Obradović, Dositej - BASNE
” S v e t o g o r a c: No, kapetane, piši jednu parusiju na carski manastir N.! K a p e t a n: Ta otpočini malo, oče, neka najpre ručamo; ima tome
S.: Zar ne znaš, kapetane, da kakvu milostinju ko daje, onaki i blagoslov prima? K.: Ja znam da je ono prava milostinja koju čovek da onde gdi
” Ta nije li manastir vaša kuća? A ko prosi za svoju kuću, ne prosi li za se? S.: Ti ne znaš, kapetane, koliko se ljudi u jednoj lavri 'rani. K.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
da su Turci poslali u vilajet zapovest, da svi knezovi moraju doći i od svakoga sela kmetovi da povedu one momke, kao: kapetane, tobčije, dobošare, i koji mu drago bio činovnik za serpskago vladanja; oni da svi moraju doći u Beograd.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ama jes ti... — unosi se Uzlović pred pop-Peru posrćući. — Ja, jes ti čuo, kapetane!... Znaš — livada... — Vino... — mrmolji opet kapetan držeći se za svog Đuku da ne padne — vino... Ti, Dašo...
— Još ono jutro! — uzviknu kapetan i pljesne se rukom. — Ih, ja grdne bruke pisati toliko! — Aha, gospodine kapetane! — priskoči Sava, povrativ se od smeha, čisto zajedljivo — ko ono ne piše nikad ništa u vetar? Moja je opklada!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tice gavranovi dovikuju Kulinovoj kadi: He ide ti Kulin-kapetane, Niti ide niti mu se nadaj, Nit̓ se nadaj niti ga pogledaj; Hrani sina pa šalji na vojsku — Srbija se umirit ne
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Da nisi ti, vojniče, gazda-Blagojev sin?... — Jesam, gospodin-kapetane! — reče vojnik, sastavljajući nogu i štaku, i dotaknuvši se po vojnički kape.
— on stade preturati špagove, ali nađe samo nekoliko krajcara — ja evo dajem sahat i lanac. Na! — Hvala, gospodin-kapetane! — reče vojnik, isto onako pozdravljajući kapetana. — Drži, tata! Ja nemam ruke.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Vi? Pa vi ste umorni od juče. — Dopustite... Pa se smesta okrete i uputi svojim vojnicima. — Kapetane, ja ne bih hteo da se vi ludački izlažete...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dovikivao je Isakoviču: „Kapetane, sunce vam jarko, još ja mogu da vežem učkur čvrsto! Ali sam, eto, kod žena, ostario! Nek se akaju!
Nek se akaju! Ali, ako bi mi neko prevario ćerčicu, zaklao bih ga, kao krmka. Još ja, kapetane, imam šaku čvrstu, za britvu! A čvrsta je šaka jedina radost u životu!
Kao iz hiljadu grla orilo se: Uteče Peja! Uteče Peja! Pavla, međutim, neko zadrža, vičući: Nećeš, kapetane, potere! Možeš kad Mesec bude smrknuo! Sad nećeš! Uzalud se Pavle otimao.
Ona će biti dobra i verna žena svom mužu. Isakovič je međutim kraj Tekle, kao kraj turskog groblja, prošao! E kapetane, nisam znao, ko mi je u kuću ušao. Žive vas žene priželjkuju, a vi ste zagledan, u ono, što je u grobu! Nekromant!
Nije, ne mož’ se reći da je rugoba, u licu, ali je debela kao top. Da prostiš, kapetane, pravo prase. Bure! Jes, jes, ima crne oči, krupne – morala je biti, kad je bila mlađa, neko čudo – ali sad, kad
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Aranđel Isakovič je želeo sav taj svet, koji se beše navikao na ciganski život, da sveže trgovinom. Mrzeo je osobito kapetane, što su mu odvodili ljude na vojnu, a još više te ljude za kojima se često selila i porodica.
