Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kome?... Sigurno ljudima, koji su došli da poremete iskonsku tišinu. Još više levo je kočoperni Katunac, koji se iz ravnice naglo izvija i podseća na neki ogroman plast sena. Negde je pozadi Grivica...
— Molim vas — obrati mi se komandant diviziona — požurite što možete brže. Baterija se nalazi... Eto ga Katunac. E, sa one strane Katunca je selo Strupino, pa istočno od njega. Za to vreme ja ću izvestiti komandira telefonom.
Opsovao sam ga, gadno, kao da mi je on nešto kriv i poterao dalje. Podilazim pod Katunac. Slučajno podigoh glavu, pa mi se učini da njegovoj visini nema kraja. Konj je zamoren pa kao da galopira jednom nogom.
U njima daha više nije bilo. A rezerve nisu pristizale. Bugari su isto tako popustili. Posle neuspelog napada na Katunac i Požarsku Kosu, malaksali su. I stalo se naposletku.
NA DNU PAKLA Napad Bugara na Katunac i Požarsku Kosu slomljen je. Neprijatelj je ostavio svoje mrtve, ogroman materijal i povukao se na vrhove Moglenskih
Je li tako? — obrati se poručnik Mišiću. — Potpuno! — E, od Vetrenika, još dalje nalevo, pruža se Katunac i Grivica, prema kojima je Dobro Polje. A od Grivice levo je Soko. To ti sa Kožuha treba sve da vidiš... — Jest.