Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A u kolu je sve bilo zaljubljeno; svak ima svoju pa ne dâ drugom do nje, nego se kolju k’o kere svake nedelje. A što se zaljubljivalo, to se ponajčešće i uzimalo.
— Doš’o pa stao prid mene, — pripoveda Savka, ali ni nalik na onoga živog Lalu. A kere zalajale iz celog komšiluka, pa laju, laju, a ja i’ rasterujem žaračem i branim pokojnog mog.
Pa zapali malo omana... eno na’ćeš tamo na ormanu... pored štrikeraja, pa zapali... Ovi prokleti komarci ujedaju k’o kere... mora da su oni pravi ritski.