Matavulj, Simo - USKOK
Tako, šjor kapetane! — Ama, lijepo moj šjor amiralju, Miraš i Zeko jedva će odoljeti da nose i cijepaju drva, da donose vodu, da stružu
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
barkom galeb se vije, poznaje burne dane, vidi Mačak u propast leti, pa, oštro viče: „Potop ti prijeti, vrati se, kapetane!“ Ne sluša Mačak, već kliče žarko: „Povratka nema, naprijed, barko, raširi jedro-krilo!
Pusto je na sve strane ... Tužno se jutro nad vodom rađa. Kud li je tvoja otišla laća, junački kapetane?! III U kuli staroj fenjer gori, plamen se žuti sa tamom bori, na more baca zračak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pritegao sam sablju, poduhvatio je propisno, zategao bluzu i stao pred komandirom u stavu „mirno“. — Gospodine kapetane, došao sam da vam se javim... — A-ha!... Naravno, sasvim drugi čovek.
Jesi li razumeo? — Razumem!... Gospodine kapetane, biću tako slobodan da vas zamolim... — Nema ovde „biću tako slobodan“... Tako se razgovara sa frajlicama.
— Nema ovde „biću tako slobodan“... Tako se razgovara sa frajlicama. Molim, i odmah izloži šta želiš. — Gospodine kapetane, molim za dozvolu da odnesem u varoš civilno odelo i potesnim sare na čizmama.
— Sitne stvari, gospodine kapetane, vrlo sitne — govorio je komandant — ali kada se naslažu, ispada planina!... — Novi vojnici, rezervisti — pokušavao
— Čuli ste... i više da se to nije ponovilo! To je vaša dužnost bila. Jeste li razumeli? — Gospodine kapetane... — zausti potporučnik Aleksandar. — Jeste li razumeli? — zapita još strože komandir. — Razumemo!
— Kuda, druže?... Gde si zapeo? — zapita u šali komandir jednoga pešaka. — U Bosnu, gospodine kapetane. — A gde ti je pasoš? — Eve! — i pokaza pušku. Za njima pođosmo i mi.
— Živeo, živeo, živeo! — Kapetane — okrete se komandant komandiru — okrenite bateriju nalevo-krug i krenite u pravcu Jastrepca, gde ćete ući u sastav
Nesrećna životinja, onako upletena, ležala je nemoćno u prašini. Komandant je kolutao očima. — Naravno, kapetane, trebalo je voditi računa... obilaziti, obilaziti što češće. — Molim vas, tu su vodnici...
— Rok službe, gospodine kapetane! — dobaci narednik Milan. — Bolje biti živ, nego mrtav. — E, e, ta je dobra... makar i konjosali!
Komandir naiđe i pita: ko se to dere. Stiže jedan ordonans i raportira: — Gospodine kapetane, naređeno je da propustite mostovi tren. „Mostovi tren“!
Komandir prekide paljbu, kada nas ugleda. — Gospodine kapetane, pešadija odstupa. Treba da se odmah povučete. — Jeste li sigurni?... Ali ja nemam naređenje za odstupanje!
Vratili smo se na vreme i Aleksandar raportira: — Gospodine kapetane, izvršio sam pregled. Konji su u dobrom stanju, ali su vozari malo napušteni...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
A jaglukom suze utirući Sa mojom se dragom rastajući.“ Al’ govori Jovo kapetane: “I moja je draga na daleku, Al’ kad meni na um padne draga.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pazi, junače, pokaži se! — Vala, gospodin' kapetane, samo molim Boga da udari na me, ja l' da ga moje oko zgleda na domak pušci... poče Đokić.
Mi, kapetani i panduri, popovi i građani, mi narod«... veliš ti, a svetli knez, obradovan, prekide, pa veli: »Dosta, kapetane: s to malo reči kazao si mnogo«... Pop se namršti.
