Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A ja ću pričati o vama onako kako mi drugovi i sinovi vaši pripovedahu; kitiću dela vaša kao što devojka kiti venac ivanjski; slaviću vas kao što vas gusle slave; pronosiću dela vaša i junaštva vaša po svetu kao što ih i danas
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Danas malo koja da mora da traži koga da joj piše u rod, nego sedne sama pa piše; po tri dana može da sedi i da kiti pismo, toliko je svaka pismena!
Zaturio se malo u stolicu, pa pustio glas, a diže obrve, i veze i kiti sve lešpe i lešpe, na zadovoljstvo i divljenje domaćina, koji ga od vremena na vreme obodravaše reč’ma; »A, to, to!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Početak uskršnjeg posta. Cvet ljubičice, dika mirisnog proleća! Alka bere ljubičice, kiti se krinom njenim i uzdiše. Kako joj lepo stoji taj plavi krin na prsima spram belog lica: parče neba spram bele zornjače.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JUCA (pogledi u Mišića): Kad bi bila Juca luda. JANjA: Luda? Ko radi, onaj lud? Ko si kiti, pametno? O, prokleto nemarljivo svet, moraš da propadniš!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Prošla su vremena Monasterlije, viceduktora! Petar, koji je imao običaj da celu familiju kiti nadimcima, a koji se šalio, i za vreme bitaka, zapita Trifuna: a da li je čuo da će Engelshofen odbiti da izda pašport
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Begović, 1986, s. 62) — Daj, Bože, brat se domaćin sinovima hranio, s unucima kitio i dičio, kao što se kiti i diči Đurđevdan listom i zelenom travom, a Spasovdan svijetom i svakim božjim blagodetom!
Matavulj, Simo - USKOK
“ Za ocem blagoslovi je i mati tako isto, ako je plač ne omete!... Šesta je zdravica za sovru i družinu, a nju, kiti njihov stari svat, pa povikne: „Ha, na noge, na putovanje!
Radičević, Branko - PESME
jutro, eto veće pladne, Eto veće i večeri ladne, Tio veče kao juče isto, Oblak zlatan, nebo stoji čisto, Sve se kiti, sve se zlatu sprema, Ali zašto njega jošte nema?
Spavaj, brate, tu sanak slađani, Kiti, cveće, grob njemu lađani, Ta sve mu je možda ovog sveta Ugrabila ova raka kleta, Ta od sviju njegovi milina Sada
Kud poglediš, svuda krasno cveće, Cveta, miri, svu livadu kiti, Kako mora još iznutra biti! Valjda med se po zemljici lije, Jer košnica ne mož' ga da skrije.
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — I zorica nebo kiti, A naš putnik dalje iti, Veseo je, pevat stade, Što učini, i ne znade: Ne zna da je momu, jao, Sinoć u grob
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Gledam živu, tesnu ulicu, ograđenu visokim zidovima, s velikim kapijama i razgranatim drvećem, koje se pruža, te je kiti zelenilom. Slušam viku drugova, gde me zovu da idemo na reku i sečemo zelene vrbe.
Zapoveda Ciganinu da mu ga donese. Ciganin donese, a on vadi banku i njome kiti Ciganina. — Sviraj... Ne znaš ti, ali ipak sviraj... De, onu... „Poduhnuše“.
Kostić, Laza - PESME
” I okupi kosu vojnu, nožicama po njoj krojnu, stade seći pram po pram; pa podiže rukovetak, njim će svoj da kiti kletak, svoje sreće mali hram; i već uze ređat breme od ljubavi pregoleme po svom telu i odelu, po pokućstvu žensku
breme od ljubavi pregoleme po svom telu i odelu, po pokućstvu žensku celu, striz po strizak, niz po nizak; sad baš kipa kiti mala što kazuje boga Bala, Filišćanu znak pobožja: — pade slika sa podnožja; delila se grozom strese, obazre se, u
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Aspida nije, ali nije ni smrdljivica. Uvek čisto i pristojno obučena, ali se ne kiti kao gdikoje lutke. Ko takovu ženu ima, može kazati da ima dobru ženu.
MAKSIM: Kakva je to luda presuda? SVETOZAR: Četvrto: ni ona nije dobra žena, koja neprestano gleda da se kiti, da se beli, da obrve navlači, kosu vrani i oblači po dvanaest sukanja, samo da lepša izgleda.
