Matavulj, Simo - USKOK
Uz Kićuna stupahu Milica i Anđa, prva kneževa, a druga Rakova kćer, pa ostale ženske redom, one s lakšim bremenima prednje, a one
— Pa šta će biti, najposlije? — Zbog take rabote bilo bi krvi u drugim prilikama, a, dati, zbog smetenoga Kićuna neće! Neka mu dadu barjak, pa ćemo mu dati Milicu! To tako kažemo, jer znamo da neće biti!
U zoru Janko dozva pristava Kićuna i naredi mu da mu osedla konja i da mu donese ključ od kneževe kuće. Kad uzjaha, reče pristavu: — Reci našima da odoh
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Moj sinko, sam kažeš da Pejova kći ne može poći za Kićuna. To je nju vezivalo, a mimo to ništa drugo. Ako ona i otac joj pristaju, neka pođe za tvoga sina, to se po sebi
Ama neće, božija mu vjera!“ „A taj sin mu, malo je bolji, vele, od Kićuna. No on... tobož’... da se ne prekida, što je božijim vijetom svezano, hoće Stanu u svoj dom. A i odjeljen je od sinovca.