— Koga čekate, gospodine kapetane ? — viknu neko iz neosvetljena kraja. — Ja... čekam ja... Živko se zagleda u onoga, što mu se približavaše.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: A šta da točim za te vaše vojnike? VILOTIJEVIĆ: Sad ću da pitam. Kapetane! Pa gde su? Kad su otišli? Što ste im dozvolili da izađu? IKONIJA: Ja dozvolila? STAVRA: Šta je, nema ih?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
to razumedu; a svome se đaku začnu rugati, koji zove u pomoć nekakve majore i minore, a tu reč nije ni za majore ni za kapetane, nego za Hrista, za Petra, papu i patrijar[h]e.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Spava po oborima, sa svinjama i slugama, podmićuje mehandžije, lopove, skeledžije, ćumurdžije, kapetane... Zamilkuje slugama. Živim crnje od manastirskog psa! pesnica odskoči od stola.
Aćim se obema rukama uhvati za bradu, vukući u stranu dva njena pramena. — Jok, kapetane! Aćim Katić ne izlazi iz apse i neće na slobodu dok svi Prerovci ne budu pušteni i dok se ne kazne zločinci za ubistva
Jok, kapetane. Neću milost. To javi svom gazdi. — Ako Ti je vola, sam javi. A sad idi kući, pošto si takve sreće da za tebe ne posto
„Hoćeš li da potpišeš da znaš da je nekom Rumunu dao sto dukata, i ništa više?“ A Đorđe iz mesta: „Hoću, gospodine kapetane.“ „E, da se spase život, ko se ne bi odrekao oca?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ja, goooospodine, kapetane. — Pa uvek ti? On gleda u zemlju. — Dobro, Sekula, izlazi! A u oficirskim patrolama, vođ, oficir, smesta naređuje:
Kapetan jedan ranjen u ruku, pa mu prilazi doktor, gleda i kaže: „Fik, gospodine kapetane!“ I pokaza mu dokle tačno ima da se seče.
u nekom čudnom nečujnom vihoru i usred nekog jezivog kalambura, što mu je namah ispunio glavu, kao da je neko rekao: „Kapetane, pazite, budite prisebni, sad je potrebno da budete prisebni kad vam ovo kažem: Vi ste mrtav, umrli ste ovog sekunda,
— Čkonjo, idi smesta ubi ono pseto što urla gore! — Razuem, gos’ kapetane! I visok, nezgrapan Rudničanin, krivih nogu, zgrbavljenih ogromnih leđa, izdvoji se, uze tojagu ispod klupe, a jednu
— Ta ovo je, gospodine kapetane, užasno! — kaže mi on. — Naši su pukovi pokošeni!... — Ama kako ste to — obraća se zatim jednoj gomili ranjenika — svi
Mladi doktor jedva ima mogućnosti da flašu dovede u vezu s ustima. — Čujete, gospodine kapetane, fina je stvar rat — kad se preživi. — Sasvim! — rekoh ja.
Ja se okretoh, da vidim, da li je još ko čuo, pa da ga pitam, šta je to? — Sklonite se, g. kapetane — viknu neko. — Ali šta je to? — Kuršum, brate — reče mi dr Maznić.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A uvaženoj gospodi bandistima neka je slava i čast! ... A-a, gospodine kapetane, čast nam je... i ovom prilikom, kao i svakom...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ako počneš tako, onda nikad kraja — dodaje kapetan Milija. — E, razmišljali biste i vi, gospodine kapetane, da vas neko priveže za krevet, kao ovo mene. — Kaži hvala, kad ti psi kosti ne raznose. Šta je posle bilo?
— prihvataju ostali, i dižu se sa kreveta. Brana „Maher“ prilazi svome komandiru i kao da mu raportira: — Gospodine kapetane, javljam vam se na dužnost. — Pazi ga... a! — „Fikus“ se klati i gleda svoga vodnog oficira podnadulim očima.
