Upotreba reči kažu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

„Pre nekih vremena beše i ovo vrano kao zivt, a sad je pobledelo, kao i lice što sam ga juče u ogledalu video... Kažu: bog! Božja volja... A kad mi tri puta kuću zapale, kad mi pet kuršuma kroz telo prodere... je l’ i to božja volja?...

Osećaš li kako lipa miriše?... Čuješ li pesmu slavuja?... Vele da on svu dragu noć samo ljubavi peva, kažu da i on ljubi... — Oh, Milisave! — reče zažareno devojče.

Obradović, Dositej - BASNE

u silu svoju, ibo „Eστίν Δίκης ορθαλμός, oς τa πάνθ΄ ορά”: „J e s t s u d b i n e o k o k o j e s v e v i d i”. Kažu da se čude Turci što im mnogo ištu, no ako im se sve stane iskati šta su oni od drugih oteli, malo će im što ostati.

Ljudi pakosni i nepravedni što ne mogu s silom i snagom, to s hitrostiju, lukavstvom i s pri|tvornostiju čine. Kažu za onoga iskusnoga politika papu Ksista da je, pre nego papom postane, sve pogrbljen hodio i na čaršavu od mreže ručao;

Ako li se pak plaše da što u mraku ne vide, ludo misle: šta će viditi kad se u pomrčini ne vidi? Ali stare bake kažu to i to, i drugo. Naše se bake u tom ljuto varaju, i bolje je nek ćute.

Musulmanski zakon njih uči da se mole bogu da bog ne sojedini krštene care i kralje. Molim ih nek mi kažu kakvoga boga oni sebi predstavljaju od koga prose vraždu, nesojedinjenije i neslogu među ljude?

O| tuđoj muki umeti živiš, to je vrlo lasno, niti iziskuje mnogo pameti i nauke. Kažu Filipu, makedonskom caru, da se nahodi jedan čovek koji jede za šestoricu: „A može li on i raditi za šestoricu?

A nerazuman i nerasudan to ne može. Kažu za nekakva đaka samouka da ga niko nije mogao nadgovoriti. To se lasno može verovati, jer ko će luda nadgovoriti!

Rado i veselo one čuju to i pođu, kad eto ti petla. Pita ih: daleko li misle. Kažu mu ove sve što su čule. „Vidiš da ste lude, prave kokoške bez moma!

Mornari se spasu plivajući, a majmun počne utopavati se. Za delfina kažu da je riba k ljudma miloserdna, i mlogoga od potopljenija izbavi.

Ti si božji čovek! Ti si stolp carstva moga!” 71 Mrav Kažu da je u drevnje vreme mrav bio čovek zemljedelac, koji, ne dovolstvujuići se sa svojim trudom, lakomljaše se na tuđe, i

Dalmatinci znadu različne vesele prepovetčice svrh ove materije. Kažu da jedan starac spremi se da pređe preko planine Vučjaka, čujući da tamo negde ima mesto gdi nijedan starac ne može

a vesma su rado i veselo s čim su mogli, „jakože i proči čelovjeci”, telo svoje grejali, upokojavali i naslaždavali. Kažu da su se svojih stvari za ljubov božju odrekli, pak za istu ljubov božju tuđe iskali i uzimali.

i 30 k., zašto se to mučno trpi. Naše žene za svaku novinu što u crkvi jedna drugoj kažu, samo po grošić ako stave u kutiju, biće sila novaca.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

PROROCI NA KOSOVU POLjU Kažu nam ne bojte se, kažu nam smirite se, kažu nam slobodno otvorite prozore, vrata, uvucite konac u iglu, uključite

PROROCI NA KOSOVU POLjU Kažu nam ne bojte se, kažu nam smirite se, kažu nam slobodno otvorite prozore, vrata, uvucite konac u iglu, uključite motor, umočite četku u

PROROCI NA KOSOVU POLjU Kažu nam ne bojte se, kažu nam smirite se, kažu nam slobodno otvorite prozore, vrata, uvucite konac u iglu, uključite motor, umočite četku u boju, naložite vatru,

uvucite konac u iglu, uključite motor, umočite četku u boju, naložite vatru, posolite meso, uzmite dete u krilo! Kažu nam budite potpuno spokojni, čude nam se zašto se zaboga plašite, kažu nam da to nipokoju cenu, kažu da to neće, da

Kažu nam budite potpuno spokojni, čude nam se zašto se zaboga plašite, kažu nam da to nipokoju cenu, kažu da to neće, da ne sme, da ne može biti! Kažu nama, koji znamo da je već bilo.

Kažu nam budite potpuno spokojni, čude nam se zašto se zaboga plašite, kažu nam da to nipokoju cenu, kažu da to neće, da ne sme, da ne može biti! Kažu nama, koji znamo da je već bilo.

čude nam se zašto se zaboga plašite, kažu nam da to nipokoju cenu, kažu da to neće, da ne sme, da ne može biti! Kažu nama, koji znamo da je već bilo.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

godine pređe Kićan, Isailo, Ivan i sa njima nekakav gospodin Mijuško, donesu nešto baruta i jedan doboš, i kažu mi da i’ je car poslao da se dižemo na Turke, da i’ tučemo i gonimo, dok i velika vojska ne pređe.

— Ovaj Ignjat Sabov, kažu, učio je u Rumi, i kao što se govorilo, za vreme njegovog učenja tu u Rumi bila je najbolja škola.

Mitropolit Stratimirović, kažu, da je prvi dobre škole za Srbe u Karlovcima uredio. Sedeći ja besposlen nedelju dana, mislio sam, da mi ništa više ne

požale se kako je vezir preko hatišerifa podigao porez i kako već sirotinja ne može da daje, niti ima otkud, i kažu da je i njemu poznato, ̓odajući po eparhiji, kako i on svoju dimnicu jedva može pokupiti.

Zapita vezir: „Kamo vojska?” — Kažu mu oni, da je sva vojska gotova u Grabovcu, no ne mogu ući u grad, jer su Vidinlije kapije zatvorili.

Zato jedanput kod naše crkve u Brankovini načine skupštinu, dozovu moga oca i kažu mu: „̓Oćemo da opet budeš naš knez.

a kad se napuni džamija, a oni prospu puške u pašine saraje, kapiju otvore, i tako Hadži-Musta-pašu živa u̓vate, i kažu mu: „Mi znamo da tvoj sin ide ozdo s vojskom od Vidina, a Aleksa ozgo od Valjeva, i drugi knezovi s drugi̓ strana, no

) Sad one četiri da̓ije iskupe knezove, pošto su Beograd janičari osvojili 1799. godine, i dozovu mog oca i kažu mu: ,,Aleksa, već se mi s carem zavadismo, nego smo načinili jedan mizar (prošenije), da caru pošljemo, nego da i vi

uveče sve dati; ali kad doznadu da će Fočić i novce uzeti i opet knezove poseći, onda Turci mome stricu to neće da kažu, ali uzme se svaki izvinjavati, da nema kod sebe novaca no da će do neki dan nabaviti i dati.

Odu njegovi momci u Zeoke i nađu kneza Stanoja kod kuće, kažu mu da idu u Beograd, i da i̓ je aga poslao, i hoće onde da ručaju. Knez i̓ dočeka.

januara 1804. godine) eto ti našega zeta Živka Dabića i jošt dva Turčina, prijatelja moga oca, sa jošte tri kmeta, i kažu Turci: „Hajde, Jakove, poslao nas Mehmed-aga Fočić; hoće tebe da okneži”.

Moj stric kaže im, da on ne sme među Turke više ići, i da neće knez da bude. — Turci kažu: „Slobodno, tvrda je vera. Fočić hoće opet kneza od vašeg odžaka, i neće da ide, dokle iz vaše rodbine koga ne okneži”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Psuje gazda Raka, psuje — ama ne ostavlja, što kažu, ni miša u duvaru. Razleže mu se psovka po svem selu. Ljudi, neki na radu, neki kod svoje kuće, tek se samo dovikuju:

Kazuju da je onda vetar izvalio jedan grm kraj puta — bilo mu je valjda više od trista godina. Lepo ga, kažu, ponese u oblak kao perce, a u žilju mu zapleten čovek, crn kao ugarak, a zakačene mu na usta, pa kroz obraz i levi i

To je, kažu bio nekakva što je krivo merio, pa ga je bog tako nakazio... — Ala je to bila hala i vetar, moj brate! — začudi se

Kapetan Vučeta jako je voleo Strahinju, mada se nije umnogome s njim slagao. Strahinja mu je bio, štono kažu, desna ruka i kad se god desi kaka zapletenija i poteža stvar, Strahinja je raskrsti.

Milunova i Srejina pogodba i parnica ušla je već u priču po okolnim selima. I sad, kad ljudi hoće da kažu kakav krajnji kaišarluk — reći će: »Najmio Milun svirača!

— Hoće jedan, vele, unutra, a nije pristojno obučen. — Je li ovdašnji? — Čini mi se nije, kako momci kažu. — Pa nek uđe — reče Nikola i nastavi svoj politički razgovor.

Za drugog kažu da je voleo jesti bifteke na lađi, pa se čitavo po godine vozio preko Temze tamo i amo, samo da se najede bifteka.

danju i noću. Niko se više nije žalio da je gladan i da nema brašno. Onaj leptirak dugo je, kažu, još morio malu decu po Zarožju i po Ovčini, pa je i njega nestalo.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

otoci, Starači, koja iznad sela teče, udavila devojka, jedinica u majke, koja beše s majkom došla u Jordan, u goste. Kažu da je majka tako tužno naricala da niko ko ju je čuo ne mogaše zaboraviti njene zapevke.

Momčadija!... Trice i kučine!... Samo pilji devojkama u zube!... Ne znam kakve su i te devojke! Što im ne kažu: idite, more, kući! — vikao je starac. — Sve se iskvarilo!... Nema tu momka pa da ga svećom tražiš!... Maro!...

Ledeni znoj probi čelo Aleksino. Srce mu je strepilo od slutnje, koja mu se baš tad javi... I kažu ljudi da ne može srce potegliti!... Pedeset domaćina stajahu bledi i nemi pred ovim prizorom...

O njemu su pričali strašne priče. Kažu da on ima jednu lađicu. Na toj lađici on prevozi, mahom Turke, preko Drine... Vozio je samo noću.

Ako ti, dakle, hajduci trebaju potraži ih u gori!... — Ali gde ću ih naći? — Otkud ja znam? — Ljudi kažu da znaš. — Ljudi kažu!... Ljudi kažu!... Otkud ja sve znam?... Bog samo sve zna!... Idi u goru!... Stanko saže glavu...

— Ali gde ću ih naći? — Otkud ja znam? — Ljudi kažu da znaš. — Ljudi kažu!... Ljudi kažu!... Otkud ja sve znam?... Bog samo sve zna!... Idi u goru!... Stanko saže glavu...

— Ali gde ću ih naći? — Otkud ja znam? — Ljudi kažu da znaš. — Ljudi kažu!... Ljudi kažu!... Otkud ja sve znam?... Bog samo sve zna!... Idi u goru!... Stanko saže glavu...

I... ja sam ti muke mučio! Ako sam hteo što saznati, hvatao sam žene i decu da mi kažu... Turčin posta nestrpljiv. On mahnu rukom I preseče ga: — Dobro, dobro! Nemoj mi pričati!

— Juče su se spremali u poteru za vama — reče mu brat. — Znamo mi to... ali su otišli pokunjene glave... — Kažu, zbog nekih Turaka, što ste ih pobili na Žuravi... — A... jest!... Pa ako, neka nas teraju!...

— upita Nogić Devu. — Eh, kako!... Ja moram znati!... Čuo sam!... Sve na belom svetu, sve što ova moja usta kažu, ja ili čujem ili vidim!...

I sad kako da ide u kuću Aleksinu?... On je jedared pljunuo na nju i okrenuo joj leđa. Šta će da mu kažu komšije, pa Ivan?... A ovamo... mora ići!... U Turčina šale nema.

Ama ovako... neka oprosti Gospod!... Stanko, sine!... Iako božanski zakoni kažu da si grešnik, zemaljska pravda i mi, grešni ljudi, velimo ti: „Ko se ne osveti, taj se ne posveti!...” — Tako je!...

Dučić, Jovan - PESME

— Pučanin, sin švalje, Posta plemić umom, a knezom za novac. Letopisi kažu: Beše mudrost sama... Sto godišta življe za muze i pare... No slast ženskog tela ne pozna, od srama Umre...

Gomila je išla radosno zato što su mnogi hteli da dograbe docnije po komadić konopca kojim je zadavljen krivac, jer kažu da takav komadić donosi drugima sreću.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

On se okrete upola njojzi: — Ama što ti plačeš, što srdiš boga? Eto gospodina doktora, pa i gospodina Joce. Je li oni kažu, oni valjda bolje znaju od tebe.. Kažu... dabogme... Nemoj plakati! Levi kraj usne zadrkta mu.

Eto gospodina doktora, pa i gospodina Joce. Je li oni kažu, oni valjda bolje znaju od tebe.. Kažu... dabogme... Nemoj plakati! Levi kraj usne zadrkta mu.

Kažu... dabogme... Nemoj plakati! Levi kraj usne zadrkta mu. On ne reče šta kažu Joca i njegov pomoćnik: ali je meni bilo isuviše jasno da je mišljenje Jocino i njegovog pomoćnika trebalo da bude

— Koga sa štakom? — Sa štakom! Onoga što su mu doktori odsekli nogu? — A što su mu odsekli? — Pa, kažu, hteo je da umre od rane, što je dobio na Javoru, pa mu onda odsekli nogu, pa sad ide bez noge...

— Pa mora da jede! — Znam! Ali on kad je u ratu izgubio nogu, treba da mu se plati! Lepo da mu kažu: Nâ ti, brate! Hvala tebi koji si za nas prolevao krv, i take stvari...

Izvadi dvojnice iza pojasa, pa sve ćurliče pokraj Burmazovićeve kuće. A u Burmaza je kći — kći i po! Da projašeš, što kažu, pored nje, pa da ona prevali onim pustim očima, očas ti mrkne svest, i jedva se držiš na konju.

— I Velinci da je rodila kopile! I teško bi se žene i opet odvažile da kažu, da Radojka sve to već izodavno i ne sluša i ne gleda, i da nije sam Arsen sutradan, kad je ona svoj nov novcat jelek

Arsen je tih čovek. Od detinjstva naučio samo slušati. Ni drva on ne ume prodati dok mu kod kuće ne kažu: koliko da ište i pošto da dâ. Đeda, kad Arsen uđe kod njega, seđaše sam u sobi.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Kad ona napravi to Saće od zolje od kvasca, mogla je, što kažu, i samog cara poslužiti!! Gospodin Jerotej Draganović kad je napisao onaj Kohbuh, hteo ga je njoj posvetiti, da šta!

Nego i jeste čudan bio taj duvarski sahat. Prava antika, što naši kažu. Bio je malo manji od ikone sv. Đurđa (krsno ime pop-Ćirino) sa obligatnim ružama između cifara, koje su arapske bile a

A oni mu samo kažu: »Hoćemo (na primer) tome i tome u Galiciju ili u Talijansku«; pa se onda onaj što naručuje pismo, nasloni preko stola

— E, sad, moje je da čekam — veli g. Pera — a ostalo je, što kažu, u božjoj ruci! — Naravno, naravno! Sve je u božjoj ruci. Ali opet... — veli pop Spira.

— Naravno, naravno! Sve je u božjoj ruci. Ali opet... — veli pop Spira. — Znate kako ono kažu kad se onaj davio pa vikao: »Pomozi, sveti Nikola!

! To ti je sve što na zemlji učiniš! »Bezumni, veli evangelist, još ovu noć uzeću ti dušu...« A čovek, što kažu, »ništa sobom ne ponese već skrštene bele ruke i pravedna dela svoja!

Kravu je muzla Žuža sluškinja, zdrava jedna dunda jedrih obraza, što kažu: da udariš po jednom, prsnuo bi onaj drugi!

To kažu, ali niko joj nije to uradio; svaki je više voleo da je uštine za obraz ili čak i poljubi, i pošto se ona nije nikad oti

Šta da se potuca kojegde? Valjda kod onog Švabe da ruča što mu je kuvarica Čifutka, kako kažu! Što baš u našu nedelju da tamo ruča, da jede leb s kimom i druga čifucka jela?!

Tada bi obukao i somotski kaput i lakovane cipele, a kosu očešljao onako, što kažu, »na larmu«, pa bi se šetao po selu, pevucao »Sedam šori, sedam dika moji’« i pogledom unesrećavao sve devojke i levo

drugih, ali ne govore ništa nego se samo poglédaju kradom ispod očiju, samo se poglédaju, ali ti pogledi mnogo više kažu nego najdeblje knjige i najbrbljaviji jezici. Još malo pa porta ostade skoro prazna.

Za časak pokusa iz tanjira. — Evo vam i noge... da vas voli punica, što kažu! — smeje se gđa Sida i sipa mu u tanjir. — Blagodarim — klanja se g. Pera. — Izredna, črezvičajna čorba!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ograđeno zidovima, sa crkvom u sredi od koje se samo njen ugnut krov i krst vidi. Veliko je i prostrano groblje! Kažu: da se četrnaest kolena ludi tu isposaranjivalo. A ovo, sada, petnaesto je koleno koje počelo da se saranjuje!

A groblje? Puno. Što kažu: čitava gora od grobova. Naročito oko crkve, jedno do drugo, pa i preko drugo — kao da žele da probiju zidove i uđu u

Takav, zanesen u tome govoru, svagda se viđao. Nestane ga, i to cele zime. Kažu da je tada obično u svome selu i da tamo radi, kao da se smirio, došao k sebi.

XVI MARKO Kažu da je usled nađenih nekih u zemlji starih para pomerio pameću. Bio krupan, koščat. A mračan. Nikad ne govorio, niti se

Pa kad tako nakupi, onda sve odvuče i nanese gde je bila crkva. I sad, kažu, da je putanja koja vodi od porte do crkve od toga njegovog kamenja načinjena.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Onda je čovek kao lud, ne zna šta radi, a to nisam rad. — A jeste l' vi koju zaludili? — Kažu. — Pa je l' živa? — Jeste. — Pa šta sad radi? — I sad luduje, al' ja joj pomoći ne mogu, sirota je.

Sirota, sad se načita, kad joj otac nije kod kuće, jer se on jedi na mnogo čitanje, a ovamo opet mu se dopada kad kažu da mu je kći vaspitana, — reče mati. — Gospodar otac, kao što sam čuo, u Pešti je na vašaru?

Drže da je Ljuba otputovao. Pre podne eto Ljube opet u kuću Mileusnića. Pita za frajlu. Kažu mu da nije kod kuće, otputovala je u N. Mole ga da čeka do sutra, Mileva će se dotle vratiti.

Ljuba posluša, no zasad se preporuči i ode. — On raspituje po varoši za Milevu. Kažu mu da je sa jednim kapetanom otišla u N. da vidi iluminaciju. Načuje još i to da miraz nije baš siguran.

Julka i Milka nemaju oca, samo mater. Julka oseća veliku naklonost prema Ružičiću, ali kažu da ovaj ima vrlo slabu štaciju; ako bi koji bolji došao, ne bi ga se odrekla. Dođe Ljuba sa čika-Gavrom u G.

— Hajd’mo! — Ali rad sam da niko ne zna kuda idemo. Znate, čika-Gavro, da idemo onako — kako kažu ono — kad velika gospoda kudgod idu pa neće da svet zna? — Još ni to ne znaš! Inkognito! — Da, inkognito!

bila u Beču kod madam, pa kad idem pa promenadu, a mene baroni sa lornjet gledaju; a kad se sa madam razgovaraju, oni kažu: Toz is a hibše grihin! A taj krajzler imao kuraž sa mnom se razgovarati?

Ja kad bi’ imao kćer, vaspitao bi’ je po svom redu, da može i za manjeg čoveka poći. — Al’ kažu da se u inštitutu tako izuče da posle nikad propasti ne može. Kad su izučene, u nuždi mogu i učiteljke biti.

jedna stara udovica, gospođa Kalajićka, ima jedinicu kćer Varvaru, tako oko triest godina, premda ima spletkaša koji kažu da je i preko četrdeset, ali to nije istina. Ta je bogata. Da vidiš samo kako je šmukirana! U Š.

— Ujutru prvi ustane čika-Gavra, pa budi Čekmedžijića. — More, Ljubo, ustaj! Znaš, da ne kažu: „Gle mladoženja, pa kako docne ustaje!” Ljuba se budi, tre oči. — Ala mi je teško ustati!

Ćirković se, opet, zaljubi u Alku, a Alka neće za to da zna. Marko Rogozić kažu da je zjelo učen, ali je gord, ohol, pa sitnije ljude prezire.

— Sam sebi sam provodadžija; hoćete li mi Micu dati? Mati tobože kao iznenađena. — Sve bi lepo bilo, svi kažu da imate talenat; no ja moju Micu ne mogu na nesigurno dati. — Kako nesigurno? — zapita Marko.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Ama jel'te molim vas lepo, zar je baron Gizel zbilja s one strane? — Kidnuo, kidnuo malo pre, tako kažu. — Kidnuo, pa kad pre? — Pa lepo, a ko kaže da je kidnuo? — Ovaj ovde gospodin video ga lično.

pa je nagovaraju da malo i na sebe pomisli i po nekad, kao druge što čine, izađe; samo što se ona na to i ne obzire. Kažu joj da je luda i da se ona vara.. ako misli da su muževi tamo na frontu sveci.

onom knjižurinom i sušio se i kašljao pa kad je onu knjigu preveo on umro i nije ni dočekao da je vidi oštampanu i da mu kažu hvala, samo što su ga drugovi čestito ožalili.

