem da človek u mladosti, ne obzirući se nimalo na svoje nedostatke i nesovršenstva, želi samo i govori: „Kamo sreća da su naši stari pametniji bili!” U trideset godina vozrasta počinje sumnjati da nije Ni sam dosta pametan bio.
Nego, ako ti samo nije trudno, govori i naslađuj nas s tvojom besedom. Kamo sreća da sam iz detinjstva i mladosti take razgovore slušao, čini mi se da bi[h] bolje poznavao šta je volja božja i
” Arhim[andrit]: „Gospodine, na moju dušu, imate pravo; božja istina iz vaših usta besedi. Kamo sreća da svi arhijereji tako misle! Ja bi[h] se nama[h] oženio.
” Mal[enica]: „I ne bi[h], ne boj se, ne bi[h]! Kamo sreća da svi čine kao ja! Ne bi se nikad uveo bio taki obi|čaj da su svi kaluđeri prosjaci!
S kakvim userdijem i toplotom srca sam čitao! I sve od reči do reči upamtio! Kamo tada knjige one koje su danas u rukamˊ! E, vreme zlatno, za vavek izgubljeno!
Eh, kamo pusta mladost! Gdi su vina, paštete i pečenja! Ala je jadan čovek, ništa na svetu, nego | magla, sen i sujeta!
Od Lajpsika, s ove tri nedelje u Parizu, ode četrdeset dukata; kamo, gdi je London? Nije do stajanja. Napred! Namere se dva poštena trgovca uprav za Kales, s kojima o malom trošku do
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Bog s tobom! — odgovori fratar. — Jesi li pri sebi? Nije li danas petak... Ne misli ti za večeru... Kamo vam ostala dica? — Srame se, pa se sakrila iza tare — veli domaćica. — Ajde večerajte, živi bili!
Zaboravija sam ga, a triba da ga pijem s vinom! Mačak nemade kud ni kamo. Vidi zlu igru fratarsku, ali je red slušati. Kad je bio prema školskoj dvornici, stade ga dreka pak se vrati.
ne mogu!“ Nego je bio zadovoljan; i u ono malo trenutaka kad bi ga pustili da preduši „pio“ je iz svoje lule. „Kamo te, Bukaru!“ — „Ja? Je li? Evo me, ja! Pušti me, vire ti, da ispijem po lule! — odgovarao je obično.
— reče Dundak. — Ja bi se najbolje pouzdâ u Bukara — reče mlinar. — A, zbilja, di je Bukar?... Kamo ga?... Brzo po nj! Škeljo otide da ga traži. Vrtirep i Tetka izađoše s mlađima pred manastir.
— Pa jest, prilično... malo i odviše ako hoćete — odgovori Tetka, razumjevši mimiku. — Kamo torba? — reče ljekar Bakonji, pa izvadi iz nje njekaku zašiljenu cijev, kojoj vrh zamoči u vodu, a potegnu k sebi šipku iz
Ali je Bakonja mnogo žalio strica, te bi kud i kamo radiji bio da mu je i teže, samo da ne vidi nesrećnoga starca u onakvome stanju. Tako ih zateče i berba.
— Ta jesi li ti pri sebi, čoviče — viknu Brne, sav drkćući, i izmače se. — Kamo srića da nisam! — reče Pivalica primičući se na koljenima. — Čuj dalje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Prvo kupio plavo jorganče, pa mu se nije dopalo, pa onda čak iz Pešte crveno naručio. — Ćuti. Kamo sreće da se naša gazdarica svake godine po dvaput porađa. — Je li istina da je na kantaru promenio ono šuplje đule?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali, kada jutro svanu, Majka svih reka opazi da je korito male reke prazno i zabrinu se: kamo je mogla otići? — u potragu za njom! — naredi svim vodama u planini, i veliko traganje poče, mada je kiša još rominjala.
Pa i te trave! Sav sam se isekao o njihove oštre vrhove. Bar da smo ptice! Leteli bismo kamo hoćemo, niko nam ništa ne bi mogao!
Nije mu bilo do takmičenja. Čak je i lovio samo onoliko ribe koliko je odnosio majci. Svi su se pitali šta jede, kamo odlazi kad mu se u visinama izgubi trag? On je ćutao. — Gle ti njega! I taj ti se pravi važan!
Bor je bio daleko od moćnikovog dvora, a još dali od carskog dvorca kamo su ih odveli jednoga dana. Car Žuto Uho bio je malo nagluv i svirka ga nije zanimala.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nema broja, ni imena, U Visini zvezdam' svima, Kamo l' broja i spomena U zemljici grobovima! Milione progutala j' tama, Crna tama mnogih tisućleća, Niko ih se više i ne
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
svog najvećeg dela neću celoga života uspeti da napišem još jedno naučno delo koje bi se sa njime moglo uporediti, a kamo li meriti. Uslova za naučni rad velikog zamaha nije bilo za vreme nemačke okupacije.