— Gospodine kapetane, ja sam dežurni oficir u bolnici. — Sa s-službom ovde, u bolnici! — i taknu ga prstom po grudima. — Znači, po-pozadini
Ha!... Maniri pozadine... Svi su oni iz pozadine žandari... špijuni, sunce im njino. — Gospodine kapetane, treba da legnete — umiruje ga Pera „Đevrek“. „Fikus“ zabacio ruke na leđa, klati se i gleda preko ramena Peru.
— Ne mogu „Ružu“ da umirim, gospodine kapetane. — Onda se zatrča, skoči na sto klanjajući se na sve strane. — Jarebica!... Jarebica!... Jarebica!... — povikaše.
Dežurnom oficiru nije bilo teško da ih pronađe. — Gospodine kapetane... gospodine potporučniče — drmao ih je redom — na raport kod gospodina upravnika u devet časova. — Ko, je l’ ja?
Evo, došao nam je i artiljerac da nas pomogne. — Vala, gospodine kapetane, dosadi ni kljucanje po ceo dan... — Kako vi naredite — odgovara drugi.
Hranu su dobijali samo noću. Sada je već ishrana redovna. — Gospodine kapetane, kaže komesar da će ni daje meso svaki drugi dan, jerbo se javila bolest... „frki-frki“.
Komandir pođe, ali na izlazu zastade. — Jeste li napravili platnene cipele? — Jesmo, gospodine kapetane. Idem za komandirom i mislim za šta li će im te platnene cipele kad u saobraćajnicama štrči šiljato kamenje.
“ — Interesuje me, gospodine kapetane, kakvi su vas razlozi rukovodili da se prijavite dobrovoljno za komandira jurišne čete? — pitao sam komandira.
Ni da čuje... Kaže, čekajte, da izvršimo juriš na ovaj merzer... — Dozvolite, gospodine kapetane: naredba je pala u nezgodno vreme.
Komandir je vadio velike komade mesa i bacao mački ispod stola. — Dobro, gospodine kapetane, vi raspodeliste nas dobrovoljce. A šta mislite za ostale trupe? — zapita Dragan.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Kaza im: da nam je dužde Iz Venecije poslô štamparu, Pozdrav, oružja, džebane i sveg! — JELISAVETA: Pa?... Kapetane! KAP. ĐURAŠKO: Pa: „Latini su lukavi, Junačka muka tišti lisicu...“ Protivnici ti tako govore.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Eto, čovek je hoće, nije da neće. Baš pre neki dan opet mi je rekao: „Kad bi se mi orodili, gospodine kapetane, gde bi nam bio kraj!” ANĐA: Govorila sam joj, nije da joj nisam govorila, ali kad ga dete ne voli.
VIĆA (sleže ramenima). JEROTIJE: Nosi klasu, gospodine Vićo, klasu! VIĆA: Vama, gospodine kapetane! JEROTIJE: Pa meni, dabome! Uostalom ti, gospodine Vićo, i ne mariš mnogo za klasu. Pa jest, šta će tebi?
VIĆA: A kako bi bilo, gospodine kapetane, da još sad odmah pošaljemo poverenika Aleksu da malo procunja po varoši? JEROTIJE: Ne verujem da je to lice u varoši;
TASA: A!... Gospodin-kapetane!... JEROTIJE: Nemoj ti meni „a, gospodin-kapetane!” jer si ti, brate, za polić rakije kadar da istrućaš svaku državnu
TASA: A!... Gospodin-kapetane!... JEROTIJE: Nemoj ti meni „a, gospodin-kapetane!” jer si ti, brate, za polić rakije kadar da istrućaš svaku državnu tajnu. A to ne valja.
Vi ćete, gospodine kapetane, biti centar... JEROTIJE (preplaši se): Ko centar? MILISAV: Vi! JEROTIJE: Taman! Pa u mene da gađa onaj, je li?
