Jakšić, Đura - PROZA
A šta bi pomogle suze, baš da sam ih i potokom lila? Moje rane behu dublje, bol i tuga teži nego da bi ih nekoliko kapljica toga gorkoga melema zalečiti mogle! Ne znam kako je to, ali samoubistvo nije mi padalo na pamet.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
zemaljski oblik, jer ga radost bješe obasjala; usta su mu neprestano razvučena, a na bijelim trepavicama čas pô visi kapljica kojom duša rosi kad joj se mrkne i kad svanjuje. A kroz letve od čardaka u susednoj avliji cakli se jedno oko.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Prestani da praviš majmuna od sebe i drži! - utrapila mi je Gretu i skočila u Tisu razbacujući oko sebe milion kapljica i smeh. Onda je zaplivala prema banatskoj obali i ja sam znao da bih ispao smešan kad bih pokušao da je stignem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Po razlivenim vodama, u rupama i jarugama, mesečine. Trsku prozora i krova, sa koje kaplje nebrojeno kapljica, kap po kap. Oblake, što se kovitlaju sve naniže. Nepregledne vrhove vrbaka, pune šiblja.
Gospoža Dafina, međutim, ne videći i ne čujući više sve to, sa bisernim nizom kapljica samrtnog znoja na čelu, gledala je, u nadzemaljskom sjaju, u vejavici pahulja snega i kovitlanju plamenova, u mešavini
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Gvozdeni savez, veli vam Triša, trajaće dugo — kao i kiša!“ Uminu oblak, vedrina sinu, na Japri val se mreška, kapljica blista sa svakog lista, vidokrug plav se smeška. A sunce vrelu poplavu prosu, vrbama suši zelenu kosu.
Dedin je radnik ćutao vredni brvana belih i krova strma, zelen je točak stajao mirno, blistala samo kapljica srma. Okolo svuda tišina pala, samo se ptica oglasi koja, a deda reče sa tihom tugom: „Umorila se starina moja.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dolazila nam je u goste, tužna. Umirala je, u Vršcu, nedeljama, i ja se sećam kapljica morfijuma koje je uzimala. Putnici, porodica moje babe Jule, kažu, prema svojim čituljama, da vode poreklo od Jelice,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Obuzme te jutarnja svežina. Pred tobom zablistaju milijarde svetlosrebrnih kapljica biserne rose, a tamo, po rečnim doljama, dižu se oblaci sive magle, koje u putu presecaju prvi zraci sjajnoga sunca,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kapije skičale kao prasad, Dok na zemlju ne pade, najzad, Šest vrlo krupnih kapljica! Šest kapi! Majko moja, Ko da ih lekar odbroja U bolesnikova usta!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Maločas ste mogli nazirati sunčanu svetlost a sad su gusti oblaci zamračili sunce i evo krupnih kapljica plahovite kiše što počinje padati na morsku površinu i koje odavde izgledaju kao puščana zrna što prodiru u vodu za
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Njekoliko kapljica kiše padoše mu na ruke, te se prenu od sanjarije i pogleda put istoka, gdje kroz oblak sunce granu. Pogleda svuda oko
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pa, traži me i dalje... — pređe mu starica pramenom kose preko lica, a dečak, sav užasnut, oseti kako se smanjuje i kao kapljica rose tone u travu. Ko bi rekao da su trave tako visoke? Tako brbljive!
Toliko je daleko bilo njeno lice da ga dečak-kapljica više nije ni video. Je li, zaista, na njoj riblja glava? Ili mu se to samo u snu prisnilo?
Gledao je kako Ribolika otvara vreću, a iz nje nešto blešti. — Pa, to je zlatna lubenica! — Dečak-kapljica pojuri prema njoj. Ali lubenica, najednom, podskoči i poče se kotrljati niz brdo.
— Starica je sve brže odmicala, ali iza lubenice, u povaljanim travama, kao zlatna zrnca ostajao je trag. Dečak-kapljica potrča njime, ali sporo je napredovao, jer su se travke mrsile i šaputale. On oslušnu.
Zato ga i zovu Zvezdan... Zanesen pričama trava dečak-kapljica i ne oseti kako tone. — Joj, gde sam? — trže se tek kad se s ostalim kapljicama nađe u podzemnoj pećini.
— Joj, gde sam? — trže se tek kad se s ostalim kapljicama nađe u podzemnoj pećini. »Kakvo je ovo čudo?« Dečak-kapljica raširi oči, zadivljen. Zidovi pećine blistali su od raznobojnih kristala, treperili, kao da je duga pod zemlju zašla.
— Hop, hop, cup, cup! — Skakutali su patuljci, smejali se, a dečak-kapljica, i sam pocupkujući, pratio ih je pogledom. Iznenadi ga devojčica koja je igrala do kolovođe.
Mala plesačica prilazila mu je sve bliže. »Valjda im to nije carica?« — pomisli dečak-kapljica, kad patuljčica reče da bi ga volela videti, ali da joj je vid tako oslabio da više ne raspoznaje lica.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Možda se krade, da nam popije I ovu jednu čašu radosti? Il' možda suza ide žalosti, Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše... O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zato podiže samo desnicu u vis. To isto učini i majmun. Pet teških kapljica znoja pocuriše sa čela nomofilaksova, padoše u prašinu i ostaviše onde svoj trag.
