Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zadatak mu je da vrbuje puškonoše za Rosiju i da ih transferira, u Kijev. On će i dalje izveštavati o tim Črnogorcima i tom oficiru, šta bude bilo, moli samo da mu se, ugovorenim putem,
koje ima njegovi bratenci, u rosijskoj vojsci, da dobiju, ima nekih zakačaljki, ali da će se sve to lako urediti, kad u Kijev stignu. Možda bi, veli, bilo dobro da i njegovi bratenci dođu u Vijenu i da se predstave grofu Kajzerlingu.
Isakovič se beše sagnuo, u ponton, tako da je licem bio, tim očima, sasvim blizu, pa joj reče da i on putuje u Kijev. Da je bio na mestu Drekova, on je ne bi napustio!
A drugu, plavušu, pokazuje kao ženinu sestru. Prvu je kupio – kupio – od muža, koji je bio na putu u Kijev. A druga je, tobože, gospožica, ali sobarica njena kaže da je i ona zatrudnila. Je li primetio koliko je Višnjevski lep?
Hvalile su život u Rosiji, Kijev, Petersburg, a naročito život serbskih iseljenika u Rosiji. Upozorili su Isakoviča da Višnjevski nerado govori nemecki,
Neće da se žene rosijskim djevicama, nego vuku za sobom svoje žene i naseljavaju se, kad u Kijev stignu, svi, u istu ulicu. A posle traže da ih Rusi nasele, u istu provinciju. Drže se jedno drugoga, kao pijan plota.
Da počnu, isprva, da hvataju veze u Petersburgu. Isakovič, na primer, kad stigne u Kijev, treba da hvali sve, što je u Tokaju video, a da prećuti, ako mu se po nešto nije dopalo.
Uz lelek i smeh, uz plač i kuknjavu, i smejuriju. Vodili su ih oficiri, kao pre, u rat, a brTjala ih je, i javljala, u Kijev, rosijska misija, u Tokaju.
pocrneli, kao Cigani, golih grudi, iz kojih su virili čitavi buseni crnih dlaka, Vlaškalin i njegovi ljudi ušli su u Kijev, veselo, ali nisu bili dočekani, lepo.
Sve zapiši! Sve će to Moskalj platiti!“ On je stigao u Kijev, još iste jeseni, pre nego što puteve zavejaše smetovi, a nije ostavio, putem, ni jednog mrtvaca.
U njegovom transportu, kad je stigao u Kijev, sve su žene bile začete. A u njegovim aktima, prvi put, pisalo je, za gajde: „die serbische Geige“!
“ Zbog nekih denuncijacija, Rakišič je arestiran, i u Tokaju. Najzad je pušten, i stigao, nekako, pred novu godinu, u Kijev, smrznut, zavejan, sa bolesnicima, koji su pomrli uskoro. Bio je, međutim, lepo primljen, u Kijevu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ja, neprestano u umu i u srcu imajući Kijev, Moskvu i Rosiju, vladeteljnicu tih strana neprestano čujući da se pominje, i obraz njejzin na mnogo mesta izobražen