Učenici razrogačiše oči i upreše ih onamo kamo im je učitelj gledao, prema zapadu. No kolikogod da su svoj vid naprezali, ne opaziše ništa drugo do li tamne oblake.
„Posle onoga što nam je evanđelje otkrilo, takva razmišljanja nisu nam više potrebna“, rekao je Tertulian. „O, kamo sreće da nisam ime Demokritovo nikad ni čuo!“, uzviknuo je Avgustin.
nastavi: „Divno je čudo kako je taj neprosvećeni narod, koji nije bio u stanju da dela grčkih filozofa ni prosriče, a kamo li razume, ipak uvideo njihovu ogromnu vrednost“. „To je, zaista, vrlo čudnovato“.
Mladi većnik varoši Magdeburga, Oto plemeniti Gerike, probuđen iz sna, jurio je trčećim korakom u varošku većnicu, kamo su ga hitno pozvali na izvanrednu sednicu.
Tu pogibe junački Falkenberg, a ista sudbina dostiže i komandanta puka. Oko druge jedne gradske kapije, kamo je pojahao administrator, razbukta se isto tako žestoka borba.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
pridobio većinu opštinskog odbora — osnivanje i podizanje kuglane, čije bi se kegle imale dobaviti preko varoši Beča, kamo bi lično trebalo otići, a kod firme sa kojom se on inače u poslovnoj i trgovačkoj vezi nalazio), dakle, ovi isti
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ja sam to kazao sasvim ozbiljno, sasvim iskreno: ti si čisti, rođeni umjetnik. Isključivi umjetnik... Kamo sreće da si samo bio malo solidniji, malo ozbiljniji, pa da ti ta ista tvoja umjetnička narav nije praktično postala
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Behu se obojica tako primakli, da su mogli čuti jedan drugom disanje. — Kamo se, po Bogu si ?... poludeh od muke — reče on. — E, sinovče, na muci se poznaju junaci... Nije to šala... Šta je bilo.
Voda ga doista oporavi, te odmah diže glavu i plašljivo zapita: — Kamo Vuja? — Sad će on doći, ne brini ti. Skloni se u sobu, dok on ne dođe.
Svanu mu kad dođe Vujo. — Kamo se, za nevolju?... Hoću poludeti ’vako sam. — Nećeš dugo, ne boj se. Sutra, zorom, na posao!
— E, moj popo! ... Kamo sreće da imam načina da ti dođem na kajanje, ali ja sam već odvojen od ljudi, a to je kâ da sam i mrtav.
Niko mi dosad nije tako govorio... a ja sam sve sa njima, od detinjstva... s ocem... — Jeste, sinko, znam ja. Kamo sreće da oca nisi ni video ni zapamtio, drugo bi sad bilo... Takvo srce ne bi se samo pokvarilo.
— Ho, pa ovde je samo sto dvadeset dukata! Kamo ti još osamdeset? — reče Đurica. — Jest, jest, brate... sto dvadeset ravno... Nema više. — Kako nema?
— Čekao si me, je li? — Nisam te baš čekao, ali sam pomišljao da ćeš svratiti na nas. Kamo ti Radovan? — Pogibe. Jedva i ja izneh glavu — reče Đurica i ispriča mu ceo događaj kod Čolića.
— Gde si, Mišo; kamo se ? — reče ona, spuštajući mu svoju belu oblu ruku na rame i gledajući ga sa puno strasne žudnje.
Gde si, lisnata zelena goro ! Kamo te, vrelo i toplo sunce!... Hajduk vas se zaželeo!... XXIII Proleće je; svetlo, veselo, živo proleće...
Đurica se vratio zavičaju, kamo ga je snažnom silom vuklo srce njegovo. Upamtio je poslednji Novičin savet, pa je hteo prvo da se sa njim sastane.
— Kamo ti Simo? — upita ga još na hodu. — Otišao je kući — odgovori Đurica, prilazeći mu. — A-a... a ja rekoh da nije i on o
Dvojica držahu konopac kojim je vezan. Svanulo je, vide se jasno svi predmeti... — Kamo devojke? — viknu kapetan. Pogledaše svi po dvorištu. — Da nije ono...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kô jadan, kô žalostan, ne imajući kud kamo, uprti samar na leđa, a četiri ploče metnu za pas, pa jedva ni živ ni mrtav u mrtvi akšam dođe kući.
Ali on jednako ostane na svome govoreći: — Daj ti meni koga ja hoću, tako je pogođeno. Baba, ne imajući kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti, pa pođe vodeći konja na ularu.
