Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A bio je poznat u vojsci po svojim, opscenim, šalama. Hteo je i sada da izazove kod husara i kirasira, koji su pratili kola, što više smeha.
Bio bi to konjički polk, nimalo gori od Harahovih kirasira. Nije pravo da ove ljude, ni krive ni dužne, terate sa njihovih ognjišta.
Gore, u založenoj i osvetljenoj kancelariji profoza, čekao ga je karaulski oficir, iz puka kirasira grofa Serbeloni. On je stajao, nasred sobe, kraj stola, prekrštenih nogu, pušeći lulu, a posmatrajući podrugljivim
San za čoveka, a trku za konjika. Kad noć večeras padne, tamna, prostreće se kao meki dušek, za kirasira, a za trkalište tih husara. Dok se samo dohvatim konja, trkaću se sa njima sve do Bačke. Sve u krug, da izlude po barama.
“ Kao da ga je neka radost bila ispunila, Pavle požuri i pope se u kola. Đurđe ga je podupirao, bekeljeći se očima na kirasira. Petar mu namignu, na pištolj kirasira: „U pamet se, dugonjo! Ajd, odlazi, bedo! Jesi ludaija. Što mi ženu rasplaka?
Đurđe ga je podupirao, bekeljeći se očima na kirasira. Petar mu namignu, na pištolj kirasira: „U pamet se, dugonjo! Ajd, odlazi, bedo! Jesi ludaija. Što mi ženu rasplaka?
Za njene oči govorile su da su strašne, zle, čudne, kao u buljine. Međutim, te oči su postale vrisak kirasira, u Temišvaru.
Među ženama kirasira, ta žena iz podunavske milicije, već posle nekoliko nedelja, projaha, kao da za mater nije imala Anđu Pavlovičevu, nego
Trifunova žena, međutim, postade vrisak kirasira u Temišvaru. Ona nije volela svoje jetrve, ni Anu, ni Varvaru. Ne zato što je Varvara bila Šokica, nego zato što
A Đurđe se ljutio na Pavla i govorio da će Pavle, od žena Isakoviča, napraviti – kako reče – divertissement, kirasira. Žene kirasira behu omrzle tu lepu ženu šizmatika i podmetale su joj, katkad, najgoreg konja.
Žene kirasira behu omrzle tu lepu ženu šizmatika i podmetale su joj, katkad, najgoreg konja. Ali nije bilo konja koji ne bi zadrhtao,
Šta budućnost donosi, i tako se ne zna. Žene kirasira, u Temišvaru, dolazile su u školu jahanja, Engelshofena radi. Načinile bi krug, dva, pa bi zatim odjahale i nastavile
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Šunjajući se pustim ulicama, po kojima su krstarile, sa fenjerom u ruci, patrole kirasira, skoro svi su uspeli da se vrate. Uhvaćena, u gradu, behu samo dvojica, obojica pri tuči.
Zatim, velikim koracima, pritrča stolu i otpoče pregled. Opkoljen gomilom svojih nemačkih oficira, kirasira, znojio se i pregledao lično pušku za puškom, čoveka za čovekom, pištolj za pištoljem, zavlačeći mali prst u grliće,
Obrativši se, međutim, svome sinu, princu Karlu Evgeniju, koji stajaše zadivljen iza nje, pred svitom dama, dvorjana i kirasira, i sam pod belom napudrovanom perikom, povezanom crnim šeputom, sav u čipkama, sa ratničkim oklopom, Princeza Mati
Neki od virtemberških kirasira počeše igrati lažnim kartama, a neke dame počeše ih nagovarati da iziđu u vrt. Pred rastanak, raspoloženje beše