Jakšić, Đura - PROZA
U gornjem čelu, na zagasito izmolovanome zidu, visila je slika sv. Petke, pred kojom je gorelo srebrno kandilo, a svud unaokolo pored duvarova behu ponameštani meki minderluci, zastrti zagasito crvenom kadifom.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ej, veseli Aleksa! — reče Jova. — Tiho živeo, tiho umro, onako isto kao što kandilo gori i ugasi se!... Bog da ga prosti... Bog da ga prosti!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Ona metnu ruku na moju glavu i šaputaše nešto. Onda skoči, upali svitac pa prižeže kandilo pred svetim Đorđem. — 'Odite, deco, molite se Bogu da nas izbavi od propasti! — reče ona.
Sobu je osvjetljivalo kandilo koje je gorjelo pred ikonom. Da je u taj par Ikonija provirila, bi pomislila da gleda svetiteljske slike.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Devojke spremaju šlingovane suknje za rogalj, momci mažu čizme da omekšaju, a babe traže dugmad i nalivaju zejtin u kandilo i pale kandilo i krste se kad zazvoni na večernje, i raspituju koji će gospodin-popa sutra da služi, i naređuju da se
šlingovane suknje za rogalj, momci mažu čizme da omekšaju, a babe traže dugmad i nalivaju zejtin u kandilo i pale kandilo i krste se kad zazvoni na večernje, i raspituju koji će gospodin-popa sutra da služi, i naređuju da se tatine čizme
pred ikonom svetih neumitnih vračeva Kuzmana i Damjana, patrona gđa Sidine familije, i još nekoliko, tako da je jedno kandilo gorelo čak i pred prekrasnim Josifom i Pantefrijevicom, iako su oni čak iz Staroga zaveta, ali grdan strah gđa Sidin
A kad smo izašli i pošli kući, a on najveseliji od sviju nas, pa mene šakom po šeširu, pa mi kaže: »Ao, kandilo ti tunjavo, uncute jedan! Ala imaš zdrave i dobre oči, derane! Ala i ne znaš šta valja!« kaže mi bába...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa su čak posle njegove smrti od tog novca kupili ikonu i kandilo i umetli u ikonostas crkve za upokoj duše njegove... Toliko je bilo mnogo što je on naprosio. A svi su mu davali.
rođenom, ispravljaju, nameštaju skrštene ruke, lice, oči, brišu, čiste ga i paze da više glave mu bilo sveća, bilo kandilo ne ugasi se. — Eh, zar kadgod što znalo, popilo, okusilo, zaradovalo se... Leglo u čistu, meku postelju? Nikad, ništa!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
mesto, da sedne, Pavle vide, tužno, da se sva zavila u neku crninu, koja mu se učini još crnja, kad ugleda u dnu izbe kandilo, koje je gorelo.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nad ogledalom lik svetog Nikole, patrona gospodara Sofre, a pred njim ozgo visi na srebrnom lancu veliko srebrno kandilo. Dalje na desnoj strani na duvaru dve velike slike. Jedna je gospodara Sofre, druga gospođe Soke.
— Sveti Nikola, blagodarim ti. Kako prvi put u crkvu stupim, odma’ ću ti od funte sveću zapaliti i srebrno kandilo na žrtvu prineti! Pa opet: „O kto, kto, Nikolaja ljubit”. I Čamča pomaže, ali sada mnogo bolje.
Pa je onda kupio od jednog ruskog zlatara lepo srebrno kandilo svetom Nikoli, koje će visiti u crkvi pred njegovom ikonom.
