Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
DOLAZAK KOMANDANATA Dok bogovi iz oblaka, iz graška, kovilja, iz lepih kata, s muvama i vinskim mušicama, beže, u napušteno nebo, koje plamti, pevajući ujahuju komandanti.
Dučić, Jovan - PESME
Zaigra jeđupka, naga... A mrak pada; Svet s klicanjem pali šarene ferale. Ali kad glas stiže da umrije Kata, Mlada udovica, vest bejaše kobna: Sve ulice behu puste za po sata... I sve pokri tuga i tišina grobna...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
slušao sam posle večere njene tihe priče o „katanama”, o vladici što je u samoubilačkoj nameri skočio s gornjeg kata kroz prozor i ostao mrtav na mestu, o Đorđu što je radio s mojim ocem, o mom stricu koji se razboleo i umro čim je na
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
kuća, a neka ne žali novac koje nam je dao bog, fala bogu, dosta, i pozdravljamo ga svi, i baba i nana i bráta i Kata iz komšiluka, koja je sad već velika devojka i spevali su je već sa Pajom Kicošom«.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Sedi. (Sednu.) Šta radi mama? SVETO3AR: Fala bogu, zdrava je. Pozdravila vas i ona i Kata. SOFIJA: Blagodarim. Zašt ne dođu, zaboga? SVETOZAR: E, znate ženske rabote: čas ovo, čas ono, pa ne mogu da stignu.
I sad ne bi došao, da nemam jednu lepu poruku. SOFIJA: Ta boga ti? A šta će to biti? SVETOZAR: Kata navalila odavno, a i ja sam želio, da damo jedan bal. SOFIJA: Gle, gle! SVETOZAR: Pa sam došao i vas pozvati.
MAKSIM: Ja nemam kad šaliti se. SOFIJA: Oće li biti mnogi? SVETOZAR: Prilično. Već Kata ne zna šta će. SOFIJA: E, devojka je, pa joj se mili. MAKSIM: Zar devojka nema druga posla?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A ćata se raspričao u veliko: — Istina, i Nikolče sinoć dođe iz Beograda; i on je obišao neke... i Kata imenova neke glavnije političke radnike. — Njemu svi rekoše da su to samo tek ’nako... prazni glasovi...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 211. Tri se snega pod planinom bele, Jedan lanjski a drugi polanjski, Pod njim Kata sama bosa šeta, Za njom majka kondurice nosi: “Dete, Kato, zebu li ti noge?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vasa je najbolji od sviju njih, a neće para; pa još ako i njega propustite, onda vam se više neću javljati. Kata je lepa, sinko, a dok je mlada dotle je i lepa i dotle je možete usrećiti i bez novaca, a bogme kad prođe svoj vakat
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Svaki čas po koja tetka, naročito Kata, otuda izlazi i opet se vraća. Poče kuća onako sa otvorenom kapijom da se zakrčuje, puni.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe je dobro znao priču koja još traje u Prerovu u razgovorima najstarijih. Kada se Kata vratila s groblja, naredila je Luki: „Da obučeš čiste gaće i da dođeš u moju postelju.
Majka je umrla. Eno ga groblje. Tu je ona. Nije joj otišao na grob. Nikada više neće otići na prerovsko groblje... Baba Kata. Velika britva na dugoj uzici. Kokoške su joj iz krila kljucale žito. U onoj njivi porodila se ona seljanka.
Mogli su samo preko plota da gledaju. Kata je sedlala njegovog niskog i kosmatog konja. „Drugi su išli pešice“, to je mati uvek naglašavala.
„Drugi su išli pešice“, to je mati uvek naglašavala. Polazili su kad se smrkne, polazili ka Moravi, a Kata bi sa otvorenih vratnica viknula za njima: „Srećan vam lov, muški!“ I jedino je ona to smela.
Kad su se varoši od Turaka otimale, Kata je s kolesarom išla za vojskom i odmah za njom upadala u turske kuće i pljačkala. To je krila.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Silazio je tada pola kata niže ili uzlazio pola kata više, na one manje balkone odmorišta među katovima, i zurio na sivo dvorište pod sitnom
Silazio je tada pola kata niže ili uzlazio pola kata više, na one manje balkone odmorišta među katovima, i zurio na sivo dvorište pod sitnom kišom.
Naša stara grbava Kata udarila je u kuknjavu. Jedva smo je utišali i uvjerili da ne treba da jadikuje mnogo više nego mi sami.
Grbava Kata sjedila je na boku uz kočijaša držeći u krilu kutiju s hranom i Majin suncobran. A kočijaš je za nesreću bio jednook.
