Upotreba reči kiša u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

1871. SIROTA BANAĆANKA Tri dana je kako neprestano kiša pada; za tri dana niko nije video ono blago, plavo nebo, niti se iko ogreja na umiljatome osmehu provirujućeg sunca.

prekore gomilica golih sinova ćutaše, baš kao da je ona kriva; il’ možda je mislila da su to suze sirotinjske, ta bujna kiša, i ti besni talasi da je njihova kletva koja će potresti tvrdo ozidane dvorove nemilostivih zelenaša...

Ona je gorko jecala. Ja sam je, tešeći, pomilovao po uvelome licu, čekajući pripovečicu sirote Banaćanke. Kiša je padala pljuskom, sa visokih streja jurila je voda, a napolju po ulicama plivali su puni i prazni sanduci porušenih

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

U kazanima, kod Tekeriša, u doba jesenje, mrklo i gluvo, kuvaju se kupus i kiša, kuva vašljivo vojničko ruvo! Kuvaj to ruvo, peglaj, pali, iskuvavaj ga u čemu znaš: gradske bedeme ruše maršali,

ta gomila je celo leto kisla na buđavom polju, bez groba i popa, u rasutom žitu i lokvama krvi I dok trune jesen i kiša ih kopa na zemlji svetkuju pobednici i crvi. 2.

z. A zamisli burdelj s foteljama od pliša pun bačenih flaša konzervi i piva na prozoru je nacrtana kiša u naručju duge jedna breza pliva i s mutnim kapima znoja u mahovini pod pazuhom nežnom mišicom zaklonivši lice

MALE DRŽAVE Pada kiša na doboše Da zakažete svima vojvodama pod vašom komandom i svima ljudma popovima i kaluđerima da se svaki svoi

svake Majstori majstorije svoje da ostave a zemljodelci svoje sve rabote da ostave i poljska dela i vodenice Pada kiša na doboše o da nam vredi iz puščane cevi cvetom iz topovske jabukom crvenom! o da nam vredi đurđevkom na mač!

o da nam vredi đurđevkom na mač! Pada kiša na doboše ZIMA U SRBIJI 1809. GODINE Ljuto pred turskom najezdom, dve vojvode, dva kneza, Miloje Petrović Trnavac

OKUPACIJA UŽICA Kaputi se pretvorili u šinjele, šeširi u šlemove, cipele u čizme, ćirilica u latinicu. Kiša se pretvorila u sneg, jagnjetina u konjetinu.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Baš kad se gazda Milun prikuči ka kolu, prekide se igra i onaj Srejin momak zađe kupiti bakšiš. Pada para kao kiša. Svaki čas pri đe momče Sreji, pa mu izruči u peškir po punu kapu krajcara. Sreja to strpa u svoj jandžik, pa čeka dalje.

»O, o!« učini Milun poluglasno, »ta ovi su pokor počinili! Bome je tu padala para kao kiša!« Već se prilično odjutri.

— Hajde, hajde, putuj ti samo! — povikaše oni za njim. Utom se beše počelo da oblači — sprema se kiša. Pupavac okrete onom ulicom te nekoliko puta — mnogo puta prošeta ispred Savkine kuće i tamo i amo i svaki put pogleda

Vidiš, mora da im se hvalila, a znadu da ću proći!...« Kiša poče jače. Grmljavina i sevanje sustiže jedno drugo. Mojsilo prođe još jednom, pa opuči svom stanu.

Nije to dobro...« Tu Pupavac ućuta i zagleda se,: misleći nešto, u jedan ugao sobni... Kiša pljušti kako bog hoće, čuje se gde čitavi potoci teku ulicom. »Hej, hej, dvadeset pet!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Nije išao na sastanke ni crkvi; sklanjao se i od malog deteta. Već se zajesenilo. Sitna jesenja kiša sipila je... A u njegove snahe Mare razbole se dete. To mu je bilo najmlađe unuče, kućni razgovor.

II DEO: OSVETNIK 1. PAUK Napolju tužno jauče vetar kroz ogolele grane i kiša sipi... A pomrčina kao u paklu. Po takoj noći ni hajduk ne hodi; niko koga nevolja ne goni neće maći ispod svoga krova;

Marinko se, po običaju, veoma pažljivo spusti na jednu stolicu. — Ružno vrijeme? — pitaše Turčin. — Ružno. Kiša iz drveta, iz kamena, što ono onaj kazao. A pomrčina kao testo. Da mi je ko opalio šamar, ne bih mu se mogao odužiti!..

— Pa šta mi radiš? — upita pop, pošto malo poćutaše. — A šta ću raditi? — reče Ivan. — Ova kiša ne da napolje. Nego ti ovde sedim s decom i razgovaram. Juče komismo malo kukuruza, pa danas — eto...

Zatim mu se učini da se ruši i lomi tavanica nad njim... I on ugleda nebo oblačno, tamno... I kao pade plaha kiša i ona mu orosi lice... I kapi se slevahu u grlo njegovo...

