Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
I sam Ljuba priznavao je tu svoju slabost, ali opet nije se mogao uzdržati, pa ma koliko da su govorili da je kartaš. Ovako prođoše Ljubi dve tri godine dana; ali prolazi i kredit i imanje.
Koje su iole što imale, očevi ni da se dadu osoliti za Ljubu. — Šta će mi taj bekrija i kartaš! — govorili su devojački očevi o njemu.
— Pa, baš da vidiš, Alka, nije nikakva ni sreća s tim Milivojem. Bekrija, kartaš, noćnik, okukao je u kavani. Marko mora po njega pandura da šalje; brani ko za njega.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
A ti tako gazduješ: kartaš se, piješ, daješ na veresiju. — Dajete i vi! — Al’ ne svakom gogi, kartašu, nego sigurnim ljudima.
Peru jednako poučava, kara, ali se ništa ne hvata. Od Pere, veli, nikad neće biti dobar trgovac; on je konjušar, kartaš. Sva mu je nada u Šamiki, ali Šamika neće biti trgovac, a ko će ostati u kući, u dućanu, kao sleme?
— Čuješ, Soko, šta ću ti nešto kazati! — Šta? — Od Pere našeg neće ništa biti, ne sluša, bekrija, kartaš, valjda i pijanac. — Mlad je još, valjda će se popraviti. — Da bog da, al’ teško. — Vi ste sami krivi.
Gde se pijanči i bekriluk tera, tu ga niko nije mogao videti. Nije bio ni kartaš, nešto malo „vista” i „taroka” to je sve, naravno u otmenijem društvu.