Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
znamenite 1847, izlaze na srpskom: Gorski vijenac Njegošev, Pesme Branka Radičevića, Lazarica Joksima Novića Otočanina, Karadžićev prevod Novog zavjeta, Daničićev Rat za srpski jezik i pravopis, prva sveska Glasnika Društva srbske slovesnosti i
Jedan Karadžićev dopisnik, Dimitrije Tirol, piše 1827. godine Karadžiću o Jovanu St. Popoviću: »On vas samo brani, vas odobrava i narodnje
novi pravopis postaje službeni na Velikoj školi, 1868. diže se poslednje ograničenje novoga pravopisa u Srbiji, i Karadžićev pravopis postaje zvaničan. U Vojvodini napredak je u istom pravcu.
On postaje prvo član »Zakonodatelne komisije«, čiji je glavni zadatak bio da prevodi zakone za Srbiju. Karadžićev posao bio je da sa nemačkoga prevodi Napoleonov zakonik. Potom postaje sudija, a 1831.
Posle dužeg traženja on je naišao na takvog čoveka u Vuku Karadžiću. Kopitaru kao cenzoru došao je na pregled jedan Karadžićev članak o padu Srbije 1813, namenjen Davidovićevim i Frušićevim Novinama serbskimъ.
On će doći, taj Herkul-Korais.« Kada mu je 1813. došao u ruke Karadžićev članak namenjen za Novine serbske, upoznavši lično Karadžića, ocenivši njegovu veliku ličnu vrednost, on je video da je
vladao je u crkvi i školi nekih osamdeset godina, obrazovani ljudi su njime ne samo pisali no unekoliko i govorili, i Karadžićev jezik njima je odista izgledao nizak, prostački, nedostojan knjige i obrazovanih ljudi.
Iskvarivši Karadžićev prevod, ne samo u jeziku no i u smislu, on ga štampa u Petrogradu 1824. Kada se u Petrogradu čulo da je Stojković
Arhimandrit Nikanor Grujić, iako prijatelj Karadžićev, štampao je 1852. naročito delo Primѣtve, u kome je dokazivao netačnost prevoda i sumnjičio Karadžića da se tim poslom
Iz narodne poezije uzeo je mnoge figure i ukrase, kao i njen neposredan i prost način izražavanja. Karadžićev Srpski rječnik tako reći uči napamet, sam skuplja za Karadžića i narodne reči i narodne pesme.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
To je početak i nove srpske književnosti, pa prema tome i kulture. Oko sredine veka Karadžićev novi književni jezik prihvaćen je i u Hrvatskoj.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
On je u sebi nosio neugasli duh tog ustanka zajedno s bogatom folklornom tradicijom srpskog seljaštva. Za Karadžićev dalji životni put odlučan je bio susret s velikim bečkim slavistom, Slovencem Jernejem Kopitarom, ponesenim
godine. I najzad, Karadžićeva azbuka i njegov pravopis bili su očigledno nadmoćni nad zatečenom baštinom (i danas Karadžićev grafijski sistem spada među najadekvatnije u svetu).
nisu se pokazale spremne da ekavski lik svog književnog jezika zamene ijekavskim, dok je u ijekavskim oblastima Karadžićev književni jezik prihvaćen bez izmene.
Deo tih problema proizašao je iz činjenice da su Hrvati u 19. veku prihvatili, doduše postepeno, u etapama, Karadžićev ijekavski govor kao temelj svoga književnog jezika, iako je tim idiomom govorio veoma mali deo Hrvata.
Sledi knjiga "ženskih pesma" iz Hercegovine (1866), koje je sakupio Karadžićev saradnik i pomagač Vuk Vrčević, a Vuk Karadžić ih je pred smrt pripremio za štampu.