E, ali ja hoću da gospodujem! Ima čovek mašice — što da prlji ruke?!... Eto ti sad!... Sad beči oči!... Kiša otpoče. Krupne kapi padoše i orosiše mu sedu kosu...

Pred zoru poče kiša, ona strašna sitna kiša što prodire kroz kožu do kostiju, od koje ti i sama duša ozebe... Ozebla siročad poče plakati.

Pred zoru poče kiša, ona strašna sitna kiša što prodire kroz kožu do kostiju, od koje ti i sama duša ozebe... Ozebla siročad poče plakati.

— Bog čini svoje!... Stanko poče da se diže, ali Surep ga zadrža... — Ne ustaj!... Ne možeš ništa pomoći!... Napolju kiša, a sirotinja gola i bosa pod nebom!... Lezi!... Stanku klonu glava...

Sad već ne beše nikoga bez krova i hrane... Ali ružno vreme dojadi. Sitna kiša i hladan vetar ne prestajahu... Vazduh težak i pun vlage.

14. NAJEZDA Sutradan osvanu kiša. Ljudi se pribijahu jedan uz drugog, čuvajući barut i oružje da ne zakisne. Nebom se ganjahu sivi oblaci, a dosta studen

Sutra... drugi dan, druga i novaka! Jakov i Miloš pozdraviše se, pa odoše u svoje šatore. Kiša je opet pljuštala, i njene kapljice, što udarahu nekako setno u platna šatorska, uspavaše vojvode... 15.

Dučić, Jovan - PESME

PESME 98 POLjE 99 SVITANjE 100 SUŠA 101 ĆUK 102 ŠUMA 103 MRAK 104 SUNCE 105 KIŠA 106 OMORINA 107 BOR 108 VETAR 109 NOĆ 110 APRIL 111 BUKVA 112 MRAVI 113 NEDELjA 114 DUŠA I

Sprema se klasje sve da padne, I lišće pred noge panju; Da zemlja danas žudno znadne Za lepu smrt u sjanju. KIŠA Nedelju dana dažd rominja, Korito rečno puno mulja; Dosadno, gorko; i dan tinja, Kao lampa bez kapi ulja.

Ni dah da pusti šuma ne sme; Veče; zrak prepun slepih miša; Žabokrečina puna pesme... Noćas će najzad pasti kiša. Jug crn i seva; no, najednom, Dažd pređe preko vinogradi...

“ DUBROVAČKI BAROK Sela je za stari beli pijanino, Dok u vrtu sporo pada mrak i kiša. Kamin osvetljava goblene i ino; Oseća se miris ruža i slatkiša.

KNjIGA ČETVRTA: PLAVE LEGENDE Prijatelju Ivi Ćipiku 1. ČOVEK I PAS S početka je padala tanka, sitna, crna kiša. Alpijskim putem iznad jezera peo sam se te večeri na breg.

ČOVEK I PAS S početka je padala tanka, sitna, crna kiša. Alpijskim putem iznad jezera peo sam se te večeri na breg. Kiša je zatim neosetno rasla, postajala krupnja, crnja i ledenija, a put je ulazio sve dublje u mokru pomrčinu i jednu

A u prozore, pred kojim stoje redovi crnih čempresa, bije jesenja kiša. Ona bije ponekad onim tragičnim ritmom i ledenim kapljama kao kiša što pada po hladnim mramornim pločama na groblju, a

Ona bije ponekad onim tragičnim ritmom i ledenim kapljama kao kiša što pada po hladnim mramornim pločama na groblju, a ponekad uzbuđeno, radosno, strasno, kao kiša što bije u prozore

i ledenim kapljama kao kiša što pada po hladnim mramornim pločama na groblju, a ponekad uzbuđeno, radosno, strasno, kao kiša što bije u prozore dvoje zaljubljenih.

Voda je bila u visini nešto beličasta, srebrna; mora da je visoko na površini bila pala teška kiša mesečine. Te noći mladi sensualni polip oseti prvi put u svojim mikroskopskim venama jednu dugu vatrenu struju,

Nebo je bilo puno svetlosti, strasti i požude, i kao da je iz njega padala neka nečujna azurna kiša. A kada se okrvavljeni i iznemogli rvači, učinivši svoj zadnji beznadežni napor, survaše obojica u ponor za njima, njihov

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Meni više ne trebaš; idi pa traži gde se može igrati krajcara!” Turio Proka ves na oči, plače kao kiša i moli. darnu to mog oca, baš videh, ali mislite da je popustio? — Bože sahrani!

Trgovina zabataljena. Momak se jedan po jedan otpušta. Sve ide kao u nesrećnoj kući, a novci se troše kao kiša. Počeše, bogme, oni njegovi pajtaši dolaziti i našoj kući.

