Obradović, Dositej - BASNE
” Videći ga derviš u tako žalosnom sostojaniju, zaboravi svoje argumente, pritrči s vodom i s suzama u očima. „Aman, kardaš,” — vikne — „što je to od tebe?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
kabuliti — dopustiti nešto, mariti za nečim kada, kaduna — gospođa; kneginja kandžija, kamdžija — bič karda, kardaš — pobratim kasaba — varošica, palanka kašiluk — na pušci ognjilo kovanluk — pčelinjak kotlac (kotalac) — jamica pod
Radičević, Branko - PESME
zbori i tako se sluti, A Turcima u srcu se muti, Svak se boja poslednjeg spominje, Te poneki vako započinje: „Vala, kardaš, to bojak bejaše, Nije šala, baš nas pokrhaše, Baš kô da se svaki pomamio, I čujte me, a što bih vam krio: Ako
Da čekaju još do tamne noći, „Tad će“, vele, „žestok indat doći: Vojske puno, a sve momka ljuta, Sve samoga kardaš Arnauta.
“ Gleni Turke — već su blizu gore, Već vesele započeše zbore: „Jala, kardaš!“ — tako jedan kliknu, Al' iz gore tanka puška ciknu, Turčin pade — i što ću ti više, Već iz gore puške okupiše,
strugnu bez obzira, Ode pričat vitešku nevolju, Jedan veli: hiljada ih ima, Drugi veli: nije već stotina, Al' sva, kardaš, muka zaman ti je, Kad ih pusto olovo ne bije.
Cika, cika odnekud sa strane, Puška pušci ne da da izdane. Motaju se Turci iz sedala: „Amo, kardaš, eto ljuti zala!“ Svi se Turci maom obazreše, Pa na onu stranu poleteše.
Oh moj Gojko, jesi soko sivi, Bog neka te Srbinjima živi! Cika, zveka, već Turci izmiču, „Beži, kardaš!“ veće jadni viču. Svi niz polje ravno se slomiše, A za njima Srbi povrviše.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
najstariji sveštenik kapamadžija — jorgandžija kapelan — pomoćnik paroha karar — postojanost, stalnost, bezgrešnost kardaš — drug, prijatelj karisime — najdraži, najmiliji karnaval — bela nedelja, mesojeđe kasatelni — u vezi s nečim kasati
Stanković, Borisav - TAŠANA
REŠID BEG (Sarošu): Efendum, bre! DžAFER BEG (grleći Saroša): Kardaš, bre! REŠID BEG Dokle će se ovako, Džafer-beže? DžAFER BEG Dok se živi, Rešid-beže.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Nositelj Muamedov sad privati besedu: »Vala kardaš, mi smo jednake sreće. Obojica smo gospodu služili, pak kako smo se uzvisili, tako smo i prošli.
»za udajom čeznuti«, s kapom vizite praviti »po udaji ići u zvanične posete« ili »kao udata žena u posete ići« KARDAŠ (tur.) — drug, prijatelj KARUCE (ital.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sedam se sastalo dahija Biogradu na Stambol-kapiji, ogrnuli skerletne binjiše, suze rone, a prilike glede: „Ala, kardaš, čudnijeh prilika! Ono, joldaš, po nas dobro nije“.
i s njim Derviš-aga, od pojasa sablje povadiše, iz daleka Turke povratiše, i na silu Turke naćeraše: „Jala, kardaš, juriš na dušmana! U dušmana nestalo džebane“. Kad li, bolan, Turci jalaknuše, na Srbinje juriš učiniše!
— Rumun Karavlaška — Vlaška Karanovac — Kraljevo Kara-Okan — grad u Karamaniji u Maloj Aziji karaula — stražara kardaš — prijatelj kasaba — varošica kastil — namerno, naročito katana — vojnik konjanik kauk — čojana okrugla kapa, gore
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— sutradan kabaet — krivac kavur — nevernik kaznačej — blagajnik kamik — kamen kara-sevdah — očajan ljubavni bol kardaš — drug kačak — hajduk kaif — zadovoljstvo keleš — ćelavko kelčo — ništak keten — ćeten klne — kune k’na — kana,