Upotreba reči kaže u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

pa kako se lepo ta tužna priroda sa tugom srca čovečijega slaže, kao što divno poetično Petefije u jednome svome stihu kaže: „Po tužnom nebu goni Kaplja kapljicu, Po mome bledom licu Suza suzicu...“ Sad više nemam ni Petefija — izgubio sam ga!

— Majku mi dovedite! — govoraše jedan mladić u prljavoj seljačkoj košulji. — Ko kaže da ona mene ne voli? Ona samo na oca mrzi, a mene voli. Oh, majko, majko!...

Katkada samo dođe nam čiča Marko. „Maro“, veli, „treba porciju platiti“. Tetka mu kaže da nema, pa makar joj kuću prodali. „To neće biti“, hrabri je čiča Marko, „dok sam ja živ! Ne!...

“ Drugi put opet dođe, pita imamo li brašna. A kad mu tetka kaže da nema, on uprti vreću sa pšenicom, odnese na suvaču, pa nam samelje.

Obradović, Dositej - BASNE

Jotam, sin proroka Gedeona, obličujući nepravdu graždana svojih, kaže im basnu kako su drevesa izbirala sebi cara. Natan prorok, dajući Davidu caru da pozna bogomrsko i nepravedno delo

Natan prorok, dajući Davidu caru da pozna bogomrsko i nepravedno delo koje je on učinio protiv Uriji, kaže mu basnu siromaha človeka i njegova jagnjeta.

koji ume lepše govoriti, hitrije lagati i iskusnije laskati — podoban je ove basne lavu, koji veruje sve što mu kurjak kaže. A kad dođe lisac, samo ume li on bolje slatkosloviti i lagati, nek se onda drži kurjak!

Naše se bake u tom ljuto varaju, i bolje je nek ćute. „Nek ćute”, lasno je to reći, ali baba Čava zna i kaže tolike primere kako se je prividilo tome i tome prolazeći noćom pokraj groblja na mesečini, i kako se veštice preobraću

„Deli ti sad”, rekne lisici. Ova natovari sve u jednu gomilu, a za se ostavi samo jednog zeca, pa kaže lavu šta je, čije. „Aj, aj, premudra lisico, ko te nauči tako pametno deliti?

i jaka bika, i ne uzdajući se javnim sraženijem pobediti ga, pristupi k njemu kroško i, prijateljski pozdravivši ga, kaže mu da je zgotovio veliku čast, i moliga da mu u gosti dođe.

A kurjak, pokazujući mu svoje kurjačke zube, kaže mu: „Zar ti je to malena plaća što si iz ovakih zubi izvukao glavu zdravu i čitavu?

Pristupi krotko i upita ga za zdravlje. Konj podozre lukavstvo i naumi s klincom klinac isterati. Kaže mu da se u ostalom dobro nahodi, no da se je stražnjom nogom na iver nabô i da ga noga ljuto boli.

Liflandski seljani, ako su i lutorani, iz običaja nose bradu. Ako ga upitaš zašto, a on kaže pravo: „Volim se napiti rakije za ono što bih dao za brijanje”. A naš Erdeljan veli: „O las jaka kolja, k num fače nimik”.

Ovo prolazi jer ima neki razlog. Ali Turčin kad hoće da mu se sve veruje što kaže, zato što on nosi bradu, tu nam ne torna konat.

Onda ućuti, a kako negde upazi parče mesa u škripcu, doveue tu majmuna i kaže mu da je ona našla to sokrovište, no da ga ne sme uzeti budući da po zakonu to vladjetelju prinadleži.

Ovde lepo priličestvuje i ona basna koja kaže da je konj pre bio svobodan, pak se zavadi s jelenom o jednu livadu, i za izgnati jelena zovne čoveka na pomoć, dâ sebi

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

A tek ćemo na Lijevče polje! ISTOČNICE Ko kaže da će sveci i junaci? Idu udovice junaka, idu majke svetaca, pekara, bojadžija - bežite s puta!

Ko kaže da u svetlost? Idu u mrak, iz kog se i zver, prestravljena, vraća, idu kroz krv, kroz koju ne mogu muževi, idu kroz

U najboljem slučaju, moglo bi biti ćup! Kako je prostrano, moglo bi biti i cev! Zna li iko da kaže šta je ovo? Šta je da je, pučina sigurno nije! Dao bih glavu da je ovo zemunica! Ako nije zemunica, onda je trap!

Pod nečiju kapu? U nečiji džep? Il smo svi stali u iglene uši? Krajnje je vreme da nam neko kaže šta je ovo, tikva ili džak, mišja rupa ili mišolovka! (A šta ako je ovo ceo svet?

kada držiš ruku u vodi, Držiš sve ponore vezane za tvoju ruku“, kako, u jednoj od svojih slavnih himni, kaže sveti Simeon Novi Teolog, tako i ja, spustivši ruku u Dunav, držim u ruci sve ponore, sve vode, ali i sve vedrine,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

’ Nasmeja se Arsa i kaže: ,Tako nose svi kršteni carevi, a ne kao vaši Turci!’ i proče. Mi smo odatle gledali cara dogod nije u sobu otišao.

Takav aga uzme nekoliko momaka, dođe u selo koje mu se dopadne, sazove seljake i kaže im : „Rajo, ja sam carev sin i aga, dajte, prodajte mi se da ste moji, ja ću vas od svakoga zuluma braniti, i koji

” Seljaci obično mlogo se tome protive, ali to im ništa ne pomagaše: on naturi seljacima po 200—300 groša, pa kaže spa̓iji te mu napravi temesuć i tapiju da su svi seljaci tome i tome agi prodali sve svoje baštine, i tako ti on onda

Dođu knezovi o Mitrovu-dne od sviju nahija da porez porežu; vezir, Šašin-paša, prouči taj ferman, i kaže da je car pomilovao age, i dopustio da opet budu kao što su i bili, „no idite u vilajet” — reče paša knezovima —

” — Ja otvorim knjigu, vidim i poznam slova, i kažem da sam to učio, i da znam. No kad počnem da mu čitam, kaže mi on odma, da ja ništa ne znam, jer u čitanju nigde nisam znao gde treba stati, i ko me je slušao, nije ništa mogao

najpre kmetove i kućne starešine napolju učiti i kazivati kako je bolje i za dušu poleznije, no svaki kod svoje kuće da kaže: „Ko god pođe crkvi, bilo muško, bilo žensko, da sluša popove, i kako i gde popovi zapovede, onde i onako svaki da

” On im kaže da je to mučna stvar jednom čoveku iz druge knežine u tuđoj knežini knezovati, „a kad baš hoćete za kneza Joku iz

se od sve tri knežine sastane više od 300 ljudi i odu na mešćemu; dođu i mesne age; kadija prouči vezirovu buruntiju, i kaže kolika je poreza.

” Kažem ja da ne znam. „Poslao ga”, veli, „Hadži-Musta-paša, da mi iz usta kaže, da je vezir rekao: da ako on kneza Ranka ne pokaje, onda, veli, Aleksa neka ide kuda hoće sebi selamet tražiti.

” I kaže mi da mu je vezir po tom kavazu poručio, da sprema na Paležu konak za vojsku, koja će na Šabac poći i povući dva topa,

Knezovi odu na konak, a mitropolit Metodije uzjaše na konja, te ti u grad veziru, i kaže mu kako knezovi hoće da uzmu od njega hatišerif, i da njemu (veziru) donesu, da po hatišerifu porez udara a ne više,

Arseniju Raonića iz Loznice, Đukana iz Orašca, Vasilja [Pavlovića] iz Bajevca i Koju iz Tulara, i svakoga vojnika kaže, i ja mu u tefter upišem ime i prezime i selo iz koga je; i odoše buljubaše svaki svoje upisnike spremiti, na prvo

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Vere ti, Radane — upita jedan od njih — pravo mi kaže, koliko si uzajmio od njega? — I ne pitaj, brate, koliko sam. Da bog sačuva svakog take pozajmice!...

Sretena Pavlovića da je nemiran, da psuje zakon, veru, da razvraća dedu, daje im kojekake skaredne knjige da čitaju, kaže im da gore nema neba ni raja — nego da je to nekakva praznina; kaže im da ne treba vlast slušati, što je kapetan već k

dedu, daje im kojekake skaredne knjige da čitaju, kaže im da gore nema neba ni raja — nego da je to nekakva praznina; kaže im da ne treba vlast slušati, što je kapetan već k znanju«, i dobio, naravno, opet glavu šećera da je, ruke radi,

Poslao sam ga, eto, Srdanu u svatove, nabavio mu žice, najmio momka da mu nosi bubanj, a on jutros ni pare. Kaže — nema, ne da. — Ne može biti. — Bome može, Vidače — reče Milun stišavši se malo.

Milun poduva malo, pro'uka i promaha glavom, pa se onda diže i on; reče nekom od čeljadi da kaže Sretenu čim dođe da odmah odlazi iz njegove kuće, da ga nije zatekao, pa ode naniže, kući Vidakovoj...

Sad je ćir Trpko, ili kao što on kaže »sega« — veliki gosa; Drži mehanu u selu K., pod Kosmajem, uz mehanu dućan, a uz to oboje ima dvesta ovaca, veliki

Ali on je ostao tvrd u svom prvašnjem uverenju, i kad bi pred veče, reče svom momčetu da ode do njegovog čajira i da kaže njegovom čobaninu da večeras dotera ovce k mehani — »jer ih mogu kurjaci napasti«.

Neki ga zapitkuju za vrljike stovarene pred mehanom; šta će mu, od koga ih je kupio, pošto? On im kaže kako hoće da zagradi livadu dole u reci, kako ih je kupio dosta skupo, ali nikako neće da kaže od koga.

On im kaže kako hoće da zagradi livadu dole u reci, kako ih je kupio dosta skupo, ali nikako neće da kaže od koga. Ćir Trpko je imao i taj običaj da nikome neće za živu glavu kazati od koga što kupi.

Pitaj ga vazdan, on će ti samo odgovoriti: »he, he« i kucnuti se prstom u čelo, tokorse kaže: »To samo ova glava ume da nađe od koga će što kupiti!...

Pop Vujica nikad nije voleo, bar tako sam kaže, da zateče čoveka na ručku, jer, veli, zna po sebi kako to nije prijatno...

kod svoje kuće ručao pasuljca i neku lepu papriku iz turšije — a vala i to znati da je pop Vujica voleo, barem tako se kaže, paprike iz turšije — zasedne s učiteljem Grujicom te osmoči malo pečenja ili ćevapa ili slanine, i uvek napomene: »Baš,

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Trebalo je, recimo, svršiti kakav posao seoski. Kmet Jova to odmah kaže popi, a popa mu rekne te pozove po nekog od ovih domaćina, pa se o svemu razgovore.

— Zvao sam vas, braćo, da se dogovorimo o jednom važnom poslu - počne kmet. Ovda im kaže šta je to „važno”, pa nastavi: — Pa sam razgovarao o tome s popom i Ivanom, i mislimo da bi ovako najbolje bilo...

I naumi da sve kaže Lazaru. I, baš na Ilijindan, oko velike ručanice, srete se s njim u šumi. — Jarane! — reče. Lazaru pade mraz na

On bi trčao za njim dok bi duše osećao. Bio je to užasan čovek. Neka mu Turčin kaže da svoga sina sveže — on će ga vezati kao dušmana, pa da mu oči iskaču... I Lazar je išao kao ovca na klanje...

I još mnogo trebalo je da joj kaže... Pa se krenu Sevića kući. Išao je lagano; samo, kad je bliže voću došao, on požuri.

Pa opet joj nije sve kazala. Nije joj kazala da se zaverila Stanku, pa je premišljala da li da joj i to kaže... „Da joj kažem!...” mislila je. „Da joj kažem! Ona je dobra kao dobar dan. Što joj ne bih kazala, majka mi je!...

Mogu me prositi, pa i isprositi... šta onda da reknem?...” U njenoj duši nasta lom. Da li da kaže ili ne?... Stotinu razloga nagonili su je da i to izusti, ali tu beše i onaj stid što ga je s majčinim mlekom

Sad bi mi bar bilo lakše. Ona bi otklanjala. Kazala bi: nije spremna... Baš da joj kažem!...” I zausti da kaže, pa se opet uzdrža. — Rano moja, šta ćeš! Takva ti je valjda sudbina! — reče Krunija posle podužeg ćutanja.

Kuni me, ubij me, drukčije biti ne može!... Ove reči, ovi pogledi tvrdili su da će samo tako biti kako ona kaže. To više nije bila Jelica, ono smerno devojče, nego oluj koji ništa više ne može zadržati. Kruniji se odsekoše noge.

Zekinim rečima i davao mu za pravo; čak i sami Zavrzan uvide da je preterao šalom i da je Zeko bio u pravu da mu onako kaže. Mesec odskočio s koplja, a hajduci su sedeli i ćutali. Dok reče harambaša: — Nogiću! Smeni stražu, pa da se leže!...

Nikad harambaša nije otišao njemu, nego on sam dođe te javi, ako je što vredno javiti!... Evo Surepa pa neka kaže je li tako?... — Tako je! — reče Surep. — A posle — nastavi Nogić — vodenica je vodenica. Tu bahne i nezvan.

Stanko ne reče ništa. Katić nastavi: — Tu je spletka koju su spleli Kruška, Marinko i Lazar. Deva kaže: Kruška je pleo da bi zavadio Crnobarce, Marinko da bi se dodvorio Kruški, a Lazar zbog Sevića devojke, koja je s

Dučić, Jovan - PESME

će i trenut poslednji i sveti, Kada ćemo jednom, mirno čekajući, Reći jedno drugom: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je vreme kući.

je prilazio čas povratka sveti, Umorni, taj susret večno čekajući, Kada ćemo reći: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je vreme kući.

A na mom putu sama sija Sumnja, to sunce moga uma. GOZBA Kad prođu dani, ko će znati Da kaže povest o njima — Prolaze kao ludi svati, Na belim i besnim konjima.

— A ja za bedne, kaže druga. — Ja kraljevima, zbori treća. — Ja herojima. — A ja roblju. — Ja zaljubljenim! — A najveća: — A ja za dugu noć

O vrat mu je obesila jedan svoj lažni đerdan i poslala ga u grad da kaže mudracu: da ona služi zakonima prirode a ne zakonima ljudskim. Jer je radost u kosmosu preča nego sreća među ljudima.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

oduševljen advokat, dignutim, zvonkim glasom i ispruženim kažiprstom ponavlja težinu, „moral“ pripovetke: „Čuješ“, kaže „ko se stara za ova dva crva?“, a aranđeo se uzvrdao, pocrveneo, gleda preda se: „Ti Gospode! Ko, nego ti?

— Spava li ti se, dijete? — Bogami mi se spava, mamo. Kupao sam se! — Pa hajde da ležemo! Legosmo. — Neka, — kaže mama — ja ću ugasiti sveću. Znala je da ja to volim.

To zna unekoliko samo moja mati. On, kaže mama, posle te naše nesreće bio je prvo ušinuo leđa vukući onu noć vodu, pa je sutradan poguren došao našoj kući i —

te naše nesreće bio je prvo ušinuo leđa vukući onu noć vodu, pa je sutradan poguren došao našoj kući i — smejao se! Kaže: „Vide li ti, seka-Soko, našu limunaciju!

Kaže: „Vide li ti, seka-Soko, našu limunaciju!” Pa onda je počeo, kaže mama, sitno, sitno da se smeje, dok mu nisu udarile suze i dok nije počeo sasvim grcati.

Često je, kaže mi mati, donosio čiča-Đorđe somun ispod miške i kupovao nam drvâ, sve dok, opet njegovim nastojanjem, ne bi pokupljena

— Ne vidi ništa! — rekoh ja, a poznata jabuka zasede mi u grlo. — Pa.. ima li mu... leka?... Šta kaže, tvoj Joca? — Ništa!... Kaže... osušio mu se nerv... kaže, srž od oka... osušila se!...

— rekoh ja, a poznata jabuka zasede mi u grlo. — Pa.. ima li mu... leka?... Šta kaže, tvoj Joca? — Ništa!... Kaže... osušio mu se nerv... kaže, srž od oka... osušila se!... Ja počeh gotovo glasno da plačem. I moja mati.

— Pa.. ima li mu... leka?... Šta kaže, tvoj Joca? — Ništa!... Kaže... osušio mu se nerv... kaže, srž od oka... osušila se!... Ja počeh gotovo glasno da plačem. I moja mati. — Pa gde je, gde je? — U bolnici.

— Otidi opet kad stigneš! — kaže mi mama. — Otidi, javi mu se; obiđi ga, siromaha, dok je još ovde. Kaže da će kroz koji dan natrag u N. — Natrag!

— Otidi opet kad stigneš! — kaže mi mama. — Otidi, javi mu se; obiđi ga, siromaha, dok je još ovde. Kaže da će kroz koji dan natrag u N. — Natrag! A što? — Bogami, u onoj muci i nevolji ja ne znam ni šta mi je govorio.

Ja mu priskočim u pomoć: — Kaže mi mama.. Ali me on odmah prekide: — Ta ti si, Janko! Gle! A kako da te poznam? Bila je seka-Soka, i nadao sam ti se.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

ovaj Vuji Irošu... mužeskoga je pola... sinčić. Dobio sinčića, pa k’o jabuka, dete zdravo. k’o tresak! Kaže frau-Cvečkenmajerka babica da svoga veka još nije vid’la tako dete zdravo pa grlato...

Kaže frau-Cvečkenmajerka babica da svoga veka još nije vid’la tako dete zdravo pa grlato... trinaest i po funti, kaže, teško, a dere se k’o mali bik... Čuje se još od vincilirove kuće larma u kući. Jedno čudo... — O maj! I jeste čudo!

užem društvu pevao pred Njegovim Preosveštenstvom i Ekselencijom Gospodinom Vladikom uz tamburu neke »mirjanske« pesme, kaže da je pevao: »Vino pije Dočjin Petar«, i »Katice prehvalna, svem svetu javna«.

Nikola i naredio mu da kaže Janji grku da kupi crkvi treći polijelej i da povisi crkvenjaku platu. Arkadija je baš svakojakih čuda video: s

A njemu onda pune oči suza, pa samo namešta pojas i ćelepuš, pa samo kaže: »No, no, kaže on. Kud ti opet ode! Nisam, kaže, tako mislio, Perso, suprugo moja; volijem ja tebe nego sve

A njemu onda pune oči suza, pa samo namešta pojas i ćelepuš, pa samo kaže: »No, no, kaže on. Kud ti opet ode! Nisam, kaže, tako mislio, Perso, suprugo moja; volijem ja tebe nego sve puterkrofne na svetu!

A njemu onda pune oči suza, pa samo namešta pojas i ćelepuš, pa samo kaže: »No, no, kaže on. Kud ti opet ode! Nisam, kaže, tako mislio, Perso, suprugo moja; volijem ja tebe nego sve puterkrofne na svetu!

Dok je on pevao, učitelj se predstavio crkvenjaku Arkadiji, na što ovaj kaže da mu je milo. — Jeste, očekivali smo vas željno, — veli Arkadija. — Čim koja kola prođu, a mi mislimo: eto ga!

jer se do sada nije baš najpohvalnije izražavao o sadašnjoj mladeži, upravo Omladini koja je predlagala da se svakome kaže: ti, ti brate i ti sestro ili: Srbine brate, a svakoj gospođici: Srpkinjo sele, a to ni jednom popu nije išlo u glavu.

lepa hristijanska dobrodjetelj, znam ja to, ali opet, k’o velim, što može biti večeras, ne treba odlagati za jesenas, kaže paor. Kako ste oženjeni, mogli bi odmah... — A, izvin’te, — upade mu g. Pera u reč, — još nisam, još nisam...

baš tako strefilo da je i nju i ćerku gost zatekao u poslu, znala je ona da je ovo učen čovek, pa će znati ono što se kaže: »Gledaj majku, pa šacuj ćerku!

— I donesi stolicu jednu, dve stolice donesi. Imam črezvičajne sremačke šljivovice, kako ono kaže pater Inocenc kad iskapi, a, Sido? »Ajn vares getlihes getrenk, ajn varer nektar, dize slingovic«.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Sve dala popi. Ovaj, kad video priličnu sumu još više se zbunio. I nije znao šta da joj kaže. A ona ga gledala unezvereno, radosno, iščekujući od njega odgovor.

kad bi on došao na groblje ona se uvek nalazila oko njega, usluživala ga samo da bi mu pala u oči te da se on seti nje i kaže joj ako je što od vladike došlo. Ali od vladike ne dolazilo. A međutim, dolazila zima.

Čeka, kad će da joj kaže da je od vladike došlo da se venčaju. — Kad dođe od vladike, ja ću da te zovem. — Odbijao je jednako popa.

Koji od slugu, da bi se udobrovoljio gazdi, potrčao bi Stevanu da ga otrgne od tog njegovog posla i kaže mu kako mu to gazda, hadžija govori. Ali bi slugu hadžija vraćao. — Ne diraj ga, ne diraj!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Rad je moju Soku uzeti. — Pa dobro, što hoćeš da reknem o njemu? — Ima li što? — Ima nešto. — Al' on kaže da ima dve kuće i gvožđarnicu? — Ima jednu malu zemunicu, a u većoj kući, koja je zadužena, sede kirajdžije.

Čika-Gavra ide na put, pa dođe kod Peršunovića i s njim se dogovora. Ovaj zove i Ljubu, ali Ljuba se zahvaljuje. Kaže da bi on njih želeo videti u O., u svojoj kući. Skoro će biti u O. slava na svetu Petku, onde se ide na vodicu.

Tatijanina mati brzo se spremi i kaže kćeri da ne ide nikud, doći će đuvegija, trgovac iz varoši. Tatijana se smeši, slegne ramenima, pa kaže: „Dobro, samo

Tatijana se smeši, slegne ramenima, pa kaže: „Dobro, samo imam napolju malo posla“. Nije dugo trajalo, eto đuvegije sa provodadžijom i tutorom. No nema Tatijane.

neg’ što će u trešnje otići, da je ne čekate, neće doći, jer je čula da joj iz varoši dovode nekog grka đuvegiju, a ona kaže da nipošto za ćiftu poći neće; pre će, veli, za mene poći. — Da, kada bi to do nje stajalo, za koga ona hoće.

Dignu se i odu. Dobro je učinio Ljuba što je otišao, jer Tatijana, kako je kući došla, ni osoliti se ne da. Kaže, pre bi u bunar skočila nego što bi za ćiftu pošla. Sada Ljuba hoće Milenu Mileusnićevu da prosi.

Nekako napipali su se i iskušali. Belkić kaže da na njegovu kćer samo za njegova života dve hiljade forinti gledaju; a Ljuba ima kuće dve, gvožđarnicu i nešto duga.

Ovo poslednje Belkića je nešto malo tištalo, ali ništa, mlad je čovek, sve to može u red doći. Belkić kaže čika-Gavri da mu se Ljuba vrlo dopada i rad bi ga za zeta imati; no, ipak, mora jedared, i to naskoro, otići u O.

da vidi kako stoje Čekmedžijićeve akcije. Čika-Gavra kaže na to: „Dobro!” Dođe Ljuba sa šetnje. Anka i mamica, otišle u drugu sobu da se presvuku.

— I meni je čudno. Ja joj jedno pišem, a ona drugo odgovara. Ja ištem da izrazi svoje čuvstvo, a ona kaže: čuvstvo u boga! Ta i nas sviju čuvstvo je onde, al’ iz njenoga pisma ne vidi se da ona mora moja žena biti .

— Tako je. — Pa sve nešto izdaleka govori. Neće da dođemo pa da se svrši, a opet ne kaže da neće. Ta moja frajla šteta što nije trgovac, ta bi umela sa mušterijom! — Dakle, šta misliš sad?

Ide Ljuba sa čika-Gavrom da je vidi. Miraz mu se dopada, al’ devojka ne. Obreče da će doći. Dođe kući, kaže materi da je devojka vrlo ružna, al’ lep miraz, i da želi samo nekoliko dana promišljenja.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Kidnuo, kidnuo malo pre, tako kažu. — Kidnuo, pa kad pre? — Pa lepo, a ko kaže da je kidnuo? — Ovaj ovde gospodin video ga lično. — Gde ta video i ko je taj, Boga mu nije to mala stvar.

Evo šta Pariz javlja samo pre deset minuta. Tekst je depeše, evo od reči do reči: La ѕіtuatіon, kaže, ѕe trouve au poіnt de ѕ'arranger, kaže. Čisto i jasno.

Tekst je depeše, evo od reči do reči: La ѕіtuatіon, kaže, ѕe trouve au poіnt de ѕ'arranger, kaže. Čisto i jasno. — Pa protolkujte to, brate vi rođeni, da svi razumemo šta mu je to čisto i jasno.

Sa svih strana ljudi su ispružali vratove i pitali poverljivo: — Šta je? Šta ima? Šta kaže? Pa se ubrzo sve saznalo.

Je li baš dužan? Gde je ta granica kad čovek može, kad ima potpuno pravo da kaže: „e pa, brate, molim te, dao sam koliko sam god mogao. dao sam koliko sam dugovao, sad me ostavi da živim.” Ali ah!

da se napregne i uspravi, pa da onom skupljenom brižnom ali ponositom svetu, koji ga tako milo i sa divljenjem posmatra, kaže prosto i jasno: Gospodo, braćo moja, deco, žene, evo tu pred vam a, gledajte dobro, evo tu pred vašim očima, stoji

Boga im pešačkog, mislim ja, pa zašto će onda pešadija i konjica? Kaže meni komandant armije ovako: „Vidite li, Hristiću, ono tamo gumasto drvo?“ Vidim, kažem ja.

nego otišao na drugu stranu i negde u tuđem previjalištu dobio prvi zavoj kao i sve ostalo što po tome ima da kaže.

— Dođe prvo grob nekoga prote, pa onda moga sina ovako, — kaže ona jecavim glasom. — Pa zašto ga ne ostavite tu, stara? Šta će bolje nego da leži u crkvi? — E nije tako, Dušo.

Tamo je njen sin u štabu, oko menaže, a žena mu razvila barjak u Beoradu. Sad ona ide sve da kaže, pa kud puklo. — Ja ili ona, pa koju više voli.

Polako, mili, polako — molila ga je skopljenih ruku. — Dakle, ni jedne reči nemaš?... Ona zausti da nešto kaže ali ućuta. — Ne umeš da se braniš, znači kriva si. — Kriva?

Jer kud bih begao ja od onih instinkata i onih dedova-ubojica? Dakle, eto, tako kaže jedna metla. Ali koji su to dedovi što me muče. Koji su tačno? Eto, je li taj ded moj otac?

Afrika

na samrti pitala la li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti, eventualne laži, ima mnogo iskrenosti i poezije.

Let im je najmanje od po sto metara. S vremena na vreme proplovi između njih pokoji snežno beli list. Jedan mornar mi kaže da je to od cveća koje cveta na obalama, četrdeset do pedeset kilometara odavde. Galebi sve tamnije boje.

“ Ona je ljubav glavnog kuvara Madone a po krvi je iz plemena Pel, pastirka. Sam za sebe kaže da je „briljantan“ jer ume da „kozira“, što drugi, kaže, crni, ne umeju. Hrišćanin je.

Sam za sebe kaže da je „briljantan“ jer ume da „kozira“, što drugi, kaže, crni, ne umeju. Hrišćanin je. Uzimamo pus–pus nas trojica tri pus–pusa, i polazimo u tražnju najlepše crne Konakrijke.

Vuije mi se smeje. Onaj cvet koji donose talasi sa ostrva u stvari je neka, vrsta čvrstog sunđera. Gospođa J. kaže da nikad jednog crnca, ma koliko on bio kulturan, ne bi primila za svoj sto, i da ona nikad ne propusti priliku a da

Priznaju da obrazovan crnac može biti finiji od belca a da i inače može imati sve dobre osobine. Vuije kaže da je to osnovna antipatija rasa koje se brane — Indoevropejci, Samiti.

Druge priče o zmijama u savani, koje gamižu po celoj kući. Vuije Mi kaže: „Moja je žena ciknula; i kad sam utrčao, video sam kako se zmija odvija od noge naše devojčice.

Nije li ovaj način razmišljanja potpuno crnački“? Vuije kaže: „Ono što je mlado u meni to je Sudanac, ono što je staro, to je Parižanin.

Petnaestog večera od onog kada sam se ukrcao u Marselju posetio me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato

Samba me podseća šta sve još treba kupiti. Za „lampu-oluja“ kaže: „Pa bon, il i a pa bon isi, otr!“ Odmah po ručku žuto platneno odelo zamenjujem belim, radi posete koju ću sa Vuijeom

Miris šume u noći na lim, na voće, na kože zverinja. Vuije kaže: „Miris afričke noći!“ Vlažna, teška zapara kao da se puši oko nas; svetleće mušice na nekoliko metara trepere

Neki trgovac Švajcarac kome kažem da imam već i boja; da je ovaj iz Banfore s Visoke Volte; da se zove Samba; kaže mi skoro pobednički: „Samba, tetoviran? Pa taj je dopratio mog prijatelja iz Bobo Culasa.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Zar ja nemam grčko glava da go prevarim? Anev idrotos će pono uden: ko neći da probira, neći da profitira, kaže elinsko mudros! POZORIJE 9. KIR DIMA, PREĐAŠNjI JANjA: O, kala iltete, kir Dimo!

Ovi su konji prvi bili u varoši. Ali kako se to baš tako dogodilo? JUCA: Znate kako naša poslovica kaže. „Skup dvaput plaća.

Anatemate! Oh, moji lepi deset hiljada! Oh, moj beli deset hiljada! MIŠIĆ: Vidite, lepo kaže srpska poslovica: „Skup više plaća.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Naredio mu je da siđe dole do kancelarija i da kaže da će oberkomisar doći u zatvor, da vizitira. Zatim je počeo, sam, bez ičije pomoći, da se oblači i češlja.

Međutim, sad je Đurđe stajao zanemeo, i ni u nos. U sebi, Đurđe je osećao da braća očekuju da nešto kaže Garsuliju, ali on samo promrmlja: „More, ono mi je brat, ko mi je dobru rad“ – i ne reče ni reči.

Međutim, nozdre su mu bile rumene i kao da je dahtao od ljutine. Činilo se kao da hoće nešto da kaže. Ali kad Grk prođe, on se samo osmehnu i promrmlja Đurđu, tako da ga je i Garsuli – ako je hteo – mogao čuti: „Zar

Sunce je bilo odskočilo, ali on je znao da ga neće gledati, kako odskače, još mnogo puta. Pošto je morao da nešto kaže Garsuliju, koji se stalno vrteo oko njega, Engelshofen je izvadio svoj švapski kamiš iz usta i doviknuo mu: „Možete da

Kad bi mu brat, i snaha, katolikinja, došli u posetu, Đurađ je imao običaj da kaže ženi: „Skidaj tu Šokicu, sa zida, da ne gleda šta Đurađ, noću, radi!

Njen otac, senator Jakov Bogdanovič, imao je običaj da kaže: „Kud mi Bog dade Tatarku!“ Bila je to žena tamnih očiju, a obrva sraslih nad očima, oštra nosa, i crvenih, punih,

Kad bi igrala, u Komandi, zimi, Engelshofen je imao običaj da kaže da je, u crnoj krinolini, kao crni labud, ali, kad joj se neko zameri, kao orao.

U mislima je video sebe, kako stoji pred Garsulijem, koji se šepuri, i kako se niko ne usuđuje da Grku nešto kaže. Činilo mu se da čuje, kako mu Đurđe šapuće: „A šta si imao da laješ, kome si se carstvu privoleo?