Godinama će se pripovedati šta su oni na putu prekužili. Sofra kandilo pošalje parohu, pa ga metne pred svetog Nikolu. Gospodar Sofri dolaze prijatelji da mu čestitaju.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
posao i pripomenu s neodobravanjem: — Brate Rade, najgori su u toj raboti bogomoljci, duše nemaju: opiri, odnese sve, i kandilo ispod ikone. Nikad s njima nijesam volio ići. Kuda te samo đavo nadari da ga učiš očenaše? Eto ti, baš ti to i treba.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Beše bogatih starih ikona, srebrno kandilo; slike Božjeg Suda, Jerusalima, Peći, Ravanice, u zlatnim okvirima i to počađale, plesnive, sa oštrim, prvobitnim
Ispod ikone puckara kandilo, miris od tamjana sobu puni. A soba topla, oribana, meko nameštena i ututkana... A ti si u kujni; kroza san te čujem
A zvona zvone! Ne zvone, nego nekako tiho, izdaleka, kao svom snagom i na sve strane bruje, kolebaju se. Kandilo puckara. Mirišu opajani ćilimi u sobi i slama iz asurâ. Sa ulice se razabiru već glasovi.
Ostajem ja. Šetam se krupnim koracima po sobi. A soba miriše. Topla je, čista, suva. Kandilo puckara. Tamjan se vije i širi polako, talasasto. Iz kujne mirišu jela. Gosti dolaze. Dočekujem ih.
Soba se ispuni masnim, jakim mirisom jela. Više nas polako i tamno gori kandilo, osvetljavajući naročito nju, njenu prosedu gologlavu glavu i razdeljeni joj beli zatiljak, a ona šapuće: — Gospode,
I Cigani zasviraju. Zapišti zurla, pa mislim da se čuje čak u Tursko. Bubanj bije, staklo igra u ćerčivima, kandilo prska i s greda, ozgo, pada crvotočina. Napolju mrak s vlagom.
Brzo se zgurih i legoh. Kandilo gori, oko mene toplo, iz velike sobe pesma, veselje. Po celoj kući mastan miris od jela i pića.
na grob razda po komšijskim grobovima, a najviše prosjacima, i kad naposletku još onako zajedno sa sinčićem zapali i kandilo pored sveće, uredi, očisti mu od trave i učvrsti grob — tek onda bi se vraćali, ostavljajući mu grob onako nem, dugačak.
Kostić, Laza - PESME
žešćim gnjevom aždaju guša; i beli ždrale kô da uhom striže, iz nozdrva mu modar plamen liže, žestokim plamom kandilo pali što su ga oci pred ikonu dali, kandilo sveto plamenom pali, da boga moli, da boga hvali!
ždrale kô da uhom striže, iz nozdrva mu modar plamen liže, žestokim plamom kandilo pali što su ga oci pred ikonu dali, kandilo sveto plamenom pali, da boga moli, da boga hvali!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) u pročelju sinula. Šporet vatru smiruje. Trepti čaša tropera. Zrcaj, zrcaj, čašice - raduj kućno kandilo: kuća mi je proljeće što se maglom natkrilo! SVETI SAVA: URANAK Grgoljaju mlazevi. Topla vodo, toplice!
Anđeoski, izvan zala, trepne Čedo iz jasala. Čuvan sapun, ili milo, rasplamsa se uz kandilo. Stišan romor: pucka štica kao suha kotarica. Lepa starost: žiži vera s lutalice kaluđera.
Prte inoci svete okrnjke, što se čatilo, što se žagrilo što je kriveno noću u trnjke: Stefan ripidu, Sava kandilo, Irinej rizu, srebrni okov evangelija; a Jevtimije gorjeli minej, laneni pokrov i komad čela Svetog Ilije; Pavle
rade slikovi - dok sa prevala, prla, ledina, oko tamino svetlost sabire u podočnjake slepoj tmorini - gde se kandilo žiškom prekrsti kad prospe znake Božje milosti!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: A koju si sobu ti uzeo? MIĆA: Ja? Onu koja mi i pripada. Uzeo sam pokojnikovu sobu. SIMKA: Pa tamo još gori kandilo? MIĆA: Ja sam ga, bome, ugasio. SIMKA: Kako da ga ugasiš, zaboga? Pa to je gorelo za dušu pokojnikovu.