Sa vama će poći Tasa. JEROTIJE: Tasa? Ala mi izabraste vojsku. VIĆA: Bolje je, gospodine kapetane, neka pođe s vama. Ne zato što bi vam bio od pomoći, nego da ne ostane u kancelariji, jer će pobeći i sići u čaršiju
JEROTIJE (prepade se): Kakav napad? MILISAV: Kad stignemo svi na svoja mesta, vi ćete, gospodine kapetane, da nam date znak zviždanjem. JEROTIJE: E, to ne mogu! MILISAV: Zašto? JEROTIJE: Ne umem! MILISAV: Šta ne umete?
VIĆA: Dobar je ovaj Milisavljev plan, gospodine kapetane! JEROTIJE: Bre, gospodine Milisave, gde bi ti bio kraj da si ostao u Vojsci pa da osvajaš tako Evrope.
JEROTIJE: Dobro ih čuvaj, otvori četvore oči. A je l' ti tu poverljivi protokol? MILISAV: Jeste, gospodine kapetane. JEROTIJE: Deder, izvadi ga! (Milisav vadi iz fioke jedan protokol.) Zavedi! (Milisav umoči pero i očekuje.
Posle ću ja već nastaviti... MILISAV: Kako, zar nećete vi to lično, gospodine kapetane? JEROTIJE: Ama, hoću, samo opet, neka on počne. ŽIKA: A što, možemo vas i pričekati.
” (Buni se.) Ama, gospodine kapetane... KAPETAN: Pa šta je, brate, ko je bio centar? 'Ajd, ko je bio centar? VIĆA: Znam, al' niste ni bili na licu mesta.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U njima je u mnoštvu prizora dao društvenu komediju Srbije svog doba, palanačke trgovce, sreske kapetane, policijske pisare, dobre domaćice, male i velike hulje, koje s najvećom otvorenošću govore o svojim nevaljalstvima,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kad narod iziđe iz crkve, sjeća se Rade, stric Petar, podruguša, veli kapetanu pred crkvom: —Eto, kapetane, to ti je taj golemi muštuluk!... —Ne budali, Petre, — odgovori kapetan, — nisu ljudi vrči...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neko zadihano protrča pored mene pitajući gde je komandir. — Gospodine kapetane... Naši su rovovi prazni. Evo ih Nemci u vinogradu. — Pst!... Dosta, znam!... Zovi mi vođe odeljenja...
Saterani u mrtvi ugao, pod zaštitom noći, održava se kao neki ratni savet. Šta da se radi? — Gospodine kapetane — predlaže narednik — da uzmemo vojnike i posečemo sve vrbe pokraj reke, da ih nabacimo...
— More, ostavi — dobaci komandir. — Slušajte, gospodine kapetane. U celom svetu su svi konjanici podjednaki. Kad su u prethodnici, plašljivi su kao zečevi.
Ama vidi, vidi ipak, da nije nečije ležište prazno. „Znam sigurno, gospodine kapetane“ veli mi on. Malo posle vrati se. „Svi su naši konji ovde.“ — Ama baš svi? „Svi, gospodine kapetane!
Malo posle vrati se. „Svi su naši konji ovde.“ — Ama baš svi? „Svi, gospodine kapetane!“ — Dobro — velim ja, i nešto mi laknu. Odem u divizion... Dođoše i ostali komandiri i izjaviše da to nije njihov konj.
Priču njegovu prekide podnarednik Svetozar: — Gospodine kapetane, pitaju vojnici, hoće li da čekaju? — Dragi Svetozare, ja o tome ne odlučujem već komandant.
Evo baš pred tvoj dolazak, prišao mi je podnarednik Svetozar, onaj koga sam ja izudarao, i veli mi: ,,Gospodine kapetane, čuli smo da ste dobili novu bateriju... Mi smo na pragu naše otadžbine.
— Dobro, molim te, šta da im govorim?... Da ne beže!... Pita me danas podnarednik: „Gospodine kapetane, zna li se kuda ćemo?“... Zamisli!...
— Poznaje se da si seljak... Prangija... Kipislcauf! — A gde ste vi određeni, gospodine kapetane? — obrati se Sredoje svome komandiru.
