Ćosić, Dobrica - KORENI
Ujutru su po livadama nalazili gomilice žutog cveća. Tola Dačić laže po selu da nožem koljem pse Katićima i da ih bacam u Moravu, jer njima stalno nestaju psi, pa i kerovi koje Đorđe iz preka dovodi.
prolaze pored brdašca kao u žurbi izubadanog kamenim krstovima nejednake visine; nazire se i pesnica drena pod kojim Katićima trule kosti, duboko zatrpane. Kao da zamirisaše lišajevi po kamenju, pa trule tikve.
Je li to lepo što je Tolu naterao da me bije? Nedelju dana sam nosila povezanu glavu samo što sam rekla da se Katićima knjaz rađa. Prvo kupio plavo jorganče, pa mu se nije dopalo, pa onda čak iz Pešte crveno naručio. — Ćuti.
Sunce će te ogrejati samo da bi Katićima naslednik bio. To samo ja znam. Gde li je tome grob? nekad ćeš morati da pitaš. Nema groba, a tako lepo zbori.