Naime, neposredni je uzrok smrti uvijek to što je srce prestalo kucati. Čak i onda kad se bacite s prozora petog kata, zajamčeno nećete umrijeti sve dotle dok vam srce ne prestane da radi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sa prvog kata siđem u kanapu, ručak već gotov, oficiri sedaju za trpezu; jedan suv, visok i crn Talijanac, ujedno i marker i kelner,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I naročito ona, Kata, koja je bila najmlađa od svih sestara i gotovo bila ostavljena samo da radi i trči po kući, kao neka sluškinja, dok su
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bićemo ka' slomljeni! — A večeras ćemo isto na bal! — I ja ću s tobom! — javi se Kata. — Za te je ostati doma, — odgovori on osorljivo, i odmah mu se snuždi lice. —A zašto je ne povedeš?
Stanković, Borisav - TAŠANA
novi momak kod Tašane KOSTA RISTA III MOMAK } kafanski momci JEDAN OD TRGOVACA SELjAK-ČIVČIJA TAŠANA, bogata udovica KATA, mati Tašanina MARA, unuka Tašanina NAZA, vođ čočeka STANA, sluškinja Tašanina, ali vrsta gospodarice nad ostalom
TAŠANA (uplašena mrakom, samoćom, hvata se za čelo, viče): Sveće, Stano! (Pauza.) Stano! Stano! Ulazi Kata. TAŠANA (besno materi): Gde si, mori, mati? KATA (začuđeno): Pa tu sam, sinko!
(Pauza.) Stano! Stano! Ulazi Kata. TAŠANA (besno materi): Gde si, mori, mati? KATA (začuđeno): Pa tu sam, sinko! TAŠANA (unezvereno, ljutito): Kako tu? Svi ste vi tu. I ti tu.
Svi ste vi tu. I ti tu. I otac tu, a nigde vas nema. Ostavite me tako samu, pa... KATA (iznenađeno): Kako: ostavili te samu? Pa ti si ovde u svojoj kući, i kako onda da si sama?
sa momcima, čivčijama, a ja sama ovde po kući, po pustim sobama, niko da diše pored mene a ovako od straha da... KATA (u čudu): Luda li si? TAŠANA (gorko, s nasladom): Jest luda, da!
Oh, kamo da sam sasvim luda, sasvim mrtva, te bar onda da ništa ne vidim, ništa ne znam... KATA (prilazi uplašeno): Ama kako: »luda, mrtva«, »da ništa ne vidiš?« Šta ti imaš da gledaš ovde, i od čega da strahuješ?!
a opet svaki na svoju stranu, svaki sebe gleda, a samo ja ovde jednako sama, jednako pusta, pa da se izludi! KATA (preneraženo, uplašeno, prilazi joj): Kako da se izludi, čedo? Kako da si sama? Pa eve tu sam ja!
TAŠANA (obesne se o nju, plače, gura glavu u nedra): Nano, nano! O ne znaš ti, nano moja! KATA (miluje je): Pa kaži, čedo, kaži nani svojoj! TAŠANA Ne znam. Samo znam da ne mogu više.
TAŠANA Ne znam. Samo znam da ne mogu više. Ne mogu više da ovako izdržim. Oh, izludeću od straha. KATA (sasvim preplašena od Tašanina izgleda, pojuri vratima): Kako strah? Od čega te strah? Ama šta je to? (Viče): Stano!
Od čega te strah? Ama šta je to? (Viče): Stano! Ulazi Stana. STANA Evo me. KATA (ljutito, prekorno, pokazujući na Tašanu): Šta je ovo, Stano?
STANA (siteći se i pokazujući na Tašanu): Bolesna, ja! A što po tri dana ništa ne okusi, to ti ne govori?! KATA Ama da vi tamo s momcima noću dugo ne sedite; i možda po kući lupate i larmate, te se ona ovamo s decom od toga trza
I, kad neće, mora da je bolesna; nego čudo mi je kako je jošte i živa. (Ljutito, uvređeno odlazi.) KATA (Tašani prekorno): E, e, zašto, Tašana, zašto, kćeri, tako?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedne nedelje, tuži se momak iz mlina baš na samu gospa Nolu. Veli, on i žena mu Kata malo da ne gladuju; eto i vidi se na njima, suvi su kao trska. Traži ili veću platu, ili više brašna.
Traži ili veću platu, ili više brašna. Gospa Nola ga mirno premeri, pa će reći: „Sam sebe jedeš, Kosta, i tvoja Kata samu sebe jede. Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina. Niti je meni žao novaca, ni brašna, i to zna sva okolina.
Neka bude kako 'oćeš. Od sutra već, i plata ti je veća, i deo u brašnu. Ali ako se do Mitrovdana ne ugojite i ti i Kata, znaj da vam je o Mitrovdanu Đurđevdan, vezujte pinklove i selite u drugu službu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
starešina nad pandurima PANDUR KMET CIGANSKI GRKLjAN, Ciganin, svirač, otac Koštanin KURTA, ciganski pandur KATA, žena Hadži-Tomina STANA, kći Hadži-Tomina VASKA, kći Arsina KOCA, drugarica njina KOŠTANA, Ciganka, pevačica i
Ulazi uplašeno Stana. TOMA Gde ti je majka? STANA (vraća se): Sad će, oco! (Viče): Nano! Ulazi Kata. TOMA Gde ti je sin? Sin tvoj? KATA (snebivajući se): Pa... ti znaš... TOMA (besno): Ne znam!