Činilo mu se da čuje, kako mu Đurđe šapuće: „A šta si imao da laješ, kome si se carstvu privoleo? To se, dugonjo, ne kaže! Kuda ću ja sad, sa ženom, i detetom na sisi?

Kad bi se, među husarima, povela reč o tome, uz Đurđevo kikotanje, Pavle nije znao da kaže, čak ni turske reči, kojima su mu njegove Vlajinice, koje je bio kupio iz Turske, tepale.

Eto šta smo dočekali. Sve će nas raseliti. Imamo da biramo, ili da postanemo papisti, ili moskalji! Bolje da nismo, kaže Trifun, iz Servije ni izlazili!

Nisu takvi bili ni naši stari! Idem, pa šta bude! Aha! Aha!“ Đurđe se bio ispravio i htede da nešto kaže, ali samo odmahnu rukom i poče lulu da pali. – Kad odmahne rukom, to je kod njega bio znak da se ljuti.

Teodosije - ŽITIJA

za pomoćnika u napasti, i smišljaše i on delo pobožno a ujedno i prevarno, jer beše okovan srcem u mudrosti, kao što kaže David, i zapreku koju su mu učinili oni premudri razumom dobroga duha da cpyši dovijaše se. A šta to?

O, pira noći ove, puna veselja a ujedno i prevare, makar se i kaže: „I odobri lukavstvo, prevaru“ kojom Jakov prevari Isava, uzevši njegov blagoslov!

hvalio Gospoda i svetoga starca, i smatrao ga blaženim što je izbegao mnoge brige, i još bolji deo izabrao, koji se, kaže, ne može oteti.

nego duhovnom decom u pustinji, pa nagovori nekoga starca bogobojažljiva u Svetoj Gori da dođe k blaženom Savi i da mu kaže: — Gostoljublje tvoje i hranjenje ništih sa ocem, i ljubav što je u Gospodu imate prema svetim manastirima, i naročito

I odmah pomolivši se Hristu Bogu reče: — Slušam Davida koji kaže: „Ako vam bogatstvo dopadne, neka za njega ne prione srce“; koliko Više je dostojan prekora i ukora onaj koji kopa

— ako se kao orao uzneseš i posred zvezde gnezdo satvoriš sebi, i otuda ću te svrgnuti — kaže Gospod“. Slušajući ovo o njemu, blagočastivi Stefan tugovaše, i bojeći se Boga savešću se osuđivaše što je takvoga

Mnogo puta poučavajući pisaše k njeMu, moleći ga da se takvih stvari okani, ali kao što Solomon kaže, govoreći: „Obličavaj mudroga, zavoleće te, a bezumnoga — i omrznuće te“, — tako i ovaj zaista bezumni omrznu na onoga

A posred njih njega samoga, kao onog što David kaže: „Videh nečastivoga gde se preuznosi i uzdiže kao kedri livanski.

podražavajmo delima), toliko se neprestanom Božjem promislu za nas, dugotrpeljivosti i milosti divimo, po apostolu koji kaže: „O, dubino bogatstva i premudrosti i znanja Božjega, ,jer su neistraženi sudovi njegovi i neispitani putevi njegovi.

„I sve behu zajedno u crkvi na molitvi“, kao što se kaže u Delima apostolskim, „lomeći po domovima hlebove, i primahu hranu u radosti i prostranstvu srca, hvaleći Boga za sve.

Jer ne dade se blagodat Svetoga Duha jedino apostolima nego i svakome koji živi po blagodati. Jer apostol Pavle kaže: „Svakom pojedincu od nas dade se blagodat po meri Dara: Hristova“.

Dobivši oproštaj, svi sa svetim proslaviše Boga, koji „daje hranu svakom telu“, kao što David kaže, koji zbog svoga velikog milosrđa vodi brigu ne samo o ljudima nego i o malim životinjama i ptićima vranim, kada ga

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

U najvećim okršajima šumadijski seljaci se sećaju svojih starih junaka koji im služe za primer. I pesma kaže: „pomislite na stare junake.“ Nacionalna svest i nacionalna zadaća.

„Nada nema prava ni u koga, do u Boga i u svoje ruke“, kaže narodna pesma. Ako mora pred većom silom popuštati, dinarski čovek će uništiti sve što bi neprijatelj mogao uzeti.

Ako mora pred većom silom popuštati, dinarski čovek će uništiti sve što bi neprijatelj mogao uzeti. Pesma kaže: „Car je Mehmed Stalać osvojio, ne osvoji dobra ni jednoga“, osvojio je grad, ali u njemu nije zatekao ništa od onoga

Slušajući guslarevo pevanje mnogi su dinarski ljudi, u toku vekova, „odmah uzimali pušku i odlazili u goru“, kako pesma kaže. Drugim rečima: otišli su u hajduke koji su se borili da osvete žalosnu sudbinu svoga naroda.

Ovakva se divinacija osetila pred ustanak 1804. god.: „zeman doš'o valja vojevati“, kaže narodna pesma. Isto je osetila Srbija 1912. god., u srpsko-turskom ratu. Intelektualne sposobnosti.

dalmatinskih govornika koji ponekad govore tečno i elegantno i od njihovih susednih rođaka u Starom Vlahu koji govore, kaže se, čak i kad ih ne slušate.

Kad je valjevska vojska čula Karađorđeve reči: „Dobro došli, braćo moja, srpski sokolovi!“, „verujte deco (kaže prota Mateja) da tu nije vojnik ostao koji zapevao nije, a mnogi je starac radosne suze prolivao što je to dočekao.

On udari Sekulu buzdovanom, obori ga sa konja, ali pre nego što će mu odseći glavu pita ga za ime. Sekula mu se kaže: on je bio poznat junak, nećak Sibinjanin Janka, prisnog prijatelja ovog nepoznatog junaka. Tada se i on sam predstavlja.

Oni se iseljavaju u pravcima koji su napred označeni. Zbog toga se kaže: „Hercegovina ceo svet naseli, a sebe ne raseli.

Čim iziđe iz kolevke dete počinje „trčati za slavom i spomenom“, kaže Marko Miljanov, slavni vojvoda kučki. Mladići sanjaju da ženidbom uđu u junački rod, ako ne neposredno, a ono bar preko

Za ove ideale umiru ne samo sa stoicizmom nego, kako pesma kaže, „smrti se smiju i rugaju“. Majke i žene više vole kad im sinovi i muževi s čašću poginu, no da su sa najmanje

One su ostale bliže životu, gotovo su čovečnije. Uvek u žalosti za nekim od svojih, obučene su u crninu, kako kaže u spomen nesrećne bitke na Kosovu.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Eto — kaže on — u onaj gore nisam te bacio, jer je mnogo plitko, a ovde, opet, mnogo je duboko. U slijedećem će, vjerovatno, biti

— Ko će nam sada kazati koji je od nas krčmar, a koji čiča Trišo, stari mlinar? PETA GLAVA Traženje — Šta kaže som — Puna kola punih džakova — Dvije kile prosa za tri carevine — Kiša od rakije — Mudri oglas i proglas Ujutru, kad

Tu dolazi dosta ljudi, možda će ko znati da nam što kaže. — A ima li na tvojoj krčmi sličnih oglasa? — Oho, još da vidiš! Evo, gledaj, sav se zid šareni od njih.

Biraće se, kaže, mišji vojvoda. Kad Miš prorok stiže s mišem domaćinom do stare pastirske kolibe, oko nje je sve vrilo od kućnih i

— Pa šta da radim? — prepade se Šarov. — U srećki broj četiri kaže se: „Ne gubi nadu ni kad si vezan.“ Ako nekako pronađemo mačka Tošu živa i zdrava, naći ćemo i za te spas — reče Miš

Evo, slušaj što kaže naš Oglas i proglas! Krčmar stade glasno da sriče onaj čuveni Oglas i proglas, a kad ga je završio, mačak Tošo

Iznenaćen, Žućo od velikog čuda proguta laž koju je upravo htio da kaže, pa onda, da se ne bi osramotio pred kokoškama, jurnu punom brzinom prema mačku Toši urlajući: — Oprosti se s repom i

Nušić, Branislav - POKOJNIK

I PAVLE, MARIJA MARIJA (sobarica, starica, dolazi spolja): Gospodine, jedan gospodin; kaže pozvan je. PAVLE (za stočićem, zariven u jednu knjigu): A, da, neka uđe! MARIJA (ode na vrata i propušta agenta).

(Čita.) „Mojo sčastije odno obstojateljstvo trevožit”. PAVLE: To ne mogu da razumem. ALjOŠA: Kaže, njenoj sreći samo jedno smeta. (Čita.) „Ja znaju što ti svjo vremja dumaješ obo mnje”. (Govori.

RINA (pohita mu u susret): Ti znaš? NOVAKOVIĆ: Sad na putu, sreo sam se sa gospodinom Tadićem i on mi kaže: video ga je, razgovarao s njim. Nisam dotle ni sanjao zašto me zoveš. ANTA: I ja sam ga video! NOVAKOVIĆ: Baš video?

SPASOJE: Pa dobro, koga smo mi sahranili? NOVAKOVIĆ: Odgovara on i na to pitanje. SPASOJE: Šta kaže, boga vam? NOVAKOVIĆ (čita): „Na pitanje našeg saradnika ko je onda mogao biti davljenik na kome je bilo njegovo odelo,

PAVLE: Na osnovu toga što sam živ. SPASOJE: To treba, gospodine, dokazati! Ne može to tako; dođe mi ko i kaže: ja sam živ!

Pa posmrtna lista, pogreb, grob. ĐAKOVIĆ: Grob? Grob nije dokaz kad čovek postoji. Je l' postoji on? SPASOJE: Pa on kaže da postoji. ĐAKOVIĆ: E, to je ono, vidite, a njemu se u ovakvom slučaju mora verovati.

PAVLE: Na sudu će se i te prepone savladati. SPASOJE: Mislite? (Šeta uzbuđeno, hteo bi kao da kaže nešto, pa ne zna šta će.) Ja ne znam upravo šta da vam kažem.

I sad zamislite „Iliriju” kao kuću, jer to je jedna organizacija, zasnovana na širokim osnovama, i sad dođe neko i kaže: dajte mi moju gredu. Da, gredu, ali ako mi gredu izvučemo, srušiće nam se cela „Ilirija” na glavu. SPASOJE: Užasno!

SPASOJE: Dosta je, nego! Ti bi se uzdržavao i za dvesta dinara, pa neće on za pet stotina. ANTA: A to što kaže za novine i ja sam čuo. SPASOJE: Šta si čuo? ANTA: Čuo sam da je Marić zvao sve novinare kod sebe i čuo sam...

Kažem joj: velika nevolja, velika briga. I znaš li šta mi kaže kad je pogledala u šolju? SPASOJE: Neću da znam, razumeš li, neću da znam, sad ću još i u nekakve šole da verujem.

SPASOJE: Ama, šta ti mešaš boga sa šoljom od kafe. AGNIJA: Pa sudbina; bog deli sudbinu, a šolja ti samo unapred kaže tu sudbinu.

MARIĆ: Ljubavnih pisama? SPASOJE: Tako vi kažete, ali istraga drukčije kaže... To je bila krađa pisama koja vas teško kompromituje i koja otkrivaju svu vašu razornu akciju.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

„Kakvo parčence!” — rekoh sebi. „Šta li je htela di mi kaže?” — pomislih, a onda odmahnuh rukom: jedan od onih malih majmuna kojima Vesna puni kuću svako božije nedeljno popodne.

Upitah Rašidu u šta su se opkladili. - U svašta nešto! - reče. - Više ništa nije htela da kaže, ali sam od Atamana, kasnije, saznao da su se kladili u poljubac.

- Zakasnićeš na posao! - prilazi Timotiju, a on joj kaže da hoće, ali kako je već neophodno da neko očita lekciju tom mangupu. Mangup sam ja.

pre Oktobra i žena je izgledala ljupko, s bujnom mladom kosom podignutom uvis i usnama otvorenim kao da želi nešto da kaže. - Bilo joj je nešto preko devetnaest, mojoj Galočki! - rekao je Bagricki uklanjajući mačke sa sebe.

On nije dužan da hrani sve bitange ovoga sveta. Ono što je on hteo da mi kaže o ratu i stradanjima u njemu istina je, najkrvavija i najsvetija: on neće dozvoliti da joj se neko smeje.

naglo se zaustavila povukavši moj dlan ka svojim grudima i rekla: - Slušaj! Slobodno je mogla to i da ne kaže: srce joj je udaralo kao doboš na požar, ali ja ga, ipak, nisam bogzna kako čuo.

Bilo je to prvi put da kaže nešto slično i Stanika je morala shvatiti šta se krije iza svega toga, ali se pravila da ne shvata.

- Šta bi ona mogla da kaže nekom kao ti? - Ne znam. Mislila je da joj on piše. - Ko on? - Ti znaš ko. Ti znaš u čije ime smo poslali sva ona

- Samo zvizni, Rašida! Moram nešto da ga pitam. Zapravo, on ima nešto da nam kaže. Šapnuo je sinoć da ima nešto da nam kaže. - U redu!

Moram nešto da ga pitam. Zapravo, on ima nešto da nam kaže. Šapnuo je sinoć da ima nešto da nam kaže. - U redu! - stavila je prste u usta i zviznula a pola kupača sa plaže okrenulo je glave prema nama.

Ono što je on imao da nam kaže o Melaniji bio je predlog da joj u sledećem pismu zatražim novac. Ako je ona, verujući poruci mog prethodnog pisma

Preko železničkog mosta tutnjao je Tauern-ekspres tako da nismo mogli da čujemo ono što je Baronica pokušavala da nam kaže. To, uostalom, i nije bilo važno: ona je uvek govorila iste stvari. Danas je mali Emilijan oboleo od kijavice i leži.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

U ono doba u purđerskom životu žena mužu je govorila sa „vi“, pa aka se slučilo da u kakvoj otmenoj kući žena mužu kaže „ti“, toj kući nisu najbolje prorokovali.

— E dobro, dakle kako mislite sa tom Krakovom? — Neka Čamča kaže. Čamča je u mladosti više puta bio kao kalfa sa svojim principalom u Krakovi, pa je Poljsku unakrst poznavao.

Eto profita! — Pravo kaže Čamča, tako je, nabavićemo i to. — No treba još nekoliko flaša za koštaljku poneti, da bure ne otvaramo.

posle tog žalosnog prizora gospođa Soka se malo umiri, pa je on moli da decu ne plaši što ide na daleki put, da im kaže da će se skoro vratiti.

Obuče se po redu, uzme nadžak i kaže da je gotov. Sad uđe u birtiju. Razgledaju gde bi bilo najbolje. Moler nađe jedno mesto na duvaru, u čelo, da svakom

Predloži mu da ih odma ne pusti, već da će najpre da izvidi burad. Armicijaš smeje se, pristaje na sve što Čamča kaže, i bajagi pokazaće se strog.

Armicijaš primi novce i dâ mu kvitu. Sad ih pozove armicijaš da ostanu celu noć kod njega. Gospodar Sofra kaže da će na kolima spavati; mora kola čuvati.

Birtaš Aron nije kod kuće, samo žena mu Rifka sa kćerima. Ištu jesti. Birtašica kaže da nema, veli „šabes” je. Šta će sada? Slaninu su svu pojeli kočijaši, dugačak je bio put. — Šta ćemo sad, Čamčo?

— Sofro, Krečaru, hajde da večeramo, sve je već u redu. Kad uđu u sobu, ali jelo se nosi. Čamča im kaže kako je do toga došao i smeju se. Gospodar Sofra neće da jede matoru oderanu gusku, pa neće ni Krečar; to dadu momcima.

Zvoni po slugu da mu otvori bocu. Kad otvore, grof sam sipa u čašu, košta, sve mu miri. Hvali, kaže da je izvrsno. — Pošto? — Poslednja cena akov šest stotina forinti. Grof misli se, opet gleda, košta, dopada mu se.

Pisma je sakrio. Kada se vratio, pitaju ga je li predao pisma. Kaže da jeste. Oni su sasvim umireni. Odavde se opet dalje krenu i, srećno putujući, stignu u Krakovu. Baš je vašar započeo.

No pre nego što će se iz Žitomira krenuti, Krečar se pobole, padne u vrućicu. Sad je tek beda. Lečnik kaže da se s njime nikuda ne može dok ne preboli ili umre. Ostaviti tako bolesnog, to gospodar Sofra neće nipošto.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Oči su mu bile prevrnute, iskolačene, gledale su nekud u stranu. Ko zna kud je hteo otići, da nešto kaže, bolno iskrivljenim ustima?

Ne usudivši se da učini nijedan pokret rukom, da kaže nijednu reč, da bi joj priznao, bio je radostan da je se bar otarasi i da mu se već jednom skine s vrata taj jad, koji

U glavi joj se vrtelo. I baš kad htede da se osvrne, bez duše, sa ustima poluotvorenim, izdišući, pa da mu nešto kaže, ona oseti, kako sve to što joj čula raspinje, raste uvis, kao nešto bestelesno i toliko krasno, da htede zadivljeno da

cvetove, podiže, desnom, krilo svog kaputa, osetivši da ga je Majka dovela u nezgodan položaj i da bi trebao nešto da kaže. Vide kako svi gledaju u njega i ne mogaše da izusti ni reči.

Naredi da se Antonoviču odgovori da pošalje do mrtvih odmah kaluđera i da ide pred Berenklaua, a da se u puku kaže da niko ne izlazi iz logora bez noža.

da preko svojih prijatelja potraži Vuka Isakoviča u Engelštatu, u vojsci, jer se ni na kakva pisma ne javlja, pa da mu kaže da su mu deca zdrava, kao i brat, a da mu je žena, gospoža Dafina, umrla.

Udarivši zatim na patrijarha, reče zaprepašćenim kaluđerima mnogo štošta, što nije trebao da kaže. Načinio je pustom džimrijom bivšeg pećskog arhiepiskopa i slavenoserbskog patrijarha Ugarske, Serbie, Bugarske, Bosne,

a istina je i to da ona leži na samrti i da on o tom hoće da govori sa patrijarhom, jer tu ima nešto i patrijarh da kaže.

On je, na svom upadljivo bledom i bolešljivom licu, nosio grozu zbog svega onog što je znao i video, a nije smeo da kaže. Dok njegova baba i ćerka nisu znale ništa, on je znao sve.

Kapetan Antonovič, koji mu se nađe, zadrža ga da ne padne. U želji da mu kaže što prijatno, on mu spomenu nalog đeneralov da o trošku vojničkom dade izraditi svoju sliku u Beču, kao spomen na

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

bi se desilo to i to“, negativni vid magijske prakse, odnosno tabu nalaže: „Ne čini ovo, da se ne bi desilo to i to“, kaže Frejzer.

Često se kao jedino objašnjenje zabrane u našem narodu jednostavno kaže „ne valja se!“. Tabuisane radnje čiji je cilj da se izbegne neplodnost mogu se odnositi na mladoženju, mladu ili na oboje.

najjasnije se vidi iz nekih upražnjavanja tog običaja gde se u toku izvođenja ritualnog posipanja plodovima izričito kaže da oni predstavljaju decu.

Nerotkinja, na primer u Homolju, nađe divlju trešnju, savije njenu granu pa se triput provuče ispod nje i sva tri puta kaže: „Kako ti nisi jalova u svoj rod, tako i ja da ne budem u svoj rod!

Muško dete je, kaže se, „kućni stožer“, ono nastavlja porodičnu lozu i stara se da se ne ugasi „krsna sveća“. Zato, ako u braku i ima dede,

Na svadbi u Risnu je, kaže Vuk, „od prije bio običaj da... djever svoju snahu muškim pâsom opaše po košulji, da bi mu mušku djecu rađala“.

Kada se kum vraća sa krštenja kući, on bi trebalo da unese kumče tako što ulazi u kuću desnom nogom i da pri tom kaže: „S desnom nogom naprijed, da se sinovi rađaju, a djevojke udavaju.

“ Kada mlada u Srbiji, Hercegovini i Crnoj Gori stigne mladoženjinoj kući, ona zagleda pod kućnu strehu, pa kaže: „Koliko sagledala kutnih rogova, toliko rodila sinova!“⁵⁶ Osim propisanih magijskih radnji (tzv.

Tačnije, pri opisu nekog postupka kojim se želi uneti izmena u nizu rađanja dece istog pola, uvek se kaže šta se radi kada se želi da sledeće dete bude muško, odnosno žensko.

zabeleženom u kopaoničkim selima u Ibru: Mlada pre venčanja prođe između ključa i katanca, pa posle zaključa katanac i kaže: „Kad ovaj katanac otključam, tada da ostanem u drugom stanju!“ Kada želi da rodi dete, ona otključa katanac.

nekim mestima, ako porodilja ne želi da ima dece više godina, ona mužu, kada ga šalje popu po „zlamenje“ za novorođenče, kaže da usput sedne na onoliko mesta za koliko godina želi da nema dece.

i metne ih pod desni pazuh, pa prilikom venčanja, dok ide s popom oko stola, triput se pred oltarom pokloni i u sebi kaže: „Kako ova tri piljka poroda imala, tako i ja!

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

PERGAMENTE Tražim pomilovanje za čoveka koji se vratio s duga puta a pogubio dokaze i pergamente da je onaj za koga se kaže i koji jeste, te mu ljudi ne veruju na gola slova.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

pamtila je različite vojske po tome ko joj je više izgazio tepih dok je prolazio kroz trpezariju da zakuca novu tablu. Kaže da su Čerkezi ipak najgori. Oni su ulazili sa konjima.

Kao da je htela da mi kaže da samo mene voli, u njenom srnećem pogledu bilo je nečeg izvinjavajućeg. Uostalom, i ja sam se zabavljao sa jednom malom

mačkom; jednom od onih, mislim, što rade na zlatne poluge; šta se dogodilo, proslavio se, pa sad došao da se pokaže. Kaže, ćao, momci, još gluvarite na ćošku? Ovo je Burza, kaže mački, a ovo je Miki; ovaj ovde (to, za mene!

Kaže, ćao, momci, još gluvarite na ćošku? Ovo je Burza, kaže mački, a ovo je Miki; ovaj ovde (to, za mene!), to je, kaže, Keba, ima dve leve noge!

Kaže, ćao, momci, još gluvarite na ćošku? Ovo je Burza, kaže mački, a ovo je Miki; ovaj ovde (to, za mene!), to je, kaže, Keba, ima dve leve noge! Pokazuje nas dami kao da je u nekom jebenom zoološkom vrtu. Šta se dešava?

I šta se događa? Treba mu tema za novi film i eto ti njega ponovo na ćoše. Pa, kako je, kaže, šta ima novo, šta se napada? Bez veze!

Tako ćutimo i premeštamo se s noge na nogu, a onda Miki tresnu sve u lice: Ako oćeš novi film, kaže, a nemaš čime da masiraš narod, kaže, dođi, kaže.

premeštamo se s noge na nogu, a onda Miki tresnu sve u lice: Ako oćeš novi film, kaže, a nemaš čime da masiraš narod, kaže, dođi, kaže. da odvajaš, kaže, ćošak sa nama, jedno pet-šest godina, rekao je, pa ćeš valjda nešto smisliti!

se s noge na nogu, a onda Miki tresnu sve u lice: Ako oćeš novi film, kaže, a nemaš čime da masiraš narod, kaže, dođi, kaže. da odvajaš, kaže, ćošak sa nama, jedno pet-šest godina, rekao je, pa ćeš valjda nešto smisliti!

da odvajaš, kaže, ćošak sa nama, jedno pet-šest godina, rekao je, pa ćeš valjda nešto smisliti! Tako on ode, a posle smo mu videli i taj

Jedan tip u toj filmčugi dosledno kaže: »Blagosloveno vreme dosade...« Blagosloveno vreme sranja! E, tu je malo falilo pa da ne povratim na nekog tipa ispred

Prezime se završavalo na ich. Tako se na francuskom kaže ić Bio je nesrećan zbog svog prezimena. Francuzi su lomili jezik dok ga izgovore.

Matavulj, Simo - USKOK

Za njim se uputi brkati Rako Mrgudov, pomlađi od popa, a obojica „pečena čela“ i „dobre puške“, kako se u Crnoj Gori kaže za nebojše, koji su u ratu još izdržljivi.

U njemu se ogledaše sva oriđinalnost crnogorska. On je tvrdio da je osveta bogu ugodna, jer, veli, u molitvi se kaže: „sveta osveta“ (svьta od svьta!

Samo po sebi kaže da su djevojke u plemenu ludovale za Krcunom Serdarevim, ali on, mimo ondašnji crnogorski običaj i pored toga što je

Jer poslovica kaže: „Sačuvaj nas, bože, vedra Božića, a oblačna Đurđeva dana!“ To zbog ljetine. Ali se ni knez ni njegovi brastvenici

I, po svoj prilici, to smo skupo platili, jer Savo Markov i danas kaže da nam zato carevi ne dadoše Primorje! — Opsada je tako trajala četiri-pet dana, i u tome se proču da je volja cara

, — Neću, ni dao bog! Ovo je, da-ti, šala! — ni ako uzoćeš — doda Krcun da ga podraži... — Zato ti Janko kaže: „Udri gdje hoćeš!“ A-nu, počinji već! Sijeci, more, tijem ljutijem mačem! — E, kad je tako, drž’se!

— Divna zimnja noć! — reče vladika. U taj mah zaurlika vuk negdje u dnu polja. — A-ha! — učini đakon. — I onaj to kaže! — Jadno zvijere! — doda vladika i krenu se. Milo uze svijeće od đaka. Ostali se oprostiše s vladikom.

“ — A zašto baš hoćeš da budeš moj đak? — pita Janko dirnut. — Zato što si veliki kućić i mnogo učevan — kaže vladika. — A i onako, mio si mi! A i ja sam od dobre kuće...

— Čuješ đavola! — reče Crmničanin. — A da to ti niko vjerovati ne može, jer se svuda kaže: „Ko će dočeka, neka ide na Ceklin!“ — Braniš ih, jer ste kao i oni! — povrnu Cuca.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Idem odma spravljati što treba. PROVODADžIJA: Oho! Stani malo, momče! Dobar, to jest, trgovac kad polazi u Beč, on kaže: idem u Erdelj. Tako i vi treba da činite. Nikom ništa, zašto znate: ko pre devojci, onoga je devojka.

Ali i umu ljudi, brate. OTAC: E, šta ćeš. UGLED 3. DEVOJKA (stupi), PREĐAŠNjI DEVOJKA: Jedno je momče ovde, kaže da neki strani ljudi žele nas posjetiti. OTAC: To će biti onaj. (Mane glavom na mater i odlazi.

MLADOŽENjA: Ne znam. PROVODADžIJA (za sebe); Mazgov! (Jasno.) To je čudo da nikada neće, to jest, da kaže koliko kad profitira. MATI: Takav je i moj muž; jedva i meni kaže, a kamoli kom drugom.

(Jasno.) To je čudo da nikada neće, to jest, da kaže koliko kad profitira. MATI: Takav je i moj muž; jedva i meni kaže, a kamoli kom drugom. Nego sve se teška, kanda nema ni prebijene krajcare.

Šta veliš, to jest, bi l pošla za njega? DEVOJKA: Kako kaže mama i tata. PROVODADžIJA: E, dobro je! Nećeš se, to jest, nimalo kajati. Puna kuća, to jest, što ti srce ište.

(Izvuče jednu kartu.) „Koliko godina imate?“ DEVOJKA: „Lepa je stvar tajnu čuvati.“ MLADOŽENjA: „Zašto kaže žena: moj muž; a muž za ženu: moja gospođa?“ DEVOJKA: „Uzmite se na um“. MLADOŽENjA: Aha!

). Kako stoji, to jest, s aljinom mlade neveste? MLADOŽENjA: Ja pitam frajlicu kakav joj je gust, pa neće da mi kaže. PROVODADžIJA: I! kakav si mi mladoženja! Uzmi, to jest, što je najlepše i najskuplje, pa eto ti. (Devojki.

I ja tvom ocu kažem „Cico“ mesto Nika, a tako i druge čine. TETKA: Meni moj kaže „babo,“ a ja njega „Milo“, pa dobro. MATI: Ta lako je za to, samo neka je u drugom dobro.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Noćas kasno dvoje roditelja čitali pesmu o zecu i odgonetali — šta je pisac time hteo da kaže. Da oni kažu detetu, da dete kaže nastavnici. Takvu poruku nisu mogli naći u pesmi o zecu. Nisu znali gde je.

Da oni kažu detetu, da dete kaže nastavnici. Takvu poruku nisu mogli naći u pesmi o zecu. Nisu znali gde je. Zbog toga molimo sve pisce: ako imaju

Obično se kaže kako ove knjige treba da podstiču dečju maštu, da produbljuju dečju osećajnost i snagu doživljavanja. Da kod dece razvijaju

nije izgubio privlačnost i poetsku vrednost, ali on deluje u suprotnom smislu od onog što je „pesnik hteo da kaže”: Evo, deco, to je onaj Pura-Moca, Što je većem triput bežao od oca!

Momak i po hoću da budem je alegorija o dečaku koji bi naprečac da sazri, da poraste, da postane, što se kaže, momak i po.

II U predgovoru Bašti sljezove boje Ćopić kaže da se u spisateljskom poslu „ne može izmišljati, a pogotovo ne dobri ljudi i sveti bojovnici”.

kuji) Nema te situacije seljačkog života, tog posla, tog trenutka svakidašnjice, o kojima naš pesnik ne bi znao da kaže proživljenu, tačnu reč.

Eh, da mi je čuti šta mu je kazao. - Mi se dogovorili! - svečano objavljuje starac. - Kaže da je zadovoljan. (Ti si konj) Dete veruje u takva čudesa, u sašaptavanja divnih samardžija i pametnih konjića, u

kao dete koje poetizuje svet: Svakoga dana kad s posla dođe moj tata meni kosu čupne, moj tata mene šakom lupne, i kaže: - Jak si kao gvožđe.

parodija je Sautijevog Oca Vilijama; cela Vook of Nonsense Edvarda Lira jeste parodija; za Čukovskog Šklovski kaže da je „dečje stihove, verovatno, počeo da piše kao parodiju i sagradio je novi dečji stih”.

reč ili rečenicu, započevši, dakle, igru, naš pesnik kao da ne zna kuda bi pošao, kao da ne zna ili nema „šta” da kaže.

Značenje izbija u toku igre. Ono što je rečeno je upravo ono što je trebalo da se kaže, jer se nije ni znalo šta treba da se izrekne.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Ja izdajica otečestva, što kažem da jedem za svoje novce lebac! ŽUTILOV: Najmanje je, ako vam se kaže da ste konzervativac. GAVRILOVIĆ: To je onda želeti, da svi budu konzervativci. ŽUTILOV: Šta, šta?

dočekati, kao što se pristoji, ali on dođe inkognito, i jošt i je karao što troše novce na takve stvari, za koje, kaže, moglo bi se baruta kupiti. ZELENIĆKA: Šta, šta? To nije vojvoda!

ZELENIĆKA: Ta je li to istina, zaboga! SMRDIĆ: Tako mi soldat kaže. No umro nam je vojvoda. ZELENIKA: Slaba šteta kad nije rodoljubac da valja. Pešta i Budim važnija je za nas vjest.

Poslao ti je šnajder kontu. ŽUTILOV: Kakvu kontu? U vojvodini se ne plaćaju cugovi madžarski. NANČIKA: Kaže da mu trebaju novci. ŽUTILOV: A zna li on da je mađaron?...