Kad to carev sin viđe, jako se prepane, bi se vratio, ama se ne može, nema se kud kamo. Onda poviče: — Dobar večer, moja družino, ja vas tražim odavno.
sebe uzeti, te kako ona iziđe iz galije, on priskoči k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa reče: — Kamo onaj što se trudio za mene?
Kad su već cio dan putovali, sretu jednoga čoeka, a to je bio Oštar Dan. On ih upita kamo idu; oni mu kažu. A on reče malaru: — Ti, gospodine, hajde sad kući, a ja ću ići tražiti nepoznatu đevojku; pa ako je
Pošto sasvijem osiromaši, ne imadijaše kud kamo nego se najmi u jednoga ekmeščije. Pa ni on ga nije mogao za svašta uzeti: zanata nije ni znao, pa ga namjesti da
Čovjek sad nije imao kud i kamo, jer s vragom zlo, a bez njega devet puta gore, te joj reče da će zaklati kravu, pa neka bude jedanput mir.
Kad ga brat ugleda, ražali mu se i zaplače: — Kamo se od toliko vremena? — Pa videći ga gola i bosa, odmah mu da jedne opanke i novaca.
Lisica ode i donese ju praznu. Medvjed, kad spazi da nema nimalo meda u košnici, poviče joj: — Kamo med iz košnice? — Ne znam ja, šta mene pitaš? — odgovori mu lisica. — Ti si ga pojela.
Dok evo ti nekakva starog sirgavog velikog mačka, iziđe pred mačke, pa viče: — Kamo vas, miši! Izlaz̓te da vidimo kakav način odsada bolji no dosada među nama.
Kad dođem kući, a to žeteoci žanju po polju. Prigrijala vrućina, voljani bože, da pogore žeteoci! Onda ja viknem: „Kamo, što ne dovedete ovđe onu našu kobilu što je dva dni duga a do podne široka, a po leđima joj vrbe porasle; neka načini
Onda ja skinem svoju glavu, te njom probijem led, i zahvatim vode. Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: „Kamo ti glava?“ Ja se mašim rukom, a to nema glave, zaboravio je na vodi. Onda se brže-bolje vratim natrag.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Gledeći dugo taj magleni veo, Kamo se dani moji razasuše, Širi se pokrov velik, prostran, beo, Pod kojim leže utopljene duše.
Obišli smo mesta svetovna i sveta, Razvaline slave, izvore jauka I domove, kamo strah jedino cveta; S buktinjom slobode prognasmo bauka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I čisto joj žao što se preda nju dostavilo ono golo visoko brdo, iza koga je sigurno dore i kamo će ona domalo otploviti.
Nije to; bolan, bilo iz inada, ne dao bog! Ne bi' ja, Ilija, to učinio ni najgrđem dušmaninu, a kamo svome komšiji... suvezniku.. . — Idi ti svojim putem! — veli Ilija, uozbiljen više no igda. — Idi!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: Oh, bože, kad bi se to desilo...mogao bi onda i Čeda... ŽIVKA: Taman, kao da je Čeda prva briga. Kamo sreća da si ti mene poslušala... DARA: Šta da sam te poslušala? ŽIVKA: Pa eto to...
tetka, ne kajem se što sam bio na robiji, mnoge sam stvari naučio koje ne može čovek tako lako u životu da nauči. Kamo sreće kad bi država svakoga kandidata najpre poslala na robiju, pa tek posle mu dala državnu službu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pa nas laže sve nekim oslobođenjem. A kamo ga? Zar da čekamo do Boga i do vijeka? Nijesam ja lud, ženo!.. Pođem u ljude ili na sabor. Sve izgubilo pamet.
Široko i daleko ide njegovo pitanje. Pita on jesmo li još živi svi što smo pod Turcima, je li živa Srbija, kamo pri pitanju okrenu glavu, te da li mu se vredi prekrstiti kad se doveče bude vraćao pored Gračanice u svoju Gornju
A ti ne pitaš! — Ne mogu da se nakanim, Selime... — Vala da možeš... Ostavi stare običaje. Bilo pa prošlo... Kamo sreće da sam malo bolje gledao!.. Eh, eh, more, Novica: što ne znadoh da se ne jede sve što leti!.. Pitaj, more!..
čatiti, sve dok me stariji sin ne trže i ne nazva budalom i čovekom koji nije više za pušku no za manastir Devič, kamo se vode svi šenuti od pameti... — Pa posle, proto? — Eh, posle!.. Eto vidiš. Malo sam ti već kazao...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Gledajuć’ je zaboravih Da sam star. Zanelo me što u njemu Tako živo sja, — (Opije me manja čaša Kamo l’ ne bi ta!) Digoh ruku da zagrlim Mladog nadnika, Što iz duše tako krasnu Sliku naslika.