Eto, koja je meka, ne valja, koja je ljuta, ne valja; koja troši, ne valja; koja štedi, ne valja; koja se kiti, ne valja, koja se ne kiti, ne valja. A tako i jeste. SVETOZAR: Ali ako sredu drži?
je meka, ne valja, koja je ljuta, ne valja; koja troši, ne valja; koja štedi, ne valja; koja se kiti, ne valja, koja se ne kiti, ne valja. A tako i jeste. SVETOZAR: Ali ako sredu drži? MAKSIM: Kakva je u sredu, takva je i u četvrtak.
(Zatrpava novce.) Sve je na svetu prevara i opsena. Žena se spolja kiti, da rugobe uznutra pokrije. Ko ne ume pametno govoriti, govori mlogo.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zrnima grožđa nebo se kiti. Dišite sa mnom - bićete siti. Tvorčeva škola lako se uči. Prost je alfabet: Slovo je jedno, srezano, slito -
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
venac što sam poljem brala, Učitelju svome baš sam jutros dala — Tim najlepšim cvećem, kao darom slave, Da ikonu kiti svetitelja Save.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sav od oštrih zapažanja i finih niti, Izveštaj se sa lica mesta kiti: „To što sam videla nasred pijace U varošici zvanoj Ub, ili Blace, Učinilo je da mi se prevrne drob!
Pandurović, Sima - PESME
se čini da je bilo bolje, Nama se čini da će bolje biti; A mrtvo leži našeg rada polje; Sadašnjost tupa nemarom se kiti, I kopni polet nadanja i volje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kolena su jače zaklecala, ruke su trnule od kajanja: zašto nije ušao u kuću što se kiti nerodnim drvećem i rekao „dajte mi da vidim decu: moji su to unučići“? Da ih pogleda, pomiluje i iziđe.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Cela mladost i godina moja svaka, Mada ode sva sirota, kao beda, Mada nebo ne donese dana laka, Ipak moju glavu kiti kosa seda, I veliki odmor sprema crna raka.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: S groficama, s baronicama, ma šere, to je vaše pravo društvo. FEMA: Alabunar, ali vidite da se sad svaka šuša kiti. Šta će biti da se s kojom u neznanju pomešam ili da se jošt poljubim? Nisam ja od oni što na moj karakter ne šazim.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pa još uz to srpsko srce, Čim se zlato moje kiti, Čvrsta vera, kojom-no će Nebo uvek nebo biti. XXIV Ljubi mene, ljubovanko, Nećeš se kajati, Jer će moja silna
HHHІH Nakićeni tvoji svati, Tebe kiti tvoja mati, — A šta će ti vojno dati? Prosuo bih pesme svoje, Što mi srce sada poje, U nedarce tvoje.
“ Slediše se rosne kapi Da se s njima ruža kiti. To poslednje suze behu, — Prestalo je srce biti. LXVIІI Promisli se, — nisu rane Samo tebi dane; Na svetu je
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ptici po gori utrenujut s pjesnmi, V dubravah zvjeri s preveliki slonmi, Ribi i kiti v glubinah morskih Den oščuščajut.
Opet ruža u gradini cveta! Opet karanfil Kiti devojke kipeća prsa ljubvom, Stidljivoželjno pogleda na mlada i lepa junaka, Da ga nedram’ grli, u kojima veselo Srce
marta 1855. Tvoje se druge kupe, Oj, lepa devo ti, Ruzmarin cveće svaku Kiti zeleni. Pod vencem i ti, mlada, Dočeka danas sve, Ali ne kao neva Svate kićene. A svaki suze roni.
Bojić, Milutin - PESME
VASKRS Svud jesen mrka razapela niti, Kamenje plače i prozeble grane, A Pokoljenje Suza bolom kiti Grobove svoje još nepokajane.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Božikovina, božje drvce (Šulek). B. se, u Samoboru (Hrvatska), donosi na Badnji dan i kiti jabukama, orasima, lešnicima, kao što se To inače radi sa jelkom ili omorikom (ZNŽOJS, 18, 57 id). B.