- ,Imaš pravo, Hemfre’, reče Njutn, a ja se obratih opet njoj pa dodadoh: ,A i kakva dobra kapljica čini svoje i zaslađuje hranu’.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tipična kavanska kiša, koja ima čitav vid jedne komunalne usluge. Na ogledalu lokava provjeravao sam gustoću kapljica: nema tu promjene!
Kako sam prekoračio preko praga, mimo mene je projurio automobil i zaštrapao me kosim blistavim rafalom kapljica, ravno ispod koljena. To mi je, odmah na prvom koraku, bio pozdrav „slobodnog svijeta napolju”.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
na jednu veliku planinu, a na toj planini jedan veliki kosati, bradati dida, a tom didi i kosa i brada puna svitli kapljica. No, ovog će baš odvalit, pa on didi i ni „pomoz̓ bog!“ ni „kako zdravlje?“ već udari po didi.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Hajd’ idi, Vuče!... A kad mu vina Kapljica žarka grudi razgreje, Te već u srcu život zakuca, Potražite me... VUK: Zbogom, Stanoje! ISAK: Zbogom!
Jakšić, Đura - PESME
Možda se krade da nam popije I ovu jednu čašu radosti? Il’, možda, suza ide žalosti Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? . . . . . . . . . . . . . . Vrata škrinuše... O, duše! O, mila seni! O, majko moja!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
t. priča se, u okolini Niša, etiološka skaska. Bogorodica, pošto je umesila hleb, oprala je ruke, i od kapljica koje su pale na tu biljku dobilo je lišće pege (Sofrić, 13). BOŽIKOVINA Stechpalme (іlex aquіfolіum).
Ilić, Vojislav J. - PESME
I Ares s osmehom stoji. Božica stidno se trže, I grudi zakloni brže. Al' čista kapljica jedna iz grudi matere mlade Kô svetla, jutarnja rosa na travnu zemljicu pade, I jasno zatrepta tamo.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ušli smo, dakle, u onu zonu atmosfere u kojoj se ne može više obrazovati ni kapljica vode. Vodena para je ovde suvi idealni gas; od para lebde u ovom delu atmosfere samo metalne.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Uh, lenja ravničarska voda! — gunđa u sebi gospa Nola brišući se po rukavu od blatnjavih kapljica. Tu će sad da leži dok je vetar i sunce ne dignu, ili dok se ovo malo kaldrme pod njom ne ugnjili...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zar je on znao da deca izvora imaju oči? A imaju! Vidi: svaka kapljica u njega gleda, šapatom savetuje: — Najmi se u službu Majci Voda! Očisti šumske izvore i potoke.
O KAPLjICI I CVETU U času kada se dan od noći deli, zajedno sa Suncem, rodi se jedna Kapljica i jedan Cvet. Radoznala je bila Kapljica, rumen i začuđen Cvet. Kako i ne bi?
Radoznala je bila Kapljica, rumen i začuđen Cvet. Kako i ne bi? Svuda oko njih treperilo je žuto more peska i nigde ni druge Kapljice, ni drugog
Ali, kada se Sunce pope u sam vrh neba Kapljica reče: — Moram otići, moram, moram! Zadrhta Cvet, od strepnje, ali ne reče ni reči.
Možda suza? — Ne oklevaj! — reče Cvet kratko. — Ako već moraš ići — idi! Cvet saže glavu, a Kapljica skoči na Zračak sunca, ili je to, možda, bio nevidljivi nebeski konjić, ko zna?
»Visoko, sve više, u plavu zenicu Sunca i ko zna kuda još — idem!« — kliknu Kapljica, ali ne oseti radost u sebi. Njen Cvet u pustinji cveta samo jednom u sto godina! — Vratiću se, vratiti!
Njen Cvet u pustinji cveta samo jednom u sto godina! — Vratiću se, vratiti! — viknu Kapljica. — Stići ću tačno kroz sto godina, čuješ!
— Vratiću se, vratiti! — viknu Kapljica. — Stići ću tačno kroz sto godina, čuješ! — letela je Kapljica mučena sumnjom je li Cvet čuo njene reči, ili je ostao dole bez snage da se odbrani, bez mogućnosti da se nada.
U isto ovo doba, na istom mestu — čekaće je kroz sto godina. Neka putuje, zar nije to sama htela? Putovala je Kapljica, putovala, ko zna koliko je putovala!
A kakvo je tek more bilo! Kapljica nije mogla da odvoji pogled od njegove plaveti, njegovog sjaja. Sve niže i niže spuštala se da ga izbliza osmotri, kad
Padao je i padao, ko zna koliko je padao! Najednom, Kapljica oseti kako joj obrazi postaju slani i kako je neko vuče u dubinu. Od straha ona zatvori oči.
— reče Doglavnik Morskog Cara koji je veoma ličio na jastoga, ali Kapljica odrečno odmahnu glavom. Kako da ostane na dnu mora, kad je Cvet kome se zaklela na vernost čeka?