Ko te ne bi silno poštovao! 1893. JELKA Dolazi nam Božić. On ne voli mraka I zato nas pita: kamo vam badnjaka? A mi ruke tremo, Rekli bi i ne bi... Zašt’ da ne reknemo?
Lepo j’ gledat’ stare jednomišljenike, Ma dvojicu samo, lek je željam’ žednim, A kamo li više pod klobukom jednim. „Naše misli, vele, duga prošlost spaja, Večite su veze našeg zagrljaja, Prijateljstvo j’
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) SARA: Mamzel, artigkajt iziskuje da odgovorite na kurmaheraj. FEMA: Paorko, zar sam te malo vospitavala? Kamo božur, komifo-le sužes? Zar oćeš doveka da me sramotiš? EVICA: Verujte, majko... FEMA: Pst! (Vrti glavom na nju.
SARA: Da ij ostavimo same, on će nju jamačno doterati, te će joj se usladiti nobilitet. FEMA: Hu! Kamo ta sreća! Ja sam zaista nesrećna mati. SARA: Ne starajte se ništa, ovo je filozof. (Ružičiću.
SARA: Prekrasno, prekrasno, verujte, vas će sav nobles vrlo uvažavati. FEMA: Kamo sreće da mi je taka i ona drnda, moja kći, da se ne moram bar od nje stiditi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»Vojsku mi dajte..e...e....., vojsku, vojsku, meni treba vojska. Strašljivče jadni, vojska kamo ti?« Major Velimirović odgovori potresnim glasom: — Ja nemam vojske.
Teško je i nagovestiti samo, a kamo li opisati užasan prizor koji nađoh u šumi. Približujući se glavnom mestu onomadašnjeg razbojišta, prvo osetih užasan,
ja ćy učiniti sve što mogu. Oficir odjuri a Černjajev se očajno stade pljeskati rukama: — Šta ću, šta ću sad? Kamo mi vojske? Gde je sad Karadžić? Gde je?..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Smatrao je ipak za potrebno da to isto i vojnicima ponovi. Ljudi su prilazili polako i zbijali se u gomilu. — Kamo tebi bajonet? — zapitao sam jednoga. — Prebio mi ga kuršum, gospodine potporučniče.
Dajte konjak! — naređuje „Fikus“. — Kamo pesma?... Pesmu hoću! Its e long vej tu Tipereri... Zapeva Pera „Đevrek“ popularnu englesku pesmu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svi znamo kamo je on izbio, dokle, i kako pouzdano i radosno zahvatao — dok je mogao. Ali, odakle je zapravo pošao, i sa kakvim
Jovan Rajić SERBLIJA ishodjašči v Kesariju pojet pjesn siju: Priskorbna gorlice! Kamo namjeraješ, kamo l' odletaješ? Odvješčaj na sije! „V inu goru odletaju, gnezdo novo da spletaju, — tamo namjeraju.
Kamo namjeraješ, kamo l' odletaješ? Odvješčaj na sije! „V inu goru odletaju, gnezdo novo da spletaju, — tamo namjeraju.
Nepoznati pesnik MADAME Seci jezik, evo, na potiljak vadi, on me, madam, s tobom onomad posvadi! Kamo sreća da sam, kad sam ga podigao reč onu izreći, na dvoje pregrizao!
kad zima na njih stupi, bezlisna korenja: Kad odlazim s mjesta koga, i strah mi se ježi, jeda l' bolje drugdi naći kamo noga teži; Što, premda mi serce trza, nemir daje ljuti, Vedrije mi nebo biva nego oblak sluti... U otčiznu!
Osvetli mi duh moj Pri poslednjem izdihaniji, Da uzrju put svoj Kamo az pojdu Iz sego tela: Obrjesti li budu Dobri pokoj za djela.
A kamo, gde su plemena vašega Izbrani proči? Kroviju njihovom Kristalne pređe bivše struje Sve porumeniše suncu na žal.
se, Đorđevi babo, željaše se vratit; Ozbiljom stade odvraćati sina i gomilu sveta: „Mi li smo ljudi pod sedima vlasima? Kamo nam razum?
Ona sama ne hodit pravo putem života, tako nepostojana sut jeja postupanija, da ona sama ne znajet kamo hodit. — Glupaja i zvjeroobraznaja žena polna jest pustoslovija, a sovsjem ničtože znajet.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
onu veliku pjesnu od koje procmili i drvo i kamen, a kamo li srce u čovjeku! Tu pjesnu, tu veliku pjesnu zapjevajte zagrljeni i ožalite pogibiju snage moje i ljepote moje!
Sudac: Po čem znaš? David: Znam 'vamo po nečem. To ne treba slavni sud da zna. Sramotno je to 'vođe i pomisliti, a kamo li izreći. Oženjen je, oženjen! Sudac: Ima li djece, vrag ga odnio, kad je oženjen? David: Ima.