— Gospodine kapetane — glas mu je drhtao. Kao da se zagrcnu. — Gospodine kapetane, pešaci se zaklinju na zastavu, a mi artiljerci na topove.
— Gospodine kapetane — glas mu je drhtao. Kao da se zagrcnu. — Gospodine kapetane, pešaci se zaklinju na zastavu, a mi artiljerci na topove.
Je li tako? Stanko je ćutao. — Reci, je li tako? — povika komandir. — Kad vi kažete, gospodine kapetane... Tako je. Komandir se okrete i nekim vojnicima, koji su stajali u blizini: — Priđite i vi...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Bio je isto tako srebrnast, isto blistav. — Penji se, kapetane! Penji! — viknu Princeza. — Brod samo što nije zaplovio... I pope se dečak. Duga i meka je bila plovidba.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Je l' Čupića sabljom posjekao? Je l' Miloša s konjma istrgao? Je l' Srbiju zemlju umirio? Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l' vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l' skoro doći? Ne goni li mačvanskijeh krava?
Kad će doći, da se njemu nadam? A gavrani odgovor završavaju rečima: Srpska vojska tursku nadvladala. Pogibe ti Kulin kapetane, pogubi ga Petroviću Đorđe S njim pogibe tridest hiljad' Turak'; izgiboše turske poglavice, po izboru bolji od boljega od
Niti ide Kulin kapetane, niti ide, niti će ti doći, nit' se nadaj, niti ga pogledaj, rani sina, pak šalji na vojsku: Srbija se umirit ne može!
knjigu, časa ne počasi, pozivlje te ujak u svatove, da si đever uz tanku Latinku, ti, sestriću, Jovan-kapetane; No mi nemoj inokosan poći, kupi svate lomnu Goru Crnu, Goru Crnu i Bjelopavliće, neka bide barem pet stotina, pet
jutru na uranku: prije danka i jasnoga sunca podranila jedna poglavica, što je jednoj zemlji starješina, po imenu Jovan kapetane, što bijaše đever uz đevojku; podranio, polje ostavio, i u polju kićene svatove, a došao gradu na bedene.
gradu po bedenu, a viđe ga Crnojević Ivo, pa Ivanu vrlo mučno bilo, na jutru mu nazva dobro jutro: „Dobro jutro, Jovan-kapetane! Što s’, sestriću, jutros uranio? Što s’ u polju čador ostavio, i u polju kićene svatove? Što li si se, sine, namrdio?
Što li si se, sine, namrdio? U obraz si sjetno, neveselo: kaž’ ujaku jutros na uranku?“ Progovara Jovan kapetane: „Prođi me se, moj ujače Ivo!
Kad ga viđe, rašta opoviđe, opoviđe jutros na podranku, kad svatovi misle da polaze? Moj sestriću, Jovan-kapetane, san je laža, a bog je istina; ružno si se glavom naslonio, a mučno si nešto pomislio.
Posluša ga Jovan kapetane, te priviknu na gradu tobdžije, i priziva stara Nedijeljka: napuniše trideset topova, napuniše Krnja i Zelenka, napuniše,
Zaludu ga Ivan nahodio, u krvi ga poznat ne mogaše, mimo njega junak prolazaše, a viđe ga Jovan kapetane, te ujaku Ivu progovara: „Moj ujače, Crnojević-Ivo, čim si mi se tako ponesao: ili snahom, ili svatovima, il̓
“ Viđe Ivan, pa suze prosiplje, iz krvi ga malo ispravio: „Moj sestriću, Jovan-kapetane, jesu l̓ tvoje rane za vidanje, da te nosim u nesrećan Žabljak, da ti tražim od mora ećime?
Na onome ravnom Dukađinu, onđe bješe Leka kapetane. A na onom na Kosovu ravnu, onđe bješe vojvoda Mijajlo. A na onoj na planini Staroj, onđe bješe Starina Novače a sa