A drugi mogu vući plaću. ŽUTILOV: Zaboga, nudio sam ga da bude podsekretar, pa kaže da nije za to. Šta ću da radim? SMRDIĆ: Dajte mu što je za njega.

ŽUTILOV: To je dobro. Novaca valjda ne traži. NANČIKA: Mislim da ne traži. ŽUTILOV: Šta kaže devojka? NANČIKA: Nisam joj jošt spominjala, jer nešto važno stoji na putu. Kažu da je Madžar. ŽUTILOV: Pak?

ŠERBULIĆ: Sam ne znam šta ću o tome da mislim. Taj što sam s njime govorio iz Sombora je, i kaže da od naše vojvodine neće biti ništa. SMRDIĆ: To smo odavno mogli znati.

SMRDIĆ: To smo odavno mogli znati. ŠERBULIĆ: Kaže da se jedno prošenije na cara potpisuje, u kome Srblji sami priznaju da nas je malo i da za nas nije vojvodina.

ŠERBULIĆ: Ko potpiše, dobija pedeset dukata u zlatu. SMRDIĆ: Šta, šta? Otkud toliki novci? ŠERBULIĆ: Kaže da se napred plaća. SMRDIĆ: Ali, toliki ljudi! To će mnogo izneti!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Šta je mogla ortodoksnim Srbima da kaže Sveta Rožalija, panormіtanѕka divica nakićena і іѕpіvana ili polemično delo Kamen pravі ѕmutnje velіke jezuita Antuna

Pored toga, on se ne usuđuje da kaže sve što misli. On se boji da se osumnjiči njegova podanička vernost i neće da dođe u sukob sa cenzurom.

Kada je imao da kaže svoje mišljenje o postupanju Austrije prema Đorđu Brankoviću, on preko toga brzo prelazi, jer tako nešto »istoričeskomu

Istoku, on je imao dovoljno prilike da vidi šta je kaluđerstvo, i on smatra za dužnost da svoje iskustvo i drugome kaže. (»Ko se god opari, a ne kaže društvu da čorba žeže, nije dobar za društvo.

(»Ko se god opari, a ne kaže društvu da čorba žeže, nije dobar za društvo.«) Inače miran i pitom, Dositej nikad se nije tako žestio no kada je

On ima sklonosti da se rasplinjava i često se gubi u razvijanjima koja su u slaboj vezi sa onim što hoće da kaže. Njegove periodične rečenice su katkada nerazumljive. Interpunkcija mu nije uvek sigurna. On je pisao u stihu i u prozi.

To je bila uopšte jedna pesmarica, kako joj i samo ime kaže, i to na jeziku koji nije bio čisto narodni no unekoliko doterivan.

I još najbolji je kada je tako odsutan od svoga dela, jer kada hoće da kaže šta misli, kada ispada kao moralist, on, sav od instinkata i od apetita, nerazvijenog, gotovo utrnulog moralnog

darom, jasnim i vedrim duhom, trezvenim poimanjem života, retkim sposobnostima da stvari dobro uoči i da ih dobro kaže, da nađe i obeleži karakteristične tipove, da dâ jake i potpune slike celih sredina.

što ga odlikuje od ranijih kritičara srpskih, to je njegov slobodan i smeo duh, gotovost da bez ustezanja i ograđivanja kaže celu svoju misao i do kraja dosledno ide za njom.

Ali ima jedna retka i smela iskrenost, odvažnost da se u pesmi kaže sva misao i da se u lirskoj ispovesti ide do kraja.

prvih uspeha, pošto je izneo topla osećanja i jake utiske svoje mladosti, mislilo se da je kazao sve što je imao da kaže, da ne može da se obnavlja i da izlazi iz sebe, da je ispevao svoju pesmu.

Milićević, Vuk - Bespuće

koja je veselo odsijevala, gubila se i pomaljala, a on je neprestano čekao i tražio pogledom, kao da ima nešto da joj kaže. Kasnije ga uhvati san.

Zaboravio sam. Oprosti. I pogleda ga blagim pogledom koji moli. Gavre Đaković ćutaše. On htjede još nešto da mu kaže, tražeći samo u sebi blaže riječi. — Vidiš, govoraše Milan, ja te razumijem. Ali ja nisam rođen za drugi život.

Ona je svršila sav posao, uzalud ga otezala i pregledavala jednu istu stvar deset puta, čekajući da joj on nešto kaže i odlazila polagano, kadgod začuđena, a kadgod ožalošćena.

zaklinjao, davao sebi riječ da će to biti prvom prilikom kad mu dođe; on je bio promislio riječi kojima da joj to kaže, on je znao na pamet svoje fraze i odgovore.

— Gospodine Đakoviću, gospodine Đakoviću, — ponavljaše ona kroz suze, ne mogući više ništa da kaže, sva uzdrhtala i uzbuđena, gušeći se u gorkim i nesrećnim suzama.

On se prevrtaše s jedne strane na drugu i ne mogaše da zaspi. Ona sigurno još plače, mišljaše on. Ona kaže da je nesrećna. — A zar sam ja srećan? - zapita se on i lutaše očima po tami. I čitave noći ne sklopi oka.

On nastavljaše da govori sa starim, osjećajući što mu ona kaže svojim nijemim pogledom; on se trudio da zaboravi na to, ali kadgod je obraćao oči prema njoj, vidio ju je gdje ide

Njemu bi krivo što je došao ovamo. I kad je htio nešto da kaže, sve riječi koje mu se naturivahu, činile mu se nespretne i glupe, nezgodne i izlišne. — Vi ćete skoro u Zagreb?

Kad bi im otkazao stan? Neće moći, i šta da im kaže? Ne ide, nije lijepo ni pošteno da ih istjera iz kuće; nijesu mu ništa skrivili i učinili na žao.

On ne nalažaše ni jedne riječi da joj kaže, i oni se vraćahu ćuteći preko djeteline, podaleko jedno od drugoga, kao nečim razdvojeni, još više tuđi jedno drugom

On je tražio da je dirne kojom riječi, dok ga je ona samo čudno pogledala, puštajući ga da joj kaže sve što mu se svidi i bude po ćudi.

Sremac, Stevan - PROZA

I tako se jedanput mre! Majstoru se samo kuva i menja boju, a Jova ga odobrovoljava i umiruje i kaže: da on kao stari socijalista ne bi za živu glavu zakinuo radeniku; i tako skine s vrata majstora.

U sudu počeše odbijati Jovine pismene radove, jer često nisu mogli da znadu šta hoće da kaže, a Rista puškar se tako izveštio u pisanju nadgrobnih slova da je Jovu malo ko i tražio.

Pitaju jedan drugoga: »Pošto prase?« — i jedan drugom odgovara, svaki kaže pošto je kupio, ali svaki slaže, bar za jedan dinar kaže da je manje platio, a odlazeći jedan na jednu a drugi na drugu

« — i jedan drugom odgovara, svaki kaže pošto je kupio, ali svaki slaže, bar za jedan dinar kaže da je manje platio, a odlazeći jedan na jednu a drugi na drugu stranu osvrću se jedan za drugim i gleda jedan drugome

A domaćin ustade i otpoče zdravicu. S početka je išlo i kojekako; razumelo se bar šta hoće da kaže »Ćef mi je, priko, rekao je Jova, što baš tebi nazdravljam.

konzistoriji, a pitaćemo se onda i za narednika, »Lepoga Miku« nazvanog, a također i za tu tvoju »tetku« koje da mi se kaže od čega ona živi?« Potpisan: Jovan Maksić, ukazni poštar.

I Jova se sada dade u tugovanje i zaćuta. Gleda po stolu i vidi izobilje na njemu, ali se seti da se kaže da »nije svaki dan Božić«, i da ima mnogo mučnih dana preko godine.

) — Tako! Deca skrstila ruke, pa gledaju u Maksima. On nastavi: — Sad ću da vam pričam o, — kako naš narod lepo kaže — »hranitelju« jednom, koga vi svi poznajete, jer malo koji od vas da ga nema u kući.

Radičević, Branko - PESME

Veruj, brate, svaki ljuto laže Ko god ovde za Pegaza kaže Da se samo amrozije sladi, Ne — i trave kâ druga kljusadi.

Odneše nekud, ma kud, ko to znade?! Odneše nebu, doneše mu jade, To kaže lice, o Bog ti ga ne dô! — To kaže lice to njegovo bledo, To kažu oči one ukočene.

Odneše nekud, ma kud, ko to znade?! Odneše nebu, doneše mu jade, To kaže lice, o Bog ti ga ne dô! — To kaže lice to njegovo bledo, To kažu oči one ukočene.

47. Još on pita zlato svoje, I tu malko stade šala, Da mu kaže, koliko je Dragi dosad već imala. Naša dekla tu uzdanu, I suza joj jedna kanu. 48.

85. On se sladi mome bele, Još uzima njoj izbicu, Jer de ona bi dosele, Lošu kaže drugaricu: „Suviše je, veli, prosta, A to već je za me dosta.“ 86.

Ma nikakve na njem' rane, Pa oko njeg' sluge traže, Idu, glede na sve strane; Nigde ništa da im kaže Za junačke teške muke, Od krvničke kakve ruke.

kâ luč samo, Što jađane luče ita Na ta mesta straovita, Kosturnicu obasjava, De mu sreća mrtva spava, Polomljene kaže kosti Od njegovi svi radosti, Zamuknuše tužnim mukom, Što on pobi svojom rukom.

Ma na njemu ploče nije, Samo jedan krstić mali, Ali i on mučke žali, Baš ni slovca najmanjega, Da ti kaže ko tu legâ, Ali Uroš poznaje ga.

Al' na domu našô je drugoga, Ta drugoga, Radivoja svoga, Pa mu kaže što je i kako je, Kaže njemu i za zlato svoje; Na sve strane sveta golemoga, Kaže, nema čeda takovoga, Ta ni vila,

Al' na domu našô je drugoga, Ta drugoga, Radivoja svoga, Pa mu kaže što je i kako je, Kaže njemu i za zlato svoje; Na sve strane sveta golemoga, Kaže, nema čeda takovoga, Ta ni vila, ni zvezda Danica Ne bi

drugoga, Radivoja svoga, Pa mu kaže što je i kako je, Kaže njemu i za zlato svoje; Na sve strane sveta golemoga, Kaže, nema čeda takovoga, Ta ni vila, ni zvezda Danica Ne bi njojzi bila drugarica; Danica nam nosi bela dana, Cveta

Sav se strese i škrgutne zubi, Te pogledi pred sobome Cvetu, Al' ga čudna do dva oka sretu, Svako oko mlogo njemu kaže, Mlogo kaže, još više odmaže: „Ta i svoju ugasiću sveću, Ali opet izdajice neću!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— okidoh ja ponosito. Učiteljica se trže i začuđeno podiže obrve. — Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo? — Kaže moj djed — odvalih ja samouvjereno. — Nije tačno, vuk nije zelen. — Jeste, zelen je!

— Ma kako ti to zazireš od sata kao da je pred tobom živ stvor, a? — Pa da šta je nego živ — mirno kaže djed. — Sat živ?! — zabezekne se Sava. — Živ, bogme, i deset puta mudriji nego ti.

Eh, da mi je čuti šta mu je kazao. — Mi se dogovorili! — svečano objavljuje starac. — Kaže da je zadovoljan. — Ta neće valjda ići da zagleda đevojku — kakoće djed.

Evo, već se pominju i konjski tabani, tu smo. — Ih, paripina! — prijekorno kaže samardžija. — Kako samo ovako spretnom konjčiću možeš reći da je paripina ...Ugađaću mu, jašta neg ugađati.

— Pa sjediš pored njega i neka te tvoja tuga poduzme, a on te gleda i samo što ne kaže: ostavi, bolan, Petrače, daj ti da mi po jednu zapalimo. Ih! Ja već i ne znam gdje sjedim. Konj koji puši!

— Prepao se grabalja, a, lolo jedna. Samardžija me čvrsto prigrli, ne da mi da se rastužim i kaže sokoleći me: — Uteko lopov, pa da. Neka, neka.

E, moj dragi, tako ti je to. Bila je pokojnica, pravo da se kaže, svakakva, to ja najbolje znam. I popiti je voljela, bog joj dušu prostio, jednom tako umalo nije kuću zapalila.

Oho, kad već on tako kaže, onda krupni mlini melju. Vilama se obično prijetilo mom stricu Nidži, starom vilovnjaku, spadalu i strmoglavcu, kad bi

Sad je još više ličio na nekog pravednika s ikone. Pokušao je da nešto kaže, ali mu se kroz stegnuto grlo probi samo nekakvo kašljivo staračko grgutanje.

Ne znam čitati, ne znam pisati ... — A oni? — A oni: odričeš li se, kaže, toga svog, bog te pita kakvog, sveca za koga si krao tuđe okvire? — A šta ćeš ti reći?

Kad se to desilo, konjovodac nije umio da kaže. To su drugi prije njega primijetili i skrenuli mu pažnju. Pa šta ćemo sad? — ote se nekom od ukućana.

Konjče mu je, krajem rata, poklonila neka partizanska intendantura. Šta da se kaže, nije mu bilo naročite mane: imalo je sve četiri noge i rebra kao motor na vazdušno hlađenje, tek je bilo očevidno da

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Dve mu usput pobegle. A ovima koje su stigle Hasanaga potprašio pete! HUSO: Ama zašto, Alaha ti? SULjO: Kaže neće da mu logor pogane kurve! HUSO: Jesu li bar bile čemu? SULjO: A kakve i da nađeš, nego polovne?

Ovo nije Stambol, nego Trebinje! I tamo nije Bagdad, nego je Gacko! Šta on meni kaže! Žudnja! Pa ja od žudnje pobenavio? Bre!

A to ti nije rekao? Nije? Sedam godina ne da da mrdnem iz kuće, plaši se da me neko pogleda; neko mi kaže „dobardan”, a on zato po mesec dana ne govori. Nije mi dao ni s bratom da ostanem nasamo.

Ko da ga čujem šta kaže! Pa zar se ja nisam samo priklonila običajima ove zemlje i vere, a ko te običaje čuva, do Hasanaga?

Jabuko moja... Mojoj dojci toplo u tvojim ustima kao grešniku u milosti Alahovoj... Brate! Kuran kaže da ga dve godine dojim! Do dve godine ima više od godine! BEG PINTOROVIĆ: Naći će mu se dojilja, ne brini.

Tako ti ja, ručo, pa sedim i pušim. Dok će ti ona meni — da ti pokažem sablju. Kaku sablju, pitam ja, kaže: onu u sobi. Ajde da vidim. A osećam kolko je sati. Uvede ti ona mene u sobu...

To je bar prosto, i sve je bilo po propisu. Molim lepo. Hasanaga otero ženu, beg Pintorović tražio ilmi-haber, kaže neću da je vodim bez ilmi-habera! Ima čovek i pravo.

SULjO: Tako ćete još i do noževa, budale! Ajde, pusti čoveka! HUSO: On meni da kaže da sam govedo! To je insinuacija! AHMED: Šta se mešaš u razgovor... HUSO: I jes mi razgovor!

Jes razumela? To ti je odsad ceo rečnik! Šta kaže, molim te! Da ja — JA! — ne umem sebe da poštujem! Da ja, molim te lepo, posle svega, ispadnem mojoj sestri i

A drugo: misli ti i pričaj kako god oćeš, ali ćeš činiti kako ti se kaže! Dosta mi je svega! Svadba će biti za nedelju dana, to sam ti već saopštio, i s tim je svršeno!

Vidiš li ti ovaj štap? HASANAGINICA: Bolje ti je da me čuješ do kraja... MAJKA PINTOROVIĆA: Pusti je da kaže, neće ti uši odseći! HASANAGINICA: Kad pođe svadba odavde, moramo proći kraj dvora Hasanaginih...

Uvek fini, umiven, uglađen, a neprijatan kao zlatan zub. Sećam ga se kao previše ćutljivog. Toliko ćuti, da i kad kaže „dobar dan” ljudi se zabrinu. Zamisle se: šta li je time mislio? JUSUF: Taj ti neće ići naruku.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Nemoj da te vidim prljava i neobrijana, jer te neću više voleti. On ode do berbera, kaže mu, šta mu je Toda naručila, ovaj ga tad uzme i nakaradi.

imanje na razne poslove koji mu nikad nisu polazili za rukom, a koje je on opet preduzimao više radi sveta, da se ne kaže: kako ništa ne „pečali“ već jede gotovinu. Mati mi skoro za ocem umrla. Zato sam babu zvao uvek majkom.

“ I suze, kašalj — počinju da je guše. Dede sad kaži mi toga, koji bi tad na tebe mislio? Ko bi smeo da joj kaže: — Nano! ne ljuti se, ali ja ne mogu toliki da budem. Strah me je od tolikog. Ne mogu nano, strah me je!...

— Ljutiš li se? Nemoj! — Ne ljutim se. — Poče ona da guta, kao suze. — Ne ljutim se, ali šta će da kaže svet, ljudi! Idi, ako misliš dobra. Šta hoćeš ti? Ta ja sam žena! — Istina je — odgovori on meko.

Opet će doći. Oh, a šta traži? (Ma da je znala.) Što je ne ostavlja već jednom? A da kaže mužu — ne sme. Jer, kakav joj je muž, i krv bi potekla...

nim osmehom na rujnim joj ustima, gleda ga krišom, vidi: kako se on češe, vrpolji, gleda u nju i hoće nešto da joj kaže, a ona mu tada okreće leđa i čini se nevešta. — Cveto! — veli on naposletku. — Hajde da pevamo. — Neću. — A što?

Mati mu, sirota, da presvisne od tuge i srama. Molila ga, preklinjala, da bar njoj, ako ocu ili kome drugom neće, kaže zašto beži od kuće i žene, ali uzalud...

— zaustavi me. — Je li ti moj Mita što govorio? — Ne. — Oh! — poče ona da mi se tuži. — Jest. Ništa on neće da kaže. Samo tako ćuti. Pa moram, sinko, kao što vidiš, eto drugoga... A nama on ništa neće da kaže.

— Jest. Ništa on neće da kaže. Samo tako ćuti. Pa moram, sinko, kao što vidiš, eto drugoga... A nama on ništa neće da kaže. Ni „bolan sam“, ni „oh“, ni „ovde me boli“, ni „ovo mi se jede, palo mi na um, daj mi, majko...“ Ništa, ništa, sinko!

“ Ništa, ništa, sinko! Samo tako ćuti. Sramuje se od nas i ništa, ništa neće nama da kaže. Te moram drugoga, kad mu ovako dođe, da pitam, molim, da ako njemu što nije kazao, potužio se, a on nama ništa neće da

Te moram drugoga, kad mu ovako dođe, da pitam, molim, da ako njemu što nije kazao, potužio se, a on nama ništa neće da kaže. Ispričah joj što sam znao. Kazah kako sam mu obećao da ću ga još koji put obići. — Dođi, sinko.

Kazah kako sam mu obećao da ću ga još koji put obići. — Dođi, sinko. Dođi, te ako bar tebi što kaže. II A šta bi imao da mi kaže? I bez njega ja sam znao. Znao sam još i za oca mu, i za nju, mater mu.

Kostić, Laza - PESME

— U tišini, po visini nosi vila dalje sina. Oko mene zvezde blede, sve se većma gube, rede, a vila mi prstom kaže jednu malu svetlucaljku, oku mome samrtnome na dnu vidnog domašaja.

sitne zvezdice; vaseljena je samo kutija, da sobom čuva dragi kamen taj u sedam boja što se preliva i svaka boja jednu kaže strast: taj glum se zove: tajna večera, junak je bog u licu čoveka, gledači su mu celi beli svet, nenagledanu gledeć

vratih čeka, utočišta moli i konaka meka, dozvoli oče, oče dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti: bula je, kaže, pobegla od paše, al' krv je naša, dete je naše; i onomad jednu odbismo žrtvu: sutra je u snegu nađosmo mrtvu!

MOLITVA BOGORODICI Jule, ćerke Pere Segedinca Oh, majko sveta, Bogorodice, što sluga ti na mene kaže lik, u jadu ti se nalik osećam, pomozi mi, da, slaba, naučim olakšati bar ostalima bol, te svaki jad, ublažen,

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

U bibliografiji Vukovih radova od Ljube Stojanovića (Život i rad Vuka Stef. Karadžića, str. 762 i 227) to se izričito i kaže, a za tim su se poveli i ostali. Istina, međutim, nešto drukčije stoji.

Jaše Prodanovića. „Po svojoj književnoj vrednosti naše narodne pripovetke zaostaju iza narodnih pesama“ — kaže on na samom početku svog eseja o proznoj narodnoj književnosti, štampanog kao predgovor njegovoj Antologiji narodnih

U tom svane: ali braća jošte spavaju, ništa nijesu znali šta je najstariji brat učinio. On ih probudi a ne kaže im ništa. Otale se podignu i stanu putovati dalje.

Tumarajući po planini nađem u jednoj pećini devet divova, — i tako im sve po redu kaže što je učinio, i svi se tome čudu začudiše.

jednom car pođe u lov, a njemu kaže: — Ostani ti tu kod dvora i evo ti devet ključeva, čuvaj ih kod sebe; možeš — veli — da otvoriš tri četiri odaje, tamo

Sad da vidiš čuda: prepane se carev sin od cara! U tom, kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade, pa mu reče: — Zašto tako učini?

Pošto sestra odvede konja u arove, a brata na kulu, pita brata kako je došao, a on njojzi sve po redu kaže, pa je pita: — Za koga si se — veli udala?

Car veli: — Ja bih najstarijeg i srednjeg mnogo mučio, a najmlađem ne bih ništa. Onda mu ona za brata kaže. On brzo naredi da ga dovedu, a kad ga car vidi, skoči na noge, ruke šire pa se u lica ljube. — Dobro došao, šurače!

Onda ona caru kaže: — Evo onaj moj najmlađi brat a tvoj šurak došao da me vidi. Onda car zapovjedi da ga preda nj dovedu, dočeka ga na

Pa odmah sjednu večerati. Za večerom se razgovaraju o svačemu, i naposljetku carević kaže da ide Baš-Čelika da traži.

Žena kako ga vidi, začudi se pa mu reče: — Za boga, čoeče, otkud ti ovdje? A on joj sve po istini kaže, i veli: — Bježi, ženo, da bježimo!

— pa mu ženu otme i kaže: — Ja ti sad život praštam, jer znam da sam ti kazao da ću ti dati tri života, pa sad idi, ama više za ženu nemoj da

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Pitaj tu, što je tako lepo učiš. SOFIJA: Samo tako kaže, a vidila sam kako mu je bilo povoljno. MAKSIM: Povoljno, što idem neispavan kao pijan.

Verujte mi, da muževi nećeju, ne bi se nijedna belila. MAKSIM: A kad muž kaže da se ne kuva ovo i ovo, zašto se to kuva, pasja vero? SOFIJA: Drugo je jelo, a drugo je belilo.

kad se kaže gdi je g. Spasić protiv logike ili gramatike pogrešio, to je paškvila; a kad g. Spasić kritizira čiča Srećka knjigu o

A kako ćeš da ga razumeš, kad oće ono što nisi ni snivao. Najposle mu se ne dopada ni moje ime, zašto, kaže, nije srpsko, nego hoće da se zovem Perzerin. MANOJLO: Kako? ISAJLO: Perzerin, ha, ha, ha!

MANOJLO: Da nije to što i Nemci zovu datel? DOKTOR: To ne graniči ni na kaku sumnju. MANOJLO: E, pa kod nas se kaže urma. ISAJLO: Urma? Urma? To sam i ja znao?

PUTNIK: Ja mislim ono je paškvila, gdi se na čest koga napada. DOKTOR: Može li veće biti beščestije, osvim kad se kaže da moja knjiga ne valja. PUTNIK: To jošt nije tako velika uvreda; jer može biti da onaj koji tako piše, ima pravo.

Da ih izvadim dakle, i na drugo mesto sakrijem. (Ide k drvetu.) Odi, brigo moja! (Kopajući.) Sad nek mi kaže ko da je zadovoljniji čovek kad ima novaca, od onog koji time ne razbija glavu. — Šta? Šta naopako? Šta? (Ustane.

Vidiš, može te ko opaziti, pa pomisliti bogzna šta činiš. KUZMAN: Ti pravo veliš. Ali vidiš, što mi žena kaže, šta je snivala, da će neka ptica doći i odneti mi novce. DAMJAN: Idi, boga ti, zar i ti na sujevjerija držiš!

LjUBA: Prepravi belu kafu za majku, zašto kaže da je gladna. — Pravo ima kona, što drži sluškinju. Bar može koju modu od nje naučiti, a ćirice tako su bezobrazni, da

PIJADA: Ćekajte samo dok se naucite, pak čete videti, kako če vam se dopasti. LjUBA: Moja majka što god nije vidila, kaže da ne valja. PIJADA: E, to bi mi zlo prosli sa zurnalima. Da vidis, Ljubo, kakav je sesir dobila Draga iz Beca, divota!

Ali sto je cvet, vidices; svakom se mora dopasti. LjUBA: Ja sam molila moga babu da mi naruči jedan, pak kaže dobar je i onaj stari. Čisto me je sramota već da u njemu idem. PIJADA: Pa tvoj nije ruzan.

) Tvoja se majka nesto srdi na mene. LjUBA: E, što se ima srditi. — Majka, kaže ti Pijada zbogom. STANIJA: Zbogom, kjerko, ja bogme ne čujem dobro. LjUBA (Pijadi): Vidiš da se ne srdi. (Odlaze.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

STEVAN (krsteći se jednako): Ovde čoveku mora pamet da stane. Najpre po tri služitelja ne mogu da joj ugode, a sad mi kaže, neka, Stevo brate, trebaćeš može biti, milostivom gospodinu. Danas prvi put ču i ja od nje lepu reč.

TRIFIĆ (gorko): Verujem. STEVAN: Jeste, milostivi gospodine. Začudo kako se naša gospoja izmenila. Meni kaže dragi Stevo. PERSIDA: Meni kaže Perso dušo. TRIFIĆ: Je l’ to istina što vi govorite?

STEVAN: Jeste, milostivi gospodine. Začudo kako se naša gospoja izmenila. Meni kaže dragi Stevo. PERSIDA: Meni kaže Perso dušo. TRIFIĆ: Je l’ to istina što vi govorite? STEVAN: Vi ćete se sami uveriti.

Ja je molim za oproštenje što sam na dužnost moju zaboravila, a ona mi kaže: Neka, Perso dušo, ja mogu i sama. TRIFIĆ: Pređe joj nisu mogli troje ugoditi. STEVAN: Ni svi služitelji.

TRIFIĆ: Zašto vi meni niste javili kad je polazila? STEVAN: Ja sam hoteo, ali milostiva mi gospoja kaže: neka, dragi Stevo, može biti da je milostivi gospodin u poslu, njega ne treba uznemirivati.

SULTANA: Ah! (Domaši mu, pak i opet sedne raditi.) SRETA (radeći peva). Čujte, žene, moju pesmu, to vam kaže Sreta Da je žena brzoćudna od sto oka beda. Decu treska, sluge bije, muž siroma ćuti.

STEVAN: Milostivi gospodine, oždrkeljala se kao svinja, pa došla da je pustim unutra, kaže da je milostiva gospođa. SULTANA: Skotino, sad ću ti zube izbiti! Zar me ne poznaješ? (Trifiću.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Kad kucneš, glasi se praznina, Onako kako oblik kaže, Najčešće muklo. A duh vina S duhom se ulja teško slaže. Rub police je rub rizika: Jer pad bi značio nepovrat.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

na mrtvo ime, i da si položila iz cuga sve testove, pa mama posle kazala: „Nije što je moje dete, ali učiteljica mi kaže da je to zaista čudo i da još ništa nije slično srela u svoj oj karijeri! Bogami!

I taman kad odlučismo da se ona uda, a ja da najzad postanem ozbiljan pisac, neko se vrati i kaže, na primer: „Hej, nisam ti još ovo pričala!“ ili „Reci, a šta se dogodilo posle toga?

Osamnaest? Odgovor je tačan — hoćete li dalje, za sto iljade? Koji ste vi šmeker! Znate šta, kada mi neko kaže: Ne znam šta bih dao da imam opet osamnaest — najradije bih mu uz konjak naručila i malu živu sodu (Na2COOH).

Da mu neko tada kaže, ne bi mu verovao i ucmekao bi ga na licinom mestu. Maksimalni su ti starci, na časnu reč! Ta me scena naročito

o zecu: — Dakle, taj zec — počeh — maznuo je nešto više ružica nego što može podneti, presisao, kako se to kod nas kaže — a kod vas? — jer je greškom upao u bure s mladim vinom, pa kad je krenuo kući u svoje šuplje drvo b. b.

na pet minuta usred Milana, gde su nešto kao presedali iz voza u voz, i ode da kupi kartone za Švajcarsku, a usput mu kaže da se nigde ne miče iz kafane „Grande Oriento“, inače će načisto da se izgubi jer ne zna ni jednu reč ni jednog

A kada se doktor vratio u „Grande Oriento“, zabrinut da li se siroti Sule dosađuje, ima, kaže, šta i da vidi — šest italijanskih konobara stoji poređano na šanku, a Sule im diriguje bocom „Kjantija“ i peva: „Ti

“ kako on to lepo kaže), i strašno ga je mrzelo da se sada maltretira po nekakvim lažnim betonskim bunkerima od kaširanog kartona.

da je Dača Tupavko u hijerarhiji lokatora zauzimao mnogo lokatorskiji položaj nego Sulence: zbog toga je i mogao da kaže Suletu: „Idi, dete, sredi to — mene mrzi!

Jedanput mom matorom prekipi, pa kaže Tiki: — Slušaj — kaže — Tiko, zamisli — kaže — ovakvu stvar: dolazi tvoj Gile strašno kasno kući, prošla već dvojka

Jedanput mom matorom prekipi, pa kaže Tiki: — Slušaj — kaže — Tiko, zamisli — kaže — ovakvu stvar: dolazi tvoj Gile strašno kasno kući, prošla već dvojka posle ponoći, a ti ga

Jedanput mom matorom prekipi, pa kaže Tiki: — Slušaj — kaže — Tiko, zamisli — kaže — ovakvu stvar: dolazi tvoj Gile strašno kasno kući, prošla već dvojka posle ponoći, a ti ga pitaš: „Gde si“, pitaš

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Plamsa trska krstonosna kao podne u žar-vazi, kao kad se kaže Žiča a Ž slovo golub stvori, pa ga u krst preobrazi nad bokorom povratiča.

titraj stiha vinem uvalom, kud vija konja svat poludeo, tobož utvarin sen da sustigne - a Gospod s trona kao da kaže: Jesen, ruzmarin...

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

12. MITA, PREĐAŠNjI MITA: Gospodin baron, nikako neće da mi vovjeri vekslu. ALEKSA: Kako to? MITA: On kaže da je rad s gospodinom baronom govoriti. ALEKSA: A jesi li mu dao tringelt? MITA: Jesam, onaj dukat.

ALEKSA: A jesi li mu dao tringelt? MITA: Jesam, onaj dukat. ALEKSA: Pak šta će više? MITA: On kaže da mora s vama govoriti. ALEKSA: Kad je tako, da idem. (Marku.

MARKO: Kako bi more gorelo, kad je ono voda? JELICA: A, vidite, u Madridu, kaže baron, da je sopstvenim očima gledao kako je velika vatra bila.