Š.). Sudac (ustade): Davide, čuj sad! Zakon osuđuje... David: A kamo ono: U Ime Njegovo? A, ne, gospodine! To ništa ne pripoznajem! Ja se držim reda i zakona!
Bojić, Milutin - PESME
Zar je već jesen čovekovih dana Posula inje po srcu, zatrne Poslednji spomen prošlih velikana? A svetlost kamo da iz magle crne Vodi nas Bogu? Boga, Boga kamo?
A svetlost kamo da iz magle crne Vodi nas Bogu? Boga, Boga kamo? Istina vaša i nauka nova Večito groblje umova je samo, A nad njim sjakte Vavilonska slova.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Zar ne vidiš da ovde piše „mlad čovek”, a gazda Spasoje ima šeset godina. Pa onda, i da ga uhapsiš, kamo ti kod njega revolucionarni i antidinastički spisi? Ako i preturiš hartije gazda-Spasojeve, šta ćeš naći?
ŽIKA: Pa liči pomalo. KAPETAN (Boki): Sram te bilo, i ti si mi revolucionar! Dvanaest marama za nos, peškiri, gaće. Kamo ti puške, bombe, a ne „četiri para gaća”!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ne pristaj za mnom uludo, No za vremena, druže, vrći se dok imaš kamo, A mene ostavi sama, sam da očajam ovde: Godi mi golet ova, Iz travki miris je ovde na moju setu, Boluju moju
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Tako i ona. Sina, ako zatekne njih dve, još sa kapije, srećna, podetinjala, počne da dira: — A bre, mladoženjo, pa kamo materi što da pošlješ? A kamo i snaški? Eto, prija mi priča: hoće da umre od gladi. Ništa joj ne šilješ, ništa ne daješ..
A kamo i snaški? Eto, prija mi priča: hoće da umre od gladi. Ništa joj ne šilješ, ništa ne daješ... I krišom, tobož mladoženja
Hoćeš tako i snahu da dvoriš, služiš? — Hoću, hoću. Sve ću ja da ih služim, da dvorim. Hoću, nane. Oh, kamo da mi se on ženi, od njega snahu da imam, od njega, mesto od ovoga, pa majka, gde stupnu, nogu da im celivam.
Oh, slatko moje čedo, kamo od njega majka snahu da dobije! I rastužujući se za njim, Mladenom, što mesto mlađeg brata on se ne ženi, od njega snahu
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ja ga stigoh. „Rđav sustig, brate!” veli mi. „Pomozi!” A vjetar nosi mu glas bog zna kamo... — Bog te ne ubio, — velim ja — vidiš da ginemo!... Trgoh nož i presjekoh ....
— Pusti ga! Blago njemu! — šapće doktor i gleda ispod sebe. — Da iziđemo! — predloži Ivo. — Sada! Kamo?... Čekaj da vidim je li kavana otvorena, — govoreći, carinski činovnik diže se i pođe na doksat.
Biće bar tamo jadnici siti! A nama kako bog da! — I ja idem! — javi se doktor. — Još dva—tri dana, pa adidio! — A kamo ćeš? — upita Ivo. — Eto, na! — nažesti se doktor. — Kamo ću?! Zar ja pitam koga što radi, i kamo će ?....
— javi se doktor. — Još dva—tri dana, pa adidio! — A kamo ćeš? — upita Ivo. — Eto, na! — nažesti se doktor. — Kamo ću?! Zar ja pitam koga što radi, i kamo će ?.... — smijući se požuri da i drugome javi tu veselu vijest!
— A kamo ćeš? — upita Ivo. — Eto, na! — nažesti se doktor. — Kamo ću?! Zar ja pitam koga što radi, i kamo će ?.... — smijući se požuri da i drugome javi tu veselu vijest!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pošao je mirno onamo kamo su mu rekli, ne pitajući ništa, ne pravdajući se, odgovarajući samo kad je pitan. Zašto bi ga onda ubijali?
Može reći: ja sam tu, braćo, jedini ja znam kamo se valja zaputiti, sledite me. Vasilije Kad je čuo da Nikanor već dva dana i dve noći sedi u Mitrovačkoj pećini,
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ja zapitah ukraj mene Potok, ružice: „Gde su ljudi? Gde su žene? Kamo dečice?“ A ružice ćeretaju S blagim lahorom, I potoci žuberkaju Tajnim žuborom: „Mesto ljudi, što ih zmija Od nas
Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit razum kaže, niti srce zna!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
A i odakle mu ih? On verovatno nije u stanju ni da prevodi stagirskog filozofa, a kamo li da ga upotrebljava i komentariše.“ Ovaj razgovor slušao je jedan zadrigao plavokosi mladić, pa se i on umeša.