I najzad prosuše se tihe, krupne suze, kao majska kiša. — Gle, gle ti njega! — reče Blagoje. — Zbog take sitnice plače! Pa šta mije to? Jedna noga! E, hej! Sve će to opet...

Pop je već davno bio u gradini i svaki čas se vraća da vidi je li Mara ustala. Pred zoru je bila laka kiša. Zemlja bješe svuda vlažna, a sa duda spram vrata još nijesu isparile kišne kapljice, pa ga obasjalo jutrenje sunce, te

Onda se spusti grozna kiša. Iz grdne gomile žeravice, gdje je bila škola, sukne još čas pô plamen, a varnice poletješe nebu, ali pljusak osvajaše.

Pogled njen beše vlažan, hladan kao prva zimnja kiša koja se neprimetno hvata u led. A tamo iza očiju nešto bezgranično šuplje, gde izvesno nisam bio više ja.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Kad padne kiša i načini se blato, polože čismeni meštani po zemlji pored zida, koliko da čovek prođe, tulaju (kukuruzovinu), a krave

Oseća se čovek pod njim kao vojnik pod prokislim i mokrim šatorom. Sitna kiša sipi, sipi povazdan, od jutra do mraka, i celu noć bije monotono u prozore, i ujutru opet osvane oblačno nebo, kiša i

kiša sipi, sipi povazdan, od jutra do mraka, i celu noć bije monotono u prozore, i ujutru opet osvane oblačno nebo, kiša i blato; i vidiš samo pokisle kokoši pred kućom i čavke na granju, i vrapce čuješ pod strehom kako džakuju.

Sipi sitna kiša, pa probija i sirotinjski doroc i gazdinsku kabanicu; pada jednako i pravi po putu blato preko članaka.

Samo se još čuje tiha i monotona kiša, ona mokra jesenja kiša, koju je tako lepo slušati iz topla kreveta, čuje se kako lupkara u prozore i čuje se rog Niće

Samo se još čuje tiha i monotona kiša, ona mokra jesenja kiša, koju je tako lepo slušati iz topla kreveta, čuje se kako lupkara u prozore i čuje se rog Niće boktera koji je duhnuo

Ta još moj pokojni bába (bog da mu dušu prosti!) govorio mi je: »Sinko Pero, govorio mi je on, kad kiša probije zoru, probiće i opakliju.« I to je baš tako k’o sveto! Baš sam to dobro utubio!

U njoj je vrhunac zapleta, koji se razvijao u Čeneju i Temišvaru. Opet poduži i dosadan put. Kiša prestala. Pera Tocilov je poterao malo bolje konje, koji su se u čardi dovoljno odmorili.

I zato Šace i nema već više od nedelju dana da dođe; iako je kiša već prestala i malo se ocedilo, a i čizmar mu naglavio čizme, ipak ga nema.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Docnije dozidana jedna oveća, dugačka soba sa drvenom sofrom, u koju bi, kad pada kiša a parastos je, podušje nekome, imali gde da se sklone i trpezu postave. U klisarnici stanovao je klisar i klisarica.

— Ne diraj me, mori! Pusti me! Oh!... Sada, jednoga dana sretoh Ljubu. Bila kiša. Blato na sve strane. A naročito iz njiva i bašta odakle je on dolazio. On je dolazio iz Dono-Vranje gde je bio sabor.

Onda, kad se ne zna ni dan, ni noć, a uvek, sa sviju strana samo šušti i razleva se jednostavna, silna kiša. I to ona jesenska, mutna, krupna kiša.

I to ona jesenska, mutna, krupna kiša. Takve jedne noći, kad se, sem te kiše i gustog mraka, ništa nije videlo zakucaše na našu kapiju noćni čuvari.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Samo da mi noga preće, časti mi, volim ja da sam tamo nego ovako da smrdim“. A dani prolaze, pa jesenje kiša prska u prozore i vetar nosi žuto lišće i savija grane sve do zemlje, dok Hristić sedi u toploj sobi, izležava se i

Afrika

Zato su Komoe, Volta, Zazandra i Niger tekli providni, kao obasjana gusta kiša kroz azur; sa svim svojim ribama, kajmanima, pirogama, čiji se pokret video kao u staklu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Cvet bagremov bio je te godine došao tako naglo da je te bedne kuće od blata pokrio kao neka bela, mirisna kiša od cvetova.

U čudnovatoj igri sna, dovoljno je bilo da malo zahladi u Beču – jer je te noći bila pala kiša – pa da sanja gorski vazduh planina svoje Servije. Tako se san, koji liči na smrt, igra sa ljudima.

A on, kad se edva krmimo, na sadašnje mučno vreme, kaže, ne valja. Da se opet ruši. Čuješ li ti mene? Kiša kvarila, mi podbočismo, sa komšijama, sohama. A on kaže ne možet. Nego na konop. Da siđemo na liniju s druge strane.

A barjaci paša turskih vili su se, izbledeli od kiša, i vetrova, a ne od krvi. Istok, muslimanski, nije više imao vojsku, koja može Dunav da prelazi.