JELICA: A, vidite, u Madridu, kaže baron, da je sopstvenim očima gledao kako je velika vatra bila. O tom su, kaže, sve francuske i španske novine govorile. MARKO: Čudo veliko. Kad bi hoteo kod nas ostati, volio bi nego bogzna šta.

JELICA: To sam i ja čitala; samo nisam znala da imaju kraljice. Baron žali njenu sudbinu, ali opet kaže da bi ovde radije živio, i to zbog mene. MARKO: A miluješ ti njega?

ALEKSA: Pak šta se to mene tiče? JELICA: Kaže da ste vi. ALEKSA: To je lepo. Ako joj je što dužan, dobro se i dosetila.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Izgubio je srebrnu paru, pa suza lije — čitavu baru. „Da ti posvijetlim — Mjesec mu kaže, pa dolje spusti svoj fenjer plavi Vidiš li sada, nestašni vraže?

! Eh, kad bi našli čarobni kraj, Crvenog Vrapca zavičaj!“ Jednoga dana, priča nam kaže, drugovi pošli da Vrapca traže.

Tamo i oblak ide planinom ogrnut, kaže, teškom slaninom. A Žuća, opet, saznao davno kako je tamo zabranjen post, povazdan, kaže, jede se slavno, i u snu

A Žuća, opet, saznao davno kako je tamo zabranjen post, povazdan, kaže, jede se slavno, i u snu glođeš praseću kost. Onoga ko se na jelo duri, pečeni zeko po selu juri.

Svladali tako nevolju mnogu uz pomoć glave i brzih nogu. Putuje priča i svakom kaže kako se vole neizmjerno i kako Vrapca Crvenog traže mališan Žarko i pseto vjerno.

Žarko i Žuća, pjesmica kaže, Crvenog Vrapca po svijetu traže. Sa grane cvjetne pjesma se digla, do Vrapca dobrog ubrzo stigla.

Stan mu je čudan, mnogo ne vrijedi, ljetos ga Ćosa oteo medi. Sada mu meca opasno prijeti, sprema se, kaže, da mu se sveti.

Rudara tri.“ I potpis ima: pijuk rudara, strijela sa lukom i kotva stara. Još priča kaže: stazama tajnim vrati se Rada s poklonom sjajnim, živjela otad srećna ko vila u šumi često kod braće bila,

Kad ostarih, gazda kaže: — Ubiću ga! — O, gle vraže! — hvatam dim, neću više biti s njim.

“ Prođe i seljak, starina neka, napola gluh, a Ćira njega cap! — za kožuh. „Ne diraj, vraže! — starina kaže — Vidi, budale! Ta meni, starcu, nije do šale.

Zima im dojadi jaka i sila Sime dječaka. Žali se takav lav, tužan, očupan sav: „Strašna je, kaže, zima, kad stegne snagom svom, a još je gori Sima, bije nas — kao grom!

Propašćeš jednom bez traga, glasa, u ropstvu pasa!“ A Toša žmirne i sneno kaže: „Ne beri brige, slobodno dremaj, prepusti meni brigu o repu, pa ribu lovi, ručak mi spremaj.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Znači, nije se mogla loviti riba? — Ne, nije se mogla loviti riba. Starica pored njega, ne gledajući me, kaže: — Mladež iz Belmonteha otišla je pešice na Veće. — O, ja nisam video, ali kažu da je išao i jedan automobil.

Nek dođe! Žena mi dodaje ruku da uskočim sa mola. Briše klupu gde ću sesti. — Čuvajte noge od džakova, — kaže čovek, — iz njih ispada cement i ako padne na vlažnu obuću teško ćete ga skinuti. Kiša počinje krupnim, retkim kapljama.

— Oni ne vole da idu pošto je tramontana. Dajte im pezetu za vino. — Našli ste nešto za Ostrvo, — kaže starac kad se približio. Njegov sin skida kapu i gleda me smešeći se. On gleda naročito u jezero iza mene, tj.

Nekoliko mladih ljudi stoje i razgovaraju. — Ovo je moja mala, — kaže žena za devojčicu koja joj se baca u suknje. — Kako se zoveš? — Huana. — Da li si valjana, Huana? — Kako se kaže?

— Kako se zoveš? — Huana. — Da li si valjana, Huana? — Kako se kaže? — Da, gospodine. — Čekaj, Huana. — Kako se kaže? — Hvala, gospodine. — Gospođo Marija, traži vas jedan gospodin.

— Kako se zoveš? — Huana. — Da li si valjana, Huana? — Kako se kaže? — Da, gospodine. — Čekaj, Huana. — Kako se kaže? — Hvala, gospodine. — Gospođo Marija, traži vas jedan gospodin. Jedan gospodin želi da govori sa vama.

— Neobično je ljubazno od vas što ste došli, — kaže mu devojka. — Miguele vas mnogo voli. — Naročito, ničiji saveti nisu tako od koristi kao saveti iskrenog druga, —

— Miguele vas mnogo voli. — Naročito, ničiji saveti nisu tako od koristi kao saveti iskrenog druga, — kaže krčmar. — Miguele nam je pričao koliko ste energični i koliko ste uspeli samo svojim trudom i pameću.

Razlika nešto znači samo kad se kaže: njih razdvaja jezik, običaji. Vi ste videli u ratu, retko je da vojnik nije osećao sažaljenje prema zarobljeniku.

— Šta se dogodilo? — Našao daždevnjaka, pa misli da je zmija. — Razume se da je zmija, — kaže ribar. — Zmija sa nogama! Sutra ćeš naći i ribu koja ima noge. — Kažem ti da je zmija.

On je inače živeo u Toledu. To je bio divan mladić od dvadeset pet godina, čist, krotak; ništa nije činio a da mi ne kaže i čak mi je sve o svojoj kući i familiji ispričao. Oni su živeli još uvek u Ingliteri.

bio mažen sin, i, kao što je Pipo onda rekao, čovek koji voli svoj zanat — vedri ribar: — On neće da ti je sin, tata; kaže da piješ suviše i da te više žene ne vole! — Ne mogu ja sisati mleko kao on, a žene nemaju više šta iz mene da sisaju.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja — Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit' razum kaže, niti srce zna!

Tako je plakala ona vazdan i svu noć gorko, Vrteći vreteno tanko. Ona je molila Boga, Da joj bar mesto kaže, na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga.

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu, da Pavla traže. Nađu ga u samom raju...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Čitaoci stoje pred otvorenom knjigom. Dolazi jedna noć koja će biti strašnija od prethodne. Zahtevaju da im se odlučno kaže ko, ko to lupa u vrata, za koga se prave ovi dovratci, govorite! Čudno pitanje, kažem ja.

pesmu tebi i tobom pohvalo srpska i udobrenje ponosimo se tvojom lozom i grobom Od prirode nema veće zablude kaže jedan glas pritešnjen između neba i mora: sav sjaj stvaranja je u njoj, i sva suprotnost bogu.

je i svako od nas pustio koren nasuprot čudu neispovedivom što nad glavama promiče mrko Onda Sava stane pred mene kaže: ko si ovde je veče nikoga nema senke sve rade po svojoj ćudi gladuj evo ti hleba vrati se kući propovedaj druge

Smanjivanje nije za nas, mi za ovaj prizor nismo spremni. Na tu pomisao dolazi odgovor koji kaže: pa vi i jeste neko drugi, pogledajte svoja lica u mraku, to uopšte niste više vi, vi sebe ne možete poznati.

sam dosta gonjen meni je preko glave škola i skupština bolnica i hotela moja duša hoće svetilišta nek mi se tačno kaže gde je ono što se ujutru beli od zore belje ima dugačke pletenice pod kojima se previja Ibar čija su to leđa gledam

je ima ona se čudi našim saborima i našem neznanju da lije jezik u misli ili misao u jezicima vreme se produžuje kaže ona vreme je tu da traje kaži ti njima ko čeka da se nasladi umreće od gladi.

na vrh koji se zove Golija poput vodenog stuba koji na vetru govori kao da je od šupljikavog metala tako i sija i kaže vrlo jasno da je čuo naša htenja i zna snagu naše volje žao mu je što se naš glas kukavno izvija sad hoće da i njega

tamo gde je ima skupljajte po svetu nova znanja pa mi pričajte posle šta je matematika šta fizika o mom stvaranju kaže kako su se rasplele klice koje davno posadih šta sad one rade ispod mikroskopa o tome hoću da slušam priče

Sunce u stvari kaže da je bog umro i jedan i drugi da nama ostaje da vidimo šta to znači ostaju dakle prirodne sile među kojima sunce

pravo na mene iz inata skloništa uvek imaju slabu tačku kao i priviđenja što te more apokalipsa se leči lepotama kaže jedna žena u dovratku što te čeka u prostoru ne baš javnom nek te ne plaši duboka tama tu počinje preporod i

ide ispred nas dlan koji nas vodi i gleda miluje našu vlas izlazi iz ramena svetli na polasku u svet i odmah kaže: stoj čovek mora da se seća dok udariš dlanom o dlan svest mu postaje veća i put se svodi na razmeđa gde te

su zbivanja na suncu niko tu ne krije ništa najbolja je stvar koja ima zastoj kad se daleko ode nema više šta da se kaže ni sebi ni njima u velikoj dvorani teško vidljiva ljudina sedi na stolu na prestolu zasuta slovima i solju

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Pa ne kažem ja da smo baš rođena braća, ali tek rod smo. I mogao je, vidiš, tom prilikom da mi kaže: „Agatone, brate, ja imam dosta njih u familiji, ali svi su nekako... nekako onako...

” TRIFUN (kao izraz opšteg negodovanja koje se javilo u pokretu i razmeni pogleda): Mogao je i tako da ti kaže, zašto da nije mogao.

SARKA: Lako je njemu mrtvom da bude strpljiv. PROKA: Pa jest, pravo kaže prija Sarka; on može u grobu čekati i četrdeset godina, ali mi, brate, ne možemo. TANASIJE: Ne možemo, dabome!

GINA: Nije trpeo familiju. SARKA: A tetku trpeo. TRIFUN: Pa trpeo, dabome, jer mu nije rod. SARKA: I, što kaže prijatelj Tanasije, eto da me ko zapita: Ti si, Sarka, je li, blizak rod pokojnome Mati? – Jesam!

(Glasno.) Pravo kaže Agaton, nema šta više da čekamo. 'Ajde, Tanasije, 'ajdemo. Boga mi, jedva čekam da odem kući da se odmorim.

Poznajem ja njega dobro. PROKA: Pravo kaže čovek. TRIFUN: I neće me preteći, vala! Useliću se ja pre njega! Odoh ja! (Ode.

SARKA: Čudo nećeš i ti, prijatelj-Mićo? MIĆA: Ama, ko kaže da neću? Ako je čija dužnost da se nađe ovde kao čuvar, onda sam to ja na prvom mestu.

PROKA: Ne valja! GINA: Šta ne valja? PROKA: Bio sam kod našeg opštinskog advokata, pa mi on kaže da smo se mi protivzakonito uselili u kuću. AGATON: Pa dabome da ste se protivzakono uselili, kažem ja.

SARKA: A zar ja nemam? AGATON: Jest i ti. GINA: Otkud pa samo vi? Svi smo došli s dobrim namerama. SARKA: Pravo kaže Gina, svi smo došli s dobrim namerama.

To bi dobro bilo! AGATON: Probao sam ja to, nije da nisam probao, ali ne ide. Ni reči neće da kaže; veli ne zna. PROKA: Ama, kako ne zna kad je on pisao testament?

O, kako se radujem; a kako će se tek tetka obradovati! Verujte, ona je zbog te brige i bolesna. Ona, istina, kaže da je bolesna od jeda zbog ovog čuda što se dešava po kući, ali ja mislim da je ona u stvari bolesna zbog brige koja

SVI: Ama, sutra? AGATON: Sutra, dabome! (Ponosito.) Eto, tako ja razgovaram s advokatima! PROKA: A šta kaže što smo se uselili? AGATON: I tu je, vidiš, bilo povuci-potegni. Zapeo on kako nemamo pravo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ipak se nešto događalo. Čobanin ne umede da mi kaže da li je to uvek tako. A šta i on zna?... Kao da živi na nekom drugom svetu.

Išli smo jedno vreme ćuteći. Otac kao da se mučio, hteo je nešto da mi kaže. Na izlazu zastadosmo. — E, sine da se rastanemo. Ali... hoću da ti nešto kažem. Naš rastanak možda će biti duži.

— A, ovaj... je l ti se sviđamo, onako na oko? — „Jašta, rano, ne fali vi ništa“ — kaže ona i namignu. Gle... pomislih, čekaj da „profitiram“ nešto, dok nije naišao komandant. — Pa ovaj...

— „Vala bogu, meni ništa ne fali.“ — Kako ti ne fali, kad si bolesna? — „Jok ja“ — kaže, pa se isprsi. — Dobro... a što ti se ovo nadulo? — dohvatim je za grudi. — Uh!

— Naravno, ako nećeš ti njih, oni će tebe. Zaista... naravno. Strategija je dovela mase ljudi na puščani domet; zakon kaže: ako odstupiš, bićeš ubijen; a taktika veli: ubij ti njega, da ne budeš ubijen. — Po pet razornom granatom.

— E, oca ti tvoga, pravo za telećak! — smeje se potporučnik. — Pa mislio čovek da mu je tu srce! — kaže podnarednik Živojin. — Gospodin potporučnik, bogami, tu je „cukalo“. Ja zavučem ruku, teke nešto tvrdo. Izvadim...

— A Petar otkačio lafet, pa mi kaže, spremi da tempiraš na karteč! — priča Stanko tempirač. Uglavnom, svaki je mislio na svoj posao.

Blizinu njenu osećamo po svežem povetarcu. Potporučnik Aleksandar gleda kartu pri mesečevoj svetlosti i kaže da put kojim sada idemo vodi pravo na obalu... Vojnici slušaju i sumnjičavo vrte glavom.

Bio je i jedan viši pešadijski oficir, koji je zlurado i pakosno gledao artiljerce, samo što ne kaže: Hm!... Naravno! Onda su vojnici seli na topovska mesta i uzeli poslednje elemente. Komandanti su gledali kroz cev.

A Radomir, nišandžija prvog topa, diže se sa svoga sedišta. Htede nešto da kaže... proguta pljuvačku, zatrepta očima. Kao da pribira snagu, uzdiže ramena, onda pozdravi.

— Ama mučno je kad je konjica ispred tebe — kaže on našem komandiru. — Pešaci će da izginu braneći bateriju. Ali ovi, boga ti milog, pojašu konje, pa te i ne

Teška oluja, dižući ogromne oblake prašine i povijajući drveta, spusti se nad zemljom. — Kaže komandant, dok stoji toranj, dotle da ostanemo...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Kmet se iskašlja, onako iz učtivosti, tek nek se štogod kaže, da se ne ćuti, a odbornici mu ponajlak pomagahu. Najzad se kmet počeša iza uha, a to je već značilo da će se ćutanje

»Šta vi tu, veli im on, mučite ovog jadnog starca. Kako će, kaže, da živi čovek sa dvanaest dinara mesečno, pobojte se Boga !« Te ti oni, bratiću moj, lepo meni popeše na četiri rublje.

Jok, veli ona. More daćeš mi, luda ženo, pa makar se svu noć vukli po kući. Ne dam ti, kaže ona, pa da si još toliki... i drži, bre, i povuci i potegni, dok jedva dade još jedno. Tako dobismo osam za groš!...

Znate, obrte se on učiteljici i zausti nešto da kaže, al’ ona planu i prekide ga: — Molim vas, šta ćete vi ovde, ko ste vi ?...

»Kakvo zlo, misli ona dalje : samo tek da se tako kaže. Zabrinuti i opterećeni zlom ljudi ne smeju se tako veselo, a njemu smeh ne silazi sa usta.

Zbilja, kako ide ? Danas ste počeli. — Ljutila sam se mnogo. Nisam još... (ona poumi da kaže: dorasla) naviknuta na taj posao. Velimir joj stade govoriti o tom početnom poslu.

A ovaj Gojko baš je dobar čovek i... odličan... jest, baš odličan učitelj, to kaže i gospodin Velja. Moram mu govoriti nek se javi za ispit. A što ?... Zar se mene što tiču njegove stvari ?

Ljubica pognu glavu, pa veoma poslušno i usrdno uze pero i potpisa kako joj je rečeno. — Šta kaže? zapita Gojko šapćući, kad mu Stojan predade hartiju. — Šta će reći... Saže glavu kô jagnjence, pa potpisa.

Videla je da ima nešto povoljno da joj kaže, pa očekivaše da progovori, gledajući ga radoznalo. — Došao je akt... sad ću da mu saopštim, reče on tihim glasom,

nastavi ona, pa odjednom zastade, ne znajući da li da mu sve kaže: nezgodno joj pominjati sirotovanje svoje rodbine. Ali se nešto morade reći.

Ljubica se nasmeši usiljeno, usne joj se ukočile, pa ne može ni da progovori ni da se nasmeje, a htela bi da kaže bar jednu reč, da zahvali. — U deset časova tačno pustite decu kući; časovnik vam dobro radi, pa ću ja doći... a ?...

Pa šta da radi on? Ništa, kao i do sad... ćutaće i gledaće svoj posao. A ono sinoć?... Eh, pravo kaže Velja: plače kô strina!... U takim mislima ode u školu. Prvo svrnu u Ljubičin razred; deca behu na okupu.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ Ona kučka milostiva I na srcu žalostiva, Pak mu dade i obadva. 208. Dika kaže: “Ljubi me, umreću!“ Nisam kamen da mu kažem: “Neću!“ 209.

260. Volim diku al’ se ne odajem, Meni draže kad on prvi kaže. 261. Maramica svilena pa šuška, Moj dragane ubila te puška. 262.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

DRUGA GRAĐANKA: Daću ja tebi primitivizam po dupetu! DARA: Jeste je čuli šta kaže? TOMANIJA: Popela se na ono bure da nas pljuje! ČETVRTA GRAĐANKA: Nemački plaćenici! JELISAVETA: Katrandžije!

Ti mora da o sebi imaš neko veoma visoko mišljenje, kad tako misliš! Šta kaže, „ja mislim”! Ništa manje! Zar se sa takvom glavom može — misliti?

FILIP: A ti jesi? VASILIJE: Našao se ko će da me pita! MAJCEN: Prekinite! FILIP: Šta kaže: svestan stvarnosti! Koje stvarnosti? VASILIJE: Ove! Ove ovde! Ove u kojoj se nalaziš!

MAJCEN: Ko ovde postavlja pitanja, ti ili ja? SOFIJA: Zar ovde ne sme naglas ni da se razmišlja? MAJCEN: U prijavi kaže i da koristite lažna imena! SOFIJA: Lažna imena!

MAJCEN: Možeš li da pokušaš da objasniš? Milun: Ovaj kaže da se zove Vasilije. A ovaj mu se obraća sa Stefane! VASILIJE: Ja sam Stefan u jednoj predstavi, ali sam u privatnom

BLAGOJE: Jesam ja tebi jednom kazo da ne zvocaš? GINA: Ako zvocam, zvocam za tvoje dobro!... Ko kaže da su izbili na Volgu? BLAGOJE: Ko kaže, kažu novine, čitaj sama! Volga, bokte, to ti je pola Rusije!

GINA: Ako zvocam, zvocam za tvoje dobro!... Ko kaže da su izbili na Volgu? BLAGOJE: Ko kaže, kažu novine, čitaj sama! Volga, bokte, to ti je pola Rusije! GINA: Zbog Dnjepra se nisi treznio nedelju dana!

Oni ga tuku, a on im ćuti ko kap! Sve što zna da im kaže, to je ne znam! A dajde ti njega meni na vrtalj sata, pa će mu malo biti jedna usta!

VASILIJE: Bože, pa zar sam ja kazao da jeste?... Uostalom, Filip i ne kaže da između pozorišta i sveta ne postoji granica! On se ponaša kao da ne postoji svet!

On se ponaša kao da ne postoji svet! JELISAVETA: Red je da pustite i njega nešto da kaže! VASILIJE: A ko mu brani? FILIP: Da bi glumac uspeo da ostvari... VASILIJE: Šta? FILIP: I da izrazi...

GINA: Ja da se sina odričem! Ti si poludeo! BLAGOJE: Čula si čoveka šta kaže! GINA: Može on da kaže šta hoće, nije istina! SIMKA: Kao što nije istina ni to da sam ja imala nešto s njim!

GINA: Ja da se sina odričem! Ti si poludeo! BLAGOJE: Čula si čoveka šta kaže! GINA: Može on da kaže šta hoće, nije istina! SIMKA: Kao što nije istina ni to da sam ja imala nešto s njim! GINA: U to se ne bih zaklela!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I drugih. Vuk, međutim, kaže da u narodu ima nadimak: „Crnjan“ i „Crnik“, a da narod kaže i „Jovane i crnjane!“, „Boško i crnjo!“.

I drugih. Vuk, međutim, kaže da u narodu ima nadimak: „Crnjan“ i „Crnik“, a da narod kaže i „Jovane i crnjane!“, „Boško i crnjo!“. Pa se pitam: ko zna ko smo bili, otkuda došli, kako ime dobili i zašto?

Moja baba, Jula, othranila je mog oca valjušcima od crnoga brašna. „Daleko mi je Banat, crna košulja!“ – kaže, negde, Jakšić. Pop Mita je imao tri sina i dve kćeri.

Ja sam se davno na tog pukovnika odljutio. Ja mislim da mi on sve što je hteo da mi kaže nije ni rekao. U akademiju je bio došao, iz Sarajeva, neki Pera V., pa mu se posle nije dopalo, pa se vratio.

U toj nadi sam se prevario. „Nado moja, valjda nisi pena?“ kaže negde Branko. A policijski pisar Nikoljče u Beogradu: „Neki Branko, da odmah u policiju dođe!

Stvar je bila jako ceremonijalna. Meni, ravna do Kosova. Čitalac sad, možda, kaže: sve je to lepo, ali kakve to veze ima sa vešalima. Čitalac će videti, odmah, da ima.

Ja sam čak zagazio i u vodu. Skica je vrlo dobra. Iznenadilo ga je kako dobro crtam. Dao sam mu punu iluziju, kaže. Odličan. Snjarić je jahao malo nakrivljen. Pri prelazu Save dobio je metak, u nezgodno mesto.

Major mi daje jednu knjigu i kaže mi da tu knjigu ne smem da odnesem, ali da je napamet naučim. Razgledam knjigu i vidim da se u njoj nalaze podaci o

Iz Švajcarske izveštavaju, austrijski špijuni. Major mi kaže, sutradan, da se spremim. Došla su kola po mene, koja će me odvesti na položaj.

Major mi kaže, sutradan, da se spremim. Došla su kola po mene, koja će me odvesti na položaj. Kaže mi da odlazim u jedan konjički puk, čiji je komandant jedan princ, pa da pazim.

U San Vito, sutradan, izlazim na raport, onom majoru. On se smeje i kaže da sam bio poslat pogrešno. Veli, moj raspored je izvršilo Ministarstvo u Beču, ali pogrešno.

Ne igra više veselo ni Romilda Morpurgo. Sestra Zubranićeva ne čita mi više Kardučija i Leopardija, nego kaže da je veliki pesnik Danuncio. U jednoj knjižari, u Opatiji, u izlogu vidim pesme pomenute mađarske pesnikinje. Za decu.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Dođe mu jedan čovek pa mu kaže: „Prijatelju, ne valja ti radnja. Nemoj samo kresati lišće i seći stabljiku od pogane biljke a koren joj ostavljati, nego

Nemoj samo kresati lišće i seći stabljiku od pogane biljke a koren joj ostavljati, nego čupaj biljku iz korena. Zaoravaj, kaže, dublje zemlju ako hoćeš da ti bude čista i da ti plemenite biljke ne uguše štir i korovina.

— I što je god heo da kaže, sve je izlazilo na „ku-ku!“ Pekar je, očigledno nekim čudom, pretvoren bio u kukavicu. Na njegovu kuknjavu dotrčaše

On nije mogao ništa da kaže. nego se samo tresao. Noge mu se ujedanput podsekoše i on se sruši dole i, udarajući čelom o mramor, dopuzi do

Ali ne može ništ da kaže— Ne može — Bog joj ne da... I mene samog jeza hvata Kad vidim oči njene setne, Duboke, zagonetne.

soba je tako hladna, peć kao led. Baba, što me je primila, već tri dana kako nema ogreva... Gospođica u školi kaže da je danas praznik matera i dece — Materice... Danas se, kaže, matere vezuju, a deca dobivaju poklone...

Gospođica u školi kaže da je danas praznik matera i dece — Materice... Danas se, kaže, matere vezuju, a deca dobivaju poklone... A moja je mama umrla. Pošla sam na groblje...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ministar finansija, kad odoh da ga posetim, primio me je odmah, iako je, kako on kaže, bio u velikom poslu. — Baš dobro što ste došli, gospodine, te ću se tako malo odmoriti.

— O, još kako! On je inače piljar, ali rado čita romane, a novine guta, što se kaže. Čita svake naše novine, a već raznih podlistaka i romana pročitao je više od dvadeset.

— Pa našto onda skupština? — Ta je l' vam kažem, samo radi forme, koliko da se kaže da u našoj zemlji ima i toga, i da vlada izgleda parlamentarna. — E, sad tek razumem!

— The!... Zato tako i govoriš! — reče prvi, i uze mahati rukom, praveći lice još kiselijim, kao da time kaže kako je to propala ličnost. — Ti ga poznaješ? — Poznajem!

Ostavi trice, molim te!... To kod nas ne može da bude! Javno mnjenje osu, što se kaže, drvlje i kamenje na slikara, sve stupi u bojni red protiv te nove napasti.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Pa nismo, Ago, zaboravile, ali sad..... ne znamo.... pa kako ćemo, muca Anđa. Mi same nećemo dok nam on ne kaže. — Pa 'ajde, 'ajd', i mene, velim ja, jer vidim da o meni govore. — 'Oćemo mi, al' ti nam kaži ime.

Pripita on jednog dečka, nođe, da srkne malo, a ovi, bio neka dobričina, pa mu kaže da je to neki zejtin koji, s oproštenjem, nije za piće, al' kaže Dulu za šta je...

nođe, da srkne malo, a ovi, bio neka dobričina, pa mu kaže da je to neki zejtin koji, s oproštenjem, nije za piće, al' kaže Dulu za šta je... Odmakne se moj Dule, pa jednako gledi u ono staklo, dok će se tek nečemu prisetiti.

!.... Nekoliko njih stadoše se smejati. — Daću mu nadnicu, ako mi kaže koji je ovo... — Pa ja sam, 'nako, ded' šta ćeš mi, veli Jovica. — 'Oćeš da srčeš tuđe, a tvoje da ne miriše!...

— E jes, da znaš kako je to. — Ne znam, baš. A je l' te poljubio? — No! — Ih, bolan, pa šta ti kaže? — Pa, 'nako, znaš,... 'oću li poći... — A ti? — Ništa. — Zar nisi ništa kazala? — Jok. — Dira li se zorli?

Ljudi se zgledaše zaprepašćeno. Đokić taman htede nešto da kaže u potvrdu toga mišljenja ali u tom priđe kmet, koji je čuo poslednju reč, pase obrte onome što priča o činima: — Jes'

Samo da ne kaže onome... — Vala, brate, nek čini šta hoće, ali mene je stra', — veli jedan. — More, koga nije? Znaš li da mi duša

Jedan otrča na kraj varoši, da kaže Petru kovaču da ne klepa danas motike. Odmah zatim pojaviše se sva tri seoska pisara na konjima.

njih zajedno, pa, ne mogući zasititi ljubopitstvo, izađu na vratnice i gledaju ima li koga da prođe, da im štogod kaže. Mi ljudi iskupili se kod Tapura, pa razgovaramo i čekamo kapetana na 'ladnu.

Zatim se ućutasmo i kašljucnusmo svi po nekoliko puta, pa da se ne bi i dalje ćutalo, čiča Đorđe kaže: — E ja. Drugi odmah to prihvati, pa doda: — A ja...

našeg telegrafista da udesi sa svojim drugovima u Beogradu, da mu oni jave žicom, čim iziđu novine sa ispravkom. Kaže nam on da će mu biti javljeno nasigurno.

— Što li onaj iz Beograda veli »kapetanovo pismo«, a ne kaže »ispravka?« — reče neko iz gomile. — To je sve jedno, — veli kapetan, pa malko poćuta: — Aha, znam: ja sam uz

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Al' onako dva-triput, kao što i priliči mužu; al' nije, da kažeš, dušmanski. Pa ona sad kaže: dosadilo joj, i otišla od mene, kao da će negde naći bolje. Nego tako, ženska pamet!

Uostalom, čak i kad bi drukčiji naslov bio, znamo mi i sami da su skoro izbori, ne mora To kroz novine da nam se kaže. A, deder, ovaj, prevrni unutra. DANICA (otvori novine). JEVREM: Ima li što? DANICA (čita): „Rusija”.

JEVREM (kao bajagi iznenađen): E, boga ti, kako to? JOVICA: Eto, tako mi kaže čovek, od reči do reči. JEVREM: Ja to, bogme, ne verujem. Što, brate! Ilić je baš čovek na svome mestu.

Ilić je baš čovek na svome mestu. JOVICA: E, vidiš, onima tamo gore nije na svome mestu! JEVREM: Pa sad? Šta kaže gospodin načelnik? JOVICA: Veli, moramo naći drugoga!

JEVREM: A, jeste, jeste... To treba da čujete! Eto, idite tamo u sobu da vam kaže Pavka šta je juče čula, pa da se krstite i levom i desnom. Idite, idite, to vredi da čujete!

Ti znaš, Jevreme, da sam ja vešt za te stvari. JEVREM (hteo bi nešto da kaže). SRETA: Znam šta ćeš da kažeš: da sam bio vešt, ja ne bih odležao godinu dana za deficit.

JEVREM: S njim razgovarala? A šta on onako kaže... o čemu ste razgovarali? DANICA: O vrlo važnim stvarima. JEVREM: O važnim stvarima?

JEVREM: O važnim stvarima? Zar on s tobom razgovara o važnim stvarima? DANICA: Pa onako... kaže, ide u Beograd... Hoće da se kandiduje za narodnog poslanika... kaže... JEVREM (pretrne): Šta kaže?

DANICA: Pa onako... kaže, ide u Beograd... Hoće da se kandiduje za narodnog poslanika... kaže... JEVREM (pretrne): Šta kaže? DANICA: Pa to, hoće da ide u Beograd... JEVREM: Ama, nije to, nego ono drugo?

kaže, ide u Beograd... Hoće da se kandiduje za narodnog poslanika... kaže... JEVREM (pretrne): Šta kaže? DANICA: Pa to, hoće da ide u Beograd... JEVREM: Ama, nije to, nego ono drugo? DANICA: Koje drugo?

JEVREM: Ama, nije to, nego ono drugo? DANICA: Koje drugo? JEVREM: Ono drugo što ti je kazao? DANICA: Pa to... kaže, hoće da se kandiduje za narodnog poslanika. JEVREM: Koj' da se kandiduje za narodnog poslanika?

JEVREM: Koj' da se kandiduje za narodnog poslanika? DANICA: Pa on, gospodin Ivković. Kaže, teraju ga prijatelji, on nije hteo, ali ga teraju prijatelji i oni iz Beograda... JEVREM: A načelnik?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

neće niko više od duga vremena, kao sad, pitati: odakle je, niti mu se smejati, kad usitni, pa onako prgavo cincarski kaže: »Iz Ipir, e, što ti to teb’ treba da znaš?!« Ne, onda će on druge pitati: ko su i odakle su? A nada ga neće prevariti!

