Radičević, Branko - PESME
92. Ta de li je, de se krije? Karaju ga milostivo, Da na zemlji degod nije? Pa ka zemlji sve strašivo Oboriše oči svoje... Zaman, zaman, zvezde moje!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Zveri za trpezom na proplanku kunu lukavost ljudi. Vazdušna bića na stazama oblaka karaju zveri nepokorne. I teškim rečima ruži svoje anđele onaj što gromom zbori.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A krošto je to te sad ljudi mrze i videti svoje sveštenike? Oni njih svetuju i karaju, kore, podnašaju se i podsmehuju, podgledaju ih svuda, merkaju na tragove kud hode, što li čine, kako se nose.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Tugo-o-o! — viknu Jevda preplašeno. — A zašto ga turiše? Neje činovnik, ta da se karaju? — A koj znaje! Ama ništo, strinke, naprajiše odi momče!... I čočeci i čengije turiše na kup sas njega u novine.