Približujući se Budimu, Pavla je pratila plaha, letnja, kiša, koja je zatim kapala, dugo, sa granja, sa cveća, sa trava.

Budim je, istina, to leto, bio veseo, posle letnjih kiša, sav u mirisu lipa i bagrenja. Rascijanska varoš, koja je u prošlim ratovima davala carstvu toliku vojsku, plivala je i

Ako bude ćutala. Nije joj rekao da joj ubiše muža, dok nije legla. A posle joj je bila, i kiša, i Sunce, i gospoža Trifunova, i deca, kao neka magla. Čudila se šta je snađe. Trifun je lud.

Hteo je da mu kaže da se to, sve, desilo, kao što kiša ide u proleće. Nije osećao prema mužu nikakvu mržnju. U njegovoj okolini, mnogo se oficira, tako, spanđalo, sa tuđim

Psi Božičevi ležali su uokolo, ne skidajući pogled sa Pavla, tiho režeći. U bašti je, međutim, počela da pada kiša. Isakovič nikad dotle nije sedeo za trpezom čoveka, čiju je ženu imao, i nije se nikad, ni nadao, da će i to u životu

Husari Božičevi ispratili su Isakoviča do kapidžika. Napolju je još uvek grmelo i sevalo, i kiša je padala. – Mogla je biti ponoć.

Munje su još bile česte i grmelo je još, ali je kiša bila pri kraju. Tišina je bila gluha inače, u vrtovima duž aleje kud je prolazio.

Jahao je ukorak pored redova kola, koja su se nastavljala i belela, svojim, od kiša opranim, arnjevima. Sa Trifunom su jahala dva husara.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

PETA GLAVA Traženje — Šta kaže som — Puna kola punih džakova — Dvije kile prosa za tri carevine — Kiša od rakije — Mudri oglas i proglas Ujutru, kad se dobro razdanilo, čiča Trišo pođe niz rijeku da traži svoga mačka.

Na tome stolu, kroz dugi niz godina, bilo je popijeno toliko rakije da bi se od nje mogla načiniti jedna dobra kiša za čitavu državu, okretati čičin mlin čitav mjesec dana, i još bi preostalo taman toliko da se okupa jedna stara svinja

Ona se grohotom trese od silnoga smijeha tako da s njezinih grana sunu čitava kiša krušaka i poput grada sruči sa na leđa Šarovu.

Svi su bili na smrt uplašeni. — Otkud ti živ, bijeli stranče? — začudi se sivi miš domaćin. — Pa napolju pada čitava kiša od mačaka. — Ja sam čuveni Miš prorok — odgovori bijeli miš.

— Imam dobrog prijatelja mačka Tošu, i dok je god njega, ne bojim se ni stotinu mačjih kiša. — Vidi, pa ti bi mogao da budeš naš vojvoda! — dosjeti se nešto miš domaćin.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

srce Da srce iz grudi ne iskoči Nema ni srca Ruke obe padnu Besposlene padnu u krilo Ni krila nema Na jedan dlan sad kiša pada Iz drugog dlana trava raste Šta da ti pričam (1954) KOST KOSTI I.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

A večer je padala kao slatka kiša. Nisam čuo Rašidu kad je došla, ali ne mislite da sam gluv. Ona hoda kao mačka i u tome je cela stvar.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u nedoglednu visinu i bezdanu dubinu, dok ga kiša, što kroz trsku prokišnjava, ne probudi.

kad se probudi, da ga poškropi, teturajući se, kao da je dizao i nosio prazno bure, on stiže do vrata i otrgnu ih. Kiša sitna padala je i, za trenut, u svitanju, video je pse što pojuriše prema njemu, konje i sluge pod dudovima, a na drugom

Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja. Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju.

Bilo je već sasvim vidno. Kiša je bila prestala. Ušav u kuću, udarivši, na pragu, glavom u trščani krov, zatekao je ženu obučenu, svilenu, umivenu,

Pečuja, ispod zapuštenog groblja, na utrini, isto onako brzo kao i kod kuće, u onom sivom, maglovitom večeru, što kao kiša pada u baruštine, ali je ovde proletnje veče rastapalo ih u beskrajno plavetnilo.

Noć je prolazila u nekoj beloj svetlosti, koja je sipala kao sitna kiša. Tužni, izudarani, umorni, toliko da su sedali svaki čas, počeše polako da se vraćaju, teturajući se, poluzaspali.

bio zgasnuo i ona je pamtila još tu svetlost pod dugim, pri kraju širokim trepavicama, kao što se ne zaboravlja zlatna kiša večernjeg sunčanja, viđena negde, na rubu mlade šume.

Stenjući od bola u kolima, činilo mu se kao da već nekoliko dana pada neka kiša, kojoj nema kraja, u kojoj se slivaju sa njega ne samo žena i deca, već i bivši njegov život i sve što je video.

