Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
druge se reči mogu lako nagađati. U Vršcu, meseca septembrija 1837. Sočinitelj LICA: KIR JANjA JUCA, njegova supruga KATICA, Janjina kći od prve žene MIŠIĆ, notaroš KIR DIMA PETAR, kućevni sluga DJEJSTVO PRVO POZORIJE 1.
JUCA: Tako niko ne govori ko ima devojku na udaju. JANjA: Što udaju? Katica je dete. JUCA: Od osamnaest godina. JANjA: Pak? Kad sum se ja s njenu mati ženio, imao sum trijanda pendi.
Imam 8 O ja nerećan! Slava Bogu! deca... Pi! Što mi reči ono notaroš za neko los? Oćim da uzmim za moja Katica. deset hiljada forinta strebro, lepu sumu, mene pet, Katica pet. Oho!
Što mi reči ono notaroš za neko los? Oćim da uzmim za moja Katica. deset hiljada forinta strebro, lepu sumu, mene pet, Katica pet. Oho! A kad kaži Katica: „Ja sam dobila, ja sam gospodar. Papu ne dam ništa“!... O, čekaj, škilji!
Oćim da uzmim za moja Katica. deset hiljada forinta strebro, lepu sumu, mene pet, Katica pet. Oho! A kad kaži Katica: „Ja sam dobila, ja sam gospodar. Papu ne dam ništa“!... O, čekaj, škilji! Nećim da ti uzmim. Da uzmim bolje na Juca!...
Ama deset hiljada forinta u strebro! Janja, bre, čuiš? Deset hiljada forinta strebro! Ma tin timin mu!¹⁰ Da uzmim! Za Katica? E, Katicu je dete. Da uzmim za Jucu. A ono momak? Vraško posla! Zar ja nemam grčko glava da go prevarim?
JANjA: Doksa si, o teos. DIMA: E, da izvadimo druga. Kir Janja, ja sum došuo da mi dajš tvoga Katica. JANjA: Katica? DIMA: Katica. JANjA: Zašto ištiš ti moja Katica?
JANjA: Doksa si, o teos. DIMA: E, da izvadimo druga. Kir Janja, ja sum došuo da mi dajš tvoga Katica. JANjA: Katica? DIMA: Katica. JANjA: Zašto ištiš ti moja Katica?
DIMA: E, da izvadimo druga. Kir Janja, ja sum došuo da mi dajš tvoga Katica. JANjA: Katica? DIMA: Katica. JANjA: Zašto ištiš ti moja Katica?
Kir Janja, ja sum došuo da mi dajš tvoga Katica. JANjA: Katica? DIMA: Katica. JANjA: Zašto ištiš ti moja Katica? DIMA: Za edno crno oko, za edno grečesko nos, za edno mladost što go ima, i za edan poštene.
JANjA: Kir Dimo, vi ste jedno pametno čoveku. Oćim da vam dam Katica, da go vospitavate. Ona ij mlado ludo. Ima mati što go vospitava za šešir, za svilena aljina, za mlado oficir, a ne za
DIMA: Ama kraksite tin Katica, da vidimo oći da pođi. JANjA: Što oći, što neći? Mora, kad kaži papu! Da go šiljim u Atina, da pošljim u Amerika, mora
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
III Gospodar Sofra ima petoro dece. Pera je najstariji, pa onda dolazi Lenka, Pelagija i Katica, i mlađi sin Šamika. Devojčice kao tri ružina pupoljka, između petnaest i deset godina. Šamiki je sedam godina.
Mati se tek katkad digne da nadgleda, a Lenka i Pelagija služe. Tu je i Pera. Katica sedi do Šamike, „malog fikala”. Jelo se nosi, večeraju, „mali fiškal” neće da jede, barljija, Katica ga kori, inate se,
Tu je i Pera. Katica sedi do Šamike, „malog fikala”. Jelo se nosi, večeraju, „mali fiškal” neće da jede, barljija, Katica ga kori, inate se, a stariji u razgovoru na njih ne gledaju.
Još malo pa će se dići Katica i Šamika, i, poljubivši svima ruku, udalje se na spavanje. Sad otac oslovi Lenku da i ona sedne, i dâ doneti „auspruha”.
Profit je drugu uzeo. Takvog zeta neće dobiti. Pelagija, ona lepa devojka, ta „penorodna Anzihis”, umrla je. Katica se još nije udala, a prešla joj prva mladost. Izbira, neće da se uda.
I to je grizlo. Katica, ta dična devojka, već joj prelazi vreme, neće da se uda, kad je otac nije hteo dati za onog kog joj je srce želelo.
Nju je ubila tuga, koju vreme nije moglo izlečiti. Po sve velika nesreća. Gospodar Sofra izgubi desnu ruku. Katica izgubi utehu, naknadu za neudes sreće.
Gospodar Sofra je kao izvan sebe, skoro nije više taj čovek; moraju ga uvek tešiti. A ko će ga tešiti? Katica? Šamika? Ta oni sami utešitelja trebaju. Kad je umrla, Šamika nije ni kod kuće bio.
Pera tek katkad obilazi oko kuće, da vidi kako je tamo, zapitkiva mlađe. Nema prave gazdarice. Katica živi u prvom katu sama za sebe, u dućan nikad ne ide. Ona već ima dvadeset i osam godina.
Katica živi u prvom katu sama za sebe, u dućan nikad ne ide. Ona već ima dvadeset i osam godina. Ta lepa Katica, sa palestinskim licem, još je lepa.
Imala je zaručnika. Zaručnik je prosi, otac zateže. Zaručnik umre. Katica, kao negda Isaure Clemence, ide na groblje na ružičalo, deli cveće, vence, i poklone čini ljubećim se, da im svezi
Tek što na vrata, a eto Šamike. — Dobar dan, oče, evo me! Ljubi oca u ruku. Otac ga grli, ljubi. Suza mu kanu. I Katica ga ljubi. — ’De si sine moj, mišlja’ da si u moru propao. Što se kupaš u moru?