Radičević, Branko - PESME
zora zori, A bele se po polju čadori, A serašćer kroz okola svoga Ukraj gore vidi još jednoga: „Bre aferim, crni kaurine! Evo meni tebe sred ravnine... Gore ustaj, ko još junak drema, Nek' se vojska na dušmana sprema!
Ali šta je to takom junaku, On dokopa sablju u levaku: „Grdna rana neka ti je prosta, Al' mi nije, kaurine, dosta!“ Ciknu Lima, većma se naljuti, Pa se Bajku još jednom uputi.
Al' kad ukraj neki provalija, Al' se otud oruže zasija, Još zagrmi jedan iz lužine: „Amo roblje, amo, kaurine!“ Pobismo se, stade šara cika, Beše mrtvi, beše ranjenika, Al' bez rane ne bi nijednoga, Svaki ljuto branio je
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Ali me poznavaš, bre kaurine? — nastavi u neko doba čisto — goranski. Ne. — Ne se plaši, kazuj istinu! — Potesno li će me nađeš — isprsi se Spasa
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ Kad viđe da ništa ne pomaže, istrže se ko ris od one dvojice što su ga držali: „Mrtva me, kaurine, moreš...“ Ne dovrši. Zviznu sablja!
vjerovati, a ovo je živa živcata istina: sat li, podrug li, stajô je trup usprav, a glava se otkotrlja, pa govori: — „Kaurine, veli, pri'vatio si Bosnu, ama, naš car ima još zemalja... Čok jaša padiša!“ Meni bi nešto žao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ili ti je ljuba donijela, donijela ljuba od miraza?“ Veli njemu Ture Mustaf'-aga: „Oj, boga mi, kaurine Marko, kad me pitaš, pravo ću ti kazat“. Sve mu kaza kakono je bilo.
Danas bih ti dao agaluke kod našega cara čestitoga“. Veli njemu Ture Mustaf'-aga: „Be, ne luduj, kaurine Marko! da ti možeš dobit agaluke, najprije bi sebe izvadio; već daj amo sablju okovanu!
u džepove maši, te izvadi dvanaest dukata, te ih dade mladu knjigonoši, pa mu ’vako Mujo govoraše: „Čuješ mene, mladi kaurine!
Vuk — „zovu svakoga Turčina (koji nije beg ili kakav aga) baša“; titula janičara be — (uzvik) odlazi: Be, ne luduj, kaurine Marko!