Ne primetivši voćke što su bile zarasle čitave bregove, sa kojih su kao mirisna kiša već počeli da padaju cvetići, ni svet koji beše zakrčio ulice i napunio prozore, diveći mu se, njegovom ogromnom,

Pod sjajem stotinu i stotinu sveća, njima se činilo da ne mogu sakriti trag svih dosadanjih kiša na sebi, noći prospavanih po selima i pod kolima, nekoliko nedelja barusavosti, nečistoće, i nehata.

nad krovovima varoši, travama, brdima i rekama, duž kojih su treperile logorske vatre vojske, koju je, kao tiha, letna kiša, zasipala mesečina.

Posle tri sata, tek, kad je kiša već pljuštala, skidoše ih dragoni i položiše na kola, sred dvorišta onih kuća kraj kojih behu uhvaćeni i vezani.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Ako ga prehrane šumski mravi semenom što se s bilja prosu, da mu se u oganj naredi bosu. Ako oganj plaha kiša omete, znači, nebo ga gleda bez ljutnje, jer je nekada spasao dete iz nabujale vode mutne.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

– beznačajne, pišemo knjigu koju bismo voleli da imamo u ruci u nekom malom provincijskom gradiću, u vreme predugih kiša i blata na drumu. Sami smo protiv svih. GLUVARENjE OGLAS I Traži se jedan svet, prekjuče iščezao.

Slušam...«, a sa strane piše crvenim slovima »Pozdrav bratskim amaterima sveta!« Sipi prolećna kiša, pa nam se niz lice sliva crvena boja krep-papira.

nešto od komšijskih svađa, poljubaca u veži, a bilo je u njima kiša što padaju na Cersku, i ciganske muzike bilo je u toj tegli, one muzike iz dvorišta Orlovića Pavla.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

U ovom šancu imali su Srblji sakrivene topove i iz nji su kartači sipali kao kiša. GAVRILOVIĆ: Bogami, vi baš lepo tolkujete, ne tamo-ovamo!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Sa mađarskoga je preveo veću pesmu Josifa Kiša Jehova (1904). OPŠTI POGLED. — Laza Kostić je bio i ostaće najkarakterističniji pesnik srpskog romantizma, koji je sa

stvari: Pučina (1901), Knez od Semberije (1900), Tako je moralo biti (1900), Hadži Loja (1908), Ljiljan i omorika, Jesenja kiša, Iza božjih leđa (1910). Pučinu i Običan čovek izdala je Srpska književna zadruga 1905, a Svet 1906.

Milićević, Vuk - Bespuće

kragnom, crvenim prslukom i vazda tijesnim pantalonama, šara jednom olovčicom po mramornom stolu, ljuteći se što mu kiša pokvari jedan krasan sastanak u Tuškancu.

se, kao nesita i bestidna bludnica, drsko i bijesno širi, rastući i potapajući, dok se u nju slijevaju bujice jesenskih kiša ili proljetnih voda; kad juri prljava, široka i žuta, prelijeva i pretapa oranice, livade i polja iz kojih viri pocrnjela

Pa i ona se slomi jednog dana. Jednog jesenskog jutra, pred svitanje, dok napolju neprestano pljuštaše gusta i bujna kiša, trgao je djecu iza sna neki čudnovat nemir u kući. Oni su skočili bosi i neobučeni iz kreveta.

kapljice i lako se, s jednim ugodnim i toplim šumom, stresaju; drveće u cvijetu podsjeća na nevjeste u bjelini; kiša u cvijetu cvjetne latice po travi; odasvuda osjeća se oštar ugodan miris cvijeta i zemlje napojene kišom što izdiše

— Kako da nemam? - reče on i pogleda je. — A ti? Ona se veselo nasmija i pobježe. Jednoga dana pljusnu kiša kad je htjela da polazi. On joj reče neka pričeka.

I on kasnije sjede blizu nje i oboje gledahu na prozor o koji udaraše i lupkaše kiša. Vidio se komad sivkastog neba. Granje je grozničavo drhtalo. Kroz okvir od prozora curio je mali mlaz vode u sobu.

I kad on metnu grubo ruku na njezino rame, ona odmah klonu i sva mu se predade, bez riječi. Napolju je pljuštala kiša i tekla potokom.

i ispucalu zemlju, jače i bujnije udaraju mlazovi, zemlja željno upija vodu, a on sa skinutom kapom pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi niz vrat i niz prsi, on žudno uživa u njoj kao žedna, odavno nenapojena polja i

Jednoga jutra probudio se kasno, umorniji nego što je legao; soba je bila mračna, napolju padala kiša, zapljuskujući prozore.

ničega zlog, ničega rđavog, nije u njemu bilo nikakve srdžbe ni zlobe, ali nije to bila ona dobrodušna, bujna i gusta kiša koja se slijevala s uživanjem i klikom, u punim zvucima, poslije sušnih, izgorjelih dana, u njedra zagorjelih i

vode koja zalijeva kaljave drumove; bilo je u tome svemu mnogo jedne bijedne nemoći, nečega bez snage i bez volje; kiša je curila s prezrivim, bezvoljnim jadom, vazda jednaka, i preko mrtve noći i zamrzlog jutra i dana koji je kunjao.