Njena veličina pretstavljena je ovim zrnom bisera od dva i po milimetra debljine; i ona je kud i kamo veća od Zemlje. Njena putanja imala bi u našem modelu poluprečnik od sto četrdeset četiri metra, pa bi pala sasvim izvan
Palata grofa Švarcenberga, kamo odosmo pred veče sa našim domaćinom, znamenitost je Praga. Sazidana je, u stilu florentinske renesanse, na Hradšinskom
No taj račun nije, do onoga doba kada sam se ja počeo njime da bavim, niko izveo, ni za našu Zemlju, a kamo li za ostale planete.
Ona bi nas poučila kakve temperature vladaju u onim slojevima naše atmosfere kamo se nismo još popeli. I otišla bi još mnogo dalje.
On ih je dugo posmatrao, i ne uzaludno. Njegov genijalni pogled uočio je što stotine stručnjaka nisu ni slutili, a kamo li primetili: londonski i berlinski egzemplar ne pretstavljaju ostatke jedne te iste vrste životinja.
Ovde prepucava na žegi i zimi kamenje i stenje, ali ne pušta glasa od sebe. Ovo je mrtav svet. A onde gore u zenitu, kamo još nismo bacili naš pogled, onde visi na crnome nebu naša Zemlja.
Kako je divna naša Zemlja! Ona nam izgleda, odavde sa Venere, kud i kamo veća i svetlija nego Venera sa Zemlje u svom najvećem sjaju. A obe ove planete su skoro iste veličine!
Ja sedim na prostranoj terasi moje sobe i proučavam u Bedekeru sve znamenitosti austrijskog Salckamerguta, kamo ćemo, kao što smo se dogovorili poći posle našeg sastanka u Salcburgu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“ Ne skita se ona, čedo; Kad nastanu topli dani, Doleteće, zapitaće: Kamo mali ukućani? A uz nju će doleteti Mnogo, mnogo živih ptica, Pa će opet oživeti Naša lipa i baštica.
Stanković, Borisav - TAŠANA
KATA (u čudu): Luda li si? TAŠANA (gorko, s nasladom): Jest luda, da! Oh, kamo da sam sasvim luda, sasvim mrtva, te bar onda da ništa ne vidim, ništa ne znam...
moraš da si sa pokojnicima, s grobljem, svećama, tamjanima, parastosima — noću ne smeš od straha slobodno da dišeš, a kamo li da zaspiš i odmoriš se — a ono još moraš da paziš, i da tamo, po čaršiji, po varoši, po kućama, što ko ne kaže o
! Nisam ja kao druge! SAROŠ (prekida je): Oh, pa to je najgore što nisi kao druge, kao svaka! Ah, kamo sreće da si kao svaka druga, onda, kao za svaku, ja bih imao reči, uzdahe, uvijanje, prenemaganje. Ali ti si — ti!
Evo za našega Saroša. SAROŠ (mračno): Teraj komediju. STANA (stavlja poslužavnik između Saroša i Tašane. Sarošu): Kamo taj duvan? SAROŠ (vadi iz pojasa kutiju s duvanom i pruža ga Stani). STANA (uzima): Što ti ruke drhte?
Jeste li mislili na decu, kad ste hteli da im majku uništite? Pilićima kvočku niko ne može da zameni a kamo li detetu mater. Zato ona mora da živi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A pošteni i viđeni ljudi su bili posle moji roditelji. I kamo sreće da mi je živ taj stariji brat, gospa-Tominice! Sva deca oko mene bila bi drukčije vođena i upućivana, i
po cenu da ostane mator momak i bez dece — ali veruj mi, ja više ne bih hteo biti gospodin Joksim ni u Parizu, a kamo li u našoj varošici na Tisi... A sad o tebi, druže. Muči me stalno tvoj položaj i tvoje sirotovanje.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
jer, kao što sam kazao, ona je tako na dobrodetelj gledala da niko nije pomislio ni izdaleka u nju zavirivati; kamo sreća da i naše devojke njenom primeru podražavaju, takim načinom ne bi svoje aljine do polak prsiju izrezivale, niti bi
Petrović, Rastko - PESME
bi li se prevarila da im zgotovi Ali je starica ta tako lukava; Ona ne bi ni svraku Pripravila tek onako Olako, Olako. Kamo l' kokoš prženu na kajmaku, Kamo l' zvezdu da porodi Budućim junakom za ceo svet: sve u broju od šest do devet: Zemlja
Kamo l' kokoš prženu na kajmaku, Kamo l' zvezdu da porodi Budućim junakom za ceo svet: sve u broju od šest do devet: Zemlja je teška u prostorijama, Vrteći
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Odgovorio bi Vedran, ali mu se jezik zamrzao kao ribica u ledenoj vodi. Starac će strogo: — Ili ćeš reći kamo ideš, ili nećeš izaći iz ove šume! Trže se dečak. Sakupi snagu i reče da traži Mesečev Cvet. — Mesečev Cvet?