TOMA Gde ti je majka? STANA (vraća se): Sad će, oco! (Viče): Nano! Ulazi Kata. TOMA Gde ti je sin? Sin tvoj? KATA (snebivajući se): Pa... ti znaš... TOMA (besno): Ne znam! I ništa neću da znam! Ti si mu majka, ti si ga rodila!
Ništa! Od koje si familije? »Motikarke«! Ko ti beše ded, otac? Zar si ti bila za ovakvu hadžijsku, domaćinsku kuću? KATA (bolno, prekorno): Oh, čoveče... TOMA (ustremi sena nju): Ćut! Sad te zaklah! Usta da imaš, a jezik da nemaš! Ti!
TOMA (ustremi sena nju): Ćut! Sad te zaklah! Usta da imaš, a jezik da nemaš! Ti! Takvoga sina imaš. KATA (pogruženo odlazi, kršeći ruke): Crna ja! TOMA »Crna!« A zar kadgod beše bela, sreća kakva? Od kako si, takva si.
I rodila si se takva! Stara, mrtva, ledena, plačna... Nikad se ne nasmeja, nikad ne zaradova! (Ka vratima kuda je Kata izašla): Šta se ovde po kući samo vučeš i plačeš? Tamo idi! Idi u cigansku mahalu.
Ne, sinko! Nećeš ga ni ti da zaigraš i da zapevaš! (Odlazi i viče): Hata mi sedlaj! Ulazi Kata. KATA Šta se od moje kuće ovo načini? Oh, Gospode, što mi ovoliko crno dosudi i pisa?
Ne, sinko! Nećeš ga ni ti da zaigraš i da zapevaš! (Odlazi i viče): Hata mi sedlaj! Ulazi Kata. KATA Šta se od moje kuće ovo načini? Oh, Gospode, što mi ovoliko crno dosudi i pisa?
STANA odlazi plačući. STOJAN (đipi): Ciganka! Ja nju toliko voleo, a ona?... Ciganka! Ko da više!... Ulazi Kata. KATA (prilazi Stojanu): Sine, bolan si? Šta ti je? STOJAN (neugodno se izmiče): Ništa, ništa mi nije!
STANA odlazi plačući. STOJAN (đipi): Ciganka! Ja nju toliko voleo, a ona?... Ciganka! Ko da više!... Ulazi Kata. KATA (prilazi Stojanu): Sine, bolan si? Šta ti je? STOJAN (neugodno se izmiče): Ništa, ništa mi nije!
KATA (prilazi Stojanu): Sine, bolan si? Šta ti je? STOJAN (neugodno se izmiče): Ništa, ništa mi nije! KATA Šta hoćeš majka da ti donese? (Hoće da mu opipa čelo.) Kamo čelo? STOJAN (otura je rukom): Ne diraj me!
KATA Šta hoćeš majka da ti donese? (Hoće da mu opipa čelo.) Kamo čelo? STOJAN (otura je rukom): Ne diraj me! KATA (ne može više da se uzdrži od plača): Zašto, sinko? Šta toliko majku? Šta je majka toliko skrivila.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
SE BRANI LEPOTOM 70 USLED PROLEĆA 71 NA POLjU GDE SE ČAVKE ČAVČE 72 ODAKLE SU DELIJE 74 BILA JEDNOM JEDNA KATA 75 OD SELA DO SELA PUTELjAK 76 U JEDNOM DANU 77 BILO JEDNO TUŽNO MORE 79 KAPETAN JE PITAO MORNARA 81 LEPTIRI SA LEPIM
se misli čelije Gde se priča zrelije Gde se ćuti celije Gde se živi smelije Odatle su delije BILA JEDNOM JEDNA KATA Bila jednom jedna Kata U Perlezu blizu Čente Lepa kao sa plakata Pa i lepša na momente Imala je oči plave
priča zrelije Gde se ćuti celije Gde se živi smelije Odatle su delije BILA JEDNOM JEDNA KATA Bila jednom jedna Kata U Perlezu blizu Čente Lepa kao sa plakata Pa i lepša na momente Imala je oči plave Original morska plavet
momente Imala je oči plave Original morska plavet Nosaše ih posred glave Tako da ti stane pamet Imala je lepa Kata Uz lepotu sto dukata Pa je bila tatamata Za sve momke iz Banata OD SELA DO SELA PUTELjAK Od sela do sela puteljak