! Bajagi je Milisav, ako je predsednik, bolji od tebe! — E, de, gospodine — veli zadovoljno ćir Đorđe, — tako se kaže. Vlast je prva, a posle dolaze drugi. — Ama ne kaže se tako. Ti uvek možeš biti on, a on mučno ili nikad to što si ti!

— E, de, gospodine — veli zadovoljno ćir Đorđe, — tako se kaže. Vlast je prva, a posle dolaze drugi. — Ama ne kaže se tako. Ti uvek možeš biti on, a on mučno ili nikad to što si ti! — A, bravos, gospodin-učitelju, za taj reč!

»Svaki je početak težak«, veli poslovica. Tako beše i sa Sretinim poslom, jer je bio spočetka, što kaže pesnik, »slamka jedna među vihorove«, pa išlo teško.

— E, to ti je vala! — veli Maksa, ne znajući šta da kaže na ove poslednje reči, i pusti jedan dim. — Pa de... onako... koje je kaznio dosade... i zašto?

U selo ovaka mehana pod plan, bre brate, za svaki udobnos’ sam se postarao, pa on, kako na primer jedan što se kaže činovnik i gospodin, pa ide u kokošarnik selski seb’ na rezilak a njim gi pa na teret.

Ima on i drugo prezime, ali pod ovim je mnogo poznatiji. Možeš se odrati pitajući za Miću Ilića, malo će ko da ti kaže da ga zna, ali kad kažeš: Mića »Oficir«, svak zna. To ime nosi poodavno, još kako se iz vojske vratio.

Ponešto tek počne, pa crtu ili udivku; nešto tek nagovesti, a nešto ne znaš, vala, šta je hteo da kaže pa da te ubiju. Sve onako asli francuski.

Zatim se okrete važnim licem ćir-Đorđu i Mići i pozva ih da pođu za njim, jer ima nešto da im kaže. Oni pođu za njim u kujnu, odakle isteruju aščiju Leftera, koji beše mastan i prljav kao ona krpa kojom se »cilindri«

pa im onda Sreta sve potanko ispriča kako je to bilo, ili bolje reći kako je upravo on mislio da je to sve moralo biti. Kaže im i protumači golem i zamašan značaj toga događaja; uzroke i ogromne posledice njegove i tamo u Americi a i ovamo u

— A on zort, boga mi! Stade plakati ka’ svaka strina, pa samo toliko umede da kaže: »Aman, da si mi, veli, brat ka’ od majke!

na čelo uvek kad god bi to video ili bi se o tom samo reč povela — kako, džanum, može jedan čovek od red i čes’, što se kaže, toj da dozvoljava?! Sag, ete, imam si, na priliku, što se kaže, na primer, jedna krotka, lepa i mlada domaćica, čuješ?!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

” A Hohohond se mršti, ko da iz zemlje čupa debele sonde, I nikad ne kaže Ni „dovde” Ni „donde”. Kod drugih nije tako. Svud lepše sunce grije, U svim drugim kućama bolje se živeti može.

Možda se okliznula, pa pala... Možda je zaboravila da Miti kaže: Hvala. ...Možda ta ni hleba kupiti nije znala! A šta ako ju je neka rđava žena ukrala?!

Nerviraju ga beogradski frajeri, I tuče ih, gde se na koga nameri. „Nisam, mame mi”, kaže frajer. „Je li, mame ti?” „Ovamo-de, u haustor, da te naučim pameti!

U susret mu stiga Ciga iz Svrljiga: „Tebe muči briga? Pa dobro mi došao!” — Kaže, i grli ga. Zbunio se Ubljanin, Odložio karabin ... On pošao da ratuje, Al sad šta je, tu je ...

Trepće kao snaša, Ni da se ponaša Ne zna... „Prosti, Amico, Nisam na to naviko!” „Ništa”, kaže naš Ciga Iz Svrljiga, il Ljiga. „Još od pada Bastilje Ne podnosim nasilje.” Radojica žmirka: „Neka nova svirka?

” „Moraš paziti ona dok te Opslužuje, i bojati se njenog prisustva: Po tri sata desnici reže nokte, Tu, što se kaže, nema iskustva. Dok radi, odjednom joj se odmora prohte: Nju, znate, odlikuju visoka čuvstva!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Misterija je toliko uzbunjavala svet da se, kad se videlo da o njoj ne može niko ništa da kaže, stvorilo mišljenje da je ona nedokučiva, ljudskom razumu za večita, vremena nepristupna i da zalazi u oblast misterija

Brodovi, koji idu iz Evrope za Antile, prolaze pored te oblasti, pokašto i kroz nju samu. Često se kaže da se jegulja rađa u Sargaskom Moru, što nije pogrešno ako se pod time podrazumeva zapadna oblast toga mora.

Kao što se kaže, biljke u okeanu zamenjuju livade, pašnjake, polja i šume kopna. Sa svoje strane, te sitne životinjice hrana su sitne i

Šef ekspedicije Vajvil Tomson kaže, na primer, ovo: »Na 3—4 stotine brasa (brasa = 1,62 metra) životinje izdržavaju pritisak od 1200 funti (funta = oko

To je grupa ostrva za koja se kaže da ih ima toliko koliko je dana u godini. Većina ih je pokrivena intenzivno zelenom šumom u kojoj se još izdaleka mogu

Rakić, Milan - PESME

i rima, Ustupam mesto onom što je pev̓o Roksani nekad, neka mesto mene Otpeva opet pesmu svoju staru, I neka kaže čar ljubljene žene U svom starinskom ljubavničkom žaru.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

VUK MANDUŠIĆ Bješe mi se snaha pomamila, bez putah je ništa održati! Otvara' joj knjige na proroke; neki kaže: „Na sugreb je stala“, neki kaže: „Splele je mađije“.

Otvara' joj knjige na proroke; neki kaže: „Na sugreb je stala“, neki kaže: „Splele je mađije“. Svud je vodi po manastirima i čita' joj masla i bdenija; kumi vraga u sve manastire da ostavi

Pa poslijed poče đetinjiti; zapita me za naše susjede, za Bošnjake i za Arbanase: „Kad uhvate — kaže — Crnogorca, bilo živa al' mrtva u ruke, hoće li ga izjest, što li rade?

Evo ima šest-sedam godinah kâ dohodi jedna proročica među nama. Iz Bara se kaže. Dava trave i nešto liječi, i zapise nečesove gradi da čovjeka puška ne ubije.

I što ću ti duljiti pričanje? Koliko je ravnoga Cetinja, ne uteče oka ni svjedoka, ni da kaže kako im je bilo, te pod sablju svoju ne metnusmo koji ni se ne kće pokrstiti; koji li se pokloni Božiću, prekrsti se

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Čak, kao u inat njima, a najviše svojoj ženi, kada se razboleo, nije hteo da kaže, da se potuži, već jednako ležao gore, na doksatu od kuće, i samo opštio sa slugama, te ga tako jednog dana tamo

Jedina njiva, što ostala a vredela, bila je do Morave, do mosta, kad se ide u Banju. I kada je Tone došao da to sve kaže Sofkinoj materi, ona, po njegovom licu, izrazu i treptanju očima, videla koliko je on pri tome ukrao, nagrabio se.

A na pitanja o njemu, efendi-Miti, mati bi odgovarala: kako joj je baš pre neki dan poslao novac; i dolazio čovek da joj kaže kako on još ne može doći. U nekom je velikom poslu.

bi tolikim svojim pričanjem ona Arnautinu pala u oči, te da posle on, kad odnese i isporuči pozdrav od sviju, uzgred kaže da je tu bila i neka starka, a on će onda, efendi Mita, setiti se nje i znati da je to bila ona, njihna Magda.

pred njom, svojim čedom, Sofkicom, da se sada otkriva, i da ono što ne bi kazao ni samoj smrti — njoj mora da ispovedi i kaže, a to je: da se nema ni hleba a kamo li što drugo i o čem drugom da se misli, drugo što želi...

tako široko i zgužvano — od nje toliko uplaši i unezveri, valjda zbog njene lepote i nakićenosti, da nije mogla reč da kaže. Sofka, da bi je ohrabrila, ponovo je u ruku poljubi, na šta ova od sreće, zahvalnosti, promuca: — Hvala vi!

I Sofka je osećala da od toga njenoga priznanja — i to ne da ona kaže, potvrdi nego da on to samo oseti u njenom glasu, zabuni, u kakvom uskliku — zavisi sve.

Za njega je bila najveća sreća, kad dođe k njoj i kaže joj: kako je to i to, što mu ona naredila, ovako i ovako svršio, da bi po tome ona videla kako je on tačno, sve onako

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

na izmaku HVІ-tog vijeka putovao je kroz Crnu Goru te u svojoj knjizi uznosi ljepotu sloga, osobito crkvenoga i kaže da je ta građevina na čast bivšem Gospodaru Zetskome.

„Ne boj se, jadna, nije ništa zlo!“ reče videći kako se cura zarumenje. „Striko“, reče cura, „onaj bi čovjek rad, kaže, da ga ležemo na pod.“ „Elamo, vaistinu“, reče medik i ustade. I ostali uđoše za njim.

„Ja ću činiti kako je tati milo“, kaže ona. „Pa i bez toga, ti lijepo znaš, da se djevojke i ne pitaju!“ „A da serdar, što on veli?

“ „A jesi li zborila glavarima?“ „Jesam, knezu, a on slegnu ramenima; kaže: dug je dug!“ „A koji je to zli rukodavalac, koji se ogriješi o sirotama i o udovici?

’ On mi se nasmija. Njegova srebrna brada zaigra i u licu sinu... Ne boj se, Pejo, kaže. Dobro je, dobro, a biće dobro... E, baš ovako, tri put tu riječ reče.

Divno kolo, a u tome kolu najdivnija vila bješe Stana Pejova! Zaista za nju se moglo reći, što ono pjesma kaže za dilber-đevojku: „visinom je kolo nadvisila, ljepotom je kolo začinila.

On je gledaše preko čibuka, ali prema slaboj zvjezdanoj svjetlosti, ne moga razabrati šta joj barem lice kaže, kad jezik ne govori.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Karadžić, njihov najzaslužniji skupljač. Po njemu, kad koja poslovica hoće da se rekne, u narodu se obično pre toga kaže ili doda: „Štono (ima) riječ“, „Štono stari vele“, „Štona babe kažu“ — itd. — slučaj i sa govornim izrazima.

Tako, „Am ti kažem, am ti ne kažem, samo ti se kaže“ (Am). Ali su već uspelije: Koji je čam nizak kao trava? (Ječam); Ide seljanka i nosi kotaricu sa dvadeset jaja; ispalo

Dabogda ne umrla, dok te muha sa stôca ne oborila! — Ova kletva ima dva značenja: kad je kaže unuka babi koju voli, — ona izražava želju da joj baba živi do krajnjih mogućnosti; a kad je kaže snaha svekrvi koju

dva značenja: kad je kaže unuka babi koju voli, — ona izražava želju da joj baba živi do krajnjih mogućnosti; a kad je kaže snaha svekrvi koju mrzi, onda izražava želju da se svekrva što više namuči u starosti.

Možeš mi vjerovati: rijetko istinu govorim, a još rjeđe lažem. Na čunu katana. — (Kad se za koga hoće da kaže da je rđav vojnik).

Na čunu katana. — (Kad se za koga hoće da kaže da je rđav vojnik). Nije bio doma, kad su mu krojili (kaže se u šali, kad na koga vide kakvu haljinu — preusku i kratku ili predugačku).

Polako da ne pocepaš kapu (kaže se u podsmehu lenštini). Pravoga, bože! (Rekne se u šali kad grmi, jer se misli da su svi ljudi grešni, i da bog

Ržu mu novci po kesi (kad se kao s podsmehom hoće za koga da kaže da nema novaca). Sadi kupus. — (Reče se u podsmjehu onome koji hramlje).

Sadi kupus. — (Reče se u podsmjehu onome koji hramlje). Svaka ovca svoje runo nosi — (kaže u šali debeo čovek za sebe). Svaka sila prokleta, a ta blagoslovena!

— (Kad se ko kudi, na primer, da ostane na ručku). Sto ćosa-sto groša, ćos-baša tri groša (kad ko u šali hoće da kaže da ćose, koje se drže za mudre i lukave ljude, nijesu ništa).

Ćor-Mijatu Srebrenicu daju, ćor se kreće, Srebrenici neće! (Kaže se kad ko ne vidi neki predmet koji mu u blizini stoji).

Kako ovaca ne držim, pasa ne čuvam. — Odgovori se kad ko pita za koga, a onaj koji se pita hoće da kaže da za onog niti zna niti se s onakima meša. Kao siromah u bogatoj varoši. — Odgovori se na pitanje: kako si?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Đavo odma zapita čoveka, kakva ga je sreća tu donijela, da ga izbavi; i šta je tražio u toj rupi; a kad mu čovek kaže, da mu je tu prije nekolika dana upala žena, i da je došao sad, da je izvadi: onda đavo poviče: „Šta pobratime, ako

i ruga im se; pođe i on tamo sa svojom | torbom, ali ga ne puštaju u nutra; onda on otide u kuću upravo carici, pa joj kaže, da je i on ljekar, i da ima travu, kojom je on do sad išćerao nekoliko đavola.

Kad to car kaže svome zetu, a zet se opomene, što mu je najposlije kazao pobratim na rastanku, pa ne smije da ide, nego se stane

Kad to odgovore onome caru, a on pošlje drugu knjigu, i kaže, da će dignuti vojsku i zametnuti krajinu, ako mu car ne pošlje svoga ljekara.

Kad ovom caru dođe takovi glas, onda kaže svom zetu, da drukčije biti ne može, nego da treba ići. Kad se carev zet vidi na nevolji, spremi se i otide.

i lijepe; nego otide nekakom starcu, da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku, ili udovicu, ili puštenicu; a starac mu kaže: „Sinko! ja ti na to ne umijem ništa kazati, nego idi premudrome (t.j.

“ Onda čovek otide k Solomunovu dvoru. Kad dođe pred dvor, pitaju ga sluge, šta će, a on im kaže, da ide premudrome.

“ Pa se onda uputi k Solomunu; a kad dođe k njemu, on stane lijepo sa svojim konjem, pa ga zapita, šta će, a čovek mu kaže sve redom šta je i kako je.

Kad dođe starcu, i vičući na njega i srdeći se kaže mu sve kako je prošao s premudrijem; onda mu starac reče: „E moj sinko!

tuda sad prođe jedan kmet s onoga svijeta, pa kaže za našega Muju, da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu; te sam mu ja

“ A Turčin: „Pa kud ode? kud ode?“ A kad mu žena kaže, da je otišao uz potok, onda on brže bolje skoči na gola konja, pa poćeraj uz potok!

“ — | A Ero mu kaže: „Eno ga vidiš, đe uteče uz brdo.“ Onda Turčin: „Drži mi more konja, drži mi konja.“ — Ero uzme konja, a Turčin uz brdo

Sveti Sava - SABRANA DELA

110, 10) jer veliki apostol Pavle kaže: „Što oko ne vide niti uho ču, niti iziđe čoveku na srce, to spremi Bog onima koji ga ljube.“ (І Kor.

Na svakom početku, na „Priđite, poklonimo se“, po tri metanija. I zatim, kada se okonča psalam i kaže „Aliluja“ po tri metanija.

bilo za vreme čitanja psaltira, bilo na časovima, bilo na polunoćnicama, na svakoj službi kada se služi kraj, gde se kaže „Bože, budi milosrdan prema nama i blagoslovi nas“ — po dvanaest metanija.

U subotu veče biva, kao što imamo običaj, agripnija. A ovo pevamo na agripijini: kada se kaže „Trisveto“ i „Pomiluj me, Bože“, i potom pojemo kanon agripnije. I potom se čita jedna glava tetrajevanđelja.

A u Gospodnje velike praznike treba da sačuvamo pojanje i noćno bdenje sećajući se reči koja kaže: „Bdite i molite se da ne padnete u napast, jer duh je bodar, a telo je nemoćno.“ (Mt. 26, 41; Mk.

Mi volimo njega, jer on najpre zavoli nas. Ako neko kaže: volim Boga, a brata svoga mrzi, laž je. Jer ko ne voli brata svoga koga vidi, kako može voleti Boga koga ne vidi?

(ІІ Kor. 3, 11) Takođe i muke ovoga sveta ništa nisu prema onima, jer od njih, kaže, dršće i sam sotona. (Jak. 2, 19) A znaj, ljubimče, da stradalnicima pripada čast i slava, a lenim i nepotrebnim po

Sve, pak, molitve govoriti uzdignutih ruku, kao što se kaže: „Uzdignute ruke vaše u svetinje i blagoslovite Gospoda“, (Ps.

133, 2) i kada se kaže: „Uzdizanje ruku mojih žrtva večernja“. (Ps. 140, 2) I još: „Na svakom mestu uzdizati prepodobne ruke bez gneva i

do čistog duševnog zdravlja i da se obučete u visokotvorenu smernost, koju imajući, vaistinu, bićete slični Bogu, koji kaže: „Naučite se od mene, jer sam krotak i smeran srcem“. (Mt.

Jer sedenja radi niko da ne kaže: trpim. Gospodu da bude ugodno, bratija da živi po Bogu i nikako da ne zavidi zbog sedišta, ugledajući se na svetovne

samo telesne oči, nego i duševne, koga zna sva bratija da je u vrlini i u pravdi i prepodobiju, koji ima odvažnosti da kaže: „Hodite, deco, i poslušajte me, i strahu Gospodnjem naučiću vas.“ (Ps.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

) MILE: Sjajan govor! Ama sve teza za tezom! Čujete kako čovek govori? CMILjA: Priča dvásata, a ne kaže šta oće! IKONIJA: Je l on to misli na divlju izgradnju?

IKONIJA: Kakav par? STAVRA: Lepo ti čovek kaže: par ekselans! IKONIJA: Vidi ti njih! JAGODA (Cmilji): Izvrše oni reorganizaciju, pretumbaciju, probace me u treću

A šta kad se razbolite, nikog svog! JAGODA: Nemam ni ovde nikoga, ionako! MILE: Jeste čuli šta kaže? Ima da nastupe promene, korenite, u sve pore života! STAVRA: Odžačari će dobuku bela, a bolničari crna odela!

A on! Ima dilemu pošto je organizovan, a moraće da bude kapitalista! Kaže da noću ne spava od dileme, puca mu glava od dileme, toliki je karakter!

IKONIJA (ulazeći): Voliki pljusak! Da oće da kaže nešto o divljoj izgradnji, da znam što slušam! MILE: Ne treba na to gledati tako usko!

Visoka, krupna, kosa crna ko zift. A Š ne može da kaže sasvim čisto, nego šuška. Kaže: šubara, šuma, šaša, šišti, šeboj, šuster, Šunjevarić.

Visoka, krupna, kosa crna ko zift. A Š ne može da kaže sasvim čisto, nego šuška. Kaže: šubara, šuma, šaša, šišti, šeboj, šuster, Šunjevarić. Kaže: Šabac, šunogla, šustikla, šibica, štof.

A Š ne može da kaže sasvim čisto, nego šuška. Kaže: šubara, šuma, šaša, šišti, šeboj, šuster, Šunjevarić. Kaže: Šabac, šunogla, šustikla, šibica, štof. IKONIJA: Vi to ko iz bukvara, Bože me prosti!

Volela je kafanu, zato je i tražim najviše po kafanama. Visoka, krupna, kosa crna ko zift. A kad treba da kaže Š, počne da šuška. Ne kaže: šaša, nego: šaša! I ne kaže: šišmiš, nego: šišmiš! Sigurni ste da nije svraćala?

Visoka, krupna, kosa crna ko zift. A kad treba da kaže Š, počne da šuška. Ne kaže: šaša, nego: šaša! I ne kaže: šišmiš, nego: šišmiš! Sigurni ste da nije svraćala?

Visoka, krupna, kosa crna ko zift. A kad treba da kaže Š, počne da šuška. Ne kaže: šaša, nego: šaša! I ne kaže: šišmiš, nego: šišmiš! Sigurni ste da nije svraćala? IKONIJA: Pobogu, čoveče, pa nisam blesava!

(Izlazi) GOSPAVA: Šta ti još nećeš ovde da nakotiš! IKONIJA: Dobro ti čovek i kaže, prvo pogledaj sebe! GOSPAVA: Ispod kredenca, iza ormana, iza šporeta, sve mišje rupe!

Stanković, Borisav - JOVČA

Ne može se više, sestro, mora, mora da se kaže... Ja tebi lepo govorih: Gledaj, gledaj dok bata Jovča nije došao, steži ga, ne daj mu da se toliko pronevaljali; ali

Jer ona tebe, čedo, tebe htela da sramoti, da za tebe kaže ono što ti, znam, uveren sam, ni u snu ne možeš«... (Tare čelo od znoja, straha, jeze.

Sakrije se i pazi da mu se što ne desi; ima zlih ludi. I kaže Stojmen: Ništa, samo stoji više kuće, ne mari što vetar i njega i konja zanosi da obori.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

” Niti je izostavio da ne kaže kako u pustinjam egipetskim i arapskim, gdi su se najpre sveci svetili, sad se Ni ime Hristovo ne spominje, nego turski

O, koliko smo neradivi u istraživanju istine! Zlato kad uzmemo u ruke, nije nam dosta da nam ko kaže da je zlato, no sami razmatramo ima li u sebi znake pravoga zlata: je li teško i savija li se kao čisto zlato.

meni je šuškalo katkad u uši, da meni moja muka neće zaludu ostati, no kad se posvetim, da ću činiti čudesa. Kaže mi jošte moj Toša da se nahodi u Fruškoj Gori jošt jedan pustinjik k kojemu izdaleka dolaze ljudi da im čini čudesa, i

nego koji je pravi put od Tamišvara k Sremu, gdi se Tisa prelazi, gdi li Dunav, i koji | je najbolji manastir u Sremu. Kaže mi sve, hvaleći mi svrh svega manastir Hopovo, da je drugi na zemlji raj. No, nigde nego u [H]opovo!

košuljama, mojim katihisisom i časlovcem i s| hlebom koji smo jošte s večera spremili, pak iziđe iz grada, počem mi kaže gdi će me čekati, a ja pođem u majstorov konak, da kažem sluškinji da mi dvojica nećemo biti taj dan s drugi momci pri

Nađemo jednog starog sveštenika gdi nešto u svojoj avliji teše. Pitamo ga kako bi[smo] mogli u Srem preći. Kaže nam da se mučno prelazi za veliko navodnjenije Tise i Dunava; žali što njegovi sinovi nisu doma, on bi nas činio

Da mi jedan psaltirić da vidi kako čitam. Bio je zadovoljan mojim čitanjem. Kaže mi da će on spavati, a da ja mogu hodati po manastiru i okolo kud mi drago, ili, ako [h]oću, mogu uzeti koju knjigu s

O crkovni predstatelji, nemojte sakrivati evangelsku istinu! Nek mi se dopusti jošt samo jedno da spomenem. Drugi put kaže da mu je sveti car Konstandin na poseštenije došao, pak, između drugi[h] razgovora, i ovo mu je rekao: „Pravda da sam

[H]oćemo li se, braćo, zaboga, jedanput osvestiti? To je stvar taka, da jedva je čovek na ispovedi kaže; a naš prolog, kao da se s nečim ponosi, kaže nasred crkve šta je njegov starac učinio.

To je stvar taka, da jedva je čovek na ispovedi kaže; a naš prolog, kao da se s nečim ponosi, kaže nasred crkve šta je njegov starac učinio. Kakav mu je to starac, sram ga bio!

Momče samo tri goda stariji od mene; da sam hoteo, mogao bi[h] i njega nagovoriti da ostane. Kaže mi da me moj baba Nikola pozdravlja, koji da nije bolestan i on bi došao bio, ne da me natrag vrati, nego samo da me

Moj dobri i razumni iguman, videći da moja budalaština sve to viša biva, kaže mi čisto da on toga više neće trpiti da pri njemu na[h]odeći se sam sebi ubica budem, no svaki dan u vreme urečeno da s

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

“ Drugo, Milušani, ljudi jako „privatljivi“ (kako se onamo kaže za lupeža) radije će „privatiti“ Jerkovićima odojče, negoli drugome kome ovcu jalovicu, e uvjereni da je meso od

Eto, mati mu priča kako je mudar, kako se privukâ da sluša šta Ličani govore, a neće da kaže da im je ukra iz kolâ dva pršuta i da su i’ zajedno pojili... — Lažeš! — reče Osinjača kroz plač.

— Dakle, ko je bija s Kenjom? Šta kaže? — zapita Bakonja, gledajući krivca preko ramena. — Bija mu je ćaća i Rore — veli knez.

Šta sam mogâ učiniti, za blaženu Divicu? — kuka jednako Čimavica. — Ma, bolan, ko tebe krivi? Ko kaže da si šta kriv? — tješi ga fra-Brne. Sad svi počeše tješiti đakona. — A zašta me onda bije? — pita đakon.

A da kakvi su oni koje bi čovika probrâ!... Skočiti iz bačve to je primnogo!... A Bukar kaže da njihov kovač može rukama slomiti konjsku potkovicu!... Pa zar nisu ti Bukovičani zmajevi? E, jesu brate!

— Nima, borme — reče Srdar smijući se. — Nima! A koliko še dinara troši ža špijuna, koja kaže: „Eto, Radeka tu, na!“ A ta išta špijuna Radeka kaže: „Eto pandura tu, biži!“ Je tako, moj gošpodin?...

— Nima! A koliko še dinara troši ža špijuna, koja kaže: „Eto, Radeka tu, na!“ A ta išta špijuna Radeka kaže: „Eto pandura tu, biži!“ Je tako, moj gošpodin?... Ja vama kaža: Dalmacija ima pedešet iljad ajduk!...

Bješe li to koji mlađi, koji je naročito došao da primi njeko uputstvo, Brne mu, u najkraće, kaže što ima, iza vrata. Ponjekad je to činio bez ikakva očita uzroka, tj. ne bježeći ni od koga.

“ Vidiš da su to lipe riči! Pa onda još kaže: „Ne pij vina puno; malo večeraj; ustani poslin ića; ne spavaj poslin podne...

Proklet čovik koji viruje čoviku, kâ što je jopet rekâ Job. Teško onomu, koji dobra čini, kâ šta kaže puk. Dakle, do toga se došlo da vas manastir uzbuniš, ako te ja pokaram!? Dakle, tako mi odvraćaš za moja dobročinstva!

Žalokanj ti sam šta nisam poslušâ Baricu! Ona me odma slala, prije nego je Jurić dâ zlato! „Ajde, kaže, odma k Ivi. Red je da Ive zna prije nego se zlato primi.

Svi zagrajaše. Duvalo i Blitvar stadoše uz Vrtirepa, „koji najposli ima dirita da kaže šta misli“. — Neka sluša do kraja! pa neka onda govori! — reče Tetka. — Neću da slušam do kraja!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Sunce je opet tu. Odnekud mislimo: leto. To znači: život! Opet smo nagi kraj vode. Ali stojimo dugo, a niko da kaže — dosta I uđe u vodu. (Gledali smo je, u mantilu, sa mosta!) Pokraj nas: grana s načetim lišćem nekud ode.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Više nikada nije smeo da svrati na konak u tu mehanu. Šta li je imala da mu kaže? Ona je nešto znala, mislio je često dok je lomio zelene simite što su se pušili belim, ljutim dimom.

Mora da je izgubio na svinjama. Dešavalo se i ranije da izgubi, trgovina je to, a Švabe su vešte. Htede nešto da mu kaže, da ga uteši, ali se uzdrža gledajući ga nepomičnog i nemog. A.

Htede nešto da mu kaže, da ga uteši, ali se uzdrža gledajući ga nepomičnog i nemog. A. ne bi smela ni da mu kaže: žena govori samo kad je muž pita i kad su u krevetu. Ruke joj opušteno, lako lupiše o crnu dasku.

— Živ sam!... Mnogo ti krivo?... Crkni! To joj on kaže? On, koga toliko godina... Nikad se nije vratio s puta, svejedno u koje doba noći i po kakvom nevremenu, a da ga ona

reč i ne može da joj priđe bliže proboden njenim nesavitljivim pogledom, ne može ni rukama da zamahne, a mora nešto da kaže, pa promuca; — Rakije!

Otkako se vratio iz Pariza, treća je godina, nije dolazio kući. — Konji su upregnuti — kaže Nikola, protnuvši glavu kroz odškrinuta vrata. — Sanke su spremne!

Drukčiji je njemu ovaj, svake godine isti dan. Mogao je bar pare da zatraži. — Konji će pokidati amove! — kaže Nikola, ponovo promolivši glavu kroz odškrinuta vrata. — Može depeša sad da stigne — reče ne gledajući ga.

Otvori vrata, pa duboko i naglašeno strogo izgovori: — Dobro veče, oče! Oče!... Nisam ti više babo... Stidi se da kaže — babo. A pre sat došao. Hoćeš na kolenima da ti dođem? — Bog ti pomogao, Vukašine.

Vukašin među prstima okreće cigaru i zagleda je. Sigurno su čuli. Svi se čudno drže. Kako da im objasni? Šta da mu kaže? Očeve oči oseća na sebi. On to ne može da razume. Neće. Aja moram... Kida vlažan kraj cigarete.

Sada iz službe otpuštaju jadne učiteljčiće, a što da ne otpuste mog sina? Pa zašto mi odmah nisi rekao? htede da kaže, kajući se za ljutnju prema Vukašinu, ali u njegovim očima kao da nešto drugo vidi. — A ako ja neću? — reče.

Da, prvo to... — ne sme da ćuti, jer otac izgleda tako kao da će da se tuče, htede da ustane i da kaže da nije zbog toga došao, ali ga Aćim preteče: — Kaži, jesi li to odlučio ili me pitaš pa da odlučiš? — Odlučio.

I ja... kamen, suv, ništa... Ona miče usnama, ne, one to same čine, ona ne može ništa da kaže od vike, od mirisa vina iz nečega razbijenog, škrbavog. — Sve ću Vukašinu da dam, sve! Tebi u inat.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Tim vezom ona je iščezlom mladiću govorila sve što rečima nije mogla da kaže. Blistala su na svili jezera kakva mladić i devojka zajedno nikada nisu videli; crvenio se krov kuće u koju nikada

Šta da se o oblacima kaže? Ličili su na leptire, i brzo nestajali. Pridržavajući se za zidove, devojčica pokuša da načini nekoliko koraka, bez

Ah, koješta! Gde u njen tesni kavez da stanu pas i mačka? Jedva sunčeva zraka ponekad zaluta, zaigra po zidu, kaže: — Ulovi me, ulovi! — pa ode. Devojčica napregnuto oslušnu. Iz dvorišta su dopirali dečji glasovi.

»Mora da mi se pričinilo?« pomisli, odlučivši da majci i dečaku o ovome ništa ne kaže da joj se ne bi smejali. »Koji još vrabac govori?« — rekli bi joj. »Baš koješta!

Punim grudima udahnu devojčica ledeni vazduh, rešena da o Tataginoj deci nikome ne kaže ni reči, ali čim uđe u svoju kuću, iz usta joj samo izlete: — Videla sam Tataginu decu! — Koga si videla?

Ko je? Otkuda je? Kako se zove? Pljuštala su pitanja, ali dečak je tvrdo ćutao. Šta i da im kaže? Nakon smrti roditelja susedi su ga doveli i ostavili na pločniku, rekavši: — Prosi, i ne vraćaj se u selo!