Radičević, Branko - PESME

„No kad vijar strašno dune, Nebom tresnu plai gromi, Kad iz neba kiša grune, Vrelo nadme, most polomi, Nigde stana, voda svuda, Kud ćeš onda, dragi, kuda?

Uka, buka, strašno gora šušti, Strašno kiša iz oblaka pljušti, Grom prolama nebo i oblake, S neba sukću one munje lake, Vijar čupa rasta iz korena, A ljulja se i

9 No dalje još stajaše duša sjetna, Kao trava, al' ne kada trune, Kao trava kada kiša letna Dole na nju iz oblaka grune: Glavu diže, al' ne može sretna Da podigne od goleme zabune; Ja je zglednu pa

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Može i meni da se zaglavi nož! Može i konj da mi se povredi! Može i da mi pokisne barut! Što da ne može? Kiša je prirodna pojava! Mogu, naprosto, da nazebem pred bitku! Aaa, imam i ja nešto sitnine za kusur!

Oko glave obvio belu čalmu, a ogrtačem se plavetnim ogrnuo... Stoji u cveću do kolena... Miriše kao livada, kiša i duvan... Stoji i čeka me, a telo mu i kroz odeću svetli... Ali posle je došlo i dete.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

ŠUŠNU 261 SLOVO IŽE ALI SIRCA NIŽE 262 ĐAVOLAK 263 SNAŠINA PESMA 264 HODžA SE BOJI ZA KRČAG 265 KAD ĆETE DA VAM PANE KIŠA?

“ A on mi odgovori: „Bog ti pomogao!“ — i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesrećom udarila kiša, pa došlo more i sve proso poplavilo i odnijelo! Sad se ja zabrinem kako ću sići na zemlju!

Jer kad ga već razbije koja mi je fajda da ga onda bijem?! KAD ĆETE DA VAM PANE KIŠA? Bila u nekakvome selu jednom ljeti velika suša, koliko ikad, te jedan dan po leturđiji zaustavi se sve selo pred

Otvaraj knjigu iz koje se bog moli za kišu, i ako nam kiša ne pane oni isti dan, nećeš našijeh proskurica bëli jesti, ni ikakva bira imati.

KAD ĆETE DA VAM PANE KIŠA: Prvo ju je objavio Vuk St. Karadžić u Danici za 1829; a zatim nešto malo izmenjenu Vuk Vrčević u svojoj prvoj knjizi

Lalić, Ivan V. - PISMO

Možda je bio vetar, možda kiša Zaostala u sećanju platana; Možda je htela smrt da me presliša, A možda je to samo bila Ana. (10.

Stoleća se glože I drhti žižak na tankome ulju; Zelena plesan obrasta naforu, Vlaga budućih kiša je u zraku — A ti razaraš svoju metaforu I stiskaš zube dok radiš u mraku. (8-10.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

do kraja tucetima nepoznatih jednačina i osoba, i da crknem slušajući ove masere, disk-džokeje, pa da posle lepo pada kiša i da se ona Svetlana onesveti na sprovodu, dok se ja budem cerekala kao luda u obliku dima s roštilja.

), kako otvaraju kišobrane kada počne da pada kiša ... E, to zaista ne mogu da podnesem; slagala bih vas kada bih rekla da mogu!

Tražili da nam prodavac drži sveću. Kako uopšte da vam to objasnim? Kad je kiša, mislim, i kada ste bez love, kada vas niko ne poziva u goste, jer ste u većini poznatih kuća već pozajmili knjige,

Ali poznajem ja njega: u takvim slučajevima on obično pomisli da je padala kiša dok je stvaralački knjavao posle ručka, i čitava stvar dođe mu čisto normalna.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Po tvrdo utabanoj zemlji, koja očas zine kad je toplo vreme ili se razblatnjavi kad udari kiša, tek životare tri patrljka lobode i četiri ugažene rozete bokvice.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Patuljak Palčić tiho se krade, družinu vodi, igraju žmurke, a čim je kiša, odmah se znade, učine juriš — pod pečurke.

Pred veče oblak naiđe tmuri, zaćuta šuma, kiša se sprema. Lovdžija Mačak domu se žuri, a kada stiže — Pijetlića nema...

Lovdžija Mačak domu se žuri, a kada stiže — Pijetlića nema... Svu noć je kiša šibala kruto, svu noć je Mačak po šumi luto, tražio stalno i nije stao, svu noć je Pijetla po šumi zvao.

U zoru Mačak nađe na kosi prosuto perje, kiša ga rosi. Zastade lovac, delija mrka, suze mu teku niz oba brka, a tužne oči po perju kruže.