A svi kažu: eto to je ta unutrašnja snaga i sva je igra stvari u menjanu one pokretačke snage; i dok vasionu ne poždre i ne sprži

— Nema tvoje senke, Eto, gledaj sam, nema nigde tvoje senke, nigde.. — Što? Kako? — Rđav je znak, kažu. Čije nema neogodini, ne sastavi godinu. On se ukoči, naježi, zguri, pa dreknu: — Gde je moja senka?

Imao je, kažu, samo jednu, čudnu i stalnu, osobinu. Po ceo bogovetni dan rukovao bi se s ljudima, pušio ili pisao Nataši. KRAJ.

Afrika

Ne zna se koliko će trebati brodu da iskrca i ukrca robu. Gužva. Čim nam kažu da će brod ostati do ponoći, ja i još dva mlada poznanika sa broda silazimo u već prepunu šalupu koja polazi obali.

“ Na brodu nam kažu da ga je trebalo ošamariti; to je, vele, jedini način da se objasni nešto crncu koga je uzbuđenje zaslepilo.

Između stabala je šećerna trska. „I vi se čudite, kažu mi, što su crnci tako veseli. Evo da ne moraju ni prstom mrdnuti da bi pomogli da ove rađaju, grane im daju hleb,

Hteo bih da se kupam, ali mi ne daju. Kažu mi da je pristanište kao i celo afričko more puno ajkula, o čemu crnci ni ne vode računa.

Ovde prašuma počinje već od obale. Mestimično je kraj drumova raskrčena za plantaže a za sto godina je, kažu, neće uopšte biti. Palme svih vrsta, fromažei, akažu, lijane, paprati.

Ceo ovaj mladi svet radi, oduševljeno, stiče novo bogatstvo. Sami za sebe kažu: „Bogati smo!“ Piroga nastavlja brzakom do Monge.

Moj je plan da napustim Sen Kalbra pa da se pridružim ovoj drugoj dvojici putnika koji idu u Man, kažu, međ prave ljudoždere na granici Liberije. Potrebno je da me ova druga dvojica prime kao svoga saputnika tj.

izgledam mlad; u stvari ja sam za godinu dana imao tri automobilske nesreće, ja imam na sebi rana za koje doktori kažu da možda nikada neće zarasti. „I zatim to još nije najgore: hteo bih sagraditi dom.

“ Kad stižemo pred kolibe, pola dvanaest je. Tam–tam, koji je na visokim štulama igrao radi nas, razilazio se: kažu nam da u drugom kraju uspavanoga sela Baule ipak igraju pod maskama: večeras je njihovo veče.

Nikakav odgovor. „Mačka!“ kažu crnci koji ne smeju čak ni reč „panter“ da izgovore, kako ga tim ne bi privukli na sebe.

Košute. Odjednom u daljini sivi kupasti bregovi koji se lelujaju: slonovi. Ovo je kraj za koji kažu da je pun lavova.

Pokret ruke ovoga mladića da se zaštiti urezao mi se u sećanje, i dok ručamo pitam N–a šta je imao da znači. „Kažu da se belege koje nose gubavci po telu otvaraju od najmanje pozlede ili udara, i da se posle više ne mogu zalečiti.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Pi, pi, pi! To je majstorsko plan! Tako može i da si nosi za mene jedno tas po crkvi. da kažu ljudi: „Postrado kir Janja, ajde da go pomognimo!“ dušo Juco, ti imaš grčko pamet u glava, ti nisi od serbsko rod.

Vi ste čovek jošt mlad, osobito u snagi, i lepi. Ko može kir Dimu s vami sravniti? Vi i on... znate, kako kažu Grci... kao Apolo i Vulkan! JANjA: Pi, pi, pi, pi! Kakvo lepo reč, pravo elinsko!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Bila je lepa, ali su njene prijateljice imale običaj da kažu da, zbog oštrog nosa, liči na ticu. To je, donekle, bilo tačno – ta mlada, plaha žena ličila je na ticu, koja je tek

Kad se kocka, kad časti, kad pijanči, svi mu kažu da su njegovi rođaci, svi bi da se pobratime, svi ga ljube, a brci su im od vina vlažni.

Pavle mu onda kaza da je već ranije poslao u Beč svoje talire. Da mu kažu, sad, otvoreno, i jednom zanavek, hoće li da se sele.

Aha! Neimanje, što no kažu, nemir je od svijeta. Ti si, Pavle, utanjio, al’ ako te nemaština vuče u Rosiju, mahni se toga!

Dok se samo dohvatim konja, trkaću se sa njima sve do Bačke. Sve u krug, da izlude po barama. Neće znati da kažu jesam li spreda, zdesna, sleva. Dok se samo nebo ospe zvezda konjokradica.

A ako ih Temišvarci poteraju, oni će, kažu, naći praha i olova, pa kom opanci, kom obojci. Nemaju šta da gube sem života, koji im je i tako dosadio.

Smejao se kapetanu, koji od stida crveni, a vikao je da nagone tela treba zadovoljiti. To kažu i franceski filosofi! Božič je ponavljao, kako je teško pogoditi godine žena, a lako u konja.

Niko ne voli da ga vezuju. Ona se, kao mati, nada više od kapetana, nego od ćerke. Ćerke materi, sve, ne kažu. Ćerka joj je, međutim, sve ispričala, šta bi, na onom proplanku. Ona je to oprostila i nije rekla, ništa, Božiču.

Da je u pitanju njegov prijatelj, mudri i prosvećeni di Ronkali, ne bi pitao. Njega su, kažu, u detinjstvu uškopili, ali kapetan je zadrigo.

Domaćin i domaćica, međutim, počeše tad i njegovo ime da viču! U igri, kažu, svi treba da budemo jednaki. Nema izuzetaka u igri! I kapetan ima da otima loptu! On će sa gospožom Božič da igra!

Pa nas ispunjava nekim šapatom i zvucima, za koje čovek ne zna, ni šta kažu, ni zašto nas pokrivaju belim cvetom bagrenja, ni otkud dolaze. Da li sa zvezda?

Kaže da je za sobom ostavio mnogo naroda u Trijestu, a neke njegove rođake zadržale su austrijske vlasti, ovde, u Beču. Kažu da ih ima svud, po Adrijanskom primorju. A svi se sele u Rosiju.

Teodosije - ŽITIJA

Molili su ga da se moli za njih: „Dom naš je u tvojim rukama, duše naše i mi svi smo“, kažu, „u tvojoj volji.“ Jer njegove dobrodetelji i roditelje zadivljuju, i mnogo ga moljahu i govorahu da će veliki plamen bola

po imenu, ako i zlouman, bejaše blagorodan, od bugarske strane carskoga roda, rođak Kalojana cara zagorskoga, koga, kažu, ubi sveti Dimitrije.

ljudi po kućama i oni što po gorama čuvaju stada kada pomuzu mleko ne trebahu sirišta već je bilo dovoljno samo da kažu: „Savina te molitva uskisla!“ — pa da se odmah na tu reč sirene sirilo, a mleko bivalo kiselo i veoma dobro.

Ne predaj me u ruke neprijteljima koji mi zavide, da se ne popaduju i da ne kažu za mene: Odlično, odlično, progutasmo ga“.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Mahom vrlo impulzivni koji odmah i često bez dužeg razmišljanja rade: „zebu od mnogog mišljenja“, i koji kažu: „ko razgađa, u nas ne pogađa“, i pogode istinu i najbolji put.

Ogromnu većinu čine doseljenici iz Bosne i Hercegovine. Mnogi se od ovih poslednjih nazivaju Bunjevcima i kažu da su iz Hercegovine, od reke Bune.

Ima ljudi „koji umeju buvu potkovati i dlaku na devetoro rascijepiti“. Kažu da je „šalu Bog ostavio“. Našaliće se i na račun „svetog vladike“.

tipu, oni što vrlo malo govore i u govoru kratko seku, čisto se dusnu kad ih pitate o pričama i pesmama, i tim kažu kako su to besposlice i zaludnice, jer to nije „rabota“, pravo zanimanje čovekovo.

Ove poslednje prezrivo zovu Ulufima ili Keckarima (kozarima), i za njih kažu da imaju prostačke i divljačke običaje. Čini mi se da nijedno drugo stanovništvo centralnog tipa nema više ponosa i

Dakle je moravska ženska nošnja, kad se uporedi sa kosovskom, prosta i dosta neukusna. Moravske žene kažu da su zauzete zimi poslovima oko stoke, te ne mogu kao besposlene Kosovke (čije je zanimanje zemljoradnja) provesti celu

Žene nose preko duge, teške košulje crno zubunče, a potpasuju se dugačkim pojasima od vunenog debelog gajtana i kažu da je to potrebno zbog poslova i sagibanja.

Kadšto im to izgleda i neozbiljno i „sramuju se“ da o tome pričaju. Često kažu: pametnije je da govorimo o „raboti“. Ali kao što im je jezik srpski, tako imaju i samo tragova srpske istorijske

Našao sam poneku ženu i čoveka i u Sredskoj koji izbegavaju da kažu da su Srbi i da im je jezik srpski, nego vele da su hrišćani i da im je takav govor iz starine.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Lakomisleni vrapci uzeše se kleti da nikad u životu nisu vidjeli džak s mačkom, a da su ga, kažu, i vidjeli, oni bi mu, bogme, pokazali pošto je oka prosa. — Eh, to vam znam i ja — reče čiča.

Siroti pas, dobro izbubetan, samo je cvilio: — Eto, nekom smijeh iziđe, kažu, na nos, a meni se, kako vidiš, prosu po leđima. U kukuruzima je šaputao povjetarac javljajući da se primiče zora.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

dohvate I vuku ga vuku Vade ga iz patosa Obično mu samo glavu otkinu Teško je izvaditi iz patosa klin Majstori onda kažu Ne valjaju klešta Razvale im vilice polome im ruke I bace ih kroz prozor Neko drugi zatim bude klin Neko drugi

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

JEDNOG ZMAJA Umome celom zmajevskom veku ljudi me gone i glavu mi seku, a ja čim njupnem carsku kćer odmah mi kažu da sam zver!

KAD UVEČE DOTERA KOLA U GARAŽU KOLEGE O NjEMU PRIČAJU SVE NAJ, NAJ, ALI MU JE NAJDRAŽE KADA KAŽU: — E DANAS SI VOZIO KAO PRAVI ZMAJ!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Je li ustao iz groba!! Je li vaskrsao? Je li pobegao; s čega je pao: s drveta, s Meseca ili sa Marsa? NOVAKOVIĆ: Kažu da je doputovao. SPASOJE: Šta ima da doputuje od groblja dovde i kojim to vozom?

RINA (uznemirena, Milanu): Je li to moguće? ANTA: Kažu, tako je po zakonu. NOVAKOVIĆ (hteo bi da uteši Rinu): Ja ne verujem da bi jedan zakon mogao služiti nasilju, jer to

RINA (buni se i krije iza Milana). PAVLE (Spasoju): Ili vi, na primer, kao najbliži rođak? Kažu, vi ste na sudu dokazali da ste moj najbliži rođak, a vidim (vadi iz džepa svoju posmrtnu listu) i na posmrtnoj listi

Piše, znaš, onako, ispod ruke. SPASOJE: Pa takav nam i treba. Znaš li mu bar ime? ANTA: Da, znam! Mladen Đaković. Kažu, niko kao on ne zna napisati tako oštro i strašno da se onome koga napadne prevrću i dedine kosti u grobu.

Niko kao on, kažu, ne ume tako od crnoga da napravi belo, a od beloga crno. SPASOJE: Hoće li doći? ANTA: Doći će još danas pre podne.

ĐAKOVIĆ: Molim! SPASOJE: Kažu da ste vi u polemici kadri dokazati da je crno u stvari belo, a belo da je crno. ĐAKOVIĆ: Sve se može osporiti i

Sve zavisi od moći logike. SPASOJE: Pa vi to imate, kažu. ĐAKOVIĆ: Da, logika, to je moja moć! Bog, vidite, svakom čoveku daruje po nešto; vama je, na primer, dao pare, meni

SPASOJE: Ostavićete ih da večito strepe za svoj srećni brak. PAVLE: A srećni su zaista? SPASOJE: Tako oni kažu. PAVLE: No, pa zašto bih ja to kvario? SPASOJE: A što se tiče onoga sa deset hiljada dinara?

!... AGNIJA: U šolju od kafe! Slušaj ti što ti ja kažem: ta gospa-Nasta gledala je i samim ministrima, i kazala im, kažu, tačno kad će da postanu bivši. Kažem joj: velika nevolja, velika briga. I znaš li šta mi kaže kad je pogledala u šolju?

Izvinite što vas uznemiravam, ali stvar izgleda vrlo ozbiljna. Čuli ste, je l' te, i vi ste čuli? Kažu, njegov advokat već sprema tužbu za sud. To sam pouzdano čuo, a sprema i kampanju preko novina.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

kako Rašida liči na nju: iste svetle, nepokorne oči, ista zlatna kosa, nešto lako, mačkasto i tvrdoglavo u pokretima. Kažu da sinovi obično liče na majku. Ja nemam ničeg njenog, spolja ne, iako smo iznutra isti.

Pred očima mi je još bio njen otac sa sekirom u rukama. Taj bi me isekao na komade ili bi me nabio na kolac. Kažu da su Turci u davna vremena to radili. Ne bi bilo ništa novo da on to uradi sa mnom.

u trku, okrenula se kao da ne zna kuda će, opet se vratila na skelu, i lepršajući svetlom haljinom skočila u Tisu. Kažu da čovek u takvim trenucima obično ništa ne pamti, ali ja sam zapamtio i lepršanje njene haljine, i majmunsku zbunjenost

Lica su im bila kao lica sova kad ih ubacite pod reflektore. Kad su vratile glave unutra, čuo sam kako kažu da neko zaista leži na leji krastavaca. — Neka leži! — glas Starog bio je destilisana neverica.

Jedan, četiri, sto četiri! Kažu da brojanje pomaže da se stvari zaborave. Brojao sam do hiljadu i sedam stotina. Nije pomoglo. - Hajde, Greta!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Moji su dani izbrojani, a ti što imaš čini zarana, jer znaš kako kažu: „Dodna ženidba, deca siročad”. Dakle, opet ti kažem, ne oklevaj, spremi se. Jesi l me razumeo? — Jesam.

Ja se sad baš u moru kupam; to je vrlo zdravo, tako ovde kažu. Mlogo ljudi sam ovde vidio, sve vam sad ne mogu kazati, no kad se vratim, ispripovedaću vam.

— Samo ću vas još i to moliti da što prostije se obučete, da ne kažu: „Gle, kakav je to luksus!” I ja neću obući frak, neg’ drugo što, al’ zato ćemo se dobro provesti.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pa onda, da je ona videla u Veneciji ne samo košulje što dopiru tek do kolena, kao što kažu da ih je iz Beča donela kći Nikole Panajota, nego i haljine, istina samo spreda, dok ostrag i dopiru do zemlje i čak se

Nek to kažu patrijarhu. Tako, zagledan u zvonik drveni, u kom je nepomično visilo zvono, u voćnjak, u kom su nepomično visile bezbro

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“ Onda će joj se, kažu, sigurno javiti suđenik u snu.⁹ U Popovcu devojke uoči Đurđevdana naberu razne trave: zanoveti, zverice, ribice,

“¹⁰ Na Kordunu devojka uoči Vidovdana treba da metne pod jastuk cvet vidić, pa će, kažu, sanjati onoga za koga će se udati.

se da devojka skine prsten mrtvacu s ruke, i to ustima, a onda kroz njega da pogleda momka koga je izabrala. Kažu, da će se on odmah silno u nju zaljubiti i uzvratiti joj ljubav.

³⁹ U Levču i Temniću kažu „valja se“ da svadbeni kolač umesi trudna žena, da bi mladenci imali poroda.⁴⁰ Neke nerotkinje u okolini Šapca odu na

Žena koja želi da rodi sina valja da zakolje petla i da pojede presnu pokožicu njegovog želuca, pa će joj, kažu, želja biti ispunjena.

Postoji još jedna zanimljiva zabrana vezana za pol budućeg deteta. Ne valja se, kažu u Crnoj Gori, „da žena sjedi na prag od kuće a čovjek pored nje ulazi u kuću, dok se ona ne digne s vrata, jer mu se ne

Neke žene posle porođaja uzmu mućak, metnu ga u list topole, zakopaju ga i kažu: „Kad se ovo jaje izvelo, tad i ja rodila!

¹⁴ U Šumadiji nevesta, kad ode u prvu posetu roditeljskoj kući, treba da sedne kod ognjišta na vreću, pa će, kažu, lako rađati — „kao iz vreće“¹⁵.

²² U Crnoj Gori veruju da „koja žena kad je bređa poružni rodiće djetića“. A u Boljevcu kažu da ako je trudnica pegava u licu, rodiće muško, a ako nije — žensko dete.

“ U đevđelijskoj kazi detetu stave u zube prutić (koji ispadne kad žena dotka platno) i kažu mu da žmureći izađe napolje, i da tek tamo progleda.

⁴⁹ Ne valja se, kažu u Skopskoj Crnoj Gori, da trudnica udari mačku ili pseto da ne bi dete maukalo kao mačka, odnosno lajalo kao pseto.

„Ne valja se“, kažu u srezu boljevačkom, da trudnica vretenom čačka uši, jer će dete boleti uši i curiće mu iz ušiju; ne valja, takođe, da

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

krivcu saučesnik, da je babun kad pomiluje babuna, samo kad on podiže svrgnute i mrtve vaskrsava, klevetnici ćute, ne kažu da je zanesenjak ili pesnik.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

takve žene: one koje su u stanju da zbog vas igraju sporo ili brzo, da izvode različite figure, a da vam nikada ne kažu: daj malo slušalice da i ja slušam! Dok su sa vama, one čuju i bez slušalica najdivniju muziku.

Gospode, šta sve nisam činio samo da se domognem Evrope! Koliko muka, nizašta! I evo, sad sam ovde, a Evropa je, kažu, na umoru.

Pa je posle skratio prezime, da ga ne lome, jer se ljute kad moraju da ga lome. Francuzi! — Da prošetamo? — kažu uspeli momci. Zašto da ne?

Njihove žene klimaju glavom i gledaju me opet kroz onaj dvogled, naopačke. Helen, Lu ili Megi kažu da treba svakako poslati neku priču. Ne mogu ništa da obećaju dok ne vide o čemu se radi. Pošalji svakako!

Nastaviće da žive bez ljubavi dan, dva, tri nedelje, a onda će se ponovo naći u »Hungariji« da kažu jedno drugom da njihova veza ne vodi ničemu. Dok si izlazila, pogledala si me rasejano, Žuži.

— O, koga to vidim! — pozdravio ga je šef Terase. Sjajno izgledate! »Znači, već je vreme da mi kažu kako sjajno izgledam« pomislio je. »Nekada se to podrazumevalo...« – Hvala! — rekao je. — Što ima kod vas?

Trenutak filozofije: – Zašto su devojke tako glupe? – Zašto su glupe? – Zašto ne priđu jednostavno i kažu: »Hajdemo negde!« Shvataš? – One drže do sebe! – Glupače! - Pufku se učini da to nije dovoljno: – Budale!

u vrelu paru, koja se dizala iz raspolućenog ploda zemlje i vatre na čijoj su se kori caklili kristali spečene soli. Kažu da su profesora poznavali stariji ljudi i žene još iz poslednjeg rata, i da su udovice stizale čak preko brda gazeći dva

bez igde ikog svog, a profesor ih je sve slušao pušeći pod kakvom murvom ili u hladu nekog zida poluizgorele kuće. Kažu još da je bio strog i ćutljiv čovek i da nisu smeli da ga pitaju kuda ih to vodi, a on ih je vodio sve dublje u planine,

Bili su umorni i žedni od tog tako svetlog, a toliko sumornog predela iz sna. Kažu da je baš tu, na tom mestu gde je kamenje bilo veoma sitno, a čudnog oblika, profesora ujela zmija!

Nisu više znali idu li pravo ili se, zavedeni kamenim lavirintom, vrte u krugu. A onda, kažu, profesor više nije mogao dalje; najpre mu se ukoči ruka, pa onda cela leva strana tela, a zatim mu se oduzeše i noge;

sa ljubavlju i sa pažnjom, da ih gnječi prstima i valja dlanovima, praveći od njih nekakvu kuglicu, a što je najzanimljivije, kažu, sve te travke brao je baš oko mesta na kome je profesor ležao bez svesti, i kad je kuglica bila kao orah, starac

Matavulj, Simo - USKOK

Sad, je li taj Vučetić tražio dio od toga, ili bješe što drugo uvrtio u glavu, ne znam, tek on, a kažu i guvernadur obijediše i vladiku u Rusiji da ne mari za crkvu, da je po nagovoru svoga pisara Dolćija naumio prodati

— A ko bješe taj pisar? — Bješe, brate, čovjek iz svijeta, njeki vele iz Dubrovnika, latinski pop, kažu vrlo učevan i pošten i predan vladici. Oni se poznaše i sprijateljiše kad je vladika prvi put išao u Rusiju...

Tada je u Rusiji vladala Jekaterina carica, koja je, kažu, samo ono radila, što je želio knjaz Potemkin. Taj je knjaz mrzio na Zorića, a zbog njega i na sve Srbe!

Je li da je to vještina? — Još kakva! — odgovori Janko smijući se. — E, a njeki od ovijeh kažu da ta vještina ne pomaže ništa, jer, vele, nije pomogla onome što ga posječe Stijepo Mrkov i onoj dvojici što ih

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: Zaboga, devojko, ljudi nam kažu da vrlo dobro stoji. A drugo, bogme ćerko, i ti ne možeš mlogo probirati; malo ti je vreme prošlo, a drugi traže i

Vidiš kako i meni dobro stoji. DEVOJKA: Samo da se svrši. TETKA: Evo, karte kažu zacelo. MATI: Kako bi bilo da odemo kakvoj vračari? DEVOJKA: To, mamo, to!

