Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Paroh Spiridon, ovdašnji... E, naravno! Mogu misliti da vam je teško bilo rastati se i doći amo. Nisu ovo Karlovci; nema ovde gospodstva i blagovanja. Selo je ovo, mladi gospodine, selo.
ta to je pop-Vasin Kosta... pop Vasa iz Sâsâ. Eh, eto šta velim ja! Otkud on zna to? Ja poznajem tri gospodar-Jove u Karlovci, i nijedan nije im’o ćer Draginju. Sve koješta! Makar nije im’o druga posla. Et’ tako!
— Pa možda će biti srećna! Eto, da mi je ko u Karlovci rek’o: »Uzećeš Sidu!« »Kakvu Sidu!?« rek’o bi’ mu ja... E, a vi’š sad kako lepo živimo... — E, pa dabo’me!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Središta su mu bila Novi Sad i Karlovci. Ali, iako su ostali verni starom balkanskom duhu, izmenili su svoj književni jezik.
stanovništvo uvek živelo istim duhovnim životom kao i ono u Srbiji, pa bilo da su duhovna središta bili Novi Sad ili Karlovci, bilo da je to bio Beograd. Obrazovani ljudi iz ovih krajeva su u masi pritekli u pomoć Srbiji posle njena oslobođenja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
štampao je docnije pod naslovom Dѣla Jovana Hadžića, u knьižestvu nazvanoga Miloša Svetića (I—II, Novi Sad 1855, Karlovci 1858). Hadžić je veliki poštovalac »drevne veštine«, klasične poezije.
Sintetično delo Duhъ naroda srbskogъ (Karlovci, 1858) je diletantski posao, gde se na osnovu nedovoljne građe htelo da prave velika uopštavanja.
Apoteoza velkomъ Karađorđu67 (1850), Preodnica srbske slobode ili srbski aіduci, »žalostna igra u pet delova« (Karlovci, 1863), Smrt cara Miіaila, »žalosno pozorije u pet delova« (Beograd, 1866), pored toga poviše prigodnih inscenacija.
poslovi: Ikonija vezirova majka (Beograd, 1891), Rajko od Rasine (Beograd, 1892), Knez Gradoje od Orlova Grada (Karlovci, 1899), i, nešto docnije, Siromah Marko (Mostar, 1904).
izvesne pripovetke štampane su u zasebnim knjigama, među kojima Novo oružje (Beograd, 1890), Na pragu drugog života (Karlovci, 1899); Pošljednji vitezovi (Mostar, 1903); i Car Duklijan (Mostar, 1906). 1893.
109 »Limunacija« na selu izišla je u Beogradu 1896 (drugo izdanje u Beogradu 1912). Pop Ćira i pop Spira, u dva izdanja (Karlovci, 1898. i Beograd, 1911). Vukadin (Zagreb, 1903), Zona Zamfirova (Beograd, 1907). [I Zona je dramatizovana.
pomenuti: Božićna pečenica (Beograd, 1898), Čiča-Jordan (Mostar, 1903), Jeksikadžija (Mostar, 1904), Tri pripovetke (Karlovci, 1904), Skice (Mostar, 1905), humoristični spev, koji je sam ilustrovao, Čovekova tragedija ili bal u Elemiru
svoju knjigu Pripovetke jednog kaplara iz srpsko-bugarskog rata, 1885 (drugo, popunjeno izdanje, Karlovci, 1895). Druga zbirka pripovedaka su mu istočnjačke Ramazanske večeri (Sarajevo, 1898).
Radičević, Branko - PESME
Oj Karlovci, mesto moje drago, Kô detence došao sam amo, Igra beše jedino mi blago, Slatko zva ja med i smokvu samo. Dete malo
Oj Karlovci, lepo l' žive tude, Al' što mora biti neka bude, Ta i mene nešto dalje vuče, Evo pružam svoga raja ključe.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I da li si se već jednom utešila da je to mladost: ta bolna mutna sudba? Karlovci, 1918. POZDRAV Tebi, što si me srela na moru i zbrisala mi sa čela žig majke bludnice i roba oca, skinula mi sa vrata
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I tako provedem drugu godinu u Karlovci. Po berbi vinograda otprave nas u Požun, gdi zajedno s mladi Vidaci deset meseci prebudem.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Br. Radičević VII ĐAČKI RASTANAK .............................. .............................. Oj Karlovci mesto moje drago! K’o detence došao sam amo; Igra beše jedino mi blago; Slatko zvah ja med i smokvu samo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sava raspalila žeću moje duše; Prvo mjesto stranstvovanja blažili Križovci, Jazvili me pet godina, treće su Karlovci.
Dim. Ruvarac, Arhimandrit Jovan Rajić, Srem. Karlovci 1901—2, 114—5). Između teksta iz god. 1790. i ovoga koji se ovde objavljuje ima izvesnih sitnih razlika: u tekstu iz
na svjet že sada izdani, iz sopstvenog jego rukopisa, iždivenijem Gospodara Stefana Gavrilovića, živopisca u Sremski Karlovci, Budim 1814.
(Tih. Ostojić, Srpska književnost od Velike seobe do Dositeja Obradovića, Srem. Karlovci 1905, 80). Tako je ova pesma Kozačinskoga zapravo himna Vićentiju Jovanoviću: u Kozačinskoga drami „dolaze sa Srbijom
Ruvarac je uostalom u svojoj knjizi Arhimandrit Jovan Rajić, Srem. Karlovci 1901—2, 94, pisao: „Rukopis iste Rajićeve tragedije... propao je kod vladike Petrovića ,iz nerjadenija jego’”.
Za štampu priredili Tih. Ostojić i V. Ćorović. Beograd—Srem. Karlovci, 1926), ne vidi se da on zna da je toj pesmi autor Rajić: naprotiv, Ćorović smatra da je to samo u kalfenskim pesmama
Iz starih pesmarica. Za štampu priredili Tih. Ostojić i V. Ćorović. Beograd—Srem. Karlovci 1926, gde je pesma štampana pod br. 88, str. 103—5. Stih 3.
U Irigu, u Karlovci, Vukovaru i mnogi drugi po sredi ležeći mesta padale su nemilostivo žertve meždu narodom. Za sačuvati militarska
ljeta sasvim prestala.” (Petra Runjanina Istorija sela Kuzmina. Uvod napisao i izdao Nikola Radojčić. Sremski Karlovci 1936, 26—7.) Isti zanimljivi pisac u svojoj autobiografiji (Avtobiografija Petra Runjanina, 1775—1839.
Spremio za štampu dr Nikola Radojčić. Sremski Karlovci 1914, 18—9) piše o iriškoj kugi i sledeće: „...kakav je strah i užas narod trpio, dovoljno izjasniti se ne može.
godine, kad je Subotić bio u šestom razredu gimnazije”, pa dodaje još i ovo iz Subotićeve autobiografije: „U Karlovci još ne bejaše nikad đačkog majalosa. Majalos ispade prekrasno i donese upravitelju samo priznanje i pohvalu.” K.
EMBRIONU (str. 255). Štampano u knjizi Djela Jovana Subotića, knj. I. Pjesne lirske, Karlovci 1858, str. 281—3; ispod pesme je naznačeno da je napisana 5. aprila 1841.