Mi koji ostajemo u kući, mi ćemo ga i dalje žaliti i priređivati mu parastose i palićemo mu kandilo...(Seti se.) Jest, boga mi, sad mi pade na pamet da je porodica kad se uselila u kuću ugasila kandilo.
(Seti se.) Jest, boga mi, sad mi pade na pamet da je porodica kad se uselila u kuću ugasila kandilo. 'Ajde, pođi, Simka, pa upali ono kandilo u sobi gde je umro pokojnik, grehota je da ne gori. SIMKA: Pravo kažeš!
'Ajde, pođi, Simka, pa upali ono kandilo u sobi gde je umro pokojnik, grehota je da ne gori. SIMKA: Pravo kažeš! (Ode uz stepenice.
! Te dao blagoslov, te devojka se isprosila, te advokat zet, te pokojnikovo kandilo, a nikako da izvede stvar na čistinu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pogled ti je gorak i svet, ko u madona, u kapelama gde kandilo jedva tinja. Ozbiljna si i tužna i poštena. Kad tio sviraš Betovena čelo ti je puno teških bora, kao da si muško, što
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali zato je onda moralo zlatno kandilo njihove kuće pred raspećem u crkvi jednako da gori, a onaj sto, odmah do vladičinog, samo njihov da je, i niko sem njih
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kazao nekakav koji je harajući crkvu stao kaljavim nogama na časnu trapezu da dohvati kandilo, pa ga drug opomenuo na to. Nek’ nosi bisage, ključ je u mene. — Kazao Grk kad su mu hajduci odneli bisage.
(Peć) 83 — Zimi putuje, ljeti hladuje? (Saonice) 84 — Zlaćena prsa, srebrne rese? (Kandilo) 85 — Zubi gvozdeni, srce prteno, a tijelo drveno? (Testera) 86 — Iznutra šuplje, izvana jamasto?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Konoplje. 24. Oči. 25. Uštipci. 26 Lepinja. 27 Pratljača. 28 Testere. 29. Gusle. 30. Svraka. 31. Vatra. 32. Kandilo. 33. Ovce i jaganjci. 34. Glavica bijeloga luka. 35. Kokoš, kad snese jaje. 36. Grmljava. 37. Lubenica. 38.
Sveti Sava - SABRANA DELA
oče, predstojeći živom Bogu i njegovom slavom ukrasiv se, raspaliv se, blaženi, ognjem Duha, kal slasti omiv postade kandilo u mirisu miomirisa Gospodu blagoprijatno, bogonosni Simeone!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: I ti to tako... Ništa, sipaš mu pasulj? IKONIJA: Valjda mu neću zitin u kandilo! CMILjA: Pa je l ti ne vidiš ko je to? IKONIJA: Kolko ja vidim, vladika nije! CMILjA: Pa to je onaj sa govornice!
Stanković, Borisav - JOVČA
Obećaj prilog crkvi. deset oka zejtina, voska, kandilo, ikonu. Pare ne žalim. I moli, preklinji, da navrati sutra sâm ovamo, ako on... Oh, teško nama!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dva đakona svrnuše lijevo, kroz velika vrata, nad kojima bijaše ikona i kandilo. Bakonja je mislio da je iza tijeh vrata njeka svetinja, ali kroz njih dopiraše ono „blagovonije“ koje dopire iz
Pa odnijelo ispred njega veliko kandilo i tri mala; pa odnijelo ispod njega zlatnu kutiju u kojoj se hrani presveta oštija; pa odnijelo starinsku pričesnu
Brne se osvijesti, pa im ispriča šta je bilo. Oni ga uvjeravahu da je to snio, a da se kandilo ugasilo kad otvoriše vrata. Tetka posla sve, pa osta s njim dokle ovaj ne zaspa.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
L. Kostić XXXVII BRIGA MATERINA Užeži, ćerko, kandilo! Potpali žuta tamjana! Sutra je ravno godina Kako nam nesta Damjana... Užeži, ćerko, kandilo! Ne štedi žuta tamjana!