Dobar je Ćosa, nikada lakom, pa daje brašno po mrvu svakom. Gostiju bila čitava kiša, raznosi brašno bratija razna. Na koncu evo suroga miša, i on bi dio, a torba prazna.

Kroz travu mačak okretno žuri, promiče stazom uskom, a za njim kiša uz polje šiša, zasipa njive pljuskom. Umače Toša, zadihan, ljut, sakri se dedi pod širok skut.

Gvozdeni savez, veli vam Triša, trajaće dugo — kao i kiša!“ Uminu oblak, vedrina sinu, na Japri val se mreška, kapljica blista sa svakog lista, vidokrug plav se smeška.

“ Pred mlinom stoji dedica Triša: „Ostadoh opet sȃm. Saveza jaka u dva ludaka! Kako ih nije sram?! Kad kiša dođe sledeći put, opet će oba pod čičin skut.“ . . . . . . . . . . . . . . . . .

“ Istom ti mačak srdito skoči, očima kreše, varnica kiša. „Nećemo zeca Ognjena vilo, hajdmo u carstvo Velikog Miša!

Mačak se Toša na suncu grije, mije ga kiša sunčana vruća, a malo dalje, pod vrbom krivom, u hladu čmava delija Žuća.

„Neka slava prati zastavu našu! Platiće ribe jutrošnju pašu!“ Široko polje rosom se kupa, biserje trepti, sunčana kiša. Ratnički poklič vojvode mačka uplaši samo jednoga miša.

Mesečina polja potopila, četiri se konja utopila. Hladovina bunker potkopava, sve se znoji da njega osvoji. Kiša pada i jezero kvasi, mokra voda, a suvi alasi. Započeli konji terevenku, spotakla se kobila o senku.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Čuvajte noge od džakova, — kaže čovek, — iz njih ispada cement i ako padne na vlažnu obuću teško ćete ga skinuti. Kiša počinje krupnim, retkim kapljama. Muž i žena odlaze po nove džakove.

— Hvala, gospodine, i doviđenja. — Doviđenja i hvala vama. — Dobar provod. Nebo je sasvim pokriveno. Kiša nastavlja istim kapljama. Talasi koji se odbijaju o čamac šalju nam vodu neštedice.

— Kako se razboleo? — Mi smo se vratili pred zoru sa ribolova, pošto je bila grdna kiša. On je bio do kože mokar. I ja sam mu rekao da se sklonimo, ali on je hteo prvo da uredi sa barkom i mrežama i odmah

Vidi se bolje nego na danu. Ja sam prošli put noćio tamo na Ostrvu. Posle podne je padala kiša ali veče je bilo jedinstveno. — Hoćemo li, Sagrera? — Hajdemo. Doviđenja, mladi gospodine.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Mršavo maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi — I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. SUMORNI DAN Kiša sipi...

SUMORNI DAN Kiša sipi... U daljini Povila se magla gusta; Dan prolazi u tišini, Gora nema, polja pusta. U Mrtvilu sve počiva, Nigde nema

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

se opet na oganj i mržnju: da nema više krova u selu, ni jednog voćnjaka bez groba, ni mrve na trpezi krušne, a kiša pada, kažu, siva već duže od jednog veka.

jutra podaj nahodima i spremi po kabao svakojake hrane onima na putu što prose svakom ko zaluta da se nahrani dok pada kiša kao iz kabla jedan kabao velik pošalji gore krilatom stvoru kabao napunjen radostima Svedok treba da se probije kroz

ispod onih ponora što ih čovek sanja otvara se još jedna provalija sivi ambis znanja kažem ti to pre no što padne kiša idi pa se trezni ti kažeš da si begunac Beograda ali ovde usred podne može da počne pomor.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Istina, ljudi su se na to navikli. Izvršena je podela rada i posao se brzo svršavao. Predveče pade kiša, pokupi prašinu, ali se oranica raskvasila.

Bila je baš to veče plahovita i hladna kiša. Zgureni ispod šatora, slušali smo kako udaraju kišne kapi o šatorska krila, dok su posilni opkopavali svuda unaokolo

Kad se vratio od komandira, priča nam Aleksandar da ćemo noćas svakako krenuti. Bila je ponoć kada smo se digli. Kiša je prestala da pada i izvedrilo se. Ali zemlja je pištala pod našim nogama. Bilo je hladno.

KRVAV TEKUĆI POSAO Konji su brektali kada se baterija zaustavila. Kiša je ujednačeno padala, a na zemlju se spustio suton sa hladnom jesenjom izmaglicom.

Vojnici su oživeli, jer su izbegli smrtnu opasnost današnjega dana. Sada gotovo niko i ne opaža da pada kiša. Samo kada se ne čuje više fijuk kuršuma i frktanje granata. — Ovo su božja posla, ali ne valja ono što ljudi rade!