— Jeste li videli Srebrnu ružu? — pitao je i vetrove i ptice, i lude i oblake, bez uspeha. Niko nije znao ništa da kaže o njoj. Ali on nije prestaj ao da pita i da hoda.

A ako bi i počeo da priča, već nakon prvih reči imao je želju da kaže: video sam Zlatnu krabu... S lažima je bilo još gore.

Što se jesen primicala zimi, sve teže je ustajao iz kreveta. Ali kome to da kaže? A onda je došla ona jesenja, mrazna noć u kojoj su ga sve kosti bolele, a u srebrnoj, lelujavoj struji mesečine

« Niz obraz mu skliznu suza, on podiže ruku da je obriše, kad kraj samog uzglavlja ču nečiji tanušni glas: — Ko kaže da nema? Evo ti vode! Neko majušno, svetlo biće stajalo mu je kraj jastuka i nudilo čašu vode držeći je obema rukama.

— Ko kaže? — kao živa vatra planu car Peletin. Za kratko vreme i carevina Peletina bi ograđena još višim, još strmijim zidom.

Kako i ne bi? To se u carstvu smatralo isto tako otmenim kao upotreba slanog čaja i nošenje žutih cipela. — Šta sada kaže Ferfelin? — poruči Peletin suparniku po svom najumnijem dvoraninu. Ali moćni Ferfelin reče samo »hm, hm!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

zatim se, verovatno, opomene svog iskustva sa drugim jednim Obrenovićem, unukom ovoga Gospodara, odmahne rukom, možda kaže a možda i ne kaže nešto kao „Koji ti ono beše“, vetar biva sve jači i Gospodar Jevrem, odjednom osmehnut nad malim

opomene svog iskustva sa drugim jednim Obrenovićem, unukom ovoga Gospodara, odmahne rukom, možda kaže a možda i ne kaže nešto kao „Koji ti ono beše“, vetar biva sve jači i Gospodar Jevrem, odjednom osmehnut nad malim nesporazumom

i odmerava im spremnost za taj dan (izgleda da je, u svom iskustvu, već računao sa promenama u bio-ritmu), da kaže: „Kad vam se najviše žuri, usporite. Inače, greška je tu.

ne gleda ni u koga u obruču a svakome izgleda da gleda baš u njega (i toj se veštini naučio od pacolikog bankara), i kaže da dečaka valja brzo odneti, možda mu ima spasa; nizami će s njima, u srpsku policiju i pred srpski sud, a srpski žitelji

Gotovo u isti mah, kaže nizamima, na turskom, da se ne opiru. Sima terdžuman vidi, i ne prvi put, reči kako deluju, svoje reči kako deluju:

Zatim probudi Petra i kaže mu da je vreme smeni. Iz gleda tako umoran i, u rasanjenim Petrovim očima, tako sparušen, bez snage, da Petar skače,

Onda Petar vidi kako se sa Stojana svlači ona skrama umora i kako ga već gleda neko nalik na vuka; i Stojan kaže, blago, da je našao ćup sa zlatnicima i hteo da ih podeli sa njim, Petrom, ali da sad vidi da nema s kim da deli

Za prvi nauk bio je spreman tek mnogo posle bolesti u kojoj je izgubio vid. Koliko posle ne bi umeo da kaže jer više nije bilo one razlike između dana i noći po kojoj se vreme obično računa: puzao je, sam, kroz crni lagum bez

Kome da ga kaže. Nije mogao čak ni Stojanu Čupiću, Zmaju od Noćaja, ni Luki Lazareviću, iako su ga voleli. Slutio je da ga ipak ne bi

Zbog Vuka? Bilo je jedno vreme kada se nadao da će njemu moći da kaže bar nešto od onog što mu se otkrilo. Stigla je 1815. godina i mladi Vuk je došao da čuje ostarelog Višnjića.

Ali, dani su prolazili a Vuk nije pitao. S vremena na vreme učinilo bi mu se da slepi pevač želi nešto da mu kaže i da, možda, očekuje da ga on, Vuk, nešto pita.

Vučić je govorio o Milošu a ćutao o sebi. dugo ga je poznavala i dobro upoznala: nekada bi mu verovala sve što kaže; sad mu nije verovala ni polovinu.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Tako je plakala ona vas dan i svu noć gorko, Vrteći vreteno tanko. Ona je molila Boga Da joj bar mesto kaže na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga.

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo; Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže. Nađu ga u samom raju.

A u toj svirci drkte bol i čežnja, Zanos pun strasti i ljubavi seta; Kao da kaže: „Ta zar nismo mladi? Pustimo ljubav slobodno nek' cveta. „Koleginice! ljupka, mlada ženo!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

“ Povede me malo ponaprijed. „Gledaj - kaže - na lijevu stranu, te šar vidi onaj pogolemi te pružaje crnokrake luče.

„Sini - kaže - ognjem stvoritelja! Ti si iskra za nebo stvorena, besmertnijem Bogom pomazana. Šta te k ljudskoj vuče kolijevci, đe

“ „Vidiš - kaže - one legione te su blizu gore trononosne, po ravnini što su na gomile do bregovah r'jeke besmrtija?

„Ah, čestiti stvoritelja sine, čudesnoga ovoga viđenja!“ „Svaki večer - hranitelj mi kaže nove, divne, besmrtne ideje u našu se sferu svijetljaju, i dan svaki neba sveštenoga nas čestita novim naslađenjem,

“ „Dva vojvode sv'jetlijeh polkovah! Ja sam - kaže - sam po sebe bio, bit po sebe već ništa ne može, jer je protiv zakona prirode, koja pečat moj na lice nosi.

“ „Neću - kaže - dva vjerni vojvode, zavjet sveti vječno narušiti; što sam jednom vjenča besmrtijem smrtnu kosu ispitati neće!

Svemogući u opštemu skupu nakazanje Adamovo javlja: „Šar ću jedan - kaže - postaviti nedaleko od mračnoga ada rad vremenog teškog zatočenja Adamova i njegova lika; šar će ovaj bit sastavljen

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Evo što on o tome kaže. „Razgovori tih dvaju prirodnjaka bili su, verovatno, dosta zanimljivi da bi zaslužili saopštenje.

Ali ostavi ovaj ćup koji dan na suncu, voda će iz njega nestati, ispariti, kako se to kaže, a u ćupu ćeš naći so u istoj onoj količini u kojoj sam je u ćup sasuo. O tome sam se uverio pomoću kantara.

Ali kako je on čuo da mi svojim očima ne verujemo, osmelio se da nam kaže; što hoće“. „Hm, čuo sam da živi u neprijateljstvu sa Dioklom“.

„A gde nađoste kupaca za svoje knjige?“ „Svugde! - Knjige dolaze sada, kako se to kaže, u modu i postaju trgovačka roba.

“ „A tek trgovina sa alhemičkim, hermetičkim i kabalističkim knjigama - to je pravi berićet. Kupiš li ovu knjigu, kaže moj čovek kupcu, zlato ćeš da praviš. - I ljudi se otimaju za te knjige i plaćaju ih suvim zlatom“.

Godine 1616 stavljeno je Kopernikovo delu u spisak osuđenih, pa se u tom rešenju, opozvanom tek godine 1822, kaže ovo: „Sveta Kongregacija saznala je da se jeretička, Svetom Pismu protivurečna nauka Pitagorejaca o kretanju nebeskih

„Tako kaže?“ „Guldin beše veoma strog prema svojim savremenicima, a neke od njih je, šta više, optužio da su objavljivali kao svoje

Odgovoriše joj da Isak sedi po vas dan u svojoj zamračenoj i zabravljenoj sobi, a nikom neće da kaže zbog čega. Njutn je snopić sunčane svetlosti koji je prodirao u njegovu sobu propustio i kroz svoju prizmu i uhvatio ga

Njutn je zato smeo da kaže: „Tek sa ovim svojim pronalaskom mogu se bez zazora pojaviti u krugu slavnog Kraljevskog udruženja“.

„Dah novog vremena veje kroz njega!“ Lavoazije me pogleda svojim blagim očima i želi, to vidim, da mi nešto lepo kaže, no u tom trenutku pojavi se među nama lepa jedna plavuša.

se uvek završavaju komplimentima, teče razgovor dalje dok me Laplas ne zapita o mojim naučnim radovima koji mu, kako kaže, nisu poznati, verovatno, zbog toga što je nedovoljno upućen u nemačku naučnu literaturu. „Bože moj!

Ona razmišlja i bori se sa samom sobom šta da mi odgovori. Da li da mi kaže pravu istinu ili da je zataji. Zato se požurih da je, zagolicavši njenu žensku sujetu, navedem na tanak led, pa joj

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Žena je; to sam primetio, nekoliko puta otvorila usta kao da je htela nešto da kaže. Ali ja nisam siguran: da li je odista imala nameru da nešto progovori ili joj se zevalo.

Zatim da verujem, kao on, da su saveznički političari genijalni. I kad Bonar Lo kaže: „Mi moramo pokazati da ovaj rat nije vođen uzalud, sasvim uzalud, što bi stvarno bilo kad se mi ne bismo osigurali da

On je ćutao i pušio duboko ozbiljan, blag i lep. A kad ga, potom, upitah o snajki, on brzo odgovori: — Ona je, kaže, dobro... neredovno dobija novac, oskudeva, piše sa puno prekora. A ja, šta mogu? Šaljem, otkidam od usta...

On je još nešto hteo da kaže kad Nikola dreknu: — Tačka, klevetniče! Cigani ustuknuše prestravljeni, polupijani ljudi pogledaše u Nikolu, a čičica

Gospoda su tu. Raspravićemo ovo poznatim putem. Sav uzrujan Nikola zausti da nešto kaže, ali u tom trenutku na vrata stupi krezubi student sa svojim stvarima i svojim podsmevačkim izrazom.

Samo sam osećao: kao da se kupam u nečemu što je mirisalo na mrve; duvan i čaršav umočen u vino, I čuo kako neko kaže: „Neka ga, dok se odmori.“ A kad mi neka tečnost uđe u rukav neko je opet kazao: „Pustite mu ruku, nek' iscuri.

I svi se slatko smeju. — Ko to kaže? — interesuje se komandir čete pa se ljuti: — Slepci! Kad nešto ne znate onda šta drobite?

— Ama oni jesu pametni ljudi. Samo znaš kako je, đavolja je to vera, podvaliće. Sekula se napinje da nešto kaže. — Ćuti ti, Sekula, ne razumeš se ti, brate, u svačemu. — ... Đogate, a... a...

To su a... a... a tr... tr... tr... trtovi k'o i mi. Da nisam mutav i ja bi' bio general. — Pa jes' pravo kaže čovek: da nije mutav, i da mu je ćaća Krsmanović, i on bi bio ministar ili general.

Mi smo ispisnici, služili smo sve ratove u jednoj četi. Posle nas kombovaše u ovaj puk. — Šta? Ko to? Šta kaže taj? — raspituje komandant s konja. — 'Nako, gos' majore, džakamo o Sekuli. — Pa šta džakate? Ded' šta džakate?

— raspituje komandant s konja. — 'Nako, gos' majore, džakamo o Sekuli. — Pa šta džakate? Ded' šta džakate? — Kaže ovaj Rudničanin poznavao ga, veli, bio je dobar čovek. — Ko je taj što kaže? Aha! Taj će proći kao i on.

— Pa šta džakate? Ded' šta džakate? — Kaže ovaj Rudničanin poznavao ga, veli, bio je dobar čovek. — Ko je taj što kaže? Aha! Taj će proći kao i on. Dobar pljačkaš, je l' zvrndove?... A vi, vojnici, videli ste dobro kako prolaze nevaljalci.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Kratko rečeno, bio je to jedan od onih ljudi o kojima se kod nas ne kaže „pokojni“ , nego „jadni”: „jadni Frano“ , „jadni naš Frano”. Takvi ljudi nije red da imaju djece.

Shvatio sam: ono o sviranju rečeno je samo zato da se, kao usput, kaže ono „kad ozdravite”. A ono „kad ozdravite” uključuje u sebi prećutnu tvrdnju, ljubaznu a savršeno bezobveznu: „Ozdravit

Nedjeljno popodne je potencirana nedjelja. Moglo bi se reći „zrela nedjelja”, onako kao što se kaže „zrelo ljeto”. A u takva nedjeljna popodneva sunčana tišina zna postati nepodnosiva. Odavna je znam!

Svanuo je i dan, proteklo je i jutro, a još se niko nije rješavao da majci kaže istinu. Svi su se izmicali toj neprijatnosti, skrivali se za raznim izlikama.

XXV Moja bolničarka lijepih ruku donijela mi je nekoliko knjiga da prekratim vrijeme. Kaže mi da se ona ranija neće vratiti — potpuno su je zaokupile kućne neprilike i istjerivanje naslijedstva.

” Zvučat će kao da kaže: „dužnost me zove.” I znam pouzdano, divit ćy joj se i zbog toga... Uskoro zatim, samih nekoliko nedjelja poslije

ni neizravnost puta kojim nam se tuđa volja nameće: da li nas je neko formalno prisilio da kažemo „crno” kad on kaže „crno” ili je to postigao govoreći naumice „bijelo” da bismo mi rekli „crno” — samo je tehnički modalitet, puki

— Pa... u mojim mislima postoji. Postoji kao jedan „sadržaj moje svijesti”, kako se ono kaže. — Eto, dozvoli da bar tako postoji i moj bog. — Znači, svak ima svoga Bućka — nasmijem se bezazleno.

I zato, kad neko kaže da je ustrajan u svome vjerovanju, to stvarno znači samo da je ustrajan u svojoj odluci da će vjerovati, ili, u

Ali nije bilo to. Doznao sam jutros od moje bolničarke. Rekla mi je povjerljivo, onako kao što se kaže samo razumnijim i ozbiljnijim pacijentima, pacijentima koji imaju smisla za dostojanstvo svog položaja.

Ali tako spretno, tako neprimjetno, da se čovjek ne bi ni sjetio ako mu sutradan neko ne kaže. Pitam se: zar dakle zbilja po bolnicama, pa i po bolje uređenim, bolesnici umiru u sobama u kojima boluju?

tête-à-tête sa smrću „umjetnički preobrazi”, da ga „transponira”, da ga u nešto „projicira”, i kako li se sve to kaže. I u mašti će mu se eventualno začeti zamisao, recimo, jednog scenarija za balet.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

I taman Đurica planu i htede nešto krupno da kaže, a popa progovori: — E sad ja hoću da Đurica nosi crkvenu medenicu.

— Slave ti, šta kaže, kakav izgleda? — upade joj Stanka u reč. — Bog s tobom, zar ne ču da mora umreti onaj koji ga pogleda.

»Propao!... propao!... robija... okovi... Sad odmah okovi... jer on reče »opasna krađa«, a Vujo kaže da za to okivaju pre suda.... Gvožđe na nogama!...« — pomisli Đurica, i samo mu srce zadrhta od te pomisli.

iza te oštrine ne mogaše sakriti i ona obična radoznalost, sa kojom prvi put posmatramo svakoga čoveka, za koga nam se kaže da je zlikovac. — Šta si ti, more, počinio tamo u Trbušnici? — progovori kapetan, čim Đurica stade. »Hvala Bogu!

I dosada je drugi za njega mislio, najpre otac mu, pa posle Vujo, a on je umeo samo izvršiti ono što mu se kaže. I ovu poharu izvršio je po planu i nagovoru Vujovu, ali nije ni sanjao da će ovakve posledice nastupiti.

O, teško li je to!... I baš se mora, baš nema drugog izlaza, do u goru? Nema, jamačno nema. — Kad to kaže ča-Vujo, onda mora biti tako ; on je, jamačno, dobro promislio.

Bravos, Marko! — povikaše radoznali gledaoci. — Ja hoću, eto, al’ on neće za opkladu. — Što da neću, ko to kaže ? — oduševi se terzija. — Eto, de za kavu!

— Pa zar u sto klipova tovar žita!... — viknu Đurica. — More nije, vi’š, Pero ti kaže: samo da ga zaplašimo... Znaš, brate, nije ni meni lako gledati, da mi propada toliki mal.

— Kazaše ljudi što dođoše iz opštine. Vele da si vezao kmeta, pa ga posle pustio; je l’ istina? — Ko to kaže? — Grujica... malo pre dođe ozgo. — More laže. A jesam ga ’nako rezilio i drugo koješta...

Đurica vi je harambaša, ali dok se on malo ne izvešti — slušaćete Radovana. Ko na to ne pristaje, nek mi kaže sad; jer kad iziđete odavde, ne može se više vrdati. Svi ćutahu, očekujući dalje zapovesti.

Čim svane, nađi se sa Radisavom; a ja ću zorom doći u varoš. Kovač zastade; vidi se da bi još nešto hteo da kaže, ali mu nezgodno da počne. — Hajde sad, požuri! — reče mu Vujo i pođe da zatvori prozor. — A ima li što para?

— Ja mu, vala, kazah sve lepo, a on izvadi jednu hartiju, punu duvana, pa kaže: »Na, ponesi Jovu«. — Pa, uze li? — Uzeh, ja što ću! — A ti, đavole, ne pričaš kako je onomad s tobom ašikovao?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

3atim ih uzme od njih, i kaže im da idu svi troje tamo na jedan breg, „pa kad ja mahnem rukom na vas, a vi onda potrčite, i koji prvi dođe do mene —

— kaže mu Petar. Starac mu odgovori: — Bog ti dobro dao, sinko! A otkud ti ovamo dođe! Petar mu reče: — Bežim od pomora, j

Starac mu onda kaže: — Jeste, ima i takova zemlja, samo tamo ne može niko otići. Petar sad zapita starca: — Pa gde je ta zemlja?

Ona dođe gore, a soldat je opet ustavi, pa je upita kuda će. Ona reče da ide pitati šta će sad, a soldat joj kaže: — Ja idem, — pa otide, a bog ga pita: — Što si došao? On reče: — Evo smrt pita šta će sad raditi.

Ali joj soldat opet ne dade, nego otide sam, pa kaže: — Evo je došla opet smrt, pa pita šta će sad raditi. Bog reče: — Neka sad mori stare ljude.

A bog reče: — Najprije djecu, pa onda sredovječni svijet, a najposle stare ljude. Smrt kaže: — Nijesam ja, gospode, nikoga morila, van kopala kamen. — Kakav kamen? pita je bog.

a kad sam sve raskopala, dođem opet da te pitam, ali mi on opet ne dade k tebi, nego otide on, pa kad je izišao, kaže mi da si ti rekao da sav onaj kamen sanesem na ravnicu na jednu hrpu.

pa opet devet godina nosi, a kad sam sanijela sav, pođem k tebi, ali mi on opet ne dade nego uđe on, a kad iziđe, kaže mi da si ti rekao da onaj sav kamen nasitno stučem, te ja otidem, pa opet devet godina udride, evo sve dosad, pa vidiš

A kad to sveti Petar čuje, otide nazad pa kaže bogu šta je stari rekao, a bog mu reče: — A ti hajde pa ih išti za sebe, neka ih tebi proda kad ne da meni, jer su

Kad to čuje sveti Petar, otide pa kaže gospodu, a bog reče: — Pa neka mu još i to bude. Kad paše još trista godina, dođe sveti Petar pa reče: — Starče,

U tome dođu u dvor k ocu, i otac plačući zapita zmiju: — Zaboga, sinko, gde si? A ona mu kaže sve po redu kako je bio opkolio požar i kako je čoban izbavio.

Čoban, kad je čuo to, otide svome gospodaru te mu kaže, a gospodar dotera kola, pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kući.

Petković, Vladislav Dis - PESME

i ja vidim tad: Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled što me gleda kao iz cveća, Što me gleda, što mi kaže da me oseća, Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

kruži Nad njom mrtvom tako kao uzdah groba: Možda na taj način za umrlom tuži, Il' tu zato stoji da nejasno, tavno, Kaže šta je bilo nekada i davno. 1910.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ovo je pravi čas da se o ovoj temi nešto kaže. U toku poslednjih deset godina veliki broj ljudi je drsko tvrdio da je uspeo da eliminiše tu smetnju.

se da je važnost toga sada shvaćena, ako mogu da sudim na osnovu neočekivanih vesti u štampi o ostvarenjima za koja se kaže da su izuzetna, ali ni po čemu nisu nikakva novost.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ko vidi taj i veruje; neka govori onaj koji ima šta da kaže. Mihajlo Pupin I ŠTA SAM DONEO AMERICI Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u

nema srpskog dečaka koji nije čuo za onu divnu rusku pesmu koju je napisao veliki ruski pesnik Ljermontov, u kojoj se kaže: ”Izašla sam dole na drum sama, Kroz maglu se blista kameni put, Noć je tiha, priroda Boga hvali, A zvezda sa zvezdom

Njegovo objašnjenje bilo je u skladu sa srpskim pesničkim izrazom koji kaže: ”Moje srce treperi kao milozvučna struna na gudalu guslara.

Ostao sam i privukao stolicu bliže vatri u očekivanju da me neko pozove i kaže šta da radim. Onda su došle dve žene i raspremile sto za ručavanje. Govorile su engleski i nisu obraćale pažnju na mene.

ložionice na do Longfeloa, jednog od najvećih američkih pesnika, veliki je skok - salto mortale kako se to u cirkusu kaže - dodade on pa se uozbilji i zamišljeno nastavi: - Zaista je čudo šta sve mogu da učine ženske oči!

koji su davno umrli, u njenim očima zaigrala je neka svetlost koja mi je stavila do znanja da ima nešto da mi posebno kaže.

” Neobično je bilo da tako skroman čovek kaže jednu takvu stvar. Ali kada je ta rasprava pročitana iste godine u Kraljevskom društvu bila je, kako su mnogi mislili,

Ako im se nisu sviđale njegove čuvene turske cigarete, nije se ustručavao da im kaže da idu u drugu prodavnicu. Ali, po njegovim rečima, posao mu je dobro išao jer ove nemačke aristokrate nikad nije

vrši električna mašina sav je utrošen na razređivanje i zgušnjavanje linija sila u prostoru oko sfera ili, kako se to kaže, na elektrifikaciju toga prostora.

Kada se tako nešto ostvari, kaže se da je kretanje krakova u rezonansi sa pobudnom silom. Svaka elastična struktura ima svoju sopstvenu frekvenciju

Ko vidi taj i veruje; neka govori onaj koji ima vere, pod uslovom da ima šta da kaže. Građanin Sjedinjenih Država koji je rođen u drugoj zemlji, ima mnogo prilika da hvali vrline ove zemlje, kada već

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ali brat mu neće ni da ih čuje. Kaže: „Osman mi zasigurno naredio da duhan ni od koga ne pridmam, i eto već ga od nekoliko dana ne kupujem”.

Najposlije im lijepo kaže: —Zvaću vas opet, pa ćemo bolje razvidjeti, — i predaje ih tamničaru. Sud povede istragu, a u tome prođe dugo vremena.

— Ostani, Lazo! — zamoli ga djevojka. A kad ga Spasoje ugleda da hoće da iziđe, kaže mu: —Ne idi, imam da ti nešto povjerim... .

Pa se onda obrati dum—Andriji i kaže mu: —Kupiću kandioce i davaću ulje, neka žižak svake nedjelje gori pred svečevim kipom!

— Prisjelo ti, a! — kaže svaki put kad oćuti da je u dnu riba zagucala. Međutim, sunce se primiče k njemu sve bliže i bliže; već je dohvatilo

Čekaše dugo dok je sluga donio ključ od župnika, a veli im: — Jedva mi ga fra—Jure dade. Ljuti se. Kaže da nemate prava na vodu nego samo u nedelju, kad k misi dođete... Ovako, veli, ne bi je zaleglo ni do po leta...

Kod prve ispovedi beše odlučio da sve kaže svome ispovedniku; nije mogao ni da pomisli da bi mogao što da prećuti, ali, našavši se oči u oči sa njim pred

Htede da joj nešto utešna kaže, ali nikako da nađe reči, pa u zanosu priđe k njoj i utisne joj u ruku sav novac, svu svoju prištedu.

—Čega te stid? .. . Čemu si isilazio?...Imao si kod kuće svoj ručak, a znaš kako se kod nas kaže: ko ima ručak, lako mu je za večeru!... ...Zidovi nove crkve naočigled dižu se.

Htede da joj se javi, ali se seti da joj nema šta da kaže. Diže se i gleda za njom. Žena se okrete i sačeka onoga mladoga čoveka sa volovima. On joj nešto kaza. Žena požuri.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

odvaja poeziju od osećanja i naglasak prenosi na stvaranje, pa u odgovoru na anketu Žila Urea o književnoj evoluciji kaže: „Pošto se poezija sastoji u stvaranju, treba uzeti u ljudskoj duši stanja, svetlosti tako apsolutne čistote da one,

Aleksandar Blok pak, u svome poznatom govoru o pesnikovome pozvanju, prvo kaže. „Pesnik je sin harmonije“, a onda odmah dodaje: „njemu je dato da igra neku ulogu u svetskoj kulturi“.

Stoga je u pravu Jovan Hristić kad u predgovoru izabranim delima Dušana Matića u ediciji Sto knjiga srpske književnosti kaže: u Matićevoj poeziji, jezik nas dovodi do saznanja ne samo svojom izjavom, nego i – da upotrebim modernu reč – čitavom

Kad se duša otrže od tjela, Pred njim prha zlaćena pčelica Da joj kaže pute u nebesa, U naselje raja božijega. Samo poređenje trmke i crkve Laza Kostić zasebno izdvaja, da bi ga ovako

da bi ga ovako prokomentarisao: „Sretna, veoma zgodna poredba između košnjice – trmke – i crkve, kao da se sama kaže, kao da si je čuo iz narodnih usta, tako je slično rečena, pa ipak tako duboko zamišljena“.

i metohijske – lirike iznosi se upečatljiva slika one magle za koju nevesta, pri prstenovanju, s primetnom jezom kaže da joj je pala na glavu.

Radost u kuće kosovskih Srba dolazi – kako se to kaže u pesmama o nevesti – kao malo sunca pod maramama: Oj ubava, ubava devojko!

Stoga nije sasvim precizno kad se kaže da je Slobodan Jovanović pisao „beogradskim stilom“, on je zapravo pisao izvanrednim naučnim stilom koji se, kao i

Za srpski romantizam obično se, i s pravom kaže da je netipičan. Ali bi se to moglo uzeti i kao teorijski eufemizam, čim se malo dublje zađe u analizu jezika, stiha,

Dok u pogovoru opisuje Vukovo neumorno prikupljanje pesama, on između ostalog kaže: „Da nijedan trenutak nije propuštao, pokazuje naročito sačuvana karta za diližansu od Beča do Zemuna, iz 1820.

21 Pravo iznenađenje dolazi tek na kraju Đurićeve antologije, gde se u objašnjenju drugog dela pesme kaže „Suncem glavu povezala, mesecom se opasala, a zvezdama nakitila (valjda se misli da su na marami, pojasu i odelu šare u

nebeske, vasione slike snižavaju, spuštaju do same granice pristojnosti tri vojvode zagledane u pastiricu: jedan kaže „Volij bih je raspučati“; drugi kaže „Volij bih je raspasati“; treći ide najdalje kad kaže „Volij bih je obljubiti.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

SAVKA: Teško je, bome, danas. ŽIVKA: Ti još ne dobi kafu? E što je bezobrazna, po tri puta čovek da joj kaže. (Odlazi zadnjim vratima.) Anka, šta je s kafom? ANKIN GLAS (spolja): Evo! ŽIVKA: Eto, i to se zove mlađe!

) Nesrečniće jedan, bitango! (Anki.) Donesi vodu da se ispere. (Anka odlazi.) Još kaže nije se tukô! RAKA (uporno): Nisam! ŽIVKA: Nego šta si? RAKA: Pravili smo demonstracije.

ČEDA: Bila je, šta nije bila! Devojka se deset minuta unutra domunđavala, pa tek onda izlazi i kaže nam da rocpođa nije kod kuĆe. ŽIVKA: Pa zar sam ja tome kriva?

ŽIVKA: Pa zar sam ja tome kriva? Pitala sam je preko kuma-Drage i ona kaže: neka dođe, kako da mi ne dođe gospa-Živkina ćerka; nisam je videla otkako se udala.

ŽIVKA: E, nemoj tako da kažeš. Znam, pričala mi je gospa Nata, kaže: kriza, a moj muž ministar, pa ništa, miran, ubio ga bog, kao da nije kriza, a ja, nesrećnica, zbunila se kao niko

Volim, kaže žena, da odležim jedno zapaljenje pluća nego jednu ministarsku krizu. DARA: Slušam vas vazdan, a i ne skidam šešir.

Mesto i ti da se raduješ, a ti još pitaš. Rako! Rako! ČEDA: Čemu da se radujem?... ŽIVKA: „Naši”! Jesi li čuo šta kaže čovek: „naši”! ČEDA: Ama koj' čovek? ŽIVKA: Pa ovaj... ČEDA: Pera pisar iz administrativnog odeljenja.

Za njega su „naši” svi koji obrazuju kabinet. On to, izvesno, svakome tako javlja. ŽIVKA: Ali kaže čovek: Stevanović otišao u Dvor. ČEDA: Pa? ŽIVKA: Pa to! Ti možeš da avanzuješ, a može i on... ČEDA: Ko?

) Uh, da mi je da se sad pretvorim u muvu pa da uletim u Dvor da svojim ušima čujem kako kralj kaže Simi: „Pozvao sam vas, gospodine Simo, da vam ponudim jedan portfelj u kabinetu!

” A onaj moj šmokljan – mesto da kaže: „Hvala, Vaše Veličanstvo!” – sigurno će početi da muca. Ubio ga bog sa suklatom, sigurna sam da će mucati.

DARA: Pa jest, samo kažu morao je da te uzme. ŽIVKA: To tebi valjda tvoj muž kaže. Bolje bi bilo kada bi on požurio da nam javi šta je novo. Ali, dabome, on se zavukao negde u kafanu. (Seti se.) Čekaj..

S tim da odužim dugove, a posle... ŽIVKA: Daro, kćeri, meni mrkne pred očima. Kaži tvome mužu neka kaže: da ili ne, inače ću ga gađati stolicom! DARA: Pa kaži, zaboga! ŽIVKA: Da ili ne? ČEDA: Da! ŽIVKA: Šta?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

se pažljivije pogleda, vidi se da je nagovešten i poseban odnos prema glavnoj junakinji: za ostale likove jednostavno se kaže da se „znalo i pričalo”, dok se za Sofku upotrebljava već pominjana a toliko jaka dopusna sintaksička fraza da se njome

a toliko jaka dopusna sintaksička fraza da se njome pre ističe duboka razlika nego što se dopušta jednakost, naime kaže se „pa čak i o njoj(!)”. A to je, naravno, stoga što se kasnije u tekstu i sama Sofka pojavljuje kao izvor znanja.

Prema tome, Dučić je u pravu kad kaže da je za njega najveći pisac „onaj koji piše najboljom sintaksom”, kao što je u pravu i B.

Konkretnije, i čisto logički gledano, nepravilnost je u distribuciji izraženoj zamenicama. Kaže se, naime, da se više znalo o njenim (Sofkinim) precima nego o njima, a među ovima poslednjim opet se nalazi ona (Sofka).

„Kao da pod nogama“, kaže autor, „ne oseća zemlju, odozgo nije zaklopljena kućnim krovom, dimnjakom,138 već kao da se sve to oko nje, zajedno s njom,

slučajno; svoju radoznalost pred njim zaodeva u nezainteresovanost; jedno ga pita, a htela bi da sazna nešto drugo; ne kaže šta želi, šta očekuje, ali se pojavljuje tačno na mestu i u času gde i kada on ta njena očekivanja treba da ispuni.

na kapiji sustiže pripovedača i ispituje ga da mu Mita možda nije poverio svoju bolest, jer: „- Ništa on neće da kaže. Samo tako ćuti. Pa moram, sinko, kao što vidiš, eto, drugoga . . . A nama on ništa neće da kaže.

