Jakšić, Đura - JELISAVETA
Kao što vitezima srpskog imena U ovo kobno doba priliči — Gađaj, Vuče! Miloje! Radenko! Katunoviću! S Katunjanima složno udaraj; Znaj da slobodu svoju branimo! (Jedan kapetan do Đuraška pada ranjen.) KAP.
(Biju se. Kapetan Đuraško ranjen ustupa.) STANIŠA: Za mnom, vitezi! Pobedićemo danas mi. — A ti, Katunoviću!... E, žâ mi te je, Pošten si junak bio svakada! KATUNOVIĆ: A ti nepošten, rđo, i sada! Poturčen izmet...
— STANIŠA: Napred! Za mnom! A sprovešću ih, Katunoviću, ja! Ni ti, ni oni, nijedan od vas Neopojani neće naći grob — Opojaću vas sve — čućete Pušaka naših strašne
Zar ima živih još? A ja pomislih sve je propalo Pod udarcima sile pogane.... A!... ti si, Katunoviću?... KATUNOVIĆ: Ja sam — Al’ ko si ti, korakom mirnim Što usred boja mrtve polazi?... RADOŠ ORLOVIĆ: Ne poznaješ me!
) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.) Katunoviću, zbogom: Sa srpskom puškom, srpskom desnicom Poslednjega ti ubih dušmana.... (Odlazi.) ŠESTA POJAVA Noć.