Pljesnu rukama Morski Car i Cveta nestade. Ali, svejedno: ma kamo da se okrenula Kapljici se činilo da se, bleđi od korala, u daljini njiše njen Cvet.
Jedva se Lepotica još i sećala starice i njenog dara, kad izvlačeći košulje iz škrinje naiđe na ogledalo. — Gle, kamo se ono sakrilo!
Ali, smeh koji je propratio njegove reči bio je kratak: pleme je dobro načuljilo uši i čulo huku reke. Kamo da beže nisu znali, to ni sam Poglavica nije znao. Sve oči uprle su se u Belka.
Riba ućuta. Između njih dvoje nije bilo previše reči. Po zamasima Srebrenkinih peraja Marijan je pogađao kamo smera. Po pojačanom ili oslabljenom stisku dečakova zagrljaja riba je slutila je li on umoran ili ne, želi li da pod
Penji! — viknu Princeza. — Brod samo što nije zaplovio... I pope se dečak. Duga i meka je bila plovidba. Tamo kamo su išli čekalo ih je mnogo dece, mnogo pesme. Treba se odmoriti, treba se pripremiti za susret.
Verovatno bi takva ostala i do kraja svog života da nije bilo njene nesavladive želje da svuda kamo se okrene vidi svoj lik.
U svojoj nebeskoj bašti mnogo je toga mogla da vidi ili čuje, ali glas frule bio joj je nepoznat. Odakle dolazi? Kamo ide?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Pa ja, u tursko vreme, po deset od njih da na jedan kuršum nanižem, pa još tada oko da mi ne mrdne, a kamo li sada... ARSA Eh, nemoj to! Prošlo je to vreme.
POLICAJA Idem. Ne mogu. Nije ovo jedno. (Očajno širi ruke): Ovo je na sve strane! ARSA Pa zašto imaš ruke? Udri! Kamo ti panduri? POLICAJA Kakvi panduri? Pošljem ga, a on izvrne pušku, pa i sam s njima zasedne. I onda šta ja mogu?
Živa rano, bre! (Plačljivo.) Plači, Mitke, plači! (Trza se.) Ali ne! S’g na ovaj dan ni loša misal ne pada, a kamo li sluza. S’g na Voskresenije gora i voda se veseli. Tiki ja sam si nešto mnogo žalan. Od grobje idem.
Znaš koliko sam te služila pa mi nikada reč ne reče a kamo li da se naljuti. TOMA (malo toplije): Jeste, Magdo, verno si me služila. MAGDA Služili smo, gazdo.
STOJAN (neugodno se izmiče): Ništa, ništa mi nije! KATA Šta hoćeš majka da ti donese? (Hoće da mu opipa čelo.) Kamo čelo? STOJAN (otura je rukom): Ne diraj me! KATA (ne može više da se uzdrži od plača): Zašto, sinko?
Imao sam majku. A majka za mladost nije. (Obzire se, gleda po sobi. Viče): Marko! Dolazi Marko. TOMA Kamo sofra, vino? Služi gazdu, još sada, pa posle, možda, smrt će... (Koštani): Eh, Koštana, kćeri! De!
De, kćeri, de još onu: »Nasred sela šarena česma, bistra voda«... Oh, kamo je sada, da mi ona, bistra, rosna, sveža kapne na ovo moje staro, staro već samrtno čelo... (Hvata se za čelo, grca.
KOŠTANA (rasejano, neugodno): da... niko... STOJAN Niko! Ni Gospod! Ni otac, ni Mitka, ni predsednik, a kamo li policaja i panduri... Ko te pogleda, samo te vidi, reč ti kaže — toga je majka u crni povoj povijala! (Besno.
Ja, Koštan, u moj život još brobinjka nesam nagazija, a kamo li na brata ruku da dignem. Brat je brat! Jedno mleko smo sisali od našu slatku majčicu. I, bolje ja, nego on!
Putuj! I ja ću da putujem! Doma ću, kući... I, živ iz njuma nećem da iziđem. Mrtvoga će me iznesev... Aha, kamo batka da mi te daruje. (Vadi iz kese novaca.) Pojavljuje se policaja s pandurima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Da taj na ribljivu kamo zabludi pučinu morsku, mnoge bi ljude on nahranio oštrige tražeć, iz lađe skačući brze, iako je nemirno more, kada se s
Na koga ste nože potrgnuli? Kad ste, braćo, vi taki junaci, kamo noži, kamo vaše sablje, te ne biste sa mnom na Kosovu, da činite s Turcima junaštvo, desite se mene u nevolji?