MATI: E, da vidiš kako karte kažu. OTAC: A, karte su vama zavrtile mozak? Nemoj ti gledati što je prilika nego što karte kažu, pak ćeš dobro proći.

OTAC: A, karte su vama zavrtile mozak? Nemoj ti gledati što je prilika nego što karte kažu, pak ćeš dobro proći. TETKA: Jeste, Jovo! OTAC: No, sad mir, jer ako spopadnem toljagu biće vama obadvema dosta.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Noćas kasno dvoje roditelja čitali pesmu o zecu i odgonetali — šta je pisac time hteo da kaže. Da oni kažu detetu, da dete kaže nastavnici. Takvu poruku nisu mogli naći u pesmi o zecu. Nisu znali gde je.

taj nas je svet Zmaj prvi proveo: čvorak je Zmajev čvorak, i svi ciganski konji jesu potomci Zmajeva ciganskog konja. Kažu daje ona prpošna, nestašna Veverica prepev nekog manje poznatog nemačkog pesnika.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

LEPRŠIĆ: Sad je došlo vreme da im za sve nepravde platimo. GAVRILOVIĆ: Samo da možemo. LEPRŠIĆ: He, he! A šta kažu graničari i braća naša Hrvati? Razneće i u vozduhu.

GAVRILOVIĆ: Meni se dopada kako on govori. ŠERBULIĆ: Vama se uvek dopada što Madžari kažu. GAVRILOVIĆ: No nisam im obećao ni kravu ni vina. ŠERBULIĆ: To je ništa.

Srblji to dočuju i napadnu noću na nji. Šta je Madžara tu izginulo, kažu da je za prepovest. Sve su im topove bili oteli.

No kako se to dogodi, dogodi, tek naši reteriraju i ostave im sve topove. ZELENIĆKA: Izdajstvo! ŽUTILOV: Kažu, no ko će to znati?

NANČIKA: Već uredila sam. Samo kad bi se više takovi pozatvaralo. ŽUTILOV: Ovi su naši nesreće. NANČIKA: Onaj Fric kažu da je bogat. ŽUTILOV: Taj je već uređen. NANČIKA: Šta je s Čivutima?

ŠERBULIĆ: Tako nam treba. LEPRŠIĆ: Našem novoustrojenom pravitelstvu rugaju se i kažu da je to od nas ludost. Štaviše, i samo naše popečiteljstvo finansije ne priznaju, nego sva dobra kameralna koja

ŽUTILOV: Šta je on? NANČIKA: Doktor; čovek vrlo fini. Ja sam se s njim razgovarala, i svi kažu da će biti fizikus ovde. ŽUTILOV: To je dobro. Novaca valjda ne traži. NANČIKA: Mislim da ne traži.

ŽUTILOV: Šta kaže devojka? NANČIKA: Nisam joj jošt spominjala, jer nešto važno stoji na putu. Kažu da je Madžar. ŽUTILOV: Pak? Ona zna madžarski kao Madžarica. NANČIKA: Ali šta će svet reći? ŽUTILOV: Bolondšag!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Drama inače nema radnje, ličnosti, istorijske, mitološke i alegorične, dođu na scenu, kažu šta im je pisac kazao, povlače se da načine mesta drugima koji će to isto činiti.

U današnjoj srpskoj književnosti ima pesnika originalnijih i mislenijih, onih koji više kažu našem duhu; ima ih živopisnijih, melodičnijih i veštijih, koji lepše zabavljaju naše oči i naš sluh, ali nema pesnika

Milićević, Vuk - Bespuće

Prva žena mu je umrla nekoliko godina iza vjenčanja (kažu da je premlatio i prebio život u njoj), ostavivši mu jednu kćer koja se kasnije, iza očeve smrti, udala za nekakvog

Sremac, Stevan - PROZA

To je tako često bilo da je taj šablon i Rista puškar uvardao i, što kažu, »pofatao« mu marifetluke, pa je posle i on sam krišom pisao »nadgrobna slova« i konkurisao Jovi.

— A, šta — reče mu jedan — a ti se pomiri sa tvojom domaćicom. — A što? — zapita Jova. — Pa i ako sam. Što kažu, izvadio sam dijamanat iz blata. Jova je zadovoljan bio s njom, i uvek je hvalio.

Žena ti je, što kažu, stub kuće; badava što čovek kolima donosi u kuću kad to rđava domaćica može s jedan naprstak da raznese.

— E, baš ti fala! — Fala, gospo’n-Pajo, a mi ćemo već, što kažu, umeti biti blagodarni za to — reče Kaja nalivajući polaženiku čašu. A prika Paja samo ćuti.

Hoću i ja pomalo narodski da se izražavam; ako mi ne pohvale priču, a ono bar jezik u njoj da me spase. Neka bar kažu da je jezik čist kao suza, pa niko srećniji od mene! U tom selu, na brdašcu leži škola.

Kazne je izricao vrlo suvremene. Nije on bio kao oni stariji drugovi njegovi što samo kažu »odavde dovde«, pa onda gledaju u knjigu i preslišavaju, oni što se večno tuže na kašalj, te zato jedu žuti šećer,

brkove je tek pre tri godine prvi put poneo, ali su mu slabo napredovali: tako su malo zavidni da je samo, što no kažu, mlatio gloginje što se i poduhvatao da ih nosi.

je sve znake po kojima se poznaje koza, i ostavio je — da bi se samostalno razvijalo mišljenje u dece — da ona sama kažu kakvu sve imamo korist od jarca, i sa njim je završio predavanje.

A znam da si pri dobrom apetitu! Jer bilijar, i ono dviženje i ovo moje makljanje — kažu da žestoko otvara apetit. GLAVA ČETVRTA Eto tako se ponekad ili, bolje reći, počešće razgovaraju otac i sin.

Radičević, Branko - PESME

Planu srce baš u živi plamen, Opet osta kao stanac kamen, Sretnom suzom zasuzilo oko, Bože veli, o nebo visoko — Kažu Boga tamo na nebesi, Al' se nebo ukraj mene desi, Bilo nebo, al' za doba malo, Postajalo pa g' odma nestalo, Bog

“ Ali nešto mal' ne zaboravi. Kad Bog zemlji deljaše brdine, On se lati neke vrećetine, Za nju kažu bila je velika, Al' nijedan ne veli kolika, Samo kažu da ta sveta vreća Od naši je bila mlogo veća, Još predivo

Bog zemlji deljaše brdine, On se lati neke vrećetine, Za nju kažu bila je velika, Al' nijedan ne veli kolika, Samo kažu da ta sveta vreća Od naši je bila mlogo veća, Još predivo neko čudnovato, Jedni gvožđe, jedni vele zlato, Ali

otprilike vako (Čula nojca, sad nek čuje svako): Tamo noćna, bez zvezdice tamo, Šta kroza te tako sija amo? Kažu eto sunca ogrejana Da donese nama bela dana, A meni se mlađanome čini Kao mačak noću na slanini, Kad što šušne, a

Sevnu munja — gledaj tamo gore One bele ponosite dvore, Stoje dvori, slava neka stara, Kažu dvori silna gospodara, Udareni na stenje visoko — Baš se vidi gde caruje soko.

reči prozborio dosta, Pa je onda vako započeo: „Ču li, sine, što bih znati hteo: Otkuda si i ko ti je majka, Koga kažu rodnog ti babajka?“ Na to Gojko brzo reč prihvati: „Pravo ću ti sve ja kazivati.

Bojak bogme kakvog još ne beše, Jer se mučni glasovi razneše, Kažu: Turci nešto ne miruju, Danju, noću brze konje kuju, Prah namiču, oštre jatagane, Česte knjige prate na sve strane,

Da ja viđu okle vonji, Ma mi bio čas potonji. Oj vi dojke, dve jabuke! S jabuke su naše muke, Sa nji, kažu, raj propade Za kim ljudi tako jade, Ali ja bi za vas, jao, I dva naka raja dao.

Eto pesme na divnu napravu Kako milo da sakatim zdravu, — Ime njojzi kažu rima trza, Što kô nešto po tikvi se frca, Kô da odža imađaše Iku Što načini divnu gramatiku, Tura u nju ništa i

! Odneše nebu, doneše mu jade, To kaže lice, o Bog ti ga ne dô! — To kaže lice to njegovo bledo, To kažu oči one ukočene.

Nekima vero, a nekim nevero, Ne kažem da te rad ne ima niko, Ma ja te nemam, samrti prava sliko. Za tebe kažu da si mirno doba, Ma mir je veći sred tavnoga groba, I taj bi tebi baš bio po ćudi, Al' mir je l' pravi, de se i ne

Za nju kažu: ko tu noći, Bog mu bio u pomoći! No ma kako, srce moje Sada eto veselo je; Ta ajdemo, ajd'mo tamo, Da kroz prozor

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Djed me je, kažu, na rukama odnio u krevet (kakva bruka za velikog putnika!). Tamo sam svu noć bulaznio, vršo se i budio brata, svoga

Ni budala nema baš napretek, ali se za našeg susjeda svake godine nađe po jedna. — Sretan čovjek, pa eto ti kažu za njega u selu — ima džabnog poslenika po čitavo ljeto. Namirišu ga bene na sto konaka.

kako je Sava ne samo ukrao nego i uvrijedio američkog predsjednika Vilsona i njegovo veličanstvo, kralja, jer ih je, kažu, strpao na neprilično mjesto, u krmeći svinjac, a u njihov okvir postavio faličnog sveca i tako, jasno je, promijenio

A pravo da ti kažem, gadna ona bihaćka „Kula“, gradio je, kažu, nekakav Matija kurvin (Korvin). Možeš onda misliti kakva je.

Ejvala ti, Đuro, živila ti kubura. DANI CRVENOG SLjEZA DJEČAK S TAVANA Prolaze godine, kažu (nikako da se uživim u tu neprijatnu priču!

— A kakve su mi oči, pogledaj? — Hm, bogami, baš nekako lopovske, lisičje, druže komandante. Ne kažu džabe da tebi ne može promaknuti žensko čeljade a da ga odmah ne skroziraš pogledom, kao svijetleći metak.

— Neka, Sajo, neka, i njoj ćemo mi zavrnuti šiju, pritrpi se malo ...A šta kažu, veliš: skrozira ko svijetleće zrno, a? Vidi ga, i to ti znaš. E, jesi pravi Džakan, nema tu šta ...

— Aaa, u obruču! — iznenađeno otegnu Marko. —Pa tako, brate, kaži, sin ti je u bandi, je li? — Šta ja znam, kažu da je tamo negdje, s našima. Pa moro bi ti njega poznavati. Čitavo selo zna mog Dedu. — Eno je, de!

— Vidiš, svi danas kažu, lud je čiča, kakvi dječaci! E, moj druže, zna stari šta radi. Treba samo naložiti vatru. POTOPLjENO DJETINjSTVO

Starica odjednom živnu, usvijetli očima i pobjednički graknu: — Aha, nek mi sad kažu da ga nema. — Koga to, bako? — Koga! Milog i dragog boga, moj sinko.

— E, Stevo, nevoljo moja, u ratu mi je lako s tobom bilo. Samo mi kažu: tamo je Stevo, ne brini. * Završile se govorancije, opustila tribina, vjetar se neveselo sašaptava sa zastavama.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Samo ona nije našla za shodno... JUSUF: Kako i da ti dođe, kad bi svi rekli, ko što za druge i kažu, da zbog pohote, a ne zbog brige, dolazi? HASANAGA: Baš si mi bistar! Šta može s pohotom samrtnik?

HASANAGINICA: Da nije Hasanaga? Hasanagini glasnici? Da kažu da nije istina? JUSUF: Beg Pintorović, Hasanaginice. HASANAGINICA: Kako li je stigao tako brzo?

BEG PINTOROVIĆ: Naći će mu se dojilja, ne brini. Biće u redu. HASANAGINICA: Biće u redu! Čuješ li šta mi kažu — biće u redu! Da te je kučka rodila, pa ne bi bez majčinoga mleka ostalo...

Jedva čekaju da ovo odbiješ, da kažu: osoran, tvrd, neosetljiv, sebičan, ne vidi dalje od nosa. Nije taj ni za šta.

MUSA: Znam da je kadija otišo u Novi, tako se barem pričalo, pa će svatove sačekati pred Trebinjem. SULjO: Sad, kažu, iz Novog otišo u Imotski, kažu nekom hitnjom, pa će, kao, iz Imotskog da izađe u susret svatovima.

SULjO: Sad, kažu, iz Novog otišo u Imotski, kažu nekom hitnjom, pa će, kao, iz Imotskog da izađe u susret svatovima. MUSA: Sve mi to liči na neko izmicanje.

AHMED (za sebe): A što baš ja da saopštim? Ionako mi ne bi verovali. A mogli bi da kažu i da sam lud, i to s punim pravom. A ni Imotski nije daleko, čuće se. Bolje da ja gledam svoja posla.

Bio sam tada grobar u Imotskom, ja sam ga lično spustio konopcem i zakopo! Kažu, umro od neke ljubavi... (Svi ga gledaju zaprepašćeno. Duga tišina. Zatamnjenje.) Zavesa Beograd, 1973.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A on im se smeje i gleda ih milo kad mu kažu kako je lep. Nikome nije bio na smetnji. Što god mu se naredi, on učini.

Njegova reč bila je u kući zakon. Koliko puta on tuče strinu i goni je od kuće. A naročito kad se napije, onda, što kažu, u svet da se beži. Sećam se jednom: Došao on kući pijan, uhvatio strinu, zavalio je ispod sebe i tuče dušmanski.

Nego pazile bi, kao uvek pred njom, šta će da kažu, strahujući da je ili čime ne uvrede, ili ne podsete na nešto što nije za nju.

I Anica je sve radila. I to još kako! Ma da se nije toliko družila i, što kažu, „mešala“, ipak je ona i čišćenje kuće, i nameštanje soba, police, i zaprživanje jela, sve radila, nameštala kao neka iz

I čula je da je, dok je bio mlad, putovao, išao na pečalbu, posle se vratio, dva puta ženio, ali kažu, da su mu obe žene umrle, i zato, kad je hteo i sada treći put da se ženi, nisu mu otuda, iz komšiluka, dali devojku,

Kostić, Laza - PESME

zadasima životova razilaza, te besamrt vida svoga spomenima začinjući samrtničke ništavosti, istu sudbu kô da kažu užasnutom posmatraču.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

a onoj dvojici starije braće reče car: „Ako hoćete, i vas hoću oženiti, pa vam dobre dvore sagraditi“, no oni njemu kažu da su oženjeni obojica, i cijelu mu istinu otkriju, kako su pošli da sestre svoje traže.

Došavši u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave pusti ga car preda se pa ga zapita: — Hoćeš li čuvati ovce?

Kako on dođe pod grad i galija stane u kraj, odmah car pošalje ljude da mu dozovu gospodara od galije. Ljudi otišavši kažu carevome sinu da ga zove njihov car, i on odmah otide. Pošto iziđe pred cara zapita ga car ko je, otkuda je i kuda ide.

Car se prepadne kad vide da ih nestade, pa brže pošlje sluge na sve strane da ih traže, a pošto se sluge vrate i kažu da ih nigde nisu mogli naći, car se razbole i od žalosti umre.

Kad malo čas, eto ti zmaja; kako dođe odmah opazi da zeca nema pa poviče na dvorane: — Ko je to uradio? A oni mu kažu: — Došao jedan delija te skinuo zeca, i eno ga gore na čardaku.

Dvorani iziću na čardak k Stojši pa mu kažu šta veli zmaj, a Stojša se oseče na njih: — Idite kažite zmaju, ako mu je žao zeca, neka mi iziđe na mejdan.

Kad oni to kažu zmaju, a zmaj cikne, sve vatra sipa iz njega, pa poleti na čardak, a Stojša ga dočeka pa se ponesi: niti se Stojša daje

On odmah zapovjedi da je u isti čas ponesu nasred onoga careva grada, i da kažu svakome koji pored nje prođe šta je rodila, i da je car zapovjedio da svako na nju pljune, a ko ne pljune, odmah da ga

Posle dođu sluškinje n kažu carevom sinu šta je i kako je, a on siromah od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide u svet da

Oni su se tako oko devojke prepirali čija će biti, pa naiđu na vetrovu mater, kažu joj o čemu se prepiru i zamole da ona presudi čija je devojka.

— pa joj onda kažu kako je bilo i zašto je ko sebi ište. Mesečeva mati zapita ji: — Jeste li vi bili kod sunčeve matere?

nazovu joj ni pomoz-bog, nego odma progovore joj: — Poslala nas mesečeva mati da nam kažeš čija je devojka — pa i njoj kažu sve kako je bilo i kako se prepiraše. Sunčeva mati zapita ji lepo: — Imate li vi, deco, svoju rođenu majku?

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

DOKTOR: Ni najmanje. Ja nisam ni mislio polagati doktorat, nego kad sam hteo poći kući, kažu mi svi da je to lepo; novaca su mi poslali, pa tako se i zbilo. ŠALjIVAC: To je dobro.

DOKTOR: Svi desetorica? MANOJLO: Svaki, kažu, oće da kupi za sebe, jer dosad nisu čitali. DOKTOR: Što dosad nisu čitali, trebalo bi i kazniti; no u ovo vreme, kad

Ko oće da izgubi spokojstvo, neka samo novaca zeželi, pak će mu se namera ispuniti. Istina, kažu moraliste, da nam je novac zato dat, da i druge pomažemo.

NEŠA: Ti ostavi druge, neka čine kako oćedu, a ti po tvom običaju. STANIJA: Jes’ da kažu tvoji gosti: kakva je to matora! Pi!

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: A ja? Valjda sam ti oči iskopala? SRETA: A i vi ste dobri, samo kažu da ste malo ljuti. SULTANA: Napolje iz moje kuće! Napolje, ili ću te taki sa služitelji izbaciti!

PELA: Sad mi je momak kazao. SULTANA: Ugursuz! U svačem me mora jediti... Kažu ljudi da mlogo na mene naličiš. PELA: Tako su i meni kazivali. SULTANA: Odi da vidim. (Povuče je k ogledalu.) Zaista,.

TRIFIĆ: Oho, Stevane, čekaj da vidimo da se list ne prevrne! STEVAN: Istina, kažu ljudi, kurjak dlaku menja, a ćud nigda, a žena muža menja a narav retko. No, kod milostive gospođe sasvim je drugojačije.

SRETA: Gospodine, pravo ljudi kažu da su žene kao potok: dok su u ljutini; kuću oće čoeku da obore; a kad se utalože, milina i je gledati.

Lalić, Ivan V. - PISMO

(9. VI 1989) AMOR FATІ Kažu mi, čujnim šapatom, dve lipe iza kuće: Ti si kriv; ti si ovde posadio nas obe u klizište, na sever, da štitimo ti

kada daždi il kad nas vetar češlja, A ti si kriv: zbog tebe širimo korenje ovde u gradsku jalovinu, u šut, u krševinu — Kažu mi šapatom lipe, a ja im šapatom velim: Dobro je što je tako; dobro je što postoji Nesrazmer, kad se uzrok sretne sa

se krug, Ili se prekine nit — ali pustimo ishod; On dovoljno je stvaran da neprisutan bude Kada je stanje milosti. Kažu neki vodiči: U ovom gradu svet se obnavlja kao voda U ruševnom kladencu, bez čekrka i vedra, Ali na dohvat šake kad

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

kad pomislite da je stvar najzad gotova, orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput kažu jedno drugome da se više nikada neće zabavljati!

—Valjaj dalje! —Vaš životni moto? —“Kilimandžaro je snegom pokrivena planina, visoka 19.710 stopa. Kažu da je to najviša planina u Africi. Njen zapadni vrh Masai nazivaju — Božja Kuća.

— masiralo me je i dalje ono pegavo nedonošče iz ogledala. Znam jednu damu za koju kažu da je u najboljim godinama, što za ženu njenih godina i nisu nikakve godine! Uspeva li išta tako dobro kao uspeh?

Kladim se da bi samo moji iz kuće kupili najmanje tri primerka te knjige, svejedno što kažu da su me već odavno pročitali!

Evo kako! Prvog dana posle rata, kažu, neki dasa u kožnom kaputu do zemlje upadne u našu kuću i izvređa moga dedu na mrtvo ime što ima odvojeno kupatilo, a

Pogledajmo sada kako uopšte dolazi kod nas do braka. Beograđanke imaju fantastično glup izraz za vođenje ljubavi; one kažu da se zabavljaju sa nekim! I to mi je zabava!

U poslednje vreme nabacili su i nekakve kućice po planinama i okolo reka, pa u subotu, puni sebe, kažu „da idu na ranč“. A mačke? Na njih sam potpuno zaboravila! To treba da vidite, na časnu reč!

Posle im dofuraju „sunca tatina“, i mic-mic sve po redu, dok jednog jutra uz kafu ne kažu pročitavši novine: „Šta oće ovi studenti, kog đavola? Stalno se nešto bune!

Videla je lađe, videla je lutke koje kažu „mama“ kada im se pritisne pupak, videla je pet ulica u Trstu i svih pet su se potpuno isto zvale, i to SENCO UNICO, a

I na hrvatskom. I na crnogorskom. I Inđijanci iz Inđije takođe kažu dobro, ako je stvar dobra. Da ne govorim o svim drugim narodima koji takođe, kad je nešto dobro, kažu dobro!

