Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ulazi ona: glava joj pognuta, oko meko i milo, pokreti topli, a na njoj šušti „kitajka“ — anterija i svileni mintan. — Na zdravlje i slatka vam večera!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Eto, čuvaj me. Neću ja ništa. Sve hoću! Gde su? Neka me vode! Evo (pokazuje na sebe): i tel, i anterija, i libade, i kitajka... sve je gotovo! I srce, i oči, i snaga, sve za Asana, za selo, Banju! (Prkosno klonulo.) Tamo ću ja! (Kida se rukama.