Samo tako ćuti. Pa moram, sinko, kao što vidiš, eto, drugoga . . . A nama on ništa neće da kaže. Ni 'bolan sam', ni 'oh', ni 'ovde me boli', ni 'ovo mi se jede, palo mi na um, daj mi, majko. . .

dovesti u vezu s tajanstvenom bolešću i umiranjem (što i jeste povezivanje po načelu metonimije): „A šta bi i imao da mi kaže? I bez njega ja sam znao. Znao sam još i za oca mu, i za nju, mater mu”.

Agonalno stilizovan plač u XV glavi, grcanje Sofkino u hamamu, nije - izričito se kaže - „zbog toga što polazi za nedragog, niti što je drugog volela, jer nikog nije volela.

Jer nije Sofki data samo telesna lepota za koju se kaže da je „ona druga, istinska, viša, koja se ne rađa često, ne vene brzo.

Čak se i obedovanje opisuje tako da - kako se to jednom izričito kaže - „liči više kao na neki red, adet, a ne na jedenje, hranu.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

— To nek’ drugi kaže, koji to poznaje, A pesnik znade samo čovek šta je. Himne i blesak, Munje i tresak, Alemi, topazi, smaragdi,

Tako prođe pet-šest dana, žena zove ga Pa ga opet šalje ribi (dugotrpljivoj) Da joj kaže novu želju njenog gospodstva.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Stoji mi kao kost u grlu. SARA: A, mamzel, njojzi ćemo jednog lepog mladoženju naći od velike familije; un šapo, što kaže Francuz. FEMA: Zna vam ta šta je šapov, ili kapov; ona se drži svoga paorluka, što je od oca primila, kao pijan plota.

EVICA: Ona oće da je kod nje sve kao kod najveće gospode. Psuje me i grdi što radim, nego kaže da se nakitim, pa da sedim. MITAR: O, sluta jedna, a je l’ ona sedila dok ti je otac bio živ?

EVICA: Ja ne smem, ujo, u vašu kuću ulaziti. MITAR: Zašto? EVICA: Zapretila mi je strašno, zašto kaže da nema brata čizmara. MITAR: Šta, ta pokondirena tikva!

Lep je paun, i krasan, i s perjem se diči, ali bi se postidio da zna kako kriči, — kaže besmertni Dositej Obradovič. SARA: Dakle, ništa nema od svadbe? RUŽIČIĆ: Himen samo dva jednaka serca steže?

FEMA: Ja ću biti s njima per tu. SARA: Pravo, pravo! FEMA: Kako se kaže francuski druga? SARA: Ma shère. FEMA: Kad ij zapitam kako ste mi, ma šere, kako ste spavali, kad ćete u špancir, ko

Miljković, Branko - PESME

drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud je budim ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa uzalud je budim treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku.

Dok s mrtvog oca skidam nasleđeno lice Vatrom se zveri i zvezde pričeste. Čista reč koja kaže sebe manom Izbeže tvom biću, ali upozna zoru; Dovrši ti nebo u neiskazanom, Da ti ime čeznu ostrva u moru.

Dok se srce igra svojom prozirnošću Ugasla jasnost čeka ispaštanje. Čikaju svet za potiljkom. Čuj Šta zakasnela frula kaže svetu. Iz pepela oka izleće slavuj. Krilatost klisure odmeni sujetu.

njegova senka njegovo ime Toliko proslavljeno u vazduhu Toliko traženo u rečnicima Taj iskren miris nežna magla u glavi Kaže da je osećanje sveta u jeziku Al nepokretna reč brzo iscrpe svoj smisao A cvet ustupi svoj nežni koren zvezdi KRITIKA

s njima nikakve veze nema Jer u glavi postoji jedna jedina reč A pesma se piše samo zato Da ta reč ne bi morala da se kaže Tako reči jedna drugu uče Tako reči jedna drugu izmišljaju Tako reči jedna drugu na zlo navode I pesma je niz

si pravi naglasak umrle nežnosti Načini zoru od našeg umora Miris je vreme koje je posedovao cvet Al nereč kaže kasno je Necvet kaže noć je Neptica kaže plam je A je kaže nije Na to ptica opsuje Cvet kaže to je pakao Prava reč se

naglasak umrle nežnosti Načini zoru od našeg umora Miris je vreme koje je posedovao cvet Al nereč kaže kasno je Necvet kaže noć je Neptica kaže plam je A je kaže nije Na to ptica opsuje Cvet kaže to je pakao Prava reč se još rodila nije SUNCE

zoru od našeg umora Miris je vreme koje je posedovao cvet Al nereč kaže kasno je Necvet kaže noć je Neptica kaže plam je A je kaže nije Na to ptica opsuje Cvet kaže to je pakao Prava reč se još rodila nije SUNCE ISKORIŠĆENO KAO

našeg umora Miris je vreme koje je posedovao cvet Al nereč kaže kasno je Necvet kaže noć je Neptica kaže plam je A je kaže nije Na to ptica opsuje Cvet kaže to je pakao Prava reč se još rodila nije SUNCE ISKORIŠĆENO KAO EPITAF Uzeh zmiju i

posedovao cvet Al nereč kaže kasno je Necvet kaže noć je Neptica kaže plam je A je kaže nije Na to ptica opsuje Cvet kaže to je pakao Prava reč se još rodila nije SUNCE ISKORIŠĆENO KAO EPITAF Uzeh zmiju i uđoh u vrt Leševi se raspadaju od

tuđe srce vodi pravi put Ko drugačije putuje nailazi na tamu O dokle li će tužan stići Taj što više nema šta da kaže Uzalud učene vatre s visoka čela Slepac zna kraći put do zore I predeli nepokretni kao nada Sriču svoje ime na

stravu verni smo neveri Od pravog puta lutanje nam draže Ne merimo jer noć zakida na meri I jasnost više nema šta da kaže Nečitak je svet Mi pevamo da se postide roboti Tupoglavci dovršeni za nameru svesnu Protiv svega smo što hoće da

Krakov, Stanislav - KRILA

kao davni mučni snovi u zaborav noći, a ako su još ostale rane, one su bile tu da se jednoga dana dole u huci Soluna kaže: — Ranjen sam na jurišu, u samim žicama. Oh, kakvo je samo klanje bilo!

Potom se poverljivo nagao. — Znaš ovaj lekar Francuz baš ništa ne zna, odmah šprica kininom, i sramota čoveku da kaže gde toplomer meću. Tako je iz pukovnikovih priča Duško saznao za sve bolničke istorije.

Ona mu nije znala da kaže da se planina na koju su dospeli zove Jurka Kulbeleri. Šume se belile pod snegom, pa ipak je sve bilo sumorno.

Petrović, Rastko - AFRIKA

na samrti pitala la li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti, eventualne laži, ima mnogo iskrenosti i poezije.

Let im je najmanje od po sto metara. S vremena na vreme proplovi između njih pokoji snežno beli list. Jedan mornar mi kaže da je to od cveća koje cveta na obalama, četrdeset do pedeset kilometara odavde. Galebi sve tamnije boje.

“ Ona je ljubav glavnog kuvara Madone a po krvi je iz plemena Pel, pastirka. Sam za sebe kaže da je „briljantan“ jer ume da „kozira“, što drugi, kaže, crni, ne umeju. Hrišćanin je.

Sam za sebe kaže da je „briljantan“ jer ume da „kozira“, što drugi, kaže, crni, ne umeju. Hrišćanin je. Uzimamo pus–pus nas trojica tri pus–pusa, i polazimo u tražnju najlepše crne Konakrijke.

Vuije mi se smeje. Onaj cvet koji donose talasi sa ostrva u stvari je neka, vrsta čvrstog sunđera. Gospođa J. kaže da nikad jednog crnca, ma koliko on bio kulturan, ne bi primila za svoj sto, i da ona nikad ne propusti priliku a da

Priznaju da obrazovan crnac može biti finiji od belca a da i inače može imati sve dobre osobine. Vuije kaže da je to osnovna antipatija rasa koje se brane — Indoevropejci, Samiti.

Druge priče o zmijama u savani, koje gamižu po celoj kući. Vuije Mi kaže: „Moja je žena ciknula; i kad sam utrčao, video sam kako se zmija odvija od noge naše devojčice.

Nije li ovaj način razmišljanja potpuno crnački“? Vuije kaže: „Ono što je mlado u meni to je Sudanac, ono što je staro, to je Parižanin.

Petnaestog večera od onog kada sam se ukrcao u Marselju posetio me je Vuije, da mi kaže da je grom koji je udario pre neku noći pogodio u prednji most lađe ostavivši jasan trag, da je dan ranije brod zato

Samba me podseća šta sve još treba kupiti. Za „lampu-oluja“ kaže: „Pa bon, il i a pa bon isi, otr!“ Odmah po ručku žuto platneno odelo zamenjujem belim, radi posete koju ću sa Vuijeom

Miris šume u noći na lim, na voće, na kože zverinja. Vuije kaže: „Miris afričke noći!“ Vlažna, teška zapara kao da se puši oko nas; svetleće mušice na nekoliko metara trepere

Neki trgovac Švajcarac kome kažem da imam već i boja; da je ovaj iz Banfore s Visoke Volte; da se zove Samba; kaže mi skoro pobednički: „Samba, tetoviran? Pa taj je dopratio mog prijatelja iz Bobo Culasa.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Stefana kao poštu, sam da ode do sv. Stefana da vidi šta se tamo radi, i da kaže puk. Malinovskom đeneralovu poruku da mu svakoga sata po konjanicima šalje izvešće o toku borbe.

Ne verujte mu ko vam drukčije kaže. Čas je bio krajnje kritičan. Zlo, da su naši vojnici samo za trenut izgubili prisustvo duha; samo za trenut i

Treba znati kuda što vodi. Mi hoćemo čistu situaciju. Neka nam vlada otvoreno kaže kako ona misli o ratu. Xoće li ga? neće li ga? uopšte šta ona xoće i šta namerava? Mi nismo deca.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Pa što si mi tako setna, Pa što si mi tako bleda? O, kaži mi, šta ti srce — Moje srce pripoveda. Kaže li ti mile snove Bujnu tugu, slatke vaje, Peva li ti zlatne nade I rumene uzdisaje?

ato žmurim, zato gledam, Da mi kaže noć il’ dan, Il’ je bio sanak java, Il’ je ova java san. LX Čuješ, lane, čuješ li ga, Gde priželjkuje, — Misli da

Kad uzmogne nogom stati, Kad nauči mater zvati, Dovešću je grobu tvome, Tu nek kaže: Mati, mati! Oh, kako će na te glase Crna guja jada moga Upiti se, stegnuti se Oko srca ranjenoga!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

No, hvala bogu! Moj komandant bataljona ode nekuda, i posle pola časa vrati se. „Razapinjite šatore“ — naredio je. Kaže da ćemo ovde verovatno zanoćiti. Pitao sam kako se zove ovo mesto. „Čeganj“ — reče mi on.

Samo što nas ne poljubi. Kaže: „Ja njihov večerašnji nalet ne bih mogao izdržati.“ U toku borbe ovih nekoliko dana izgubio je dve trećine oficira i

Kad ovaj vide da je među Srbima, poče da stenje i moli da ga ne ubijemo. Kaže da je oficir. Takav nam baš i treba. Umirili smo ga i ponudili cigaretama. Bio je ranjen u obe noge na nekoliko mesta.

Rešili su da izvrše probu. Ispalili su jedan plotun i vikali: „ure“. Zatim drugi... Kaže, komandir je prišao i strogo mu se obratio: „Ja vam govorim da su rovovi prazni, a vi mene ne slušate.

Razume se, za to niko neće da odgovara. Za takve poduhvate za vreme rata kaže se samo lakonski: „Eksperiment nije uspeo.“ Pet stotina mrtvih ljudi... Malenkost!

Svuda na bedemu ležale su pripravne puške. Povukli smo se lagano. Kaže Bojović: — Ovde ti ne pomaže ni taktika, ni strategija, ni pravilo o prelasku preko reke.

Uzdigao je ruke i otvorio usta, kao da hoće nešto da mi kaže, ali već poče da se trese i krv mu udari na usta. Na njegovom vratu videla se velika rana... Glava mu klonu u stranu.

— Živeo naš sobni starešina! — viče promuklim glasom Pera „Đevrek“. Ostali prihvataju uzvik. — A... Š’a kaže?... Poredak!... A, upravnik misli, ja sam žandar. Ha!... Maniri pozadine... Svi su oni iz pozadine žandari...

— Postavio sam im onoga kapetana za sobnog starešinu, a on ispao sada najgori. Zvao sam ga. Znate šta mi kaže: ,Ja dve godine nisam sišao sa položaja. Razboleo sam se. Uputili su me ovde i protivu moje volje.

Vlast, disciplina, kazna! Sad ili nikad! Uveče su svi došli na vreme, čak i kapetan „Fikus“. Kaže, morao je doći tako rano da bi pukovnicima predao dužnost. Pukovnici strogi, ozbiljni, zauzeli već krevete u uglovima.

Pera „Đevrek“ poče da objašnjava srpskorusko-francuski, ali se nikako nije mogao setiti kako se na kom stranom jeziku kaže „štucati“ i „kijati“. I kapetan „Fikus“ zaboravio kako se to kaže na ruskom.

I kapetan „Fikus“ zaboravio kako se to kaže na ruskom. Da bi im najzad objasnio, Pera je kinuo tako snažno, da je sve čaše s vinom preturio.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Poslovica dobro kaže ne može se istovremeno i srkati i duvati; sudbina je svih pisaca da se mogu koristiti preimućstvima samo jednog jezika

Pavle Solarić MILOŠ I RADOVAN Hodi, sjedi, Radovane, da ti Miloš kaže Novi slučaj koga mnogi sve zaludu traže. Bio sam ti ukraj gaja s one holma strane Gdi potočić ispodmiva šumarica grane.

roda ma višega —, Mlada, vzračna, k'o Danica, nakraj zlačnog brega; Odežd' b'jela raspuštena nemarno po t'jelu, Gore kaže vrat i grudi, dole — golen b'jelu; Pojas joj se crven vidi, razdrežen niz stranu, Niz vrat vlasi, vlažni jošte,

Jedan ište da se pjesna s nravom ljube slaže, Drugi — da mu ja pogodim šta joj serce kaže. Ljubve bogu, za opkladu, tu bi bio zamor, Nit' je posla težeg im'o otkako je Amor.

Svud se junost, svud krasota, svud veselost kaže, Sve ščastiju mome novu otradu prilaže. Stado veće vozigrava meni ispod gora, Njiva oko pastirskoga razbotjeva

sam viši od careva, ja prezirem v'jence, Ja uživam stada moga pasući prvence, I budući tajno neko čuvstvo meni kaže Kao što se Bog s prirodom u stvaranju slaže Tako da je, vseljubezna, i u našej vlasti Samo sušte sozdateljstvo črez

(sovjest trpi) —, i više sam puta Izgnan mor'o prah otresti s mojijeh oputa, Ići kuda nova sreća prstom sl'jepo kaže, Ostaviti što m' je tada stalo da pomaže.

Pjesne moje čitaju se; onaj ono kaže, Namršteni znam da vele: „Ne lukavnuj, vraže!“ Ima koji gore misle, i gotove zube, No tim čine da mi drugi pjesne

To mi kaže da s' pjesana istočnici razni, I zbitija i snovidno uhištrene blazni; No da ljubov, k'o pod gorom šumarice jela, Sve

Ovaj kada spazi smrtnu mu tegobu, Misli: Zar ću sade okrenut ga Bogu? Pa mu tiho kaže: — To znadu bar strajnski Da si ti živio ljudski i hristjanski; Zato raspoloži sve imanje tvoje, Da ti se po smrti

) Vidno sam — kaže starac Peko — Sve gospodu, i staru i mladu, Gdi zajedno za astalom sede, I po danu i u zimnoj noći, Rekao bih da

Ona k njemu došla, I kaže: — Šarmant, Okani se posla, Budi špekulant; Tek onda ćeš biti Pravi pevidrug, Dobro jesti, piti I — steći na dug.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Nekom neće valjati!... Ti znaš — Sveto Pismo kaže: „Jedno stado i jedan pastir“ — ljutio bi se pop na pokojnog Miju. — Ama narod pripituje, moja slatka dušo, pa ja,

Veli pokojni Partenija: „Simeune, sine moj du'ovni“ — nastavi Simeun, kad iskapi čašu — „ti dobro, veli, znaš šta su, kaže, Majdanci radili... kakav su, veli, zulum i bezakonije činili na našije' svetinja' po našije' namastirije' i crkva'.

Vidiš: Krajišnici su, veli, razbijeni; nastaje, kaže, druga sudija. Mutno je, veli, danas vrijeme u našem otečestvu, ama će se, kaže, brzo izbistriti.

Mutno je, veli, danas vrijeme u našem otečestvu, ama će se, kaže, brzo izbistriti. Već moj, veli, du'ovni sine, dok je 'vako vrijeme, trebalo bi na Majdance“.

— Natoč'-de mi jednu, Mićane! — „Trebalo bi, kaže, na Majdance 'nako junački ršum učiniti; jer dosta su i oni nami i ovoj našoj svetoj ćabi jada zadali.

Dobro to, veli, znaš, šta bi ti, kaže, govorio!“ — „Znam, ama kako ćemo?“ — „Lijepo“, veli. — „Ono neke godine, kad sam...

gerenalsku kabanicu. Kupio sam to, kaže, neđe u Zadru od jednog Prajza. Opazio sam ja već odavno da će nešto biti, pa velim: nek' se i ovo nađe, zlu ne

Eto ti, veli, te škrljačine i gerenalske kabanice, a eno ti moga ata, što mi ga je pokojni vladika Prokopije, kaže, poklonio za stotinu žutije' dukata...

— „A već, veli, ne gine ti oku dvije rakije popiti, pa onda kô kakva švapska gerenalina među Majdance, te čini, kaže, kako te pamet tvoja uči! A samo, veli, dami nije brade, ja bi' išô, ama ne merem s bradom.

Tog cijelog proleća prepili su Partenija i Simeun i učili nekakve depešine... lepešine, kako li se kaže. Te su im lepešine dolazile iz Crne Gore i od srpskog knjaza iz Biograda. Uvijek su im stizale oko ponoći u gluvo doba.

Namrgođeni, ljuti, kô gladni kurjaci; šute. — Zar ne da? — viknu Simeun kad me ugleda pravni' šaka. — Ne da. Kaže: „Da te poslo'o mutesarip banjalučki, ne dam!“ — Daće! — zagrmi Partenija.

“ ,,Pa vidiš, ženo da sam pošô.“ „Kako ti ideš sudu?“ „Pa idem kô i ostali svijet, na dvije noge. „Dobro, kaže, ama jesi li ti sredio u glavi kako ćeš tog jolpaza tužiti?“ „Jesam. Tužiću ga što se dalje i teže more.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

” JEROTIJE (prestravi se): Šta da pritisne? ANĐA (nastavlja): „Poljubac na tvoja usta”. JEROTIJE: Čudo ne kaže: da udarim pečat na tvoj raspis. ANĐA (završava čitanje): „Tvoj do groba verni Đoka.” (Zgranuta.) JEROTIJE: Boka!

E to je, vidiš, domaćin čovek, takvog zeta daj, a ne Boku. ANĐA: Šta ću, šta mogu, kad ga ona ne trpi, kaže: liči joj na petla. JEROTIJE: Rotkve njoj strugane! A šta bi ona htela!

MARICA: Ko to kaže? ANĐA: Pa eto polomljeni tanjiri i staklo... MARICA: Majka, slatka majčice, 'odi da te poljubim. (Ljubi je.

(Uzima kartu i čita.) „Aleksa Žunjić, sreski špijun”. (Govori.) Pa je l' on lud? Otkud se javno kaže da je špijun? VIĆA: On kaže, pre, dok je krio, nije mogao ništa da dozna, a sad mu svi kazuju jedan protiv drugog.

) „Aleksa Žunjić, sreski špijun”. (Govori.) Pa je l' on lud? Otkud se javno kaže da je špijun? VIĆA: On kaže, pre, dok je krio, nije mogao ništa da dozna, a sad mu svi kazuju jedan protiv drugog. JEROTIJE (Josi). Gde je on?

ALEKSA: Pitam gazdu: kako mu je ime? Gazda veli: ne zna. Kad je pitao, on mu nije hteo da kaže ime. JEROTIJE: Aha, tu smo! Nije hteo da kaže ime. Upamti to g. Vićo! VIĆA: To je vrlo sumnjivo! MILISAV: To je on!

Gazda veli: ne zna. Kad je pitao, on mu nije hteo da kaže ime. JEROTIJE: Aha, tu smo! Nije hteo da kaže ime. Upamti to g. Vićo! VIĆA: To je vrlo sumnjivo! MILISAV: To je on! TASA: On je!

JEROTIJE: Gospodo, on je! VIĆA: A ko bi drugi mogao i biti? MILISAV: Jutros stigao, mlad, neće da kaže ime, sakrio se u sobu... JEROTIJE: I mrda!... TASA: Ala ga brzo uhvatismo!

ALEKSA: A ja da pođem napred pa da se nađem tamo. JEROTIJE: I da prislušaš malo, šta će na sve to da kaže građanstvo.

ŽIKA: E, moj brate, ti misliš to tako, da me zamoliš. Je l' tako radiš ti u tvom dućanu? Dođe neko pa kaže: „Došao sam, gazda-Miladine, da te zamolim da mi daš oku kafe!” A ti mu daš, je li? MILADIN: Pa ono je espap.

Taman se mi tako dogovaramo, a dođe sobarica pa kaže: „More, ne bojte se, pitom čovek kao jagnje. Jutros sam ga, veli, pomilovala za podvaljak, pa mek kao rukavica, i miriše

Onda nam kaže sobarica: „Ja ću da kidišem na njega!” Ima, znaš, hrabrih sobarica, pa smeju tako da kidišu na čoveka. Kucne ona na

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

"Njihovo biće je", kaže Grim, "potpuno evropsko, i samo po tananosti i bogatstvu misaonih veza... podsećaju na orijent, ali ne omamljuju.

Vuk objavljuje više od dvadeset šaljivih pripovedaka i predanja o funkciji objašnjavanja pojedinih reči, da bi kako i sam kaže, "pokazao šta narod o riječi kojoj misli i pripovijeda". U predgovoru zbirci pripovedaka iz 1821.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Za ožiljkom se u vidanje prikrade, bleda vidarica bez nade. Al’ kaže mi se dolina. Romori što je škrgut ovde zuba. Tiho se tamo sjaranilo što se krvavo mrzi ovde i ljubi.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

A kada ona, baba Stana, za neku kaže ne samo da je dobra nego i pristane da joj dođe u kuću i bude snaha, onda se znalo koliko to znači.

Trebala je tada baba samo da ga prekori, ma šta da mu oporo kaže, odmah bi od kuće otišao i nikada ne bi se više vratio. Ovako, samo bi bolno ležao.

Mladen je slušao radosno, siguran, bez one strepnje koju ima kad čovek učini što nije trebalo, pa mu se kaže da je dolazio taj i taj, a on uvek zadrhti da taj nije dolazio možda da kaže njegovu pogrešku, i onda neprestano strepi

čovek učini što nije trebalo, pa mu se kaže da je dolazio taj i taj, a on uvek zadrhti da taj nije dolazio možda da kaže njegovu pogrešku, i onda neprestano strepi dok ne vidi da je taj za drugo došao i drugo razgovarao.

on već toliko vreme ne izlazi u svet, ne poznaje ga, pozaboravljao, to moli njega da im on, ako ga zna ili se raspita, i kaže, posavetuje ih. Ali se iznenadi kad starac reče kako, pored njega i matere, i ona, Jovanka, devojka, ga moli.

Onda ona, Jovanka, rekla: »Pa ako brat Mladen kaže, dobro, poći ću...« To, poslednje, Mladena iznenadilo. U tom njenom, da joj on kaže: da li da pođe za drugoga ili ne,

« To, poslednje, Mladena iznenadilo. U tom njenom, da joj on kaže: da li da pođe za drugoga ili ne, oseti on i njeno lukavstvo da time njega primora, da se reši, i ako je voli, prosi je,

Zar je malo što on nju ne može da uzme, nego još i to: da joj on kaže, odobri da pođe za drugoga. I, sažaljevao je nju, sebe već ne.

I, osećala je, i kao da je znala, da on ima za ova dva dana da im kaže, reši se... A kao da je predosećala da, ako nju ne uzme, sad se ne oženi, kakav je on, nikad više neće se oženiti.

sinu da, znajući kako će to Jovanki, snaji, biti radosno, da ide i pozove starca i starku, »prijatelje«, ovamo, da im kaže i da ih prekori: zašto da ne dođu, nisu tu, kad znaju kako on, »prijatelj im«, ne može da pije bez njih, nije mu slatko..

Onaj, i ne sačekav da mu sluškinja kaže, odmah bi se dizao, klanjao, nazivao laku noć i odlazio. U označeni dan on bi došao u dućan.

Uplašen, gledajući da ne pogreši, slučajno u zabrojavanju espapa ne kaže mu što pogrešno, užurbano je radio. Na ručak idući kući, Mladen odozgo primeti svekra joj.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

i krišom njome izmeri čeljadetu senku; po tome pojede svoju sopstvenu pogan, i onda uzida p. u zid i kaže: »dokle ova p. bude sirova, dotle i onaj čovek bio zdrav; dokle ova p. trajala, dotle i onaj bio živ« (SEZ, 16, 265).

l. na vrbu i kaže: »Kad ova glavica proklijala, onda i mene groznica uhvatila«, i beži kući bez obzira (ŽSS, 280). Bolesnik može da

pije se protiv pljuvanja krvi (ZNŽOJS, 14, 68). Ko pati od »želudaca« (proširenje stomaka?) treba da iskopa b. i da joj kaže: »Travo b., pomozi! Želuče, dođi gde si bio, i gde si se rodio«, pa onda da je pojede (ŽSS, 287).

na grob posadi« (Josif Pančić, Botanika, Beograd, 1868, 251). U jednoj Vukovoj pesmi (5. 708) kaže se: »U ruku joj mača od b., od b., od srpskoga cveća«. U popularnom srpskom romanu »Rajko od Rasine«, od Č.

RJA. BREKINjA Elѕbeerbaum (ѕorbuѕ tormіnalіѕ). Brekinja, breka, brekulja (Šulek). O postanku b. kaže jedna naša narodna pesma ovo. Devojka je pasla jelene, pa je preterala stado preko neke vode, a sama nije mogla preći.

»Na putu mu broć i glogovo trnje« — kaže se o vampiru, i uopšte o svakome za koga nismo radi da dođe (Vuk, Posl., 3702. Upor.

Bolesnik od groznice ispeče glavicu bela luka, i rano ujutru ode kakvoj v., zatrese je i kaže tri puta: »Ne tresem s tebe rosicu, nego s mene groznicu«. Onda metne beli luk među v.

, zatrese je i kaže tri puta: »Ne tresem s tebe rosicu, nego s mene groznicu«. Onda metne beli luk među v. raklje i kaže: »Kad ova glavica proklijala, onda i mene groznica uhvatila«, pa beži kući bez obzira (ŽSS, 280).

bolésti) uopšte, ma u kom se obliku javljali. »Bez glogova koca ništa mu biti ne može«, kaže se o nekom kome je teško dohakati (Vuk, Posl., 178). Noću treba sobom poneti g.

kolac, pa se okrene zapadu i kaže: »Do koca došla (bolest), a kolac ne prešla!« (ŽSS, 309). Na sličan način tera se g. kocem i padavica (ŽSS, 291). Od g.

Bolesnik spremi kolačić, i ode pod kakav g., dirne ga tri puta, kaže svojoj bolesti da ide »u g.«, ostavi na g. kolačić »da ga tice (= diše?) pojedu«, pa bez obzira ide kući (ŽSS, 307).

ŽSS, 283; 286; 287; 293; kad se jagnje, čim se okoti, podigne sa zemlje, povuče se tri puta za uši i kaže mu se: »Pušti leskovu, uzmi drenovu« tj. jačinu, Karadžić, 1, 1899, 205, Temnić i Levač).

Ćipiko, Ivo - Pauci

U gazda—Jova pričaju, ljudi da je preskupa i za gotov novac, a na dug ne zna se kako će ispasti; ne kaže cijene, samo u knjigu bileži, pa počeše od toga neki da strepe kao od žive vatre.

Rade prvi veli: —Ima budala, pa još neće da se uvjere o koristi seoske blagajne; eto im oca, pa neka on kaže! — Taman si, Rade, pogodio! — veli Vojkan. — Što ti se otac ne upisa? —Neće me pop, otjerao me! — javi se Ilija.

— Poslaću sjutra sina po nj, — veli mucajući, a jedva se na nogama drži. — A da, vidiš, Ilija, — već nekoliko puta kaže, — što će ti pop? Imaj ti dobra gospodara, pa se ne boj nikoga, već boga! U Ilijinoj kući logom leži sinovac mu Niko.

Gazda Jovo, kad mu Petar, našavši ga u dućanu, šapnu da ima nešto nasamo da mu kaže, — uvede ga u pisarnicu i za sobom zatvori vratašca.

Preko varoši Petar ih drži na oku, i jednako riječima ih obasiplje. Uljegavši u bilježničku pisarnicu, Petar kaže pisaru rašta su došli, starac potraži stolicu, a žene prisloniše se uza zid. — Dobro je, učiniću kako želite!

Veli, i kune se: „Nudio je gospodaru taj i taj toliko, ali neki drugi, — neće da mu imena kaže, nabacio preko toga još četrdeset talijera!” Ljudi se zagrijali, i nekoliko dana samo se u selu o tome govorilo.

Bi li, Božice? — A što ću ja? ... Evo mene, a evo nje, pa neka kaže zašto pobježe. Ja čisto ne znam. A metnimo da je i bilo što među nama, a gdje toga nema među ženom i čovjekom?...

— opet će Radivoj. —Još je ona kao cura, stidi se, bolan. .. Ja karah što neće da svojoj majci kaže ... i pitam je nasami u četiri oka, a ona jednako odgovara: „Ne mogu da kažem, — stid me, majko!

peškirom oko glave i dugim čibukom u ruci, obilazeći kuće potvrđivaše tu vijest, ali ni on nije znao, ili ne htjede da kaže, u čemu je baš taj dar. A bila je ona godina rđava, dvovjerna; ranije mislilo se biće plodna, te poslije izdade.

I o tome , razgovaraju neko vrijeme. Pa se najposlije sjetiše i dogovaraju se što treba da se uradi. — Veli, — kaže starješina da zakon ne da u mrca dirati dok komisija ne dođe... Treba da neko u varoš pođe!...

A Radi došlo do grla i guši se... Napreže svu snagu da mu kaže da baci jaja iz ruku, da mu pomogne, jer sada će glavu izgubiti... No zaludu...

— 'Ajdemo! — trže ga iz snatrenja Jurin glas. U duzi privladalo je crvenilo; kaže: obilato vino, — opazi nehotice Marija. — Nij e virovat' ! — odgovori suho Jure i krenu dalje.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dugo se uzdržavao, a zatim je pakost iz njega grunula svom žestinom. Sada se okomio na Doroteja. Kaže za njega da je od crkve načinio smetište.