Potpali žuta tamjana! Sutra je ravno godina Kako nam nesta Damjana... Užeži, ćerko, kandilo! Ne štedi žuta tamjana! Pomol' se Bogu s materom Za dušu malog Damjana... J. Grčić Milenko XXXVIII GDE JA...
A. Šantić LXXXI PRETPRAZNIČKO VEČE Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, I gluhi časi neosjetno teku. Na polju studen.
Vi draga lica, iščezla ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno... I bez vas više ja sreće ne steko'... Kandilo i sad pred ikonom tinja, I sad je pozno predbožićnje doba; Al' gluha jama sad je moja soba, A ja list sveo pod bjelinom
“ I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti, i sobu mi zari... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči, i od sreće plačem... A.
U sobi tama. Maloga kandila Poslednji zraci, meki kao svila, Umiru; nema ko ulja da kane... Kandilo moje, mi smo sreće jedne: I moje grudi za životom žedne, K'o ti za uljem; moj duh, svake noći, I svakog dana, i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Na stolu kuca sat onako, u uglu treptavim, bolnim, čini se, poslednjim plamičcima puckara kandilo. Mir ukočen. „Jao, šta ja radim? Poludeo sam. Da li sam, Bože, poludeo? Zašto, zašto mi je kriv?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i meko nameštenoj sobi, po kojoj veje miris tamjana, treperi užagren vazduh više mangala, a iznad glave vam puckara kandilo . . . kako onda?!
Ispod ikone puckara kandilo, miris od tamjana sobu puni. A soba topla, oribana, meko nameštena i ututkana. . . A ti si u kujni; kroza san te
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pred ćivotom, pred raspećem Srpskoga oltara, Tu još gori kandioce Rodoljubna žara. To s’ kandilo pripaljuje Rad’ spasa i leka, Od kolena do kolena, Od veka do veka.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Il’ se od bola posvetila, po kap nam ulja za lek iz neznani, miljem da svetli kandilo, bol tvoj gde živ još ostao, sejo, gde bela prominu. Subota, mori me tuga, prisluži, mamo.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Grobovi uvek su kao pre bili čisti i sa zapaljenim kandilom, u crkvi jednako je gorelo ono zlatno kandilo, poklon, dar njihove kuće.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Svud je tiho, nemo, kô u svetom hramu, Samo mesec bledi osijava tamu. Kô kandilo bledo pred gospodom sveta, Tako trepti svetlost sa čela mu bleda...
Stanković, Borisav - TAŠANA
da zazvone, dan da osvane, i onda da se brzo trči na groblje, da se vidi da mu grob možda nije kako treba, da mu možda kandilo nije prosuto, sveće ugašene! I sve, i njega i mladost moju, znam sad više po groblju nego po životu...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Preselio se kod roditelja, vodi kuću, gleda majku, svake večeri se dovija da oca u san prevari. Kandilo se celu noć ne gasi, tri čoveka u toj maloj niskoj kućici naizmence žmure i jedno drugo varaju da su zaspali.
amrel nemojte zaboraviti... vidi jesu li kotarice sa zaklopcem kod kuće... i trpezariju dobro izvetrite, i kandilo zapalite... Hajde, brže, šta me vazdan gledate...
kad su jurodivu, ludu Katu, policiska kola dovezla na groblje, i on je metnuo u mrtvačnicu, i celu noć se videlo „k'o kandilo, iliti sveća”... a njoj je samo dobri Bog mogao zapaliti tu samrtničku voštanicu...
k'o za pakost, dadoh poslednji štuc tamo opet nekoj sirotinji... A što ne zapali kandilo, kad si već tako milostiv, ej, čiča Nikola! — Grobar žmicnu okom, kao u mehani kraj polića. — Ajde ti, ženska glavo!
