Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nisam poznavao ni krv, ni seks, iako ne tvrdim da to u Karanovu nije postojalo. Ja sam poznavao nešto drugo. Poznavao sam ljude kojima je najvažnije ono što bi drugi o njima mogli
Kilometar i pô dalje, u Karanovu, svetla su gorela jedino u fabrici mog očuha i u platnari. Gradić se činio kao zaspalo dete, ali to je bilo pogrešno
Ona dva milicionara pred bankom i Narodnim odborom bila su savršeno nepotrebna. U Karanovu nije moglo da se desi nešto čemu već sutradan ceo grad ne bi znao poreklo. Jednom se desilo!
su i žvakali gledajući se kao da su jedini na svetu, a onda je otac rekao da je Stanikina bela kafa nešto najbolje u Karanovu.
Osetih Rašidu sasvim blizu sebe. Veče je padalo naglo, kao što pada zavesa u pozorištu. Videli smo kako se u Karanovu pale svetla, a onda je nešto dalje, iza groblja, u Ciganskoj Mali odjeknula muzika. To su se Cigani radovali što postoje.
- Ima još kuća sa zvoncima u Karanovu! - utešila me je, a zatim smo pošli glavnim ulicama ležući na zvona svih mogućih vrsta.
su govorila o mesečini, o njenim očima u kojima se ogleda čitav svet, o nemogućnosti da javno pokažemo svoju ljubav Karanovu.
Bila su to, uglavnom, pisma koja bi se mogla napisati bilo kojoj ženi u Karanovu ili nekom prokletom sličnom mestu, ali se sa mnom događalo nešto što nisam mogao sebi da protumačim.
Očigledno, još nije znao da smo Timotije i ja u ratnom stanju. Morao je biti jedini u Karanovu koji to nije znao. Rekoh mu da je za prognoze još rano: ocene ćemo primiti tek u nedelju na svečanoj predaji