Badava. Bogdan je zadrt i glup, pa je moj trud bio zaludan. Znali ste, kaže, da je vlastelin bolestan. Mogli ste i sami poslati vidara.

Makarije Hvala svevišnjem Bogu. Dorotej se vratio s Lauševe kule i rekao nam da se više ne brinemo. Stigao je, kaže, u zadnji čas. Rana se bila razbuktala, zloćudna bolest je zahvatila čitav kuk i butinu.

Zapostavili ste, kaže, svakodnevne dužnosti. Ne ponašate se kao smerni i bogobojažljivi pastiri, nego se ačite i izmotavate.

Završio je tako što je svu krivicu za neuspelo skidanje čini svalio na Lauševe ljude, koji su, kako kaže, najgori prepredenjaci i ništaci koje je on ikad sreo. Najpre su mu podvalili sa jarcem.

Barem toliko. Prohor Dimitrije je proneo glas kako se ja spremam na podvig. Kaže da sam se zarekao da ću sedam noći prespavati u otvorenom grobu punom trnja.

Makarije Prohor mi jutros reče kako je naumio da izvede još jedan podvig. Iskopaće, kaže, grob, baciti na dno naramak glogovog trnja i zatim leći u njega. Provešće tu sedam noći. Ništa mu nisam rekao.

Hteo sam da ga dotučem pa sam rekao: „Pominje li se ovde jednom rečju glogovo trnje? Ne, ne i ne. Kaže se samo trnje, ali nipošto glogovo.

Pipac Kirča žestoko mrzi Jelenu. U toj mržnji ide dotle da govori kako je sama kriva što je još uvek devica. Kaže: ne podstiče dovoljno svoga muža. Ledena gospa − tako je zove. Ledena devica. Zabundala se jer joj je hladno.

Dorotej mi kaže da ove povorke sreću svakog dana i da se čudi gde i kako staje tolika sila ljudske i stočne hrane koju Lauš sabira na

Jelena Lauš je najzad izlečen. Tako je rekao Dorotej. Rana se smirila, kaže, bolest je ukroćena i neće biti opasnosti da se ponovo povrati samo ako budemo pažljivo činili ono što nam on bude

Prohora svoga raba želiš da saslušaš, hoćeš da saznaš ima li šta da ti kaže, on najneuspeliji i najbedniji u tvome ljudskom stadu.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo? Nit razum kaže, niti srce zna!

Tako je plakala ona vazdan i svu noć gorko Vrteći vreteno tanko. Ona je molila boga, Da joj bar mesto kaže, na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga.

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže. Nađu ga u samom raju . . .

Njemu je dosadan život. (bar tako u pesmi kaže), I kritičari, veli, svojom ga glupošću draže. „Kako da kaznim ljude? iskô je mišljenje moje, A ja ga svetujem lepo: -

Amor mu pokaza ime, a kaza i ono resto, No ćata podmignu na to! „Batali!“ odmahnu samo, „Mi, kaže, ovakve tice po perju i glasu znamo.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ono je, zaista, već od pamtiveka bilo određeno da postane kolevkom geometrije. To je tle, kako kaže Herodot, dar Nilov, koji ga svake godine plavi i taloži na njemu plodni mulj, donesen iz srca Afrike.

i veličine nebeskih tela izmerio poluprečnikom Zemljine kugle, ali koliki je taj poluprečnik, to on nije umeo da kaže, pa zato njegova merenja nisu bila, u stvari, dovršena. „Treba izmeriti veličinu naše Zemlje!

istoričaru, dodao je gospodin Ministar, poznat je ceo istorijat našeg kalendarskog pitanja, pa, znam da o njemu ima da kaže glavnu reč astronomska nauka. Zato sam predložio Kraljevskoj Vladi da Vas pošalje na taj kongres kao svog izaslanika.

Kada se na tome svome putu nađe upravo između Sunca i Zemlje ili, kao što se to naučno kaže, kada se nalazi u donjoj konjunkciji, onda nam ona okreće svoju potpuno neosvetljenu stranu.

Ona se sada nalazi u opoziciji, kako se to astronomski kaže, pa se najviše približila Zemlji. Zato je tako svetla i zgodna za posmatranje. Uprimo naš dogled u nju.

Poslovica lepo kaže: „pravo tvori, a istinu zbori.“ Ali, kao svugde, ima i ovde izuzetaka: i dobro smišljena laž nije, u izvesnim

Priskočiše i drugi da ga podignu. Tiho pokušava da nešto kaže, no izusti samo reči: „Tihonov sistem sveta“. Odmah zatim on se onesvesti. U samrtnom ropcu, iznesoše Tiha iz dvorane.

Mars je, kako se naučno kaže, stupio u opoziciju prema Zemlji. Onda nam on svetli najvećim svojim sjajem. Nije čudo da su se oko doba svake takve

Nauci je pošlo ipak za rukom da ove očuvane listiće u toliko sredi da može da kaže: ova stranica je ispisana pre ove, a ova druga pre ove treće.

Nebeska mehanika ispituje te vekovne ili, kako se to kaže, sekularne promene, i omogućava nam da ih pratimo računom, korak po korak, u daleku budućnost ili u drevnu prošlost.

Ova može da konstatuje samo ono što je bilo, a astronomija nam može da kaže i ono što će biti. Nije, dakle, čudo da sam, ne gledajući šta se oko mene dešava, zaplovio mislima i računom u buduće

Stanković, Borisav - TAŠANA

a kamo li da zaspiš i odmoriš se — a ono još moraš da paziš, i da tamo, po čaršiji, po varoši, po kućama, što ko ne kaže o tebi, ne pomisli, ne čuje što. KATA Ama, ne velim da deda zbog toga neće da dođe, nego tek onako...

Ulazi Stana. MIRON (zapovedajući): Idi, ali ne ti, nego pošalji momka i on neka ide i nađe hadžije, i da im kaže da me sutra ovde čekaju. Jesi čula? Svi ovde mora da su! I to da im kaže da sam ja tako kazao, da sam ja tako naredio!

Jesi čula? Svi ovde mora da su! I to da im kaže da sam ja tako kazao, da sam ja tako naredio! TAŠANA (uplašeno): Zašto, dedo? Nemoj, strah me je!

I pita: »Šta radi majka?« Ne može, veli, da dođe. Sa trgovcima ima neki posao, šta li. A u kući, svi su zdravi. I, kaže, da malo Milanče već odavno prohodalo i već govori. I već tebe traži. Viče: »baba«, »baba«.

A kako li će još lepša da bude kad i ova druga kuća bude sasvim gotova. Tata kaže da ćemo onda i šedrvan odavde uzeti.

Ulazi Arsenije. ARSENIJE (užurbano hvata Mirona, da ga vodi): Hajde, dedo! Bio sam kod namesnika. Kaže: nema ništa za tebe. I drva ne može da ti da, već ćemo morati sučke i vrbe pokraj reke da skupljamo.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ristana priča život sirote: život pun rada i želja, mladost punu straha od starosti. Malo-malo pa kaže neki čudan izraz; srpska reč, ali neobična.

” Kako tu reč jedared upotrebi, nekako mu se naročito dopade, i više se od nje nije odvajao.”Lepo kaže onaj u dopisu: Car spava, novaca nema, a narod se buni. Odavno ja vama pretskazujem da će biti loma i zemljotresa.

” Ima u Srećku nešto čudno. Zanimanje njegovo, to je sramota, ali niko to ne kaže, i svi ga vole. Ljudi sa mnom teraju zbog toga sprdnju, a njega niko ne dira.

Čuva se, kažu, svega. Ipak, proviri njegova nesrećna narav. Ljut je kao paprika, kaže njegova žena. Čuo sam, dobio bi još jedno unapređenje, ali se svadio sa starijim radnikom, i još Mađarom.

[To njeno jȁ, govorio je često gos-Toša, zaludelo ga je. — Čim ona kaže , jȁ , a ja , kako bi vam kaz'ô prope'ô čovek. Il', nju da uzmem, il' u bunar da skačem, onako mator.

sramota je, na onako izlizanom sicu, i na onim prepotopskim niskim osovinama. — Evo vam gospodara, pa kako on kaže. — Gos-Toša, dosta spor, tek zaustio, a gospa Nola ga brže prekinula. — E, kad vas gospodar štedi, ja ću da vam kažem.

Devojčica je bila nežna nekako od opšte nemoći, što se naučno kaže: bila vegetativno biće. Kad stane kraj fikusa, i ona je biljka koja se boji da bude pomaknuta sa svoga mesta.

Koje čudo onda što je Srba pre vremena počeo da gleda noge cirkuskim igračicama... Kao što se kaže da plodnoj i široko prostranoj reci Nilu niko ne zna izvore, tako se nikada nisu jasno znali početci čovečnih i

Prosto je izneverio i gospodin župnika i crkvu. Sedi i kao žedan sluša šta gospa Nola govori, i kad ona kaže nešto zgodno, on tapše rukama ili skače u mestu kao pajac.

Kad vam ona, kao da smo ugovor napravili, ne samo ja i roditelji, nego i župnik: „Gospodin župnik kaže: dete je Božje, a ne materino i očevo.” — Kako Božje?! Da nećete od njega popa da načinite?

Gleda me sa zahvalnošću, i kaže: da će s malim sve biti kako ja za dobro nađem... Je li to račun, je li što drugo, Bog će znati...

Znam dobro: kako deca rastu, tako se otuđuju i od rođenih roditelja. A šta mene čeka... Dobro kaže palanka: pansion. Gospa Nola se gorko osmehnu. Znala je ona i ostalo od palanačkih razgovora.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

ja, kad se u predgovoru štogod važno kazati mora, samo navodim da moje delo ništa drugo u sebi nema nego ono što Latin kaže sales et facetiae, Nemac Wіtz und Laune, a Srbin — mi, dao bog, ovi reči i nemamo.

Smej i šala, kaže Galen, nužna je za zdravlje, produžava život, umekšava nravi i čini da se čovek od čoveka kao ruža od čička razlikuje.

Neka diogenizira on koliko mu je drago, kaže G. — Srpska poslovica: »Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše« temeljnija je nego njegovo japundže.

— Ali šta to pomaže toliko trpanje i lupanje? Meni je komšinica moja obećala jedan poljubac ako u ovaj, kao što ona kaže, lep roman i ljubov, koja je u romanu kruna i venac, prinesem, a za jedan moje komšinice poljubac ja bi se razrešio i

crkvi ona se ukazuje; objavljuje šta se kojegdi slučilo, laže i domeće, da bi joj povest prijatnija i verojatnija bila. Kaže u koliko je sati seka Juca sama po sokaku uveče odila, i rat ili mir po svom načinu uređuje i pravi.

Butler kaže da mis Fama najedanput u dve trube duva, i da li obadve s jednim vetrom u jednu napred, u drugu sastrag duva, to mi ne

Ali je naša moma dobro ispekla ono što Vla kaže: čej ja mun nuj minčun (samo što je u ruci, to je izvesno). Ona zakte da se Roman zaveri, i počem ovo toržestvo prođe,

Manda, dakle, neka se po modi kaže Mendin; — Sara, Siren; — Nasta, Nerina; — Persa, Isidora ili Sida; — Makra, Migren; — Pela, Bianka; — Roksa, Rozmarin;

Verujem, gospodične, lepa je stvar želiti. Kad bi želje konji bili, ko bi išao peške? kaže jedna poslovica. Znate l’ šta bi ja želio? »Ah, to će štogođ novo biti. Želje spisatelja moraju biti uvek črezvičajne.

Istina, naš stari rukopis kaže beseda dolazi od besa, budući da se često i bes s besedom druži, i muža do besa dovodi, koji je pređe pri besedi »bre,

Ona ga čas jedno, čas drugo zapitkuje, no on ćuti, i ako joj što odgovori, to je nabrecito i surovo. Najposle kaže materi da njemu nije do njenog bapskog razgovora, jer on mora misliti.

« »Naš g. ferfaser zameće trag, a neće upravo da nam kaže šta je to ljubov«, — čujem jošt mnoge druge devojke koje bolje znadu od mene, i koje samo zato pitaju da se nevinima

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

“ gospođa bi nam objašnjavala da on to kaže: „dobar dan želim!“ što mi naprežući do najveće mere i pažnju i sluh, nismo mogli nikako da razumemo.

“ Pa to isto hoće i njena staramajka, koja je rada bar da joj se kaže da se još vrlo dobro drži. No nemojte misliti da je ova ljudska slabost, koja se među prvima javlja još u najranijem

— Iju! Kakvo je to pitanje? — zgranula se namirisana udovica. — Pa mama kaže da si ti matora kao Prokina kobila. Tako isto okružnog načelnika, kad je o slavi došao, pitao sam: — Da l' imaš ti,

— Ne! — Pa odakle ti je izvetrio mozak? — Kako? — Tata kaže da je tebi izvetrio mozak. Razume se da su mi posle ovakvih mojih, inače vrlo iskrenih izjava odmah zadigli suknju,

Bilo je profesora koji su bili radoznali da mu čuju glas, bilo ih je koji su izašli iz strpljenja te ga preklinjali da kaže ma šta.

Što ono kaže prota za profesore, da na času računice govore o hrišćanskoj nauci a na času crtanja o pomračenju sunca, to se kod mene

Reci, dakle, šta je ono glavno što je Sreten zaboravio da kaže? — Zaboravio je, — ustaje Živko — zaboravio je da kaže da je bio kratak dan i zato onaj čovek nije mogao da stigne da

Reci, dakle, šta je ono glavno što je Sreten zaboravio da kaže? — Zaboravio je, — ustaje Živko — zaboravio je da kaže da je bio kratak dan i zato onaj čovek nije mogao da stigne da okopa vinograd.

Tako, na primer: zamak se kaže nemački Schloѕѕ, a tako se isto kaže i brava kojom se taj zamak zatvara. Ili na primer: pod, ruiniranje kaže se Verfall

Tako, na primer: zamak se kaže nemački Schloѕѕ, a tako se isto kaže i brava kojom se taj zamak zatvara. Ili na primer: pod, ruiniranje kaže se Verfall i tako se isto kaže nemački i rok,

Ili na primer: pod, ruiniranje kaže se Verfall i tako se isto kaže nemački i rok, što je u tesnoj vezi sa padom. Tako isto verѕetzen znači založiti, a

Ili na primer: pod, ruiniranje kaže se Verfall i tako se isto kaže nemački i rok, što je u tesnoj vezi sa padom. Tako isto verѕetzen znači založiti, a verѕetzen se kaže i premestiti

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

“ — pokušava da se našali poručnik Luka. — E, nije baš tako. Kontuzija je teža od mnogih rana — kaže potpukovnik Petar i pokaza na kapetana Vlaskoja, koji je nepomičan i bez svesti ležao na zemlji.

Ali, bez ijednog jauka, pao je izboden bajonetima. Podnarednik Gruja kaže da su pešaci tada hladno izišli, kao da su pile zaklali, i izgubili se u mračnoj noći.

Kuda ćemo posle?... — Trebalo je da ih sačekamo na Kosovu, i neka se istorija još jednom ponovi — kaže potporučnik Živadin. — Našto da gine narod, kad sutra naveče inače moramo da položimo oružje. Dalje nemamo kud!

Zatim se okrete meni: — Kaže, da skloni samo roblje. — Kakvo roblje! — zgranu se Gruja. — Ma žene. Žensku čeljad nazivaju roblje.

Zaćuta i tužno klimnu glavom. Zapitah Đuru da mi objasni šta je govorio. — Man’ se vragu... pasja vjera... Kaže da smo mu porobili sto miljuna ovaca. Naučilo za turskog zemana da robi, a sad ne može.

Ali komandant kaže: „Ko je vera, a ko nevera“... Izdajnik. Teška je to reč — izdajnik... Jer Kralj je sa vojskom, njihove starešine...

A kad tamo, dvaestina kukuruznih busenova, možda jedina dragocena imovina nekoga Crnogorca. Kaže nam potpukovnik Petar: — Slušao sam ranije kako žene u ovim krajevima obrađuju zemlju, dok ljudi nose oružje i

Posle uzaludnih pokušaja, jedan, posmatrajući peksimit, kaže: — Slavu im njinu, mesto leba, dali nam daščice. Objašnjeno im je da se peksimit ne grize kao hleb, već ga treba u

Nama u susret ide jedan Crnogorac sa puškom. Kada vide da stojimo na drumu, zastade i on. — Pomagâ vi bog! — kaže i seda na gomilu kamenja. Onda vadi kesu sa duvanom i puni lulu. — Odakle ti? — pita ga neko. — Ja?... Sa granice.

Jeli smo halapljivo onu sarmu, ali bez hleba. Kaže Luka da su meso dobili iz ne znam koje komande, gde su oficiri komisijski proglasili jednoga vola za crknutog, i onda

— Dockan... Eto, zadržao sam svoga pukovskog lekara, i on kaže: nema joj spasa. Dva vojnika u iscepanim šinjelima plakali su. Potpukovnik Petar priđe detetu i pomilova ga.

— Onda kada ti rekoh da me boli stomak, ja otrčim do ađutanta i zamolim ga da dođe kod Momčila i da mu samo kaže kako ga zove komandant. Debeli veterinar zacenuo se od smeha. — Ne smejte se, čuće — veli blagajnik puka.

Petrović, Rastko - PESME

Tamo neka je moja snaga sa vama Da ispunimo celu jednu fabriku nitro-glicerina. Ko kaže da pušenje škodi mladosti? Sad su nam grudi eksplozivne, Kad prvi dim pustimo Ugledaćemo u njemu plameni poljubac, I

Magdalena umače svoju bosu nogu u oblake naše fosforne, Kao Suzana Rembrantova kaže: ”Kupatilo još nije dovoljno mlako!“ Onda kazani zahuktaše jače.

kad se povratim sebi od tog čudnog stanja, događaj je već prošao; i zato što mi nešto, užasno gromkim glasom i radosno, kaže da je prošao, ja sam i došao sebi.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Svetlije je na površini mora, pevaju i lete ptice šarenih krila. Šta da se o ostalim čudima kaže? — riba koja je govorila o sjaju Gornjeg sveta tu bi, najčešće, gubila dah. Kako i ne bi?

Šta je s njom dalje bilo ni rak-samac ne zna da kaže, iako svake večeri izlazi na obalu. Koralna grana nestrpljivo odmahnu glavom.

Šta da rade? Traže saveta otac i majka, ali svako drugačiji lek predlaže: — Dajte detetu med u mleku! — kaže baka. — Na ljutu boljku — ljutu travku!

Jedino se one od čitavog dečaka vide. A starac Milija kaže: — Ili će dečak napustiti kulu, ili će u njoj ostaviti glavu! Bez Mesečevog cveta nema mu ozdravljenja!

— Tvoj cvet te čeka! — kaže. — Idi i nađi ga, ili ćeš zauvek ostati nakaza kojoj samo glava raste! Dečak ponovo krete. Ko zna koliko je tako išao?

kad vide kako se s druge strane ponora uspravlja kupinova vreža, preskače preko ponora, dolazi do dečakovih nogu, i kaže: — Požuri, Vedrane! Tvoja se stena na vlasi kose drži!

Šta joj je tako mladoj i lepoj? Zašto đavola zove? Carstvo smrti? Pa, niko se odande nije vratio da put kaže! Smejali su joj se ljudi u lice, savetujući joj da se okane svog traganja: smrt će i sama doći, svakom dolazi!

Majka je slutila da je to zbog one bele, snežne zime, ali kako da to drugima kaže? Ostali mravići začeli su se, takođe u dugim belim noćima: zašto je samo njen sin beo? Belko za majčine muke nije znao.

Je li mogao da ne vidi kako puž misli da je najpametniji na svetu? Šta da se za mravlje ratove kaže? Oj, Oj! Kako su drveni mravi mrzeli žute, žuti crne, a svi: i crni, i crveni, i žuti — njega samo zato što je beo!

Cara su polako napuštali mučni snovi. U srećnom Carstvu srećnog Cara zavlada mir. Čim bi Car otvorio usta da nešto kaže, doglavnici bi uglas viknuli: — Avardi, Mikiki-Miki-No!

Zelena kapa i žute papučice izdvajale su ga od ostalih, ko kaže da nije bio otmen? Kao šareni bljesak promicao je dvorcem, budan svuda i u svako vreme, nasuprot Caru koji se trudio da

Kitio se dvorac, ukrašavale ulice. Čak su i prezrene zvezde bile pozvane da uveličaju slavlje. Šta tek da se kaže za Careve drugih zemalja?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

A Koštanu može da kiti. STANA Opet ti, Vaska... Ama nije! VASKA Pa, za Boga, kako da nije? Eto, sam moj otac to kaže. Sam on priča. Kad god je tamo išao da ih rastera, on uvek zaticao i njega i zato se vraćao.

(Gordo): Jer ne sme da se kaže, da je neko sa Hadži-Tominog imanja otišao gladan i žedan. MARKO (dajući Salčetu novac): Od hadžije.

Ni Gospod! Ni otac, ni Mitka, ni predsednik, a kamo li policaja i panduri... Ko te pogleda, samo te vidi, reč ti kaže — toga je majka u crni povoj povijala! (Besno.) Zubima ću da ga rastrzam! KOŠTANA (odsečno, neugodno): Neću!

Šantić, Aleksa - PESME

po tananu platnu Na đerđefu lakom veze granu zlatnu I uz sitni vezak, na doksatu, slaže Onu milu pjesmu što je srce kaže: ''O, sunašce jarko, svom smiraju pođi! O moj dragi, ti mi pod pendžere dođi!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U vavilonskom Epu o Gilgamešu Engidu — posle pobede nad ne beskim zverom — kaže Gilgamešu: „Prijatelju moj, pobedili smo nebeskog zvera, zar nas potomstvo neće slaviti?

Povodom toga, misleći pre svega na starogrčku epsku poeziju, Marks kaže: „Što se tiče umetnosti, poznato je da određeni periodi njenog lrocvata ne stoje ni u kakvoj srazmeri s opštim

Vuk Karadžić tako nešto i pretpostavlja. „Ja mislim“ kaže on „da su Srblji i prije Kosova imali i junačkih pjesama od starine, no budući da je ona premjena tako silno udarila u

). Uroševi takmaci za carski presto kako pesma kaže bili su Mrnjavčevići: Vukašin, Uglješa i Gojko. Poslednji je nepoznat istoriji. Vukašin, koji je oko 1350.

On je takav kad kaže da će Roksandu poznati po braći kao što je u Šari od trista jaganjaca svako po ovci poznavao. U svakoj od tih situacija

Taj događaj opisao je sam Kantakuzin, koji je i naveo tursku vojsku na Momčila. „Čudeći se smelosti Momčilovoj“ kaže Stojan Novaković „s kojom je sa svojih 4000 ludi primio bitku s daleko nadmoćnijim neprijateljem, savezničkom

Kako je nastala kosovska legenda i kakav je njen smisao? „Čim je“ kaže Stojan Novaković „događaj malo ustupio u prošlost, njega je obuhvatila poezija.

Naprotiv, on ih je prikazao u potpunoj protivrečnosti. To se najbolje vidi iz pesme Propast carstva srpskoga. Dazar kaže ova pesma može da bira borbu i pobedu (tj. zemaljsko carstvo) ili poraz (tj. nebesko carstvo).

da se nadaju, dok je međutim borba Srba na Kosovu postala apsurdna onoga trenutka kad je jedini bog popustio, kako kaže Konstantin Filozof, tj. kad je jedini bog doneo odluku o porazu. Zašto se boriti kad bog hoće poraz?

I zato je Vasojević Steva mogao onako odlučno i ubedljivo da kaže sestri na rastanku: Kad se rodi od zapada sunce, onda ću ti sa Kosova doći.

U Srpskom rječniku Vuk Stefanović Karadžić kaže: „Nikakoga Srbina nema koji ne zna za ime Marka Kraljevića.1 Ja ću ovdje naznačiti o njemu ono što se slabo u pjesmama

U jednoj pesmi on to sam izrikom kaže: Nisam sluga, niti dvorim koga, no u Stambol cara čestitoga, a kod njega ne mislim drugoga dok je moja na ramenu glava.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

telefon KO JE Pita beli slon KO JE Pita telefon I tako u beskrajon Ni komandir šumske straže Nije znao da mi kaže Da l’ slon telefonira Il telefon — slonira SMEŠNA PRAŠUMA U prašumi U toj zbrci Nestali su lavu brci Dok je

parče sira Da miš može da bira Oko sira sam nacrtao čamac U čamcu upalio sveću Da miš bolje vidi mamac Da ne kaže NEĆU Ali čim sam nacrtao miša Počela je da pada kiša Celu je hartiju skvasila Sveću ugasila Nije se skrasila

muške Nije znao ni za lovce Ni za zamke ni za puške Za to niko nije znao Mislili su da je zao Pošao je da im kaže Da ne može tako više Videše ga neke straže Opališe i ubiše Nikom nije bilo žao Mislili su da je zao GLAVA MI U

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Babe su šaputale da je uklet i da nikako nije dobro noću kraj njega prolaziti. Začas te, kaže, može ščepati ledena ruka nepoznata čudovišta i povući za sobom pod zašaptane svodove bukovih krošanja.

— Prvo „hm“znači da je tvoj škrljak mnogo oštećen, drugo „hm“da mi treba igla i konac, a treće „hm“kaže da mi valja naći nešto od čega ćemo načiniti pojedeni kraj oboda. — Može li kakav komad lima? — upita Stric.

Šta je prema njoj bio čak i vođa Jovanče! Četa je mogla da pohvali, da osudi, da odbrani, a kad četa nešto kaže, to je onda — ehe! — nisu to priče Đoke Potrka.

— Dok je Žuju negdje sakrio, vidim ja da nešto nije u redu. — Možda će nam poljar o tome nešto znati da kaže — reče knez. — Ej, ženo, je li tu negdje stari Lijan? Na poluotvorenim vratima pomoli se starčevo špijunsko lice.

— dočeka Stric kao iz puške. — Ćuti ti, zarobljeniče! — povika knez Valjuško. — Dobro kaže moj brat Stric — dočeka Nikoletina.

— Tu sam! — ponovi dječak. — Nijesam pobjegao, probio sam se. Začuđeni knez nije u prvi mah znao šta da kaže. Povezani dječaci veselo zažagoriše. Jovančetov otac, i nehotice, s ponosom izbaci: — Pazi samo moga hajduka.

Mjesečina kao dan, dobro ga vidim. — Jesi li mu se javio? — upita Jovanče. — Nijesam smio od strica. On kaže da djeca ne treba da znaju ko je u selu donio pušku. — Nijesmo mi više djeca.

Okrenu se i Stric, a onda pokaza prstom u pravcu onih brda otkud se čula topovska grmljavina kao da bi da kaže: — Čujete li samo, tamo se za nas kuva popara. Tiha i blijeda, Lunja je ćutke gledala za kolonom.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Nego zapanti ono zlo mesto, te i drugom kaže da se čuva. RAAVA Tebe, ženo, našao sam u kurvarluku i u mehani kano lep, skupi biser u blatu zagažen, i kano zlato u

Bojim se s dušom: mnogo mi besovi šapću da od Boga hvajde nejmam — pismo mi kaže (a slabo to držim) da ne vrag potera je i stigne paku zemlju zagrebe moj život i moju poštenost u prah učini.

I ti si — reče — to učinio tajem da nit ko zna ni vidi, a evo tako ti se kaže od gospoda Boga: — Pred ovim suncem svim ljudma na videlo tvoje će pokaranje biti i razjagmit se sve tvoje dobro, i

) neokretan na boju kad od cara na glas izađe, pohvaljen i obdaren bi? Piše apostol i kaže: »Mnogom brigom i s velikom tugom živiti se valja, ko misli doći u nebesno carstvo!

Pročati de, proročaski pritočnik Isusa Siraha, što ti kaže, kako valja birovima držati se i sud prekidati. Ne čini zuluma, da te zlo ne stigne.

« I pak ovako kaže: »Snažna gospoda ljuta su, vina neka ne piju, da ne ovrtoglave i pravo tužnim ne uzmoći će suda dokonavati...

Do zdešanja, još to li je grehota, ništa je za to! Da i ja učinim! Zašto ne bih činio?... Duša kaže: ne greši čoveče! A telo veli: što činio, čini!

Tako i voće i vinograd sadi, a ono se ne prihvata niti mu što rodi. Štono prorok kaže: gde se ore na deset pari volova, rodiće mu merov jedan.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

! — Pa skine fes i briše čelo. I treći čibuci i treće kafe dođoše, a čorbadži-Zamfir tek sad malo da se odobrovolji i kaže šta ga je nagnalo da dođe paši, ispriča mu neku sirotinjsku nevolju.

Potuži mu se na neki zulum: na razuzdan asker, na nepravedan sud, na nasrtanje na obraz i veru, i kaže da je doneo ključeve od kuće svoje i da ostavlja u amanet njemu čeljad i dvore svoje; ili neka prima ključeve ili neka

imao nužde da uskače na ćepenak, nego je ulazio na vrata dostojanstveno; zastane uvek malo na vratima i grdi mlađe: kaže kako se danas ne može na mlađe osloniti, pa tek onda ulazi.

silno da bi im papuče poletele čak u štukator, i lepio bi im stoparce i dinare i uveravao ih da prime: jer je ta para, kaže, „alal-para!

“ — „Koji čovek?“ — „Pa, onaj, de... u suknji; iz jučerašnjeg društva! A on se seća, smeši se i kaže da ga se to baš ništa ne tiče, a obično završi: „Pa šta kaže, boga ti?“ — „Kaže da joj se dopadaš“. — „Slave ti?

u suknji; iz jučerašnjeg društva! A on se seća, smeši se i kaže da ga se to baš ništa ne tiče, a obično završi: „Pa šta kaže, boga ti?“ — „Kaže da joj se dopadaš“. — „Slave ti?“ — „Zdravlja mi!“ — „Pa šta kaže još?

A on se seća, smeši se i kaže da ga se to baš ništa ne tiče, a obično završi: „Pa šta kaže, boga ti?“ — „Kaže da joj se dopadaš“. — „Slave ti?“ — „Zdravlja mi!“ — „Pa šta kaže još?“ — „Kaže da joj izgledaš gord, i veli: Šta čekaš?

“ — „Kaže da joj se dopadaš“. — „Slave ti?“ — „Zdravlja mi!“ — „Pa šta kaže još?“ — „Kaže da joj izgledaš gord, i veli: Šta čekaš? Valjda se još nije ta srećna, ta tvoja buduća, rodila?

“ — „Kaže da joj se dopadaš“. — „Slave ti?“ — „Zdravlja mi!“ — „Pa šta kaže još?“ — „Kaže da joj izgledaš gord, i veli: Šta čekaš? Valjda se još nije ta srećna, ta tvoja buduća, rodila?

Valjda se još nije ta srećna, ta tvoja buduća, rodila? Ili, veli, valjda tražiš mnogo para!“ — „Zdravlja ti? To baš kaže?“ — „Ama, molim te, ni reči!“ veli onaj tajanstveno. „Molila me da ti ništa o tome ne kažem!“ — „Ih, bolan brate!

Kara, i strina Paraškeva, i druga strinka, Nikoleta, i tetka Ruška, koju su svi smatrali za rod, a niko nije znao da kaže kakav im je rod. Manina majka im kaže zašto ih je zvala.

Manina majka im kaže zašto ih je zvala. Ispriča im šta ju je nagnalo da ubrza stvar; ispriča im o novinama i o onom rezilaku, i kaže im da