Na koga ste nože potrgnuli? Kad ste, braćo, vi taki junaci, kamo noži, kamo vaše sablje, te ne biste sa mnom na Kosovu, da činite s Turcima junaštvo, desite se mene u nevolji?
Ja kad začu vojvoda Milošu, te prigoni od megdana dora, a Ivanu riječ progovara: „O Ivane, naša poglavice, kamo vjera? stigla te nevjera! Nijesmo li vjeru učinili da mi dara nitko ne dijeli? A sad ste se tome prisjetili!
“ A Jovan mu onda progovori: „Prođi me se, moj ujače Ivo! Kamo oči? njima ne gledao! Ovakve se rane ne vidaju: lijeva je noga salomljena, salomljena nadvoje, natroje, a desna je ruka
Kako l’ tebe po imenu viču? Kuda li si bio namislio? Kamo tvoja družina ostala?“ A katana njemu progovara: „Što me pitaš, Mustaj-beže Lički?
Kad nađoše bega Ali-bega, pita njega Sava od Posavlja: „Kamo, bego, od Konjica Janko?“ Veli njemu beže Ali-beže: „Janko vam se jeste prestavio, i ja sam ga l’jepo saranio po zakonu
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tek su počeli da planiraju gdje će smjestiti građevinu, kad se Nikolica nešto prisjeti: — A kamo kućica za moju Žuju? Zar ona, sirota, da čeči na kiši?! — Tako je! — složi se Jovanče.
Čak se i mali Nikolica zabrinu i prijekorno upita svoju kuju: —A ti, Žuja, još ništa ne osjećaš? Kamo tvoje uši, kamo tvoj nos?
Čak se i mali Nikolica zabrinu i prijekorno upita svoju kuju: —A ti, Žuja, još ništa ne osjećaš? Kamo tvoje uši, kamo tvoj nos?
— Ispraćam unuka u vojsku, valja to proslaviti. — He-he, moj dragi, ipak si nešto zaboravio — zavreča poljar. — Kamo ti rakija za nas, čestite starce. — Tu je i rakija — namignu djed. — Evo je.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A gospoda mu za prosjake ostati, a kamo da s palicom na koga zamahuje! SVOJOJ DUŠI Jučer si bila duša hananejska, s grehom obtovarena, dor k zemlji
Da kud se podenu tvoja lepota, pokrasnija od svih ljudskih sinova, kamo li su tvoje bistrougledne, jasne oči, kojeno bezdnu vodenu presušuju!
Ruke i grudi rasuše se, Telesni ceo stas raspade se. Kamo skupo i cifrasto odelo? Rastrunu se, mirizme nesta, Bujna i nepokorna mladost usaše! ...
I teško se onde zabrinu. Ne znade već kuda će, kamo li će putovati i onde mu se pak javi božastavni Dimitrije upomoć i razgovori ga, te mu reče: »Što si se uplašio od te
u vis rastući razgranato, — a sad samo ostala jedna pavitina divlja, tako da ni divlje zelene vinjage ne vidi se na njoj. Kamo carstvo, kraljstvo i veliko na glasu gospodstvo naše? Gizdave korune i s kamenjem dragim i s biserom carsko preodelo?
Nama dosta druge brige i starosti svetska posla i dugovanja ima; žena i deca su nam na vratu, dom i kuća, a kamo toliki danci i porcije. A od koga što može biti nek se k tome drži i o sebi proviđa: drugog posla nejma, može mu biti.
A kamo vam tanci i šnjima vrteži? Koliko put putem prohodeći s pogleda. s mirisa eda ti, liše obadvoje mlada struka, ne zatrept
Veliš mi izatkati carsku porfiru, — ponapre ukaži mi osnovu odašta će izaći? Ukazuješ grožđe, a kamo mu čokot i loza? Pitaš posejanu pšenicu, a kamo daj i seme? Hvališ cveće, ukaži mi od njega koren i sršljiku.
Ukazuješ grožđe, a kamo mu čokot i loza? Pitaš posejanu pšenicu, a kamo daj i seme? Hvališ cveće, ukaži mi od njega koren i sršljiku.
A mladu momčad ni videti ne zaktevam, a kamo li da svoj koji razgovor imala bih š njima. Gavril Ta ja te dobro znam kako si ti čista i poštena devojka tako da ti na
Koliko se u polju hunta i radi, koliko li u trgovini bodom, suhom hodi se i brodi po zli i lepi vremeni, a kamo morski gnjurci u kolike dubine morske spuštaju se i za svoj život im ne hajući, da koji dole na dnu biser pronađu i
CAREVE KOLASTE AZDIJE Gde li se je delo blago i ostalo imanje i lakomost ko tome, kamo ti dobro i pošteno velikoplemenito tvoje rodstvo i krasota telesna i lepota ženska lažljiva i nevaljala, gde li je snaga