Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Eno, konzilijum od bečkerečkih doktora skupio se u bolesnikovoj kući, pa kažedu; donja vilica, bog da prosti! Bog zna ’oće l’ i živ ostati! — O, o, zaboga, šta čujem! — E, a sad zbogom snaš’-Pelo.
znate baš raspoložena bila toga dana za žalost, — da vam ne umem kaz’ti... A gospoje oko mene pa sve kažedu: »Ta umirite se, al’ dođite k sebi, frau-Gabriela! Samo zabadava sebe upropašćujete!...
Samo zabadava sebe upropašćujete!... Njega, kažedu, ne možete te ne možete podići, — a kome sve to škodi, nego opet vama!
« A ja im kažem: »Niko ne zna i ne veruje šta sam ja sa šnjim izgubila!« A one kažedu: »Verujemo, slatka, i same smo take!« A ja, slatka, ništ’ ne znam za sebe, već furt padam iz jedne nesvestice u drugu!