Da ne govorim o svim drugim narodima koji takođe, kad je nešto dobro, kažu dobro! Mister Dži je opet rekao da je to jako dobro što se dobro kaže dobro na svim tim jezicima, čak i kod Inđijanaca

“ A kada poplavim od besa, onda oni kažu, kao, vadeći se: „Ajde, bre, šta se odmah ljutiš, kao da ne znaš za Šalu — strašno si, bre, osetljiva!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: A šta je to švermovala? JELICA: Ah, švermovati je to što u Beču kažu švermeraj. Koliko sam puta ja švermovala, ne mogu vam iskazati, ljubeznn tatice. MARKO: Ali šta je to švermovati?

MITA, PREĐAŠNjI MITA: Gospodin baron su ovde svoju šnupntiklu zaboravili. JELICA: Šnupntiklu?! MITA: Što prosti kažu „šnuftihla“. JELICA: Čujete l’, tatice? Jedan bedinter samo! (Gledi svuda.) Ovde virklih nije.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Taljige čudne podižu buku, s kamena na panj točkovi biju; buljuk dječaka magarci vuku, kažu — zemlju Dembeliju; kočijaš jarac, bradati Giga, svakome usput značajno miga.

Sivku je pričo Njakalo stari da tamo silno magarce cijene, vidjeće, kažu, čudesne stvari: magare časte kud god se krene.

Kod vrapca, kažu, to nije varka, traženi dječak čekaće Žarka. Putuje društvo kroz gore strane, divljinom strašnom bez staze, puta,

LIJINO PISMO Jednoga dana, videli nismo, Ježić je, kažu, dobio pismo. Medeno pismo, pričao meca, stiglo u torbi poštara zeca.

“ povika mali lav od sreće blistav sav . . . Danas pod noćnim brijegom gde bujan život vri, ponekad sretneš, kažu, čudne zvijerčice tri. Vidiš ih zorom ranom, danju, u suton tih: nikog ne love one, nit iko lovi njih . . .

Pričali posle, uz tihu kišu: — Istuklo tele starinu Trišu, vruću mu, bogme, skuvao čorbu i još mu, kažu, otelo torbu, u torbi bilo, još i to zna se, pečeno prase.

— Pogledaj, sinko, pokloni sami! Vozim neviđen broj! Rudari šalju iz crnog okna poklon za snežne dane. Dajemo, kažu, ugljeno brdo za naše mališane! Tankova evo. Čelične kule! Majstora veštih rad.

Izjavu dajem pred svetom celim: svaku ću dvojku s gicom da delim! OGLASI „ŠUMSKIH NOVINA“ Izišle, kažu, novine šumske, štampane senkom finom, crtane perom slikara Sunca, šarane mesečinom.

Svi će zečevi da ti se klanjaju, da te sanjaju i da ti kažu: ,Moj gospodine! Još bi ti i šešir snimali kad bi ga samo imali.

Neće više da se trude, optužuju redom ljude da im večno kradu med, a to, kažu, nije red. A meseci na Saturnu započeli trku burnu kao da ih đavo gurnu. Tu meseca jure sedam.

U selu živiš, daleko — kažu ljudi — u samu zoru vredni te petlić budi. U školu idem, ovo je prva jesen, prekrasno crtam, razred je sav zanesen.

Sličice tvoje, svi ih u selu hvale: pogledaj, kažu, unuke tvoje male! A ja sam srećan ponosnim gorim žarom, crteže tvoje milujem rukom starom.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— O, ja nisam video, ali kažu da je išao i jedan automobil. — Mora da je bio debeo led? — Sedamnaest pedalja. — Doviđenja dakle.

— Oni su neobično gostoljubivi i rado pokažu sve strancima. Pismo vam ne treba. Šteta je ako ne vidite oružje. Kažu da u svetu retko ko ima takvu zbirku. — Čuo sam da je vrlo velika. — Zaista je sve tako lepo udešeno.

— To je neprijatno je l̓ te? Stara markiza je obećala da će iduće godine pokloniti selu osvetljenje. Kažu da je, kada je zimus bilo zaleđeno, bilo tužno i teško u pomrčini. — Sreća je za vas da niste bili.

Ko bi se setio! Posle kad sam video, bilo me je sramota da pristupim; da ne kažu: Eto pristupa zato što je uspelo! Tako tek pre dve godine, kad mi Marija reče: Glupo je da si ti po ubeđenju a da nisi

Ovako jedni kažu: mi hoćemo da jedemo najviše! a onda drugi kažu: mi ne smemo dati da pojedete što pripada nama! i tako dok se prepiru

Ovako jedni kažu: mi hoćemo da jedemo najviše! a onda drugi kažu: mi ne smemo dati da pojedete što pripada nama! i tako dok se prepiru prođe vreme za ručak ili treći pojedu sve, iako

— Samo protiv Belmontehe? — O, to su naši krvni neprijatelji. — Ali i oni su u organizaciji! — Razume se, oni kažu da su organizovani! Međutim mi znamo kakvi su oni.

— Skoro godinu dana. Sećate me se? — Kako ne! Proveli ste noć na Ostrvu. — Kažu mi da vam je Pipo bio bolestan. — Dolazim od njega. Danas je ipak malo ustao.

Šteta je što su tako dosadni. — Tako je dobro ovde, ali siđimo. Kažu da je žena Karlosa počela da trpi. Sagrera, hoćeš li i ti? Sem ako ne čekaš Pabla!

Zašto tako lagano? Je li to san koji ih razređuje? Tako, lagano, lagano, dolaze misli o tom. I šta hoće da kažu te misli? Šta hoće da znače te misli? Mislim, mislim. Ja nisam nikada osetio toliku stvarnost misli.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

leđa na terasi il čupao kosu onima što jašu, ponegde je odleteo neki nos da se zaravni lopta glave, carostavnici kažu i da je rođacima kresao polnu snagu da se suvišni polet u zemlji smanji I posle dekade ovog zanata on postade

Mesečina. Odzivlju se vile u lesu, kažu Az, i glagole broje, svetlosni meandri idu preko granja i prate arhisatrape znanja kako seju znake za sanjiva plemena

Pa to mi niko nije reko! Zašto se sa mnom prave sprdnje? Pošalju mi zlikovca najgoreg, pa posle kažu: beše to brat pravedni i veliko se pitanje pravi zašto ga kaznih, samo da ja izgubim milost cara!

na oganj i mržnju: da nema više krova u selu, ni jednog voćnjaka bez groba, ni mrve na trpezi krušne, a kiša pada, kažu, siva već duže od jednog veka.

Imena su ti mnoga i dobra. I samo ime je već tvoje seme. Ime koje te ima i koje ti imaš. Svi kažu ime. Ne nadevaj mi imena. Zato što već imam ime. I govorim u ime. I radim u ime.

sahrane žedni treći je zbor na steni misle da su nebovladni ovi mršavi i čedni smeta im hrana neće da vide majku kažu ovaj svet ne vredi jezik to je trula hrana na ovoj zemlji za njih nema stana ne znaju da zemlja nije ženskog roda

se na suncu peče da pokaže svoje smeđe čelo očima što vire iz visina da vide na brzinu kakvo je stanje stvari i kažu u kasno popodne gde je hleba tu je i čoveka hleb je kupola ispod koje se nadima duša i ta duša šuplja i bela

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

GINA (još od ulaska svaki čas krije oči maramom i plače): Ne mogu da se uzdržim. Što kažu, eto, pre sedam dana bio je tu, ovde, u kući... a danas?... SIMKA: A danas, eto, održasmo mu sedmodnevni parastos.

Treba da znamo, jer ovo je odista sramota što doživesmo kraj tolikih nas, koji smo rod i familija, što kažu, pa tuđin da nas dočekuje i da nas služi.

baš juče pročitao zakon, a pitao sam i našega kmeta-pravnika i još neke advokate, koji dolaze u opštinu, i svi mi oni kažu da nigde u zakonu ne piše da se testament otvara četrdeset dana posle smrti zaveštačeve.

PROKA: I sve to čuva nekakva tetka. SIMKA: Baš sramota! Što kažu, familija smo, a ne znamo ni čega ima, ni... TANASIJE: More, što ne znamo čega ima, ni pô jada, nego ne znamo čak ni

GINA: Da se uselimo, Proko, dabome, da se uselimo. Biće mi nekako tuga i, što kažu, jednako ću se sećati pokojnika... (Zaplače.) SARKA: Ama, prija-Gino, zašto sad plačeš zato što ćeš da se useliš?

E, al' ja sam imao za to naročite svoje metode. Pitam okrivljenoga ljudski, i što kažu čovečanski, on neće da prizna. Neće, dobro! Ja naredim da ga istuku u 'apsi, i kad ga oni dole premlate on lepo prizna.

A meni je dosta jedna reč, više mi i ne treba. Što kažu, reci: „Oče naš” pa mi je to dosta da te oteram na robiju. Na osnovu jedne jedine reči ja izvedem zaključak.

VIDA: Pa ono, ako ima boga i pravde božje, tako bi trebalo da bude. TANASIJE: I onda, 'ajde njoj, što kažu: ćerka mu je, pa kakva je da je, ali što ostavi crkvi i prosveti tolike pare?

Crkva i prosveta nisu pod stečajem. GINA: Pa jest, prijatelj-Tanasije, al' opet, što kažu: bolje crkvi i prosveti nego jednoj nezakonitoj devojci.

AGATON: Šta znam ja? SARKA: Pa valjda nije pevačkog društva? AGATON: Nije pevačkog, nego, eto, oni tako kažu: i on je član društva. SARKA: Pa to onda i ova Matina? AGATON: I ona je član društva!

POJAVA VIII AGATON, SIMKA AGATON: Vide li ti, Simka, kako ja udesih stvar? To ti je ono što kažu: treba umeti. Ne vredi ti znanje bez umenja. SIMKA: Ama, izgleda mi da se oni srde kad im spomeneš.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Nad drugim je plakao rođeni brat... Trećem je tekao crven mlaz krvi iz oka, a četvrti je bio bez glave... Kažu da su poginuli od naših topova. Iako sunce sija, sve nam ipak izgleda sivo i nešto neodređeno.

Pored nas prođe četvrta baterija. Čini nam se da četvrtaci zavide nama što ostajemo. Kažu da je njihov komandir sam tražio tu čast da on kao najstariji komandir pređe prvi na onu obalu.

Prošloga puta na onoj raskrsnici imali smo zastanak. Sećam se i kafane iz koje su vojnici ukrali bure piva. Kažu, bilo je namenjeno nekoj komandi.

Izgleda kao da će sad na juriš, onako umorni i prašnjavi. Iz jedne bočne ulice žurno iziđe mitraljeski vod, i vojnici kažu da je neprijatelj tu ispred sela, a oni sada menjaju položaj. Nad selom kruži aeroplan.

Zaustavi se tu i jedan eskadron konjice, koji je dotle odolevao navali. Kažu da nove mase neprijatelja neprestano pristižu. Komandant diviziona odjaha sa komandirima. Sigurno traže položaj.

Čudno... čudno. Prisustvovao sam egzekuciji jednoga vojnika, koji je napustio front da bi video svoju decu. Kažu, kazna je trebalo da bude više primerna...

Naša baterija štiti ogroman front po širini i dubini, i ne znamo kuda pre da priteknemo u pomoć. Kažu da su se strategija i taktika razvile na stepen nauke i čitave knjige su napisane o vođenju ratova.

Pucnji su sve češći. Kažu kako je naređeno da se neprijatelj protera ili zaustavi po svaku cenu. Vojnici su potpuno mirni.

A od njih obično i počinje. Kažu da te mrtve straže po cele bogovetne noći pucaju, iz straha ili zbog raznih priviđanja, koja proističu od šuštanja lišća

— Ajde, eve da te častim. — Pa uvati bre koju „vešticu“... — A što mi daješ koščinu, te mi oni posle kažu da sam gu, ete, oglodao... — E, druže, treba i za njega da ostane, vidiš kako se užirio — dobacuje zadnji.

Naiđe i Radojko. Pita odmah za novosti. — Bre, majku mu, što ne kažu dža ili bu, pa da kidišemo. Dojadi mi ovako. Skoro pade kiša, napuniše se rovovi do članaka, a na vojnicima počeli i

Ova zajednička nevolja i gotovo isti uslovi života približili su jedno drugom narod i vojsku. Kažu da isto pravilo vlada i u prirodi.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Čuo sam, onaj ludak, Bogosav... šta je radio i kažu čak vam pretio mojim imenom. Čuo sam da ste se i vi uplašili od našeg onomadašnjeg razgovora i da ste se savetovali sa

— Znaš da zbog prve plate primam oba ova meseca po pola... — A kvartirina? — Nisam još ništa primila. Kažu, da nemaju. Ako hoćeš da odemo zajedno do sudnice, da vidimo. — Kako ne, kako ne!... Zato sam i došao.

Što ste trpeli toliko zlo bez nevolje ?... Gojko pocrvene, saže glavu, pa promuca: — Svi kažu da je on sila u srezu, da mu niko ništa ne može... Sad dođe red na kapetana da pocrveni i obori glavu. — Hm...

— Bio... jest, bio sam ... zbog kvartirine. Ni vi niste još ništa primili, kažu mi kmetovi. Ljubica se začudi, htede mu reći da je primila skoro za celu godinu, ali se uzdrža, znajući da će to biti

— Govore li što za kapetana, da neće i njega ?... — Kažu, biće premešten. Dobar je čovek... mnogo dobar; svima je u volji.

Gleda sumanuto, ide mehanički, a kroz glavu joj samo proleću nekakve isprekidane misli... »I Zorka ostarela... Kažu ne daje više mleka, ne teli se... A onaj put zarastao, kud smo pre išli na reku...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Ne daj se, devojko, Mlada prevariti. 35. Ovde nama kažu Momče neženjeno; Il’ ga vi ženite, Il’ ga nama dajte, Da ga mi ženimo Tankom Podunavkom, Ili Pomoravkom.

Lepa Maro, jel’ ti žao majke? — Zašto bi mi bilo žao majke, U mog draga bolju majku kažu, — Lepa Maro, jel’ ti žao babe? — Zašto bi mi bilo žao babe, U mog draga boljeg babu kažu.

— Zašto bi mi bilo žao babe, U mog draga boljeg babu kažu. — Lepa Maro, jel’ ti žao braće? — Zašto bi mi bilo žao braće, U mog draga bolju braću kažu.

— Lepa Maro, jel’ ti žao braće? — Zašto bi mi bilo žao braće, U mog draga bolju braću kažu. — Lepa Maro jel’ ti žao seje? — Zašto bi mi bilo žao seje, U mog draga bolju seju kažu. 79.

— Lepa Maro jel’ ti žao seje? — Zašto bi mi bilo žao seje, U mog draga bolju seju kažu. 79. Posadi se, domaćine, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas!

nema, Car je prosi, Mara se ponosi: “Neću, care, života mi moga, Neću, care, za Lazara tvoga, U Lazara do tri mane kažu: Prva mana: Lazar brata nema, Druga mana: Lazar sestru nema, Treća mana: Lazar majku nema; Brata nema s kim bi u

“ Sunce greje, vatru loži, Kiša pada, vodu nosi, Vetar duva, kuću briše. 221. U Bogdana lepu seju kažu; Što je lepa, kosa joj je lepša. Oko nje se zemlje zavadiše, Slavna Bosna i Ercegovina, Preko mora Išerlija Jova.

— Za brata bi dala miskal zlata, A za dragog’ đerdan ispod vrata. 227. U Budimu gradu čudno čudo kažu, Na zlo po junake, gore po devojke: Junacima kažu tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak vesti;

227. U Budimu gradu čudno čudo kažu, Na zlo po junake, gore po devojke: Junacima kažu tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak vesti; Devojkama kažu Budim grad zidati, Budim grad zidati,

zlo po junake, gore po devojke: Junacima kažu tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak vesti; Devojkama kažu Budim grad zidati, Budim grad zidati, kule izvoditi. Blago onom bratu, koji ima seju!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

GINA: Ako zvocam, zvocam za tvoje dobro!... Ko kaže da su izbili na Volgu? BLAGOJE: Ko kaže, kažu novine, čitaj sama! Volga, bokte, to ti je pola Rusije! GINA: Zbog Dnjepra se nisi treznio nedelju dana!

ČETVRTA GRAĐANKA: Ovde! JELISAVETA: Zna li se ko ih je pobio? PRVA GRAĐANKA: Kažu da je pucao odmah s vrata! JELISAVETA: Ko? TREĆA GRAĐANKA: Iz pištolja!

To ne može pištolj! PRVA GRAĐANKA: Uhapsili su jednog mladića iz Međaja! DRUGA GRAĐANKA: Šta kažu, kad će deliti kupovne knjižice? TREĆA GRAĐANKA: Zašta? DRUGA GRAĐANKA: Za sapun.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Umirala je, u Vršcu, nedeljama, i ja se sećam kapljica morfijuma koje je uzimala. Putnici, porodica moje babe Jule, kažu, prema svojim čituljama, da vode poreklo od Jelice, sestre Todora od Stalaća.

Kad bih pogledao neku drugu ženu u Beču, ona bi rekla: ,,La charonge.“ A ja, reč koju je, kažu, na Vaterlou Kambron rekao. Bila je to Ženevljanka i zvala se Marijet Loriol.

Međutim, već te jeseni, sva austrijska vojska, i oficiri i vojnici, imali su običaj da kažu da bi to trebalo da znači: Sve bez glave. „Ales Ohne Kopf!“ A.O.K.

Mi, oficiri, međutim, imamo svoj hotel, i restoran, i pozorište. Operetu, iz Beča. Imamo i svoj bordel. Kažu da ima dva ulaza, jedan za činove do majora. Drugi za više od majora. Generali, kažu obešenjaci, imaju i profilaksu.

Imamo i svoj bordel. Kažu da ima dva ulaza, jedan za činove do majora. Drugi za više od majora. Generali, kažu obešenjaci, imaju i profilaksu. Trupe koje prolaze imaju od koprive šinjel.

Jednu ruku od bronze, koja je bila upijač. Znam da je neverovatno. Već idućeg dana, po podne, zovu me u ađutanturu i kažu mi da se spremim, vraćam se u San Vito. Kola me čekaju. Dali su mi vele, pečenu gusku, i flašu šampanjca.

Opet sam se dakle vratio. Zašto? To nema baš nikakvog smisla. I poznanici, i poznanice, kažu mi da sam se mnogo promenio.

Dolazi, zatim, do tuče u javnoj kući i komandant mesta naređuje istragu. Mene zovu u ađutanturu. Tamo mi kažu da se spremim, hitno. Idem u Beč, na tromesečno odsustvo, radi polaganja ispita, na Univerzitetu.

A na češkoj granici oduzimaju im čak i cipele. I mi, Jugosloveni, kažu, pljačkamo one koji se vraćaju iz Italije. Ja onda, učtivo, silazim i trudim se u svetlosti fenjera železničara, da

Drhtim u noći od zime, i dižem od šinjela ruke. Oni mi vraćaju šinjel, vrlo učtivo, i kažu: to je privatna svojina, vidi se. Zatim mi kažu da u Temišvaru nije srpska vojska, nego su Rumuni.

Oni mi vraćaju šinjel, vrlo učtivo, i kažu: to je privatna svojina, vidi se. Zatim mi kažu da u Temišvaru nije srpska vojska, nego su Rumuni. Ako pokušam da pređem granicu, kod Segedina, uhapsiće me.

Putnici me pitaju: šta sam se toliko smrznuo? Vele, da iziđem, međ svet, sve će dobro biti. Pozdravljaju me, kažu, iz Itebeja, Crnjanski.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— Gle sad! — mišljaše on — ište od mene hleba!... Ja plaćam porez na svoju radnju, a on, kažu, na čudotvoran način umnožava hlebove i deli ih besplatno narodu.

— Ide svet za njim kao lud... — mišljaše pekar. — Kažu da i čudesa čini, ali ja u to ne verujem... — I taman je to pomislio, a on oseti kako ga po celom telu prolaze mravi,

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ribar se zamisli, pusti mrežu iz ruku, pa kao da se nečeg seća. Posle dugog ćutanja reče: — Kažu da ima u Toj zemlji dosta svinja. — Zar je samo zbog svinja čuvena ta zemlja? — upitam začuđeno.

Ali mu je baš zbog takvog držanja popularnost narasla tako da je svaki bio u stanju skočiti, što kažu, za njim i u vatru i u vodu.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Ama jes' čuo, Marko, i vi ljudi! Čovek sam, što 'no kažu u godinama i, da prostiš, izrodio sam dosta đece, pa nećete mi zamjeriti što vi kažem.

Pi—ha—a!... uh, čisto me jeza... A da li će? — Hoće, što da neće!... I drugi se žene, pa imaju dece... Ih, pa tek kažu: »Čij si ti mali?« a on: »Ja sam Mojsilov!«... O, časni ga ubio!«... i da bogme, ova mu rečenica završi taj niz misli..

— Gde li je kapetan? — Ne znam, ali mislim da je s varošanima. — Zar su i oni u poteri? — Kažu, ima ih dvaestak. Počesmo da silazimo u jednu duboku jarugu, obraslu samom bukovinom.

Nije ni čudo, ako se u tako zabačenu kraju nađe po nešto čega nema kod ostalog sveta. U drugim selima, kažu, retki su istinski pobožni ljudi, a u našem selu bilo ih je dosta. Između njih naročito se pročuo čiča Pera.

Jer od pre se nisu rastajali, nisu usta otvarali jedno bez drugog. Po ceo dan su zajedno. Sve nešto imaju da kažu jedno drugome. A sad! ...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

možda nećemo njega. JEVREM: Hoćete novoga? IVKOVIĆ: A vi? JEVREM: Pa, znate... IVKOVIĆ: Opet Ilića? JEVREM: Kažu: on je najbolji! IVKOVIĆ: Ama, ja čujem da Ilić neće ovom prilikom biti biran. JEVREM: Kako to?

