Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Oći da propadni svet! JUCA: Zbilja, da mi date po forinte da se kupe žice. JANjA: Kakvu žicu? JUCA: Katici na gitar. JANjA: Kirije imon! Koliko sum krajcari već dao kroz to prokleto gitar!
KATICA: Ah! S njime neću moći. POZORIJE 2. BIVŠI, MIŠIĆ MIŠIĆ: Sluga sam ponizan! (Klanja se prvo Juci, potom Katici.) JUCA: Službenica! KATICA: MIŠIĆ: Ja sam čuo za neki nesrećni slučaj. Je l’ istina? JUCA: Za šupu?
Kamo streća da moži da iskopa dve akove dukate, da dâ vama sto, Katici sto, da budete strećni! POZORIJE 6. BIVŠI, PETAR PETAR: Gospodaru, ne mogu ljudi više da čekaju.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Oči kao rubin svetle, streljaju, još sad, u trinaestoj godini. Šta će biti docnije? Katici je tek deset godina, mnogo je na Pelagiju, samo nos već nije grčki, no palestinski, malo jako savijen, ali zato lep,
Sad izvadi iz sanduka što je nakupovao. Ocu je doneo jednu stivu lulu u talijanskoj formi. Katici lepe marame i haljine. Katica se udalji. Donesu kanu. Gospodar Sofra puni prvi put talijansku lulu.
— Izvinite me, bólja mi ne dopušta iskazati; moj brat će vam sve ispričati. A Katici se Lujza dopadne, to nevino, umiljato lice.
Oko podne svi ustanu, i još pre ručka Lujza i gospođa Matilda prave „fizitu” Katici. Ona ih lepo primi i ne pita ih što o balu, a kad one što o tome zapodenu, ona ćuti. Vreme je ručku.