za uvo meće žena koja mesi kolač na Veliku subotu (іb., 44). B. se kiti domaćin kad uđe u kuću i čestita Božić (іb., 76); polaženik (SEZ, 32, 1925, 369); o svadbi dever (SEZ, 19, 155); na
Apotropajski cilj svakako ima i običaj da se kladenac kiti b. o Božiću (SEZ, 17, 107; Karadžić, 3, 1901, 65), i o slavi (SEZ, 14, 1909, 196); isto tako i sud sa vodicom za
ne može se ni izvršiti. Kao apotropajon b. ima značajnu ulogu u teurgičnim radnjama pri žrtvi i molitivi. Bosiljkom se kiti glava uskršnje pečenice (SE3, 19, 45), i ovna koji se kolje prilikom izmirenja momkove i devojačke kuće (kada se desila
(SEZ, 7, 75; 19, 241; Brastvo, 9—10, 442). Njime se kiti sofra o zadušnoj suboti (SEZ, 19, 29); kadi se mrtvačka žrtva prilikom »puštanja vode« o Velikom četvrtku (іb.
U Hercegovini priča se etiološka skaska o postanku običaja da se na Božić kiti kuća b. Kad je Irod naredio pokolj dece, onda su Jevreji, idući iz kuće u kuću, metnuli bršljanovu granu na svaku kuću
I onda je na kući u kojoj je bio Isus iznenada iznikao b., i tako je Isus spasen, a nama ostao običaj da se o Božiću kiti kuća b. (ZNŽOJS, 6, 302).
Na Božić ujutru okiti se k. kladenac ili bunar sa koga se voda donosi (Karadžić, 3, 1901, 65). Njime se kiti glava pečenice o Uskrsu (SEZ, 19, 45), i prilikom svadbenog mirenja (іb.
Njime se kiti glava pečenice o Uskrsu (SEZ, 19, 45), i prilikom svadbenog mirenja (іb., 139); o svadbi njime se kiti bardak s rakijom (іb., 168). K.
Srbobran, 1896, 190). K. se o Đurđevdanu kiti i vedrica (SEZ, 32, 109). Ljudi se o Đurđevdanu kite i međusobno udaraju k.
platna. O Božiću polaženik se kiti sa tri l. povesma (SEZ, 32, 1925, 369). u Slavoniji posipaju ga l. semenom (ZNŽOJS, 19, 159). Skuvano l.
M. grančice blagosiljaju se o Cvetima u crkvi; njima se posle kiti čeljad, kite se kuće (ZNŽOJS, 10, 44; 20, 44); nose se u kupusište, »pa kupus neće jesti crv« (ZNŽOJS, 9, 129); na
Ilić, Vojislav J. - PESME
Gle, već je svenô venac moj, Što kiti moje vlasi, I tužno sipa miris svoj, I gordo čelo krasi. O, još se sećam na taj dan, Kad mi je venac dala, Pa prvi
Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, kiti beži od seljana. o toj lepoj maloj Tici pričaju se čudne bajke: To duša male kćeri nad grobnicom mile majke.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Setite se svagda pored ove priče: Posejano dobro makar kada niče. SIROČE ĐURA JAKŠIĆ Zelen-lisje goru kiti, Miris-cveće polje šara, A u lugu sirotašce Tihu goru razgovara: „I ti imaš majke svoje, Goro čarna, goro mila!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Znam kako ste jedna drugoj u amanet ostavile: da, koja nadživi, onu drugu, mrtvu, oblači, sprema i kiti. TAŠANA (zastiđeno): A, to su naša ženska posla. Znaš, mi žene, i kad umremo, hoćemo da smo lepe. Ali to je drugo.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Neka je on samo ovde, kod kuće, a to!... VASKA Jest. A Koštanu može da kiti. STANA Opet ti, Vaska... Ama nije! VASKA Pa, za Boga, kako da nije? Eto, sam moj otac to kaže. Sam on priča.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
izvedoše, oko vode klupe pogradiše, posadiše ružu s obje strane: ko j’ umoran, neka se odmara; ko je mlađan, nek se kiti cv’jećem; ko je žedan, neka vodu pije za dušicu lijepe đevojke.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
To, što je god polepše i krasnije dobro, ka zvezdni sastatak hubav na nebu, tako i zemlja s cvećem se kiti! Sad vodeni talasi s bregovi se mire, Sunce oblak toliko nadugo ne zaslanja, vetrovi se taškaju; zemlja sa sadovi,
I tadar već i brez izma je obljubi. Čudna toga posla, gde sam mladoženja cifra i kiti nevestu, te joj omiva lice, da se što skrnavo ili krastavo ne vidi na njoj, i grubotu skida s nje te je pomlađuje.