Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Hm, hm! Kit — ja!... To je, bogme, strašna zverka! — Znate li vi — uplete se učitelj — da su u kita usta kao ova mehana, pa samo hukne u se — a čovek uleti!... Taka je to konkurencija!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Je l̓ gotovo? — viknu starojko. — Gotovo! — odgovoriše mu. — Polazi! Opremi se kita i svatovi. Preko četrdeset konjanika pojuri na kapiju i stade pred svatove. — Eh, u ime boga! — reče starojko.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Čas iz ove, čas iz one kuće ispadne tek iz avlijskih vrata kita; pridruži se gomili, i gomila raste sve veća i veća što bliže crkvi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Sve ovo zavijeno je u čist ubrus. Ženskom detetu nosi se još i kita cveća (udaje radi).⁴⁰ Daruje se još i metalni novac, da bi dete bilo snažno.
“ (đevđelijska kaza). Na Kosovu kum se poziva pogačom na koju se stave šećer i kita bosiljka, a pored toga daruje mu se i boca rakije ili vina.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
dužu od ekvatora i više istuca kamena tvrda nego u pobrđu što je brda, koji poveza više snopa nego što drugi kita cveća.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Kraka, koga majstor Lazar „grdno lema”, mali radnik u trikotaži Ždera Njore, čija je najveća želja da se pretvori u kita Pa da svoje besne gazde, u košulji bez kaputa, Jednim mahom sve proguta, zatim nežni Jova, u dosluhu sa noćnim
Radičević, Branko - PESME
Kad na susret njemu odsjajuje Krasna kita gorskoga cvijeća, Četa, brate, gorskijeh hajduka, A jedina još Srbinu ruka U toj zemlji — Bog joj pomogao, Pa joj
“ Blago meni, da si moja SONETI I — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Na tebe čeka lepošarna kita, No znaj još i To, da je istinita.
Da je samo tuna jedna gora, Samo voda bistroga izvora, Samo jedna stena ponosita, I dubova na njoj jedna kita, O, da ima samo tu pastira, Da po naški u vrulu zasvira — Goru, vrelo, tvoj, pastiru, glas, — On imade tako rado
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Prvo se izgovori mantafa na turskom, onda se izvuče kita, i onoj čija je, kao u nekom prevodu, kazuje se: mantafa. Otpoče: „Ja ne znam šta mi je!
Dragi, dušo duše! dođi da osetim raj svoj i izumrem na ust’ma ti?“... I kita se pojavi. „Čija je?“ — viču sve razdragano, ali se od stida nijedna za nju ne javi. Ostaviše je na stranu.
— viknuše ostale. — Stani, oh stani! — šapuće ona očajno. Mati metnu ruku u ćupče, pa kad vide da u njemu nema više kita, šanu joj nešto, ona skoči, uze od devojčice ono ćupče i poče prskati vodom iz njega sve ostale.
Dugačak mu grob. Više groba štrči mu drven krst. Do krsta testijica vode, u grlo joj kita suha bosiljka, a po dršci testije i bokovima crne se kaplje voska nakapalih od toliko sveća koje mu je palila.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
skitnice Žuće: Već mi se na vrat popeo post, prodajem čiču za dobru kost, samo nek bude poveća ona, može od vola, kita il slona. I još da dodam primedbu ovu: primam i samu mamutsku kljovu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Na to i nebo hoće da pokaže neke velike reči i počne da pati od uveličanja plavet postaje masna kao koža kita i slova nebeskog naslova više niko ne može da pročita šta im je krtica se pomamila pa izvrće oblake i činije a
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
koji seče glave protivnika kirdžija - kirijaš, najamni vozar, onaj koji sa konjima i kolima prevozi robu uz nagradu kita i svatovi kićeni svatovi kićen - lep, krasan kobilje - biljka iz porodice trava koja ima u klasovima vrlo dugačko
Pandurović, Sima - PESME
Ko bi vas sve redom mog’o da pročita Kada vam ne smeta „sredina“ i klima, Kad ste raznobojna, negovana kita Otrovnoga cveća na stazama svima?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Cijev od duge puške odigla mu nekakvu suru kabanicu. Oko fesa obavio čalmu, lijepo se vidi kako mu kita na glavi vije. Za ovijem ukazaše se još dvojica. Iđahu razdaleko jedan od drugoga.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Meni samo srce peva. Uvek peva. Peva i kad se krvca lije i... — Srce... Tvoje srce je jarčeva kita! Beslovesniče! — Ja sam guslar, Nikola. — Gde si se sakrio kad je zapucalo kod opštine?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»A možda mi nije suđeno da se obogatim?« — pomisli u Severnom moru loveći kita, kad opazi da u mreži nešto svetluca. »Šta li je ovo?« — zaprepasti se ugledavši u mreži devojku srebrne kose.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
čaše u kredencu odzivlju se tankim cilikom na stupanje njenih nabuhlih nogu, koje kao da su umiješane od prozorskog kita.
