Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Njegovi su petlići kivna i nezadovoljna družina, snalažljivi mali probisveti, prepušteni ulici i sebi. Društvo se raslojilo, zavadilo, ispunilo
Radičević, Branko - PESME
ZAPISI (1) (JAO KNjIGO, ALA SI MI DIVNA) Jao knjigo, ala si mi divna, Kakva l' ruka napisa te kivna, Kakva l' kuku kaka keke kika Vot, moj Đuro, još divnija stika.
Kostić, Laza - PESME
Iza sna se teškog prenu, Mrak je. Gde sam? — al' na tremu muklim tutnjom odgovara šetalica gluhog doba, navila je kivna zloba, te se nikad ne odmara: Koračanje mog stražara.
U tome žaru vidi se žena, po golom telu rana je silna, na rane kaplje s palila kivna vatra žežena. U tome žaru ala je lepa! Bolom je grehu zazora dala, svaka joj muka stotinu zala sa duše cepa.
' Te namignuv izmičarom, postiđenim ženskim karom, ti zavitla, ja prihvatih; — al' kako si bila divna u zanosu žara kivna: da te vidim još jednome, slatki grome, oružje ti natrag vratih, udri, rekoh, sloboda ti!
zida, od postelje, sa dohvata, sa veziljska suha zlata nožičice jedne skida: „Divska koso, njivo divna, na tebe sam sada kivna!
Paklenim se bolom seća, paklena ga misô cepa, za belu je hvata ruku, žestina mu kivna, slepa. Za belu je hvata ruku Samsonova ruka leva, a desna se slepo strmi, da se maši vrata njena.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Srbin slavi Vaskrsenje svoga roda — I ako mu nisu ovde U Kruševcu kod oltara, Iskupljene braća divna, Koje goni sudba kivna; Vrla braća sa Miljacke, Sa Neretve i Vardara. Veseli se carski grade, Prestonico Lazareva!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Il’ sa onog sinjeg mora Zaleti se kivna bora, Sila besna, Urnebesna Napustila pore meko, Pa se vinu jačoj strani, Sa stenama da megdani.
Na njeg’ pada svaka ruga I potvora kivna vraga — Sve to vidi, sve to čuje, Sve to prima duša blaga. Klete ruke na nj se dižu, Eno kamen na njeg’ leti —
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XXX Što je java tako kivna, Da ti veru svu potresa! Otkud sanku sila divna, Da otvori sva nebesa? Zasijaju zračne staze, Kâ da s’ u duž
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Trud je taj jedini Na opštem polju sviju najslađi, i Svobodan ot klevete podle, Kivna ugrizanja, groznih strela. Serca vam stoje nravnom zidaru na Svak čas otvorena.
Dalje ideš, u lugu kroz granje beli se nešto; Nestašno tu se momče s mladom devojkom sigra. Sigra kivna na nedra, a kopče nedru neverne, Pobedu ruke muške kaže zgužvana čipka.