Dučić, Jovan - PESME
put izašla pred oči čoveka Držeći dve dojke u rukama dvema — I oglasila se kroz mrak prve zore Krvožednim tvojim kikotom; dok vruća Luč sunca spavaše u sutonu gore, U naporu bolnom prvoga svanuća.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
rondele ruža, travu, žbunje, svice koji u noći trepere, i plavetnilo neba, Petar bi se kikotao, nekim tihim, bezbrižnim kikotom, kojim je trpeo, i posmatrao, i sažaljevao, i udvaranje – matorog Engelshofena.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja bih mačem počast šinuo i tiho reko: Jer sam muško. Jedne lepe jesenje zore rujne, da me na izdanku nađe, pod kikotom truba. Nežna kao bela ruža, čista kao rosa, da dotrči zadihana, vrela, bosa, suzna zbog zore jesenje, blage, nečujne.
Stidni bol prve nepravde, lažni žig sramote, i prvo poniženje, kikotom je opeklo, ali tek kad ljubav snagu i volju mi ote, sve je, iznemoglo, u nepovrat, oteklo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
pred zoru što me, obučena, s naslonjenom glavom na sto, zanese san; a kao da čuh neki strašan, demonski glas sa zlobnim kikotom: „To je tvoja otadžbina!... Ha, ha, ha, ha!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
na svetu ne mogu Simki da pomognu, a godine ga pritisne uz neku drugu dasku, tvrđu od one krevetske, pod njenim kikotom.
„Što se smeješ?“ čudio se sa strahom. Ona mu je odgovarala još zanesenijim i luđim kikotom. „Pa šta ti je, SImka?!“ „Vidi!“ skočila je i nadnela se nad njega. Njeno drhtanje cepalo je njegovo mirno disanje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Oni su ojkali i gunđali stare junačke popevke. Celo polje unedogled ozvanjalo je živim kikotom, smehom i popevkom. To se sve lepo čulo i razabiralo; no čeljadi nije se moglo videti, jer su bili zaklonjeni u gustim
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Tuže l’ veci silnih Nemanjića? Čas plače li njihove propasti, Il’ podlaca pakosnim kikotom Glas potmuli tuzi potomaka U sretanje podrugljivo šalje? Mudrost ne zna — promisao ćuti...