JEVREM: Gle, molim te, baš tako rekao? IVKOVIĆ: Kažu čak da je načelnik dobio poverljivo pismo iz Beograda da nađe kakvog mekšeg kandidata.

(Ode.) IX JEVREM, JOVICA JOVICA (s vrata): A ja svratio u dućan, pa kažu momci otišao kući. JEVREM: Otkud ti? JOVICA: Otkud? Otud, naišao, naneo me vetar! JEVREM: Sedi!

JOVICA: Pa mu, znaš, dođe nezgodno zbog onog špiritusa. JEVREM: Kog špiritusa? JOVICA: Onog, znaš, što kažu da si švercovao. JEVREM (uvređen): Slušaj ti, ako i kažu za mene da sam švercovao špiritus, ja državu nisam oštetio.

JEVREM: Kog špiritusa? JOVICA: Onog, znaš, što kažu da si švercovao. JEVREM (uvređen): Slušaj ti, ako i kažu za mene da sam švercovao špiritus, ja državu nisam oštetio.

Ja sam kaznu pošteno platio, a za mene bar ne kažu da sam liferovao vojsci crknuto meso. JOVICA: Eto ti sad! Sad pa da počnemo da se vređamo.

(Pokazuje gestove rukama.) A on njoj sve ovako... Kao u pozorištu. PAVKA: Ju, ju, ju! (Krsti se.) Pa kažu onda: nije istina kad tako novine za poneku pišu.

JEVREM: Pa to, znaš... Velim, mogli bi razgovarati, na primer, o politici... evo, izbori su, što kažu, na pragu. SRETA: Jest, bogme na pragu su!

JEVREM: Jest, to je istina, on je, kažu, vatra. SRETA: I kada ga nađeš, reci mu, boga ti, od svoje strane, neka me se okane.

Ne kaže, brate, gospodin načelnik ništa, nego to ja kažem, razumeš li, ja kažem! Oni samo znaju da kažu: Sekulić ovakav, Sekulić onakav. Čitao si valjda dopise o meni? Pa jeste, bre... (Gruva se u grudi.

„Narode, razbroj s'!” (Smeje se zadovoljno.) JEVREM: Disciplina, a? SEKULIĆ: Kažu: Sekulić, služi svakoj partiji. A što brate? Ja sam vojnik, tako sam vaspitan, vojnički.

Ja za moga protivnika ne bih, na primer, nikad izneo tako nešto što nije istina, ali ima koji i to rade. Ima, kažu, u ponekim okruzima pa štampaju plakate i iznesu kandidatu nešto sasvim ružno, upletu čak i familijarne stvari.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

upotrebio, onda se služio imenima meseca iz republikanskoga kalendara onoga doba, a kad je i sa njima gotov bio i, što kažu, zagrebao u dno, onda je pod svoje dopise potpisivao imena docnijih i suvremenih velikih mislilaca i revolucionara,

— »Ama, čoveče«, izvinjavaju mu se oni, »dođi će i na to red, strpi se, nemoj da si tako prgav!« Ili mu kažu da nisu smeli, jer bi ih oglobili sa pet-šest hiljada dinara, ili bi čak neko iz redakcije zbog toga dopisa — koji je

Taj dan je bio svečan dan za Sretu. Toga bi dana više puta nego obično svraćao u kafanu. Bio je pomalo, što naši kažu, kafanski čovek, i to već poodavno.

Svi ga zovu gazda-Đorđe, jer se pomalo i ljuti kad mu kažu gazda Jorgać, a posle volije gazda nego ćir. A gazda je i bio docnije.

»Jedan je gazda Đorđe u selu!« reklo bi se vrlo često. A srećan i vredan čovek. Vredan, pa mu, što kažu, i bog nasporava!

Tako je uvredio i g. ministra i načelnika i, što kažu, jednim udarcem ubio dve muve) prilikom poslednjeg obilaska po srezu, nije platio jedno »slatko« i tri čokančića rakije?

(na velju žalost Sretinu, a na sramotu ovoga veka) pravo glasa, one imaju prava da se interesuju, da bar, kako naši kažu, kroz plot gledaju tu političku borbu, imaju, nakratko, prava da se grde.

Milo mi je osobito!« Ili se digne jedan pa se naheri preko astala pa veli: »Izvin’te, mi pijemo i, što kažu, već i bog zna kako pijemo, a nismo se predstavili!« — »O molim!

— »Jeste, milo mi je«, veli drugi, »da se kucnemo«. — »Da se kucnemo i, što kažu, družeski odsad živimo!« veli prvi, »a baš mi je milo što sam se pozn’o s tobom«.

« GLAVA TRINAESTA U kojoj će čitaoci čuti jednu tako neočekivanu i radosnu po Srpstvo novost da bi trebili najpre da kažu »Dragička!« pa tek onda da je čitaju!

novembra u četvrtak 1889. godine. Stigao je Sreten u mehanu i sede do Provira, bivšeg poljaka, za koga kažu da je prišipetlja onog starog propalog režima.

da ga pod nebom i ovom božijom kapom nije bilo grđega, baš ka’ ono, ako znaš onaj naš Rudnički bik vođen što je, kažu, bio pred Karađorđevu krajinu. E, ista vorma. — Ih! — osu se izraz gnušanja u gomili. — A dobro ga trpio svet!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

P.P.P.P.P.P. (Prva podrugljiva pesma protiv povratka prirodi) Kažu: „Vratimo se prirodi!” Za čoveka Ona je što i zavičaj za odseljeno jato. A šta nas to prelepo u prirodi čeka?

Rakić, Milan - PESME

U krvavoj stravi, Kada trulo carstvo oružja se maša, Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi. Danas nama kažu, deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije naše, Da nas zahvatila zapadnjačka reka, I da nam se duše opasnosti plaše.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

KNEZ ROGAN Efendija, ti ne ugoneta oko šta se ovo okupilo, no si s kraja počeo tanjega. A mudar si i književnik, kažu. Učio si knjigu u Carigrad, na nekakvu ćabu pritvrdio. Ali ti se jošt hoće pameti — poteža je ova naša škola.

Pa sam čuo i za vaše gore. Porodica sveta Prorokova zna junaštvu pravednu cijenu. Lažu ljudi što za lafa kažu da se miša i najmanje boji.

SIJEKU PECIBA I SJEDOŠE NA RUČAK. SERDAR JANKO PITA ČI JE BRAV TE MU ON U PLEĆE GLEDA, I KAŽU MU DA JE MARTINA BAJICE. SERDAR JANKO Divna pleća, a divno li piše!

SVI GLEDAJU ONO PLEĆE I ČUDE SE KAKVO JE. PITAJU OD ČIJEGA JE BRAVA, I KAŽU IM DA JE OD BRAVA SKENDER-AGE MEDOVIĆA. KNEZ JANKO (gleda jedno pleće i priča iz njega) Ima ovaj dvadeset

Oni žene u čeljad ne broje, no ih drže kâ prodano roblje. Oni kažu: „Žena je čovjeku slatko voće al' pečeno jagnje. Dok je takva, neka je u kuću; nije l' takva, sa njom na ulicu!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Koliko puta pitam one moje za njega i za sve vas, a oni ili mi ne odgovore, ili možda mi nešto i kažu, ali ja ne čujem, pa mislim da mi ništa i ne kažu. — Zdrav je, ,zdrav, dedo! — dovikivala bi mu Todora oko ušiju.

za njega i za sve vas, a oni ili mi ne odgovore, ili možda mi nešto i kažu, ali ja ne čujem, pa mislim da mi ništa i ne kažu. — Zdrav je, ,zdrav, dedo! — dovikivala bi mu Todora oko ušiju. — Eto pre tri dana poslao Arnautina.

Pandurović, Sima - PESME

Vršiće pos’o raspadanja crv... A naša srca, suze, mozak, o! Hraniće, kažu, k’o i naša krv, Nov život nečeg drugog, znam ja to!

u svesti o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, dušo, ostari, odjednom, K’o što se — kažu — za jednu noć osédi. Slutimo l’ kad će tako biti?

u svesti o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, draga, ostari, odjednom, K’o što se – kažu — za jednu noć osédi.

Neosetno, tiho, kroz aleje néme, Sad nas prate senke dve: Starost i Vreme. I mada nam ništa ne kažu, ne čine, Osećamo teret njihove blizine. Katkada se samo okrenemo strâvno I spazimo pogled njin, ukočen davno.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Sad bi zbora nekakva, sve stojećke. Zatijem nakloniše se malo, kao da mu kažu neka polazi. On se uputi k vratima, pa se obazrje put djevojke. Ona ciknu, te potrča k njemu, i on naglo poteče k njoj...

ga je Pejo naš ranjena iznio iz Rudina; nosio ga je, ja mnim, na dva puškometa dokle ga je iznio, a bješe sila ljudska, kažu, ništa manji ni sitniji od Peja... Ima i pjesma o tome...

Istina đuvoli pomalo vjetra s Lovćena, ama ne smeta, samo nek ne bude oblačno, jer štono kažu sačuvaj Bože oblačna Đurđeva dne... Te! ovo malo snijega po okrajcima, da i njega nestane ubrzo, dobro bi bilo... Ha!

“ rekoše brastvenici. „A što ću dalje pričati? Nemam šta! Ostadoh tunak kao prikovan. Vidjeh da je istina što ljudi kažu da krv priteže. Sjetih se, onako kroz nesvjesticu te bacih kapu kraj Ilije pa pobjegoh.

„A što si ga puštao od sebe, vjere ti?“ „Otišao je sam pred Petrovdan, a poruči da ide k Vladici. Ja u manastir, kažu mi da je otišao na Ceklin. Ja na Ceklin, k šuri, kažu mi: konačno je ovde, pa ga nestade. Traži, pripituj svud. A-ja!

Ja u manastir, kažu mi da je otišao na Ceklin. Ja na Ceklin, k šuri, kažu mi: konačno je ovde, pa ga nestade. Traži, pripituj svud. A-ja! Najzad, u međudnevicu čuh e je s vama.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

hoće da se rekne, u narodu se obično pre toga kaže ili doda: „Štono (ima) riječ“, „Štono stari vele“, „Štona babe kažu“ — itd. — slučaj i sa govornim izrazima.

Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakog zla. — Kažu da govori bijeli luk čoveku, i valja da znači da je bijeli luk zdraviji kad se ne ljušti, nego onako bez ljuske kad se

— Rekao međed za nekakve kruške, kad ih nije mogao dohvatiti. Puče trijes iz nebes’, te mene povrh glave. — Kažu da je ovako miš rekao kad ga je lješnik u glavu udrio, — Ovako se reče i onome koji se iz boja malo ranjen vrati.

Moj mertik neće ubiti (a dva mi ne dadu, makar na svakom čokotu rodio). — Kažu da reče kaluđer kad ko kaže da je tuča pobila ili da će pobiti — vinograde. Po pustoj crkvi i psi laju.

(Gdjekoji pak u šali kažu da zemlja stoji pa volu, pa kad vo makne uhom, onda se zemlja zatrese). POMRAČENjE SUNCA Sunce kad pomrkne seljaci drže

GROM Kad grom udara, onda kažu da sveti Ilija, po zapovijesti božjoj, gađa đavola; zato govore da se ne valja krstiti kad grom puca, da ne bi đavo u

(Uzvrdao se kao đavo ispred groma). DUGA Srbi kažu: da muško prođe ispod duge, postalo bi žensko, a žensko da prođe, postalo bi muško.

uzajmivši od februarija nekoliko dana, navali sa snijegom i s mrazom, te se smrzne i okamene i baba i njezini jarići. Kažu da se i danas može viđeti u nekakvoj planini (gđe se to dogodilo) ono kamenje što je postalo od babe i od jarića: baba

umre nekršteno, pa poslije (kao što se pripovijeda) u grobu oživi i iz groba kašto izlazi i malu djecu muči i davi. Kažu da macaruli noću idu u društvu, i svakome navrh glave gori mala svjećica, a oni plještu rukama i podvikuju.

A u vrijeme gladi često ga priviđavaju oko vodenice, oko ambara žitnijeh i oko čardaka i koševa kukuruznijeh. Kažu da sve ide sa svojijem pokrovom preko ramena.

5. BOLjKE KUMA (KUGA) Mnogi kažu da su je viđali gdje ide zavješena bijelom maramom; a gdjekoji pripovijedaju da su je i nosili tj.

Jedni kažu da se bratu dosadilo njeno kukanje i jaukanje, pa je on prokleo te se pretvorila u ticu, a jednu kažu da se bog na nju

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

zanat; | pa ga počne učiti, i nauči za nekoliko dana; pa onda oplete sam jednu rogožinu, te je odnesu govedaru, i kažu mu, da je carev sin naučio zanat, i da je to njegova rukotvorina.

Govedar uzme rogožinu u ruke, te je zagleda sa sviju strana, pa onda zapita: „Koliko to vrijedi?“ A oni mu kažu: „Četiri pare.“ — „E! (veli) dobro!

Malo za tijem eto ti na gumno i Brka, pa zapita ljude: „Prođe li ovuda taki i taki čoek?” A oni mu kažu da prođe. Brko ih zapita: „Kako prijeđe preko ove vode?” A oni mu odgovore: „Preskoči.” Onda se Brko zaleti, pa hop!

Braća otrče brže bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potražiti. Otac im dopusti da idu da je traže, i da im svakome po

Posle dođu sluškinje i kažu carevome sinu šta je i kako je, a on siromah od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide u svet da

Car se prepadne kad vidi da ih nestade, pa brže pošlje sluge na sve strane da ih traže, a pošto se sluge vrate i kažu da ih nigde nisu mogle naći, car se razboli i od žalosti umre.

” Kad malo čas, eto ti zmaja; kako dođe odmah opazi da zeca nema pa poviče na dvorane: „Ko je to uradio?” A oni mu kažu: „Došao jedan delija te skinuo zeca, i eno ga gore na čardaku.

” Dvorani iziđu na čardak k Stojši pa mu kažu šta veli zmaj, a Stojša se oseče na njih: „Idite kažite zmaju, ako mu je žao zeca, neka mi iziđe na mejdan.

” Kad oni to kažu zmaju, a zmaj cikne, sve vatra sipa iz njega, pa po- | leti s na 44 čardak, a Stojša ga dočeka, pa se ponesi: niti se

Došavši u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita: „Hoćeš li čuvati ovce?

Tek što uljeze u kuću, đečica skoče oko njega onako gladni i kažu mu da je tica snijela dva jaja, i jedno od đece reče mu da pođe u pazar ova dva jaja da proda, i što od njih uhvati da

Sluge se vrnuše nakom toliko sile vremena i kažu caru da u svijetu đevojke ne nađoše kojoj ne bi ili prevelik ili preuzak ovi prsten.

Sveti Sava - SABRANA DELA

trideset puta, i poklonivši mu se tri puta do zemlje pred svetom trpezom, i uzevši otud ovaj tipik i žezao, i pošto svi kažu „Dostojan“, i dostojan da stane na dostojnom igumanskom mestu.

I vodeći postavlja ga na igumansko mesto i kaže mu: „Dostojan“. I tu odmah kažu uglas svi tri puta: „Dostojan“. I celivaju ga, prvo vladar, potom episkop, zatim ostali časni starci po redu i pevaju

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A u reku i u oblake neko izručio čašicu klekovače! CMILjA: Mora da je lepo, ja još nisam stigla na Kalimegdan! Kažu da ima i divljih zverova, tigrova, ne bi smela ovako sama, bezaštite... ANĐELKO: Nije to ništa, drže ih u kavezima...

STAVRA: Zglajzo, bilo je i preko radija. I to zbog verbalizma. IKONIJA: Zbog čega? STAVRA: Zbog verbalizma. Kažu, govori, a ne sprovodi. Biće sutra u novinama opširno. Skreno s linije, i to izgleda dibidus!

VILOTIJEVIĆ: To sam i ja govorio, zgovornice, i to godinama... Al, kažu drugovi, nisam ništa uradio... PROSJAK: Tebe, vidim, pritisno veliki kamen! VILOTIJEVIĆ: Nije to lako nositi!

MILE: Oni koji su ga ovde dole šupirali, sad mu gore kažu izvinte! CMILjA: Dobio dvosoban stan, sa pogledom! Nameštaj sve sami mahagonijum!

Stanković, Borisav - JOVČA

I kad se kupaju u reci, hladu, one — kao da nisam živ, nisam muško — neće da mi kažu ni da se okrenem od njih, da ih ne gledam. Tako se preda mnom brčkaju, kupaju, svlače i oblače...

TOMA (utišava brata). Neka to sada, posle. STOJNA A, nije gazda! Ništa lošo sa tom Cigankom ne čini. Što kažu da tobož s njom živi, nije, nije istina. Ja sam tu i cele ih noći dvorim.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

da od nji[h] pasaporat uzme ako misli pred boga izići; pak da se [h]oće jedan, neka bi i to, no nije dosta ni stotina. Kažu za nekakva mitarstva, po vozduhu, tri velika, a trideset mala; da je i nji[h] toliko, mlogo bi i[h] bilo, al’ opet bi

I zaisto, ako bi za verom stajalo, mene u to doba niko živ nije mogao nadverovati, jer sam ja sve što god kažu prolozi, žitija i otačnici, slepo, bez nikakva dvojeumija i razmišljenija, verovao.

Bio sam kao najprostiji i najrevniviji Turčin, koji, sve što god pišu i kažu derviši, veruje; i da mu ko rekne da to nije moguće, bi ga nama[h] [h]andžarem probô.

Bog i[h] višnji znao čiji li su, kakvi li su! Kažu da su toga i toga sveca kosti i | zubi; prinuždavaju ljude da i[h] celivaju i da milostinju na njih daju. Nije to sve.

Nije to sve. Nose i kojekakva parčeta stari[h] [h]aljina, pa kažu ili da su od Bogorodičine [h]aljine, ili od kog drugog sveca.

Pritom molim bogoljubive arhijereje i proče sveštenike i dijakone mirske da po duši i po sovesti svojej kažu narodu jesam li, sledujući čistoj evangelskoj nauci, pisao.

glas da je drugi sveštenik episkopu Grešliki nekoliko dukata više dao, nego lije moj obeštao bio, i patentu već uzeo. Kažu nam k tomu da oni sveštenik vodi za đaka svoga sinovca.

Tu mi kažu za tolika mesta; da nas je desetoro bilo, svi bi mogli namešteni biti. No, iguman Teodosije, budući osobiti prijatelj

Nameri se korabalj za Smirnu u Aziji Maloj, a odatle kažu mi da se svaki dan može prigoda imati za preći u Patmos. Kad dođemo u Smirnu, izvezu me u Frankomalu (tako se zove

Izvestimo se tu; kažu nam da s Hormovici može ko preko cele Albanije proći da se nikoga ne boji. Ali ga ja tako slaba od sebe nipošto i

” Pitam i[h] ja šta to znači? „Ne znamo“, | kažu mi, „to je ime polja.” A kad im ja to izjasnih, kazujući im da je serpska reč, „more kaluđeru”, odgovore mi, „ne čudi

Prvi korabalj gdi zapitamo kud ide, kažu nam - u Galac, u Moldaviju. Zapitam upravitelja [h]oće li me povesti i šta će iskati dotle.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Zbog onog sam pajuna dobija jutros ćušku od strica! A jeto ovdi je i kuvar u vratarskim haljinama, a kažu da nije vratar! A otkud oni galijoti znadu nadimke ćaći, materi i ostalima? Da im to nije Stipan kazâ?

Baš usni e oni đaci s kojima se bio dobili krila pa lete po „ajeru“ i njega nose, a on ih preklinje da mu kažu svoje nadimke.

Od strica Bakonja bi otišao ka svome zaštitniku Baleganu, da „struni rosu sa srca“, kako kažu naši. Inače, po običaju, đački doručak bijaše komad hljeba.

— A ko je onaj pogureni kulješa? — Ono je ađunta — odgovori Mačak. — Kažu da je puno učen čovik, da umi latinski kâ i fra-Tetka. Za njima iđaše pisar, visok, mršav, neznatan mladić.

Bakonja ču samo početak, tj. šta kažu Jeronim, Aguštin i još njeki sveti oci o smrti, a kad hoćaše doći ono što bi, možda, i on razumio, tada mu se primače

Sad najviše privaća Žmirko Rorin, Kenjo je otišâ nigdi u svit; kažu da služi u nikoj krčmi. Ona naša ne govori ni sa Bakricom, ni sa Žlandrom... Kuda ćeš ti?

— Kako ti možeš suditi kad i ne znaš šta je pisma? — Ne valja zrno boba, ni ta niti ijedna tvoja pisma! To kažu i pametniji od meneka, samo šta ti neće u oči da reku. Jeto i fra-Dume... — Šta ja? Šta sam ja rekâ?

trenutka mogahu se čuti ovakve opaske: „Ovo je onaj što je došâ ispod Velebita da se ispovidi vra-Jerkoviću!... Kažu, došâ mu na san!... Dakle, vra-Brne je moguć kod boga, kad mu on šalje ljude na ispovist!...

Kažu, došâ mu na san!... Dakle, vra-Brne je moguć kod boga, kad mu on šalje ljude na ispovist!... A šta niki kažu da je vratar poludija!?...“ Kad stric zaiska štolu, Bakonja mahnu rukom strancu.

A šta će biti kad ga vide izbliza i kad ga čuju kako pjeva! Jer, zbilja, kažu i da pjeva divno... Najzad fra-Pinjata očisti stope.

— uzviknu fratar u čudu, jer ona bješe udovica, starija od Jozice najmanje deset godina, a tako krupna da bi ga, što no kažu, mogla za pas zadjenuti. On odmah razumjede šta ih je navelo na taj izbor. Vica je bila imućna udovica bez djece.

