Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kol̓ko ima listića, tol̓ko bilo pilića! Kol̓ko ima bukvića, tol̓ko bilo praščića!« (ZNŽOJS, 43, 1967, 140). U Kastavštini zabeležena je priča »Kako j̓ protekla krv z bukvi«.
»čuvar«), a »za one koji su umrli bez sveće« palile su se vatre od v. l. na Vavedenje, Veliki četvrtak i Đurđevdan; u Kastavštini ne reže se v. l.
radi plodnosti (SEZ, 86, 1974, 436). Iva. Prema verovanju u Kastavštini, sama trava iva je rekla: »Ja storin mrtvega živega, ako me skuhaju i daju mu pit moje vodi« (ZNŽOJS, 39, 1957, 251).
U severoistočnoj Srbiji l. je posvećena Perunu (štiti od groma, GEM, 36, 1973, 60; 42, 1978, 465). U Kastavštini »na Velu Stomorinu« ne puštaju decu da beru lešnike, jer se veruje da na taj praznik sve zmije »pobegnu zemji na
; polaženik predaje domaćici m. (ZNŽOJS, 40, 1962, 494). U Kastavštini m., koja se tamo zove ulika, nosi se u nedelju pred Uskrs u crkvu da se blagoslovi, i zato se ta nedelja zove Uličnica;
U Kastavštini, na Marčenicu (25. mart, »blagdan Majke Božje«), devojke presađuju r. — da bi rasle i lepo mirisale, »da Majku Božju pr
Smokva. Upotrebljava se i u ljubavnom gatanju i vračanju. U Kastavštini, uoči Ivanjdana, devojka, misleći na nekoga mladića, otkine list sa smokve i metne ga na prozor: ako sutradan ujutru
Sutra gledaju po tim cvetovima koliko će ko živeti: čiji je cvet uvenuo, prvi će umreti« (SEZ, 80, 1967, 299). U Kastavštini upotrebljavaju je u gatanju deca i devojke.
« (ibid.). I u Kastavštini veruje se da je mrak duh: »velike nogi ima, velike ručini na glave, nima obraza«; »tapa kô da bi sena, pak ga ni čut