Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Imaće bar o šta tupiti onu svoju svetu sikiru. — E, mnogome je stari Rade pružio ruku, pa što ne bi i svome kićenom Savi, kome ni u najgušćoj pomrčini nikad nije trebalo kalauza — pripomenu samardžija bez imalo zlobe.
dvadesetak godina, eto ti ga, dođe „prevrat“: država se prekonoć srondači i propadne, a naš ti veselnik sa svojom kićenom bratijom provali u magacine, opljačka i opiri sve do posljednje krpice i obuče se ko jedan po jedan.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U ovom društvu, kićenom, lepom, počne se glavom, završi repom. Oblak od ptica po travi pao, pokraj njih vidiš stražara noja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mila Zagorica s mestima krasnima ostade pusta, Skrovito selo Žabare u koritu livade tučne, S brzom Jasenicom, kićenom valjaonicama mnogim, Đorđe gde slatka detinjstva mu zabavne provede dane, Kradom izbegoše, turska klonivši se