On je pak sam o sebi govorio. — Svi kažu da sam dobar čovik, a niki kažu da sam rđav fratar! Može biti i jedno i drugo!

Ćosić, Dobrica - KORENI

pričaju da sam bio kaluđer u Manasiji, ukrao manastirsko zlato, nešto proćerdao a nešto Đorđe sklo— nio sebi, jer, kažu, nikada ne odlazim u crkvu i nikada se ne krstim kad pijem rakiju.

Drugi mnome objašnjavaju brzo bogaćenje Đorđevo, jer, kažu, ne može se samo trgovinom za nekoliko godina kupiti toliko imanje, izgraditi čitava varoš u avliji i dugovima za gušu

Pa posle — svadba, ja u čelu sovre, a muzikanti oko mene. Onda opet deca. A kad umrem, svi kažu: „Tolini unuci...“ — A koju ćeš kuću i njivu da mu daš? — Dotle je moj. Meni je toliko dosta.

Oni su katolici, a i katolici slave Božić. — Sigurno nije kao naš. — Nije. — Pa kakav im to Božić može biti, kad, kažu, nemaju božićnjara! Koliko su ti srpski seljaci jadni, još više su samouvereni.

Ni Bog nije svog sina, kad mu se rodio, uvio u svilu i kadifu. Rodio se u toru, kažu. da nije bilo magaraca i ovaca da ga zagreju, ako ne lažu, dete bi skapalo, iako je božji sin.

Vasilije se vrati i sede uz bagrem. Lazar se, kažu, klatio, klatio, pa se okrenuo bez reči i polako izišao na put. — Tri dana niko ga nije video — reče Čađević.

Simka požuri ka crkvi, misleći na jučerašnji razgovor s AćiMom. „Videli su ga neki u čaršiji. Kažu, lumpuje“, morala je da mu saopšti. „On? Danas lumpuje kad se ja borim...“, čupao je bradu.

— Da bi otac mogao mirno da zaspi! — viknu. — Ljudi kao Aćim ne pate od nesanice. Jedan drugome nemaju više šta da kažu. Andra utrnu lampu i leže. Vukašin na klupi, sedeći, provede noć.

Panduri kažu, zato što se pucalo na krala sve će radikale povešati, a tuđe je to i sramota je njegova što on ostaje među jasenovima

On neće, iako ga, kažu, vode na vešanje, neće da tuđe seme njegovo bude, da njegovu kuću i njive nasledi, i nakoti decu što će sva da se

Sad je sigurniji da je taj što je pucao na kralja bio u dogovoru sa Aćimom. Hoće da se nakašlje, neka ne kažu posle da se nisu dogovarali, ali kašalj ostaje u grlu. Apsa je kao nebo, razmišlja Raka, a on kao Bog.

— Pojela ga pomrčina. U knjige zavedu da je naprasno umro, i u zdravlje! Sigurno bi deca za njim zaplakala. Mačke su mu, kažu, pocrkale od gladi. Aćim pogledom preseče Rakin smeh. — Pričam jer te poštujem i žao mi te. Izludećeš ovde sam.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

U tom su međuratnom spokoju, opojnom, kažu, a kratkotrajnom, zidane nove kuće i izrastale mlade lipe, kaldrmu je zamenio asfalt a svetlosna granica, nevidljiva

Izgleda da ljudi sve manje umeju da kažu šta misle: gomilaju nerazumljive, valjda činovničke, reči. Kao „nemačkari“, u njegovo vreme, ali ovo je drugi svet.

Godine 1814, za Hadži-Prodanove bune, kažu, stalno su osvitale nove glave. Tako se oko Stambol-kapije naselila strava i, sva neprozirna, padala po zidinama,

Da može, odmah bi otišao na Trg, pod spomenik Knezu Mihailu. (Kažu da su tačno tu, na prostoru od Spomenika do Narodnog pozorišta, bile vratnice Stambol-kapije.

novembra. Istoričari bi, verovatno, mogli da kažu kako je nauka kojom se bave utvrdila da se neki datumi ponavljaju, istina bez naročitog reda.

(Kažu da je taj ćurak bio na Aganliji kad ga je, sa ostalim dahijama, na prepad uhvatio Milenko Stojković na Ada Kale, i odse

Onda mu kažu da će penziju, verovatno, dobiti. Uzun Mirko se opet spušta u gungulu Velike pijace koju sad i ne primećuje, pa pođe

i mlohavi konjanik Čupić pretvara u sigurnog i mahnitog Zmaja od Noćaja o kome narodni pevači, skloni preterivanju, kažu da mu ni, sablja, ni koplje, ni kubura nikad ne omanu.

Đavolja pobeda. Iz odlučujuće bitke na Ljubiću, kod Čačka, koja je, kako kažu istoričari, za uspeh drugog ustanka bila onoliko značajna koliko je za Prvi ustanak to bila bitka na Mišaru, vojvoda

Taj se spis, kažu, zvao Jastuk groba moga. Oni koji su te zime putovali sa Dositejom tvrdili su, kasnije, da su morale postojati dve

Kad je, kasnije, kupovao imanja u Vlaškoj, otkupio je, kažu, i majdan soli od onoga barona. Oko tih imanja u Vlaškoj otkrile su se nesaglasnosti koje će Anastasijević imati da

Tada se, kažu, u samom središtu ove raskrsnice, nazire krug u kojem je svetlost, kao pramenje crnog sunca, najgušća. Ono što, po svoj

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Onamo, 'namo, za brda ona, Milošev, kažu, prebiva grob!... Onamo!... Pokoj dobiću duši Kad Srbin više ne bude rob. Nikola I Petrović Njegoš IV DED I

“ „Znaš u hladu, ispod one grane, Bistri izvor, gde smo bili lane; Kažu da je iz vilinih dvora; Od njeg' bolnik ozdraviti mora“ - „Ozdraviti mora“...

M. Jakšić LV NE VJERUJ... Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kažu, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime Ne vjeruj!

- Pučanin, sin švalje, Posta plemić umom, a knezom za novac. Letopisi kažu: - Beše mudrost sama... Sto godišta življe za muze i pare... No slast ženskog tela ne pozna: od srama Umre...

U krvavoj stravi, Kada trulo carstvo oružja se maša, Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi! Danas nama kažu, deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije naše, Da nas zahvatila zapadnjačka reka, I da nam se duše opasnosti plaše.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

tvorcu pred prestolom, premilosna oca umoljaju da oružja od obije vojske smrtonosnim naostri udarom: "Već hulenja - kažu - Satanina i njegove nerasudne vojske nas su vrgla u očajanije.

Popa, Vasko - KORA

kamenje na drumu Putujem lakši Ne zagovara me više Besposleni vetar Kao da me ne primećuje Putujem brže Misli mi kažu da sam ostavio Neki krvav neki potmuo bol Na dnu ponora za sobom Za razmišljanja vremena

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ovde ćeš naći hedoničare, učenike Aristipa iz Kirene i njegovog istoimenog unuka, koji je, kažu, nasledio mudrost svoga dede. Oni će te uputiti kako da iskapiš sve slasti i radosti života.

Onda se on, kažu bavio poezijom i pisao tragedije, ali ih je kasnije spalio“. „Ne znam šta bih dao, kad bih te tragedije imao ovde

je i sudbina da ima prava da sa njim tera šegu; ona od sedamdesetak radova Demokritovih nije sačuvala nijedan jedini. Kažu da je tome sam Demokritos bio kriv: on nije, kao ostali grčki filozofi, osnovao svoju vlastitu školu, nije za života

„Molim vas, sve od reda, da mi verujete“, reče on, „da sam ja, što no kažu, u najprijateljskijoj nameri hteo, tako reći, da sačuvam našeg milog kolegu Aristarha da se ne osloni na iskaze drugih.

i još jedan anonimni sholijast Aristotela govore o sistemu Aristarhovom i o njegovoj školi, a za Haldejca Seleuka kažu, šta više, da je ne samo uvideo da je Aristarhov sistem tačan, već da je to i dokazao.

„I naš dobri Luka dospe onamo!“ „I posta nova zvezda na nebu te škole!“ „Kažu da je odličan matematičar. A mnogo se napatio i nalutao na ovome svetu!

No u to umre Kopernik; ne beše mu suđeno da vidi svoje delo otštampano, ali je, kažu, njegove prve tabake dočekao na svojoj samrtnoj postelji.

“ „Načinio me izdavačem trećeg izdanja svojih „Principija“.“ „Alal mu vera! - Vi ste, dragi gospodine, sada, što no kažu, na konju. Vrata profesure stoje vam širom ostvorena.

Dvadeset i pet godina radio je na tom delu“. „Ono je zaista monumentalno“. „Neke cepidlake kažu da to delo Laplasovo nije ništa drugo do odličan prevod Njutnovih „Principija“ na jezik infinitezimalnog računa“.

Pokazah im onaj blok kamena i kosti koje su virile iz njega i zamolih ih da mi kažu kakav je to kostur. Oni pregledaše tačno sve što se moglo videti, počeše da se savetuju i došaptavaju, ali se ne

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

“ „Pravo kažeš, i ja nikoga ne molim.“ „A tvoji roditelji, šta ovi kažu?“ On se malo zamisli: „Ovi moji? Stari su, zadovoljni da me vide oženjenog. Sve ostalo je sporedno.

Znaš li šta kažu ovi jadni ljudi? „Mi još jedino živimo iz radoznalosti za sudbinu ovog nesrećnog naraštaja. To je nova haljina egoizma,

A kad mu je dopušteno on je bacio pogled unaokolo pa ga onda, kažu, upravio dole, ovamo k nama. Suze nije pustio. Pa posle kratkog ćutanja: — Ali sve to ja bih mogao da prebolim.

đida. A meni pokazujući svoje društvo: — Ovo su moji prijatelji. Kažu tako, a ja mislim da među njima ima i nitkova, klevetnika, hulja. A sad, gospodo, tačka! Ima dana za megdana.

Sam se krstio. Vrag bi ga znao otkud mu to ime. Kažu iz nekog engleskog romana. Nikola se sad okrete meni ali me nije gledao u oči: — E moj pobratime — govorio je

Bilo je to, kažu, slučajno, ali čudno i sjajno pogođeno, i nikad više gracije i otmenosti i više nespretnosti i prostote nije bilo

„ratnu službu“ uprste, i sam se izražavao čisto vojničkim jezikom, sa psovkama ili bez psovki, kako je kad propisno. Kažu mu na primer: — Sekula, otidi, boga ti, do mrtve straže numera 1 i odnesi ovu lepinju s kajmakom potporučniku Ćosiću.

I ma'om ćuti, samo oni što ga doveli kažu: — Eto ti pravog pravcatog doktora. Socijalist za ženske slabosti. — Pa, lepo, kad je to bilo?

Drugi neka ga uzme, od men' daleko gi lepa kuća. Ovako... gledaj gu, molim te... Čisto patrijarhalno, što kažu naučevnjaci. Znam gu od ovolicno. Tatko strog, majka mu stroga, ne mož' da mrdne. Još falilo feredžu da gi nabiju.

su ovamo, biće tako fino; puno je vode i zmija i skorpija i crvi, i tri raspala leša tvoje dece koju si mučio. Kažu — ne šalim se — ozbiljno tvrde: čovek oseća, sve oseća kako po njemu mili, puzi, sisa, grize, gamiže, liže.

A oni još kažu da sam sanjao! Zamislite nitkova! I zbilja kao da sam sanjao. Merci! Zašto bih sanjao? A što opet da nisam sanjao, možda

Pred glavnom kafanom sedelo je nekoliko ljudi, sa onim mrtvopraznim izrazom palančana kad ništa više nemaju da kažu sve dok ne stigne današnja pošta s novinama. Dobro me promeriše.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Razgovor će teći u starim, čvrsto ustaljenim seljačkim formama, sa mnogo riječi koje ništa ne kažu, ali koje već red i običaj zahtijevaju.

U prvi čas zatajili su je od majke: nisu znali kako da joj kažu. Bila je udovica, ludo zaljubljena u jedinca. Bojali su se: svisnut će, sići će s uma. Tajili su joj čitavo to popodne.

I sav zastrepim čim i samo izdaleka, u diskusiji naslutim da je ta objekcija na pomolu. Kad mi kažu da je sve ono što govorim ludo, apsurdno, puko bulažnjenje — to mi toliko ne imponira.

Kad mi kažu da je sve ono što govorim ludo, apsurdno, puko bulažnjenje — to mi toliko ne imponira. Ali ako mi kažu da je to bulažnjenje samo sa sobom u protuslovlju, samo sebi nedosljedno — e, priznajem, od toga strašno trpim, toga se

Što ćemo! Kažu: to je starost. XXXII Gorak ukus mladosti u ustima. Razdoblje na koje se najmanje rado navraća moja spontana misao.

Za ljubav treba invencije, pravo kažu. Moraš izmišljati uvijek nešto novo! Bez toga, ona se brzo rasplinjuje. Ne znam kako je inače, možda u drugim stvarima

Utjeha statistike: prosječno na toliko hiljada kilometara svaki vozač doživi po jednu saobraćajnu nesreću. I kažu: to je normala. — Ne govorite tako! — Sad te to povređuje, naravno.

Umalo što nisam uskliknuo: pa ti si još relativno plemenit! Cinizam, kažu. Eto: zapažamo pojave koje se nameću našem oku i našoj pažnji, spontano, sasvim automatski, i razmišljamo o njima.

) znak nedostatka osjećaja, ili je on najdublji i najtananiji vid osjećajnosti, njena sublimacija? Cinizam, kažu. Možda. No ako je tako, tad je veoma tanana crta koja dijeli cinika od moraliste.

(Kažu da je srodna teoriji „oslobođenja”, i iz istog izvora, i teorija o „umjetnosti kao kompenzaciji.” Poznavao sam pjesnika

svega što je mlado i zabreklo sokom, zbaci staru istinu onako kao što je Zeus zbacio staroga Krona, bezazleni kažu: „Prevario sam se, mislio sam da je ono istina”, a podlaci upiru prstom u druge i tvrde da oni sami nisu nikad

Koji put mi je čisto stidno što jedem svoj kruh. Ali što se može! — kažu: „živjeti se mora”. Među raznim značenjima koje ima ta mnogosmislena riječ, eto postoji i jedno takvo u kome je i ja

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Sklonili su njega dobro... — veli jedan Đuričin sused. — More, šta ti govoriš ? — Deca mi sinoć kažu, kad dognaše stoku, da su ga videla u Pašinim livadama.

— zapita ona radoznalo. — Pa... pobegô od vlasti, otišô u goru, pa tamo, kažu, ne verma ni zakone ni vlast; on ti je i vlast i zakon, pa to ti je — objasni joj kći jednog odbornika.

— Ko to kaže? — Grujica... malo pre dođe ozgo. — More laže. A jesam ga ’nako rezilio i drugo koješta... — Kažu da si jutros vezao pet džandara na putu?

A jutros, kažu, povezô sve džandare u srezu i oteo im puške i barut. — Hajde, ne drobi tu — odgovori Stanka i ode poljem, stupajući

— Tako oni uvek rade. Kad bi se našlo od čega da se naplati, oni kažu duplo i više. Đurica htede da plane, ali se seti da će se i sam moći docnije poslužiti ovim odgovorom, pa se uzdrža i

Hvala ti, popo, do neba. Ti si mi otvorio oči. Bar ću se sad umeti čuvati i znam s kim imam posla. A ’vako, što no kažu, bile su mi povezane oči. Sveštenik ga pojmi.

šta ti ne radi... Onaj đavo Pera sve je podgovara da me dira. Kažu joj da nisam oženjen, a ona crče, sve oko mene... Tako... smejemo se...

On će ti, dijete, glavu odneti, to znaj, pa gledaj šta ćeš i kako ćeš... — Što, nano, otkud to? — Kažu mi ljudi jednako reži na tebe što ga ne slušaš.

Da vidim još samo šta će mi Novica reći. Ceo dan im prođe u takvu razgovoru, smrče se, a oni još imađahu mnogo da kažu jedan drugome. U neko doba noći stiže Novica.

šta ono beše lepo ?... Nema ništa lepo !... Majka... Stanka... nije, nije !... A gde li je Stanka?... U selu, kažu pomilovana... a, to je ono lepo... pomilovanje!... Da li je došlo ? Nije, kazali bi mi, razbudili bi me...

Ja se samo malo obrecnuo, htedoh da joj pripretim, a ona op-trup, pa kod kapetana!... Vala joj je i priselo... jedva, kažu, ostade živa... I opet, kako vešto odgovara na sudu: ne zna ništa ni za koga, pa to ti je.

ja hoću da živim, a oni ne dadu!...« »A pomilovanje! ... Mučno da će što biti. Vidiš, i kapetan i svi mi kažu da se ne nadam. Nemaš, vele, ni jedne lake... kako ’no rekoše: olakšanje, kako li ?...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Posle dođu sluškinje i kažu carevom sinu šta je i kako je, a on, siromah, od žalosti nije znao šta će raditi; najposle naumi opet da ide u svet da

Braća otrče brže-bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potražiti. Otac im dopusti da idu da je traže, i da im svakome po

Došavši u onaj grad, stane raspitivati kome treba pastir. Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita — Hoćeš li čuvati ovce?

a onoj dvojici starije braće reče car: „Ako hoćete, i vas hoću oženiti, pa vam dobre dvore sagraditi“, no oni njemu kažu da su oženjeni obojica, i cijelu mu istinu otkriju, kako su pošli da sestre svoje traže.

Kad to čuju divovi, u strahu da ne izgube vrelo, kažu mu da se ostavi ćorava posla. A on im reče: — Kad neću ̓vako, neću nikako.

Onda se svi slože da se dijele sa starcem i kažu mu to. On pristane, zatraži tovar blaga i jednog diva, koji će odnijeti i blago i njega u njegov mlin.

Kad su već cio dan putovali, sretu jednoga čoeka, a to je bio Oštar Dan. On ih upita kamo idu; oni mu kažu. A on reče malaru: — Ti, gospodine, hajde sad kući, a ja ću ići tražiti nepoznatu đevojku; pa ako je nađemo, onda

Ovi mu se sad kažu, i jedan reče da se zove Tarigora, a drugi Krivigreda. Kad su se tako poznali ovi naši junaci, onda će Tarigora i

CARIGRAD Srblji pripovijedaju da Carigrad nijesu ljudi zidali, nego da se sam sazdao. Kažu da je nekakav car loveći nagazio na mrtvu ljudsku glavu i pregazio je s konjem; onda mu glava progovorila: — Što me

I od toga mjesta do onoga trna, kažu da ni danas nema zida u Carigradu (a da se on nije obazreo i da nije rekao: „Ovdje treba stati“, zid bi za njim

Hodajući tako neveseli po polju i brinući se tetom, sretnu ježa, i on ih zapita šta rade u društvu toliki, a oni mu kažu sve šta je i kako je. Onda reče jež: — Hajde da i ja sreću pokušam, da vidim tko je to.

Tučari joj ne šćenu dati tučeta, nego joj kažu da ide k svinjarima, da će joj oni dati prase. Onda ona otide k svinjarima i zaište u njih jedno prase, a ona njima da dâ

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

” Ovo nije bilo u skladu ni sa stihovima Vladike Njegoša, najvećeg srpskog pesnika koji kažu: ”Odvede me u carstvo svjetovah, Kako kaplja rose sa Cvijeta Ili zrnce leda prozračnoga Pri pogledu svijetloga

Idvorani su došli da me vide i da mi kažu da u čitavoj Vojvodini nema mladog čoveka koji bi bio bliži svom rodnom selu od njihovog Miše.

Idvorani su došli da me vide i da mi kažu da u čitavoj Vojvodini nema mladog čoveka koji bi bio bliži svom rodnom selu od njihovog Miše.

recitovao pre petnaest godina, kada sam čuvao stado volova, drugačijeje to tumačio, kao i Ljermontovi stihovi koji kažu da “Zvezda sa zvezdom šapuće?

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Pričaju da je zloslutan taj put. Na tome putu, kažu, ne zna čovek koga više da požali: ljude ili stoku! Pa kao to more mora da čudno izgleda, kada za nj pričaju da se ne

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Naši narodni pevači obično odbijaju da su oni sami nešto novo sazdali, nego su to, kažu, od starijih nasledili i zapamtili. Još na početku veka R. Jakobson i P.

prirodnojezičkoga sistema, stvara se na samim njegovim rubovima; pesnici verovatno više no bilo ko drugi imaju pravo da kažu kako sam prirodni jezik ume da laže.

Kad to logičari kažu, onda oni, u suštini, tvrde da ljudski jezik razbija njihov euklidovski sistem, njihov logičkopojmovni geometrizam.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Ne gleda svoja posla i svoju kuću, nego se zaneo u politiku. SAVKA: Pa jest! ŽIVKA: Ono, i drugi se bakću i, što kažu, lome se politikom, ali, opet nekako, gledaju i sebe. Te komisije, te procene, te sednice, pa se spomognu nekako.

PERA: Zna izvesno! Ali ipak, ja sam hteo prvi to da mu javim. Al' možda ne zna, a svi kažu da su naši pozvani da sastave novu vladu. ŽIVKA (prijatno iznenađena): Naši?

Da ja nisam bila takva, ne bi mene tvoj otac uzeo, on je bio već činovnik kad me je uzeo. DARA: Pa jest, samo kažu morao je da te uzme. ŽIVKA: To tebi valjda tvoj muž kaže. Bolje bi bilo kada bi on požurio da nam javi šta je novo.