Uzdah sjećanja, uzdah žaljenja, uzdah samoprijekora, ali ništa više od toga. Posjet u bolnici, topla misao o obljetnici, kita cvijeća na grobu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jednog dana pojavila su se dva kita koja su izbacivala vodu u vis, a naša bujna mašta protumačila je da oni predstavljaju dva ratna broda koje šalje
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ha — osmejak taj me seća, Šta je čudno ovim ljudma — To je ova kita cveća, Što j’ na mojim vide grudma. Oh, opros’te strani ljudi, Oprosti mi, ledno doba, Evo skidam s mojih grudi
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita b. u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka struk b.
u vodi u kojoj je prenoćila strelica od groma, crnokorasta britvica, napravljena u Međudnevice, nokat od orla krstaša i kita b., izlečiće se ma kako da je i ma koliko da je dugo bolestan (SE3, 19, 390). B.
dovršio članak: iz knjige koju je sam uredio (SEZ, 50, 1934, IV, 52) nije uneo verovanje (zapisano u Konavlima) da je »kita palme« (zajedno sa blagoslovljenom pšenicom) utuk protiv podzemnih demona (koji »u gluho doba noći« — u obliku »crnih
Šantić, Aleksa - PESME
Tu je, tu je ono što mi srce mami, S čega noću bdijem do u osvit sami, — Tu je ono blago, ljepota Mostara, Tu je kita smilja, tu je zlato Mara!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
je kod nas, između ostalih, opis cure Ljeposave: Čudo ljudi za đevojku kažu: tanka struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred obraza rumena ružica, zubi su joj dva niza
Povikaše kićeni čauši: „Spremajte se, kićeni svatovi, vrijeme je dvoru putovati!“ Spremiše se kita i svatovi, povedoše Roksandu đevojku.
U ruku joj dva kondira zlatna, oba zlatna, al' obadva prazna; pod pazuom klobuk svile bele; za klobukom bela kita perja: u dnu perje srebrom zaliveno, a po sredi zlatom prepleteno, i po vr'u biserom kićeno.
Zagorju, ukraj mora sinja, u onoga Vida Maričića; čudo ljudi za đevojku kažu: tanka struka, a visoka stasa, kosa joj je kita ibrišima, oči su joj dva draga kamena, obrvice s mora pijavice, sred obraza rumena ružica, zubi su joj dva niza
Nije šala, onaka đevojka! Nije šala, onaki darovi! Podiže se kita i svatovi, razviše se svileni barjaci, zasviraše svirke svakojake, udariše jasni talambasi, začuše se svatske
tihom suncu proljetnome; oči su joj dva draga kamena, a obrve morske pijavice, trepavice krila lastavice, rusa kosa kita ibrišima; usta su joj kutija šećera, b’jeli zubi dva niza bisera; ruke su joj krila labudova; b’jele dojke dva siva
— drumski razbojnik (u Turaka hajduk na konju) kiridžija — onaj koji na konjima ili na kolima prenosi robu za novac kita i svatovi — kićeni svatovi kićeni darovi — izvezeni darovi od platna ili svile kićeni svatovi — okićeni, nakićeni
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
izgleda, kako obično izgleda čovek kad ga kakav belaj snađe, pa prenoći u apsi, nego je, baš naprotiv, izgledao kao kita cveća. Na njemu sve svečano. Lepo obrijan i ošišan, veseo i raspoložen, samo, izgleda malo neispavan.