Nečim me je privlačio, što ne može da se kaže. — I ne može i ne treba. Ostavi to, Julice. — Nano, kandilo na grobu se gasi i gasi. — Šta ću mu ja. A možda ne palite kako treba.
Deca sve pamte i razumeju. Ne plači, Julice. Muž tvoj bi trebao tamo gore da plače za tobom, i da on tebi pali, ne kandilo, nego, vala, bengalsku vatru. Bogatu bengalsku vatru sa zvezdama, i ružama, i petlovim repovima, i zmajskim prdeljcima.
kaže moj doktor Mirko... 'Ajd neka pritiskuje; svako svoj pos'o zna i radi. Na grobu Milušićevu kandilo nikako nije htelo da gori. Udovica je menjala i zejtin, i čašu, i celu napravu, ali badava.
Beše doista zamuklo sve, pa i gospodin Joksim. Kandilo se zapalilo, slabački se lelujao plamen dva minuta, zacvrčao i ugasio se.
Naravno, nema više nikoga živoga ko bi se mnogo interesovao da li je otpušten greh Milušiću, i da li bi gorelo kandilo na njegovu grobu. On nije više u grobnici sam; ali nema više nikoga da zapali kandilo ni Julici, ni njenom trećem mužu.
On nije više u grobnici sam; ali nema više nikoga da zapali kandilo ni Julici, ni njenom trećem mužu. Čak je i koketna i lepa pop-Tominica u grobu.
Razdvojene su kći i mati: „da im se malo jezik podveže i smiri”. Pred ikonom krsne slave, u „velikoj sobi”, gori malo kandilo, a prislužuje ga žena koja je „čista”.
Pred ikonom Gospoda Savaota blista veliko kandilo, u koje se, pošto je glava na ramenu reduši, mora dolivati zejtin cele noći. „Hoh je sveta.
Šantić, Aleksa - PESME
Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, i gluhi časi neosjetno teku. Napolju studen.
ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno... I bez vas više ja sreće ne steko'... Kandilo i sad pred ikonom tinja, I sad je pozno predbožićnje doba; Al' gluha jama sad je moja soba, A ja list sveo pod
I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti i sobu mi zâri... Iz kuta muklo bije sahat stari. Ja sklapam oči i od sreće plačem... 1910 — 1911.
I svuda, eno, Gde koja pane, Po jedno zlatno Kandilo plane... Položi zbornik Na stočić tamo, i mani sada Anđele cele, Pa sedni ovde uz odar moj, Do zore bele Da
— Već prisluženo sunce na oltaru Nebesa trepti, zâri, e bih rekô Kao da visi i plamti u žaru Ogromno; sveto sve kandilo neko! Gle, jedan orô leti mu sve brže, Na klisurama što ga svu noć čekô...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Uza zid sa sve četiri strane niski minderluci. U svakoj odaji po jedno skupoceno srebrno kandilo gori uoči nedelje i praznika pred ikonom iz Rusije, koja je sva srebrom optočena, a tri kandila gore pred onom najvećom
— A kakvo je samo srebrno kandilo izradio za Svetog Panteleja; pa srebrnu ručicu za ikonu Bogorodičinu u divjanskom manastiru!
Bila je subota. Kandilo je gorelo pred ikonom Bogorodice, koju je Mane svu okitio i pokrio srebrom, i blaga polusvetlost padaše na izmučeno
Zora je već zabelela, gugutke i golubovi gukali ispod strehe, kandilo dogorevalo, a on još sedi i razmišlja o strašnoj sinoćnoj javi i još strašnijem snu noćašnjem, i o Zoni, koja sada mirno
Tamo je pripalila kandilo, tamjanom okadila odaju, i klekla pred ikonu i na grčkom jeziku bacila anatemu na sve, a najviše na Mana, koji je,