Tata je postao ministar. ŽIVKA (ljubi ga): E, a ko ti je kazao, čedo. RAKA: Kažu mi deca i mene su odmah prozvali ministarsko prase. ŽIVKA: Mangupska posla. Više se nećeš družiti sa tim mangupima.

te na svetu ne može tako ocrniti kao familija; niko te na svetu ne može nagraditi i olajati kao što može familija. Kažu: opasno je kad koga dočepaju novine; more, kakve novine, nisu one ni izdaleka tako opasne kao familija.

NINKOVIĆ: Na mene možete, gospođo sa pouzdanjem računati. Že svi tu ta fe a votr dispozision!1 ŽIVKA: Kažu da vi znate sva pravila... kako da kažem... NINKOVIĆ: Pravila otmenog društva; l bon ton di gran mond2.

VASA: Pa, dabome, ko će ako ona neće? ŽIVKA: Ne viđam ni tebe, Sojo? SOJA: Čudnovato, a baš za mene kažu da se mnogo viđam. Ne može čovek svetu ugoditi. Ako se zavučem u kuću – olajavaju me, ako izađem u svet – olajavaju me.

Eto, sama vidiš, ja ne tražim bogzna šta, a što se pojedini iskašljavaju, baš mi je svejedno, jer što kažu: pas kašlje, vetar nosi. KALENIĆ: Odista, to bi se moglo učiniti.

lolo jedna, mora da se ti uopšte dopadaš ženama. RISTA (polaskan): Kažu! ČEDA: Ama, šta kažu, vidim ja! Dopašćeš se ti našoj Dari. A veliš, je li, ona se tebi dopada? RISTA: Dopada mi se.

lolo jedna, mora da se ti uopšte dopadaš ženama. RISTA (polaskan): Kažu! ČEDA: Ama, šta kažu, vidim ja! Dopašćeš se ti našoj Dari. A veliš, je li, ona se tebi dopada? RISTA: Dopada mi se.

Evo ja sam kupio još šest brojeva – do sad trista šest. ŽIVKA: Hvala vam, vi ste najviše kupili, ali – kažu ipak se mnogo prodaje Je l' te, čita li svet; jeste li primetili, čita li svet? PERA: Pa...

(Vasi.) Idi, idi, optrči familiju i objavi da nisam više ministarka; neka Savka, Daca i Soja kliknu od radosti i neka kažu: „E, vala, dosta je Živkinog i bilo!” Tako će da lanu; znam ja njih, a znam i tebe. Idi, idi pa objavi. (Vasa ode.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

ne obraća, nego poziva još jednu rođaku da tobože u kuhinji zajedno spremaju večeru, a zapravo da u glasnom razgovoru kažu sve što Sofka čak u drugoj sobi treba da čuje.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Rečima se ne kazuju Jadi, koje nosiš sobom... Da l’ bar kažu suze naše Nad preranim tvojim grobom? S Bogom, tiče milopojno! S Bogom, gòndže uzorito!

A u školu čilo idu đaci, Da s’ pokažu na zimi junaci. Zimi uči šta anđeli kažu: Da bogati sirotne pomažu. Zima nosi Božić, danak lepi, Koji svakog novom nadom krepi.

Kad svi skaču kao jarci, Nemoj ni ti biti janje: A kad vidiš da se smeju, Udri i ti u smejanje. Kad đavolu kažu: soko! A sokolu kažu: đavo! Nemoj ni ti drukče reći, Pa će svima biti pravo.

Kad đavolu kažu: soko! A sokolu kažu: đavo! Nemoj ni ti drukče reći, Pa će svima biti pravo. Kad se nađeš s Petrom, Pavlom, Ne razbiraj koje j’ boje,

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Nije tako, majko. FEMA: Kakva majka, valjda mi nije sedamdeset ljeta! Zar ti nisi čula da kćeri kažu svojoj materi mamica? EVICA: Ali kad sam se tako naučila.

Da znaš, ja ti više nisam majstorica. Gospođa, frau fon, ili ma... ma... kako, vragu, francuski kažu, ne mogu od ljutine da pogodim. JOVAN: Šta ste me dakle zvali, ma... majs... gospođa, oću da reknem.

Bezobraznica, vidila ono malo krajcara, pa oće da spiri. EVICA: Nekakva gospođa Sara dolazi, pak je tako uči. Sve kažu da nisam vospitana kako valja. MITAR: Kad nisi vospitana, a ti ćeš ići sa mnom.

Vidite ovaj orman? Napolje š njime, mora soba biti prazna, zašto kažu da ljudi od mode sve prazno u sobi imadu. Vidite ovaj zid?

A tebi ću načiniti vikler od same svile. EVICA: Nemoj vikler. Bolje iberok. da ne kažu ljudi: eno, vidiš, dobila na lutriji, pak digla nos. VASILIJE: Pa znaš gdi ćemo kuću kupiti?

FEMA: Nobles kon nit biti paor. MITAR: E, kad kon nit, a ono zbogom! Pravo kažu ljudi da je moda ludilo kao kijavica: od jednog prelazi na drugog, a kad počne, ne ume da prestane. FEMA: Uj!

Miljković, Branko - PESME

uzalud uzalud uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud je budim ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa uzalud je budim treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u

More, ako voli, voli radnike na odmoru koji tri noći ne spavaju dok dođu do mora; a kad dođu, kažu: „lepo naše more“, požure da pocrne i da se vrate kućama. MORAVSKA ELEGIJA Gledaj visoka ptica gorama vrhove mami.

čiju noć dve zvezde dva cveta dve ptice niko ne zna čije su niko ne zna odakle su KRITIKA METAFORE Dve reči tek da se kažu dodirnu se I ispare u nepoznato značenje Koje s njima nikakve veze nema Jer u glavi postoji jedna jedina reč A pesma se

žive na račun tvoje komotnosti Sve su lepše što si nemoćniji A kad iscrpeš sve svoje snage kad umreš Ljudi kažu: bogamu kakve je taj pesme pisao I niko ne sumnja u reč koju nisi rekao PRIPREMANjE PESME Da nema tvoje srdžbe ostario bi

Krakov, Stanislav - KRILA

komordžije kažu da je juče i Sorović pao... Odjednom na rovovima pucnjava oslabi, pa lagano umuče. Pogledi se sretali i pitali: — Da

Mnogi su pravili krstiće od tisovine, svetoga drveta. To je, kažu, štitilo od kuršuma. Zato su ipak ginuli od granata. A toga dana im se nije znalo broja.

Možda je i onaj sretni poginuo. Žene i novac, kažu, donose nesreću u ratu. Sunce je bilo za sve prljavo tog dana. Nije bilo dovoljno svetlosti.

Pukovnik se smeškao zadovoljno. — Vidiš, — govorio je docnije Dušku, — kažu da je baronica, i da je bogata, ima automobil, a ništa se ne libi, i noge da ti opere, i eto mene svaki dan masira, a

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ne zna se koliko će trebati brodu da iskrca i ukrca robu. Gužva. Čim nam kažu da će brod ostati do ponoći, ja i još dva mlada poznanika sa broda silazimo u već prepunu šalupu koja polazi obali.

“ Na brodu nam kažu da ga je trebalo ošamariti; to je, vele, jedini način da se objasni nešto crncu koga je uzbuđenje zaslepilo.

Između stabala je šećerna trska. „I vi se čudite, kažu mi, što su crnci tako veseli. Evo da ne moraju ni prstom mrdnuti da bi pomogli da ove rađaju, grane im daju hleb,

Hteo bih da se kupam, ali mi ne daju. Kažu mi da je pristanište kao i celo afričko more puno ajkula, o čemu crnci ni ne vode računa.

Ovde prašuma počinje već od obale. Mestimično je kraj drumova raskrčena za plantaže a za sto godina je, kažu, neće uopšte biti. Palme svih vrsta, fromažei, akažu, lijane, paprati.

Ceo ovaj mladi svet radi, oduševljeno, stiče novo bogatstvo. Sami za sebe kažu: „Bogati smo!“ Piroga nastavlja brzakom do Monge.

Moj je plan da napustim Sen Kalbra pa da se pridružim ovoj drugoj dvojici putnika koji idu u Man, kažu, međ prave ljudoždere na granici Liberije. Potrebno je da me ova druga dvojica prime kao svoga saputnika tj.

izgledam mlad; u stvari ja sam za godinu dana imao tri automobilske nesreće, ja imam na sebi rana za koje doktori kažu da možda nikada neće zarasti. „I zatim to još nije najgore: hteo bih sagraditi dom.

“ Kad stižemo pred kolibe, pola dvanaest je. Tam–tam, koji je na visokim štulama igrao radi nas, razilazio se: kažu nam da u drugom kraju uspavanoga sela Baule ipak igraju pod maskama: večeras je njihovo veče.

Nikakav odgovor. „Mačka!“ kažu crnci koji ne smeju čak ni reč „panter“ da izgovore, kako ga tim ne bi privukli na sebe.

Košute. Odjednom u daljini sivi kupasti bregovi koji se lelujaju: slonovi. Ovo je kraj za koji kažu da je pun lavova.

Pokret ruke ovoga mladića da se zaštiti urezao mi se u sećanje, i dok ručamo pitam N–a šta je imao da znači. „Kažu da se belege koje nose gubavci po telu otvaraju od najmanje pozlede ili udara, i da se posle više ne mogu zalečiti.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

TREĆI TURČIN (gleda najpre kroz prozor, a posle se okrene babi): A bi li, babo, što ’no kažu, i mrtva sina mogla poznati? STANA: Kuku! Zar mrtva?... (Gleda usplahireno u Saliju.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

“ Znaš u hladu, ispod one grane, Bistri izvor, gde smo bili lane, Kažu da je iz velinih dvora, Od njeg’ bolnik ozdraviti mora. „Ozdraviti mora...

XLV Kad sam na svet ovaj pao, Na svet ovaj magloviti, Kažu da sam mnogo plakô, — Ne sećam se, može biti. Kad se magla vedrit’ poče, Pa mi zorin zrak zasviti, Kažu da sam

Kad se magla vedrit’ poče, Pa mi zorin zrak zasviti, Kažu da sam mnogo pevô, — Ne sećam se, može biti. Al’ kad stisnem bolno čelo, Kô kroz san se sećam svega, — Da sam

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ali ako me artiljerija pomogne, ja garantujem da ću zauzeti Sivu Stenu.“ „Artiljerci kažu da ne mogu dejstvovati zbog magle. A međutim, treba da se olakša situacija prvoj i trećoj armiji.

Odmakao sam naglo glavu... Drvo se više nije videlo. I ona dvojica kažu da je dovoljno mračno. Podnarednik diže prvi glavu. „Ne vide se“ — reče. Skočili smo.

To je izvesno. Ustajao je vrlo rano, da ga aeroplani ne bi zatekli u krevetu. Kažu, u borbi bio je vrlo hrabar i priseban. Ali frktanje aeroplana, ma bili i naši, nije mogao da podnese.

Logor se nalazio na jednome brežuljku i sastojao se iz čitave serije zidanih i privremenih paviljona. Kažu da je pre balkanskog rata u njima bila smeštena turska vojska, potom je došla grčka.

— Uh, ala vuždi kao mečka! — veli ordonans Gruja, koji leži ispod zemunice. Za brđane vojnici kažu: kevću kao psi. Rovovci grokću. Poljaci prašte. Haubica grmi.

Umesto odgovora ovi naši nabiju veliki hleb na bajonet, pa ga izdignu iznad rova, kao da time hoće da kažu kako je njima i ovde dobro. A Bugari su zaista gladni. Međutim, jutros vikne Bugarin: „Bratko, dneska je Velik Den.

Pardon. Za vreme rata nisam imao čast da ih vidim. Nego jedan od onih, koji je po kazni preveden u pešadiju... Kažu, nije bio pogodan za pozadinu, jer je imao čvrstu kičmu... Ja, sunce im njino, jesi li video? — Ne znam na šta misliš.

— U zabludi ste... Ja sam pošao — odgovarao sam zbunjeno. — Ona vam je sestra? — Moguće... kažu — govorila je rasejano. — Nju svi vole, mene mrze. Za njom trče ljudi, a od mene beže. — Ah, nije tako... — Jest, jest..

Francuzi nas nisu gledali strogim očima, jer su nas smatrali više kao „Enfant terrible“, kako to oni često iz milošte kažu. A u Grenoblu je utisak bio još svež, nepomućen, te su nas Francuzi rado primili.

Dragiša nastavi: — Sad da vidiš, nevolju. U Francuskoj ti je zaveden sistem „karte“, ili kako to oni kažu: „tiquet“. Bez te karte ne možeš da dobiješ ni hleb, ni duvan, ni ugalj... — Je li to ta tvoja nevolja?

— Zaljubio se čovek! — veli čisto s nekim bagatelisanjem Luka. — Kako hoćeš... Nemci kažu: „Alte Lіebe roѕtet nicht“. Ja ranije nisam imao sličnih doživljaja. Bili smo dečaci kad smo pošli u rat.

Nas dvoje pošli smo u park preko puta Izera. Došli smo u onaj mali kutak, gde su one, kažu, često dolazile. Arleta mi je uz put pričala o sebi. Saznao sam da su iz Brisla, gde imaju svoju kuću.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Morala sam već poći ja k različnim carem, gorke suze lijući mećem se u jarem. Svi se meni rugaju i hulu svi kažu: „Eto naša robinja!“ — a breme nalažu. Serpske moje granice i zemlje ridajut čto hrabri mi vitezi tud ne projezžajut.

Da vidiš ovo dete, druže! Čini mi se, nema lepše Baš u Beču, carskom gradu, a kamoli v Novom Sadu. Lice, nami kažu, njeno smertnim da nije rođeno; Nisu njeni oci zemni, — biti moraju nebesni.

Kuju misli kako hoće — „Zavjet s neba!“ kažu, —, I kumira kom' se mole u boga prelažu. S ovim bogom koje čudo da prirodu blazne, Da po svjetu proklijaju zlobe

Černa i Domogled, Stančilovo, Bela i reka Srpsko ime nose, Srbalja kažu slavu. Gdi su ti Srblji sad? Na njinim grobovma strani Zidaju kuće, da svi vremena žertva budu.

Tako se volja ispunila sveca i božija prva, Srca i mišce mi udesne snaga se javila skoro. Ići mi stoji sad tamo gde kažu da žive jošt Srblji, Svete ostatke i poštuju Majke Anđelije verno, Fruška gde gora se, čuvajuć svetinje, kulama blista.

), Bez lekara teško da će biti bolje; Napade ga oganj i groznica ljuta, Kažu: — Meći ocat s kvasom više puta, Al, on veli: — Volim od stope umreti Neg’ toliki trošak na sebe naneti; Treba malo

Meti tavnoj, Nikom javnoj, Koju smatra Misli vatra, Koja laže, Ne pomaže. Sestre vile Tam’ su bile, I teb’ kažu A ne lažu: Kod nas išta, Tamo ništa — Gole stene Bez promene; A šećera I bisera, Srebra, zlata Kao blata U

Jakšić, Đura - JELISAVETA

ranjenog Nesrećnoj majci predskazivati: Da, kad joj petla prvi glasovi Osvitka skorog bledi dolazak Uznemirenim kažu prsima, Da spremna bude mirno slušati Mrtvoga sina povest žalosnu; Pa kada čuje... ah, nesrećnice!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Od davnina ne može s našom kućom. Zbog nurije gonio se mnogo godina s mojim djedom, i silno ga je, kažu, mrzio, pa i oca mrzi kao Turčina, više nego Turčina!

Kod sebe ne da nikom prenoćiti. Sam vladika da dođe, pa ništa! Kažu stari ljudi da je za turskog suda samo jedanput bio u gradu, a otkad je Švaba ušao ne sjećaju se da su ga ikad vidjeli.

Razmitio ga je, i voli ga više nego išta drugo na svijetu. Još ima jednog psa. To mu je, kako kažu težaci, sva sermija i rodbina. Eno mu se već vidi kuća kroz voćnjak! — viknu Stevica, i glas mu kao malo zadrhta.

— Njega je proto opremio, da nosi u pakô starom Džibukardi selam, ama maksuz selam, što balije kažu! Kad napoji i namiri konja, uđe u sobu, ostavi pušku i iziđe na divananu. — A ma, što ste vi, ljudi, došli?

Primakao je jedan red preko dozvole, ali iguman je, pa neće na njeg' ni svijet ni sud. Tako on, kažu, radi svake jeseni. Sjedi se oko kotla, pomalo pije i priča da kotlar ne zadrijema. Odmah do pinte sjedi Simeun Đak.

I dosad je svijet brez tog bio, pa je nekako živio... Ja ti kažem, Mićane, eno ti carske mjere, pa vali li, štono kažu, jedan dram od deset i po gradi, gorio ti ja kô ova što će sad planuti!

Tako to potraja jedno dva-tri dana, dok povikaše: „Eto, veli Turaka Krajišnika na Banju Luku! Eto i', kažu, kô na gori lista!“.

— Tako je, tako, oče Sopronija: upravo kô jedna, što rekô ti, istorija, kô jedno istoričesko zbitije, što kažu naše svete, pravoslavne knjige — potvrdi Simeun, ispi čašu na dušak, otra brkove, napuni i pripali lulu, pa oduševljeno

Ali mi je vrlo teško što mi gazde kažu da nijesam Srb. Ja nijesam Srb! (Ustaje sa stolice, i živo sijeva i strijelja očima suca.

Pametan je, istina, toliko da zna od oke napraviti pôke, ali to je malo, vrlo malo, kažu gazde. Zato je sinove i poslô, kod toliki' naši' škola, u tu vašu školu, terezijanska što se zove, pa kad ta djeca,

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

VIĆA: Nije otišao, nego napio se juče, a naši činovnici, kad se ko napije pa ne dođe ceo dan u kancelariju, kažu obično „otišao u srez”. JEROTIJE: Taj mi često ide u srez.

ŽIKA: E? A kako je bilo, boga ti? I ne pričaš mi. MILISAV: Kako? Badava mu ja napravim najlepši plan, – što kažu, i sam bi mi Bizmark čestitao – kad se ne izvede sve kako je naređeno. Eto, sam kapetan, nije ni došao na lice mesta.

Jakšić, Đura - PESME

Kol’ko ih je?... Pobro ne zna!... Ali da je četa besna, Da je divlja, neuredna, Krvi željna, krvi žedna, To mu kažu crne oči, Svaka reč mu to svedoči...

Nastasijević, Momčilo - PESME

Široko nebo umoru, daljina blaga skapanju, topla li zemlja majka. VI I kažu, za kap-dve mirisnog ulja po telu tovar je potrgano ruža.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

vide, doznaju: da li oni misle nju za Mladena da uzmu, te onda može da čekaju, neka Jovanka sedi; ali, ako odgovore, kažu da je udadu i time potvrde da ne misle da je uzimaju, onda da bar priliku ne propuštaju...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

(u pesme, BV, 17, 1902, 14). Sveti Aranđeo vadi duše pravednika b. (upor. i poslovicu: »Duša mu na b. miriše. Kažu za dobrog čoveka«, GEM, 5, 127; uz ovo upor.

Devojke uoči mlade nedelje ili petka otkinu granu od bršljana na koji je pao poslednji zrak sunca, saviju je u venac i kažu: »Sunašce na zahodu... daj da u snu vidim svoga suđenika«.

daj da u snu vidim svoga suđenika«. Potom metnu venac na glavu i kažu: »Zeleni venče, ti ćeš se osušiti ako ne dovedeš mog suđenika da te skine« i s tim vencem legnu spavati, pa će u snu

, 2468: »Kao da se bunike najeo. Kao da je poluđeo, jer kažu da čoek poludi od bunike«). Reč za buniku dolazi od buniti. BURJAN Attіch (ѕambucuѕ ebuluѕ).

J. koja raste nasred raja, a svoje grane nadnosi nad paklom spomenuta je malo ranije. Za zmije kažu da imaju nekakvu zlatnu j., koju čuvaju »kao oči u glavi«; nju zimi ližu, a leti se njom igraju.

ne udara grom, »jer se pod njom odmarala Bogorodica kad je bežala s Isusom« (Rad, 1. s., 156). Obratno, Srbi kažu da pod l. ne treba spavati niti se od kiše zaklanjati, »jer u nju rado grom puca« (GZM, 19, 1907, 320). L.

bagren i dud, izbegavaju, SEZ, 19, 154). L. je igrala izvesnu ulogu i u domaćem kultu. U Hercegovini se, kažu, nekada venčanje sastojalo u tome što su momak i devojka, u nedelju pre zore, dolazili u bogomolju sa dva svedoka, pa bi

i druge narodne pesme koje kažu ovo isto, Sofrić, 171). U Bosni i Hercegovini čak se priča da muških glava nije ni bilo sve dotle dok nije postala

»Svaki čovjek koji onuda naljegne, baci po jednu granu na taj grob; jer ko ne bi bacio, o tom kažu da će oboljeti.« Granje, očigledno, ima ovde zadatak da zadrži dušu, utoliko pre što su u ovom slučaju u pitanju ljudi

— kaže Vuk (Život i običaji, 1867, 233) — »da je duvan iznikao iz utrobe prokletoga Arije kad mu je ispala; i zato kažu da je grehota duvan pušiti«. O poreklu d. u njegovoj postojbini upor. Klod Levі-Stroѕ, Mіtologіke, l, 98 idd.

ili drače protiv vampira i more v. i SEZ, 66, 1953, 175, 189, 194, 199 id, 208, 232. U Hercegovini za izumrlu kuću kažu: »ta su vrata zatvorena crnim trnom«, a devojku kunu: »udala se gdje se ne kajala, gdje se trnom vrata zatvarala«

Ovu travu žele osobito oni koji traže u zemlji novaca, jer kažu da su oni, osobito gdje ih je mnogo, tako zatvoreni da se bez nje ne mogu otvoriti i izvaditi.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ali, ko bi znao? Ipak, kažu da se jedne noći vratio iz varoši pijan kao sjekira, i, ne našavši u kući Radivoja, kradimice prilegao uz Cvijetu...

Što misliš, a? A vi radite uvijek na vašu, po tursku ... A što ti je sa onom nesretnicom, Cvijetom? Kažu mi da ide kaluđeru da nauči njihovo „Vjeruju”... A što su mene ovdje slali? ... Prokletstvo! — Zašto, pope, prokletstvo?

— U more! — viče društvo za njim, i u to ime pije. — Da vam pričam, — nastavi carina rski činovnik, — kažu da je šjor Beno već dao napraviti posjetnice: „Pretsjednik crkovinarstva“.

! A nisam kriva, htila sam u sebi sve satrti, ma sve zaludu... — Zaboravi ga, i on je tebe! — Ko zna? — A kažu da ti je pisao, da se u nj ne uzdaš. — Neka, ne mogu! Njegova rič u' meni žive, muči me. Ne spominjite mi!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Jelena Danas smo saznali da je u manastir došao neki kaluđer iz Arilja, za koga kažu da je vešt vidar. Mogla bi to biti prilika za Lauša.

Prema tim očima mogli smo nasluhivati kakva je njena lepota, ali oči ipak ne govore muškarcu ništa, ne kažu kakve su sisice, kakva bedra, vrat i noge. Oko toga sam se celo popodne gložio s Pipcem i Kirčom.

Prohor Noć šesta. Čuo sam zlobni šapat onih za čije iskupljenje stradam. Kažu da sam ispod mantije poturio osušenu ovčiju kožu i da me trnje ne dotiče.

Kažu da sam ispod mantije poturio osušenu ovčiju kožu i da me trnje ne dotiče. Kažu: udobno leži Prohor, vara nas lakoverne, ali Bog koji je svuda i koji sve zna, vidi njegovu podvalu.

Govore mi da on to čini za nas ostale koji se ne obraćamo Bogu istom iskrenošću i predanošću; on to hoće, kažu, da i za nas zasluži njegovu milost. To mi nije jasno.

U ljude se uvukao strah. Neki su govorili da je sve to u vezi sa Prohorovom smrću, jer, kažu, Bog je poslao zveri da kazni one koji su pakošću i ismevanjem naterali u ludilo i, konačno, u smrt njegovog slugu.

već odustaju, i možda im samo ponekad dođe na pamet da povire prema starcu, posle čega mrzovoljno odmahnu rukom kao da kažu: nema od toga ništa, taj neće. Neki su i sami poumirali čekajući da ga naslede na mestu igumana.

A i jak je. Bistar. Deca će biti lepa. Zdrava. Pametna. Plodan je, kažu, Dadara. Samo mokre raće nad ženu da nadnese ona će odmah trudna ostati, a kamoli kad stane nekoliko noći uzastopno

Svi se slažu da se odmetnuo zbog toga što se ispostavilo da je bogumil. Kažu i to da su ga (kaluđeri ili kraljevi ljudi) nekoliko puta kaštigovali hoteći da mu iz glave isteraju tu jeretičku

Nikanor Vest o Dorotejevoj izdaji proširila se Kulom kao kuga. Svi su se okrenuli protiv nas monaha. Kažu da se badava izležavamo dok vojska krvari i štiti naše lenje guzice, da nešto tobož metanišemo i čatimo, dok drugi za

Dimitrije Dole se razgorela svađa. U njoj učestvuju svi odreda. Polemiku su počeli monasi. Mantija je, kažu, sveta. Ona je nepovrediva. Niko na nju ne sme potegnuti oružje.

Da mi se od bola kida utroba, da mi pokvarena krv lipti iz svakog damara i da mi duša očajnički vapi za spasenjem. Kažu mi da je moja dužnost da iz svoga okuženog tela isteram vraga što se onde ugnezdio, kandžicama se uhvatio za nutrinu i

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Vama, draga prijateljice, kupiću skupocenu zlatnu grivnu, a ja ću se zadovoljiti jednom mladom orijentalnom robinjicom; kažu da su vrlo privržene - a to vredi para! Čaršija, kroz koju prolazimo, prava je i široka, presecana sporednim ulicama.

Ona je, doduše, jedna kratkoročna isprava, ali hitro, što no kažu „na bombu“ iskorišćena, donosi često puta lep ćar.

“ Tiho je nezadovoljan ovim intermecom. On baci prekoran pogled svom asistentu, pa nastavi: „Istina je. Kažu: svako je svoje sreće kovač. Svako ima svoju vlastitu glavu i svoju slobodnu volju.

Zar je moguće zamisliti da je Bog svoja nebeska dela, svetle zvezde, stvorio bez ikakve koristi po svet. Kažu: nebo je časovnik dana, meseca i godine. No za taj časovnik potrebni su samo Sunce i Mesec.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Sišli i došli, pa mi kažu da ovih dana treba trogodišnji pomen zetu — pokojniku dati. Pa eto dođoh s njima da te pitam: kad i u koji dan pada?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nije lako tu raditi i odgovornost imati. Pa i smirio se na tom poslu onaj moj besni Rista. Čuva se, kažu, svega. Ipak, proviri njegova nesrećna narav. Ljut je kao paprika, kaže njegova žena.

Zbilja je stigao akt kojim se traže podaci o Ristinu „predživotu”. Kažu da je u magistratu bilo smeja dok su pisali taj izveštaj: otac, šnajder, koji nije mogao služiti vojsku ni kao

A i bez novina, kud ćeš većeg užasa: sin na robiji. Majstor Kosta je poavetio. Ristana leži, kažu da je udar kaplje. Srećko je sad sav oslonac i snaga.

Rista je, kažu, pronašao neku mašinu, ali baš od nje ostao invalid, i primao od fabrike penziju. — „Ne znam šta je sad s njim, a sinovi

I Toša, dobri Toša, kažu da je o tom pričao: „Onda, ovaj, moja Nola k'o da je zaljubljena.” Uveče popije samo teglu mleka, i u devet sati spava.

Gvožđa su bila prepuna cveća. Čuvarkuća na krovu pojavila se i razrasla se u čitavu baštu, a to, kažu, znači sreću. Na veliki odžak su usadili crvenu vrtešku, pticu sa dugačkim repom. To je želela Julica.

— Taj mnogo zna kad srce zna lečiti, samo što mu ja ne verujem... Kod nas tamo, ljudi planinci kažu da srcu nema leka, ni u mladosti, ni u starosti... Neću više nikoga do doktor Mirka. Ja znam da će on mene podići.

— Opet me upropastio onaj Grk naš. — Grk je odličan profesor, kažu, i ti imaš da učiš koliko od naredi. — Nije učenje, Nano, znate i vi dobro da nije; učim ja lekcije, nego ne znam da

Vlajko je na robiji... kako je bilo? evo. Zviznuo po očima gazda Mojsila, i onda mu pretresao džepove. Buđelar, kažu, kao glava kupusa. Gazdi je stradalo jedno oko. Dobiće na to oko, kazao je Vlajko sudijama, monokl, pa sve u redu...

— Nastas se smeje u sebi: — Progledaće gazda Mojsilo; kažu, već nazire. — A Vlajka su dobro tukli u apsu, ali nije kazao gde su novci.

po modi i na žensku; a gospa Nola, još u poslušnosti bolesnika, ćuti, oblači se, i pomalo joj čak i milo što svi kažu da joj takav kraj dobro stoji. Hoda gospa Nola, vuče baš i neki šlep, i nehotice se gleda u ogledalu.

Mladost grabi, tako je bilo, i biće... Veća je briga Srba. Kažu kod nas da nema zla iz kojeg ne može izaći dobro; ali Srba nekako neće dobro.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

« Ja znam da se nijedan čitatelj neće na ovo čuditi kome je poznata Dok Kišotova borba s vodenicama. No neka sami kažu nije li bolje i ovo nego da im predstavljam kako se hiljadama može biti de lana caprіna, ili de umbra aѕіnі, ili za

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Rude kažu takođe da su postojale, ali, kako se tada uredno plaćao porez, nije postojala nikakva potreba da se kakve druge rude

A ja, eto, što kažu, nisam opsovao boga sve dok nisam stupio u Bogosloviju. I, molim vas, to je svešteničko dete, pa eto tako.

Zamislite, na primer, jednoga krojača ženskoga odela, sa svima manirima koje ta profesija nameće, pa vam kažu da je to komandant puka u penziji, ili zamislite čoveka sa dobrim apetitom i, ovome odgovarajućim trbuhom, sa mesnatim

apetitom i, ovome odgovarajućim trbuhom, sa mesnatim klempavim ušima, zadriglim vratom i kasapskim rukama, pa vam kažu da je to kompozitor. Moj profesor zoologije bio je bogom opredeljen da bude to i ništa drugo.

Drugi kažu da je poetski nagon jedna vrsta kijavice koja je vrlo prilepčiva. Možda, samo što kod obične kijavice, kad kineš a ti

Ona će se izvesno još više buniti, reći će vam: „Ah, tako daleko ne, to ne!“ ali je to fraza, koju žene kažu sa onoliko isto iskrenosti sa koliko vam se trgovac kune govoreći vam: „Verujte mi, toliko mene to košta!

uvek, sa diplomom pod pazuhom, stajao nerešen kuda ću i na koju stranu: u advokate, novinare, glumce ili činovnike? Kažu, dobro je u nedoumici obratiti se iskustvu, iako ja lično o iskustvu nemam tako odlično mišljenje.

Ne zna čovek uopšte šta da radi na kraju krajeva u životu: da li da misli ili da ne misli. U školi ti kažu: „Uči se, sinko, da misliš, jer teško tebi ako uđeš u život a ne znaš da misliš!

“ A kad svršiš školu, ti stupaš u vojsku, kažu ti: „Nemoj misliti, nisi došao ovde da misliš!“ Oženiš li se, žena ti kaže: „Moje je da živim i gledam kuću, a tvoje

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Malo podale grupa ludi sa fenjerima. Drali su jednoga vola. Kažu, poginuo od mitraljeza sa aeroplana. — Ovaj se narod ne može krenuti milom, već samo silom!

Sa nama idu i pešaci. Uveče smo poseli položaje, ali oko deset časova stiglo je naređenje da hitno odstupamo. Kažu, Bugari, udruženi sa Nemcima, nadiru sa svih strana da nam preseku odstupnicu. Sad se samo zaštitnice bore...

Govorim to, iako znam da nam pomoć neće stići. Ali pešak misli svojom logikom: — Kažu da ćemo ih sačekati na Polju Kosovu, pa dža ili bu... Da vidim još i to!

Čuješ, docnije, da su naši hteli da preseku ovo mučno i lažno stane, ali saveznici nisu dali... Kažu, da su ih Bugari uveravali u svoje miroljubive namere. Ja sam vojnik i nemam prava da kritikujem.

Ali ono što je nastalo posle toga, to nisam kadar ni da shvatim, ni da pojmim. Kažu da u Svetom pismu piše: ko te udari po jednom obrazu, okreni mu i drugi.

To je bio onaj poslednji pucanj naše pete baterije. Sa njim je zamro i Aleksandar. Kažu, ostao je presamićen preko topa. Komandiru navreše suze na oči. Zubima obuhvati usnu.

Obuća vojnika je pocepana, šinjeli nagoreli od spavanja pored vatre, da se u nekih košulje vide. Kažu, puške su gotovo neupotrebljive, od silne upotrebe. Sva su polja oko Peći pritisnuta vojskom. Dokle se okom vidi.

Stigosmo i grupu vojnika, koji su na improvizovanim nosilima od šatorskih krila nosili svoga druga. Kažu, pao je i slomio nogu. Nose ga do prvoga sela, gde će ga ostaviti. Nekako zarana stigosmo u jedno selo.

Vidim kako poručnik Kosta otrča niz reku, sigurno da onom pomogne. Voda splasnu, te spustih noge... Stigoše i ostali. Kažu da je konj narednika Nešića pao i odnela ih voda.

Onda svako misli na svoj jad. Sa pešadijom su i neka deca. Kažu da su ih pešaci našli prilikom odstupanja. Obukli su im neke stare koporane, da im se ruke i ne vide, i deca mlataraju

Valjda neće više. Vraća se. Ode malo desno... Izgubi se u magli. Svima laknu. Raspitujemo se gde pade. Kažu: među pešake. Ima dosta ranjenih. Komesari otišli u varoš da traže hleb.

— Ala, majko moja! — veli zadivljen Gruja. Sa nama stoje i neki pešaci. — Kažu, gospodin potporučnik, da je slano? — pita jedan. Ja potvrdih. Jedan se osulja niza stene, i zahvati šakom vodu.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Bez Mesečevog cveta nema mu ozdravljenja! — Potražićemo i naći cvet! — kažu otac i majka. — Dečak ga sam mora naći! — tvrdo će starac Milija. — Od mehura sapunice je tananiji!

Kad, gle, šta ga to ljuto grize, kao vatrica peče? — Ko ste vi? — pita majušna crna stvorenja. — Mravi! — kažu mu. — Zar ne vidiš? — Mravi — ne poverova im dečak: drugačije su mravi u čarobnoj kutiji izgledali, nisu grizli.

Ali, ne kazuje nikom Vedran svoj strah, pa ga polako i sam zaboravlja. Čini sve što mu kažu. Zazelene se šuma, zablista. Zarumene se lice u dečaka. Jutarnju rosu pije, šumskim se plodovima hrani.

Umakla im, prevarila ih, bestidnica! Šta da kažu Carevom Doglavniku? — pitale su se, a za to vreme Kapljica je putovala, malo stešnjena u ustima ribe, ali bezbedna.

— osmehnu se Varalica. Zašto li ćute veštice? Zašto odrečno mašu glavom, kažu da ga ne mogu provesti kraj bele zmije? Nije to u njihovoj moći. — Nije ni u mojoj da vam marame vratim!

Jedino u ludim snovima izlaze čovečuljci iz zidova, klanjaju se i kažu: — Zvao si me? Radana niz leđa kao da neko preli ledenom vodom. — Kako sam te mogao zvati, kad ne znam ko si?

Njenoj sreći smetala su jedino ogledala. — Gle, ko je ona baba? — kažu da je upitala Carica, namrštivši se svom odrazu u ogledalu. — Zar na ovom dvoru ima i takvih?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Koliko se puta otac noću dizao, išao s pandurima. A tamo, kažu, sada čovek ne sme ni da priđe. Pesma, oro, puške! Pa i krv često legne. STANA (uplašeno): Jao, Vaska, jao!

Šantić, Aleksa - PESME

1905. NE VJERUJ Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kažu, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime, — Ne vjeruj!

No meni tužne se vrate I ćute kô stena nage, I neće da kažu šta su Videle u srcu drage. 37 U nedeljnom odelu Kroz šumu filistri jure, Kliču, kô jarad skaču, I slave čari

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Turska vojska je kažu ove pesme nebrojena. „Svi mi da se u so prometnemo, ne bi Turkom ručka osolili“; „da iz neba plaha kiša padne, niđe

Treći kažu da je u takome boju toliko ludi izginulo da su po krvi poplivali konji i ljudi, pa Marko onda pružio ruku k nebu i rekao:

Takav je kod nas, između ostalih, opis cure Ljeposave: Čudo ljudi za đevojku kažu: tanka struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred

Što ti hoćeš zadužbinu gradit: vreme nije, niti može biti; uzmi, kneže, knjige starostavne, te ti gledaj što nam knjige kažu: nastalo je pošljednje vrijeme, hoće Turci carstvo preuzeti, hoće Turci brzo carovati; oboriće naše zadužbine, oboriće

Pritiskao sve polje Kosovo, uvatio vode obadvije: pokraj Laba i vode Sitnice sve Kosovo sila pritisnula. Kažu, sine, i pričaju ljudi: od Mramora do suva Javora, od Javora, sine, do Sazlije, do Sazlije na ćemer-ćuprije, od

do suva Javora, od Javora, sine, do Sazlije, do Sazlije na ćemer-ćuprije, od ćuprije, sine, do Zvečana, od Zvečana, kažu, do Čečana, od Čečana vrhu do planine turska sila pritisla Kosovo.

Pod broj, sine, na teftere kažu no u cara sto hiljada vojske nekakvoga careva spahije, što imaju po zemlji timare i što jedu ljeba carevoga i što jašu

U Turčina, u turskoga cara, kažu, sine, drugu vojsku silnu — ognjevite janjičare Turke, što Jedrene drže, kuću bilu; janjičara, kažu, sto hiljada.

u turskoga cara, kažu, sine, drugu vojsku silnu — ognjevite janjičare Turke, što Jedrene drže, kuću bilu; janjičara, kažu, sto hiljada.

sine, drugu vojsku silnu — ognjevite janjičare Turke, što Jedrene drže, kuću bilu; janjičara, kažu, sto hiljada. Kažu, sine, i govore ljudi u Turčina treću vojsku silnu — nekakoga Tuku i Mandžuku, a što huče, a što grdno tuče.

U Turčina vojske svakojake. U Turčina jednu kažu silu, samovoljna Turčin-Vlah-Aliju, te ne sluša cara čestitoga, za vezire nikad i ne misli, za carevu svu ostalu

cara čestitoga, za vezire nikad i ne misli, za carevu svu ostalu vojsku a koliko mrave po zemljici: taku silu u Turčina kažu.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Borio se dva dana pucajući iz crne ugljarske kolibe, a onda je, kažu, čak od Bihaća dovučen top i koliba porušena, a hajduk ubijen. Sahranjen je na samoj ivici Gaja.

Nema te babe u selu koja bi se usudila nadviriti nad to mjesto. A i kako bi imala hrabrosti, kad se tu, kažu, krije strašno čudovište drekavac, koje za kišovitih noći svojom prodornom drekom ispunjava čitav kraj. Pa ipak, ipak..

— samo zazvoniše zubi i riječi same od sebe poletješe iz usta: — Molim gospodine Paprika, kažu da se vi zovete gospodin Paprika. — Paprika! Ko je to kazao? — Molim, otuda, od zadnje klupe.

— A zašto? — Sve će izbrbljati, istorokati, znam ja njih. Sastanu se jedna s drugom, pa na uvo: hi-hi-hi, ho-ho-ho! — kažu i šta su ručale, i šta su vidjele, i šta su čule. Za pola sata sve bi selo saznalo za našu Tepsiju. — Tako je, bogami.

Dječaka podiđe laka jeza. — Ovdje, kažu, živi drekavac! I on je često, za kišovitih proljetnjih noći, slušao iz Prokina gaja otegnuto i prodorno kričanje

Mačak odjednom poblijedi i ustade. — Pa drekavac je tamo dolje gdje uvire potok. Tako svi kažu... — Kažu, ali... Je li ga ko vidio baš dolje? — Ih, možda njega i nema — neuvjerljivo poče Mačak.

Mačak odjednom poblijedi i ustade. — Pa drekavac je tamo dolje gdje uvire potok. Tako svi kažu... — Kažu, ali... Je li ga ko vidio baš dolje? — Ih, možda njega i nema — neuvjerljivo poče Mačak.

— A otkuda ti znaš da je on sakrivao nešto? — To sam ja onako otprilike. Znam da sad vojnici povazdan kriju nešto. Kažu da će Nijemac oduzimati sve vojničke stvari. — Kao da Nidžo ima kakvih stvari? — uze da ispipava Jovanče.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A i paša je znao uvek šta radi; znao je on da je Zamfir sila i u Stambolu. Smenio je on ili, kako tamo kažu, „surgunisao“ je tri paše.

seljacima i ćurkastim seljankama i seljančicama, koje se zagledaju u Mana, — a bio je vrlo lep — pa i ne umeju odmah da kažu zašto su došle i šta hoće!...

A one starije i poznatije, one matrone što nose lagirane papuče i svilene čarape sa crvenim petama, one što kažu da ga vole kao svoje dete, one ga ne samo slobodnije gledaju nego se i zaustave i razgovaraju s njim; a kad se

— I morao je najzad i Mane pribeći peru i pisanju, tom novom oružju, kako kažu, i napisati jednu ispravku. Ispravku mu je napisao baš onaj isti advokat budžaklija koji je i neprijatelju njegovom

Tek mu kažu: „More, onaj „čovek“ mnogo se nešto raspituje za tebe!“ — „Koji čovek?“ — „Pa, onaj, de... u suknji; iz jučerašnjeg

I oni primetiše da je Zona rasejana i zamišljena. Ništa ne upamti što joj kažu. Ako je Zamfir pošlje po čibuk i duvankesu, ona mu donese naočare i tefter dužnika!...

mesto, s kojom se obično deca smeju i zabavljaju, a devojke se okupe oko njega, pa izjavljuju sa su u njega zaljubljene i kažu mu da bira koju hoće, a on, opet, veli da ih sve voli i da će ih sve uzeti za žene... Otpoče oro.

Ne, ne, — tešio se Mane — nije niko bio, samo one, samo ženske, a one ne smeju od muških ništa da kažu, a mogu se smejati do mile volje, — to toliko...

Tek bane u kuću, pa prosi devojku. Oni ga odbiju, kažu mu da je isprošena već, ili da nemaju devojke na udaju i dadu mu šaku eksera, a on primi, kaže: hvala, i smeje se na

i odlaze, a to su bili većinom oni od Šarene česme, možda baš očevici sinoćnog prizora, koji sve znaju, ali neće da kažu. I to je dalo povoda svakojakim nagađanjima, tumačenjima i pričama najčudnijim i najneverovatnijim.

Šta će stranci reći na to? A naše budne policije niotkuda, da nas, vele, poštedi od svega toga!...“ Eto, tako kažu kad je o sirotinji reč.

Zamolila ih da odu — Uranija do Manine, a Kaliopa do Manulaćeve kuće, i da ih zapitaju i zatraže da otvoreno kažu šta misle s devojkom — pa kud puklo da puklo!