Nigde zvezde da bismo se malo orijentisali, a kiša lije, pomrčina je gusta kao testo i strašna kao smrt. Ordonansi zaziru od svakoga drveta, od svakoga žbuna, i niko

Pita odmah za novosti. — Bre, majku mu, što ne kažu dža ili bu, pa da kidišemo. Dojadi mi ovako. Skoro pade kiša, napuniše se rovovi do članaka, a na vojnicima počeli i neki čirevi da iskaču...

Uostalom, baš me briga!... Ja dalje od žice ne mogu! Suri oblaci spustili su se gotovo do zemlje i iz njih sipi jesenja kiša, uporno, jednostavno... Sedimo šćućureni u zemunici i s dosadom slušamo monotono šumorenje kišnih kapi.

— Na traženje komandira, čast mi je podneti sledeći odgovor... Tu je prekinuo. Sipila je jesenja kiša, kada vojnici proneše kroz blatnjave rovove opušteno telo potporučnika Radojka.

Bilo je nečeg velikog u ovim malim ljudima. Zora se teško rađala. Pritisli su oblaci zemlju kao da je dave, a kiša lije u krupnim kapima. Negde pozadi nas, tamo oko Crne Bare, gruvali su topovi bez prestanka. Bilo je mučno.

A u poslednje vreme su još ostali i bez artiljerijske zaštite. Oko podne prestade kiša, oblaci se razrediše I ljudi malo dahnuše. Ali tamo pozadi topovi još žešće biju... Oko dva časa počeše i nas da tuku.

Ljudi su iznemogli i pospani, konji već premoreni... Oko ponoći dunu neki vetar i poče kiša. Odnekuda dopire plač dece i žagor žena.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

ga onaj više ne goni, on razgleda po sobi nesvesno, stade kao da se nešto misli i odjednom pljusnuše suze iz očiju kao kiša, on se zagrcnu od jecanja... — Zašto?!... Zašto?!... Sve ovo, zašto?!... uzvikivaše jadnik glasno.

Kanu nekoliko krupnih kapi, za njima druge, češće... pljusnu kiša, prosuše se čitavi potoci iz neba... Gojko se trže...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Na vr’ jele b’jela vila. U krilu joj ogledalo; Okreće ga, prevrće ga. Prevrnu se vedro nebo I udari rosna kiša — oj dodo, oj dodole! 45. Udri, udri, sitna kiša, Oj dodo le! Moj božole! Te porosi žito, vino, Oj dodo le!

Prevrnu se vedro nebo I udari rosna kiša — oj dodo, oj dodole! 45. Udri, udri, sitna kiša, Oj dodo le! Moj božole! Te porosi žito, vino, Oj dodo le! Moj božole! I tri pera kukuruza, Oj dodo le!

Žito, vino porosiše, Oj dodo, oj dodo le! 47. Molimo se višnjem Bogu, Oj dodo, oj dodo le! Da udari rosna kiša, Oj dodo, oj dodo le! Da porosi naša polja, Oj dodo, oj dodo le! I šenicu ozimicu, Oj dodo, oj dodo Le!

I dva pera kukuruza, Oj dodo, oj dodo le! 48. Naša doda Boga moli, Oj dodo, oj dodo le! Da udari rosna kiša, Oj dodo, oj dodo le! Da pokisnu svi orači, Oj dodo, oj dodo le! Svi orači i kopači, Oj dodo, oj dodo le!

Star je vojno trula javorina, Vjetar duva, javorinu ljulja, Kiša ide, javorina trune; Mlad je vojno ruža napupila, Vjetar Duva, ruža se razvija, A od kiše biva veselija, Sunce

“ 168. Ne gradi puta kroz voće moje. Preteći ću te, uhvatiću te; Vodiću tebe u moju zemlju Gde sneg ne pada, kiša nikada, Rosa nam pada, žito nam rađa. 169.

U tebi će srce ispucati Kano ljeti zemlja od sunašca, Bog će dati i kiša će pasti, Crna će se zemlja sastaviti, A ti, dragi, s mojim srcem nećeš — Sve s dušmana, da od Boga nađu!“ 201.

jermenskog majstora, Da napravi, majko, sand’k od biljura, i na sand’k, majko, četiri pendžera: Prvi pendžer, majko, kiša da me rosi, Kiša da me rosi, lice da mi beli; Drugi pendžer, majko, sunce da me greje, Sunce da me greje, lice da mi

Da napravi, majko, sand’k od biljura, i na sand’k, majko, četiri pendžera: Prvi pendžer, majko, kiša da me rosi, Kiša da me rosi, lice da mi beli; Drugi pendžer, majko, sunce da me greje, Sunce da me greje, lice da mi suši; Treći

Ko će majci vatru ložit? Ko će majci kuću brisat?“ Sunce greje, vatru loži, Kiša pada, vodu nosi, Vetar duva, kuću briše. 221. U Bogdana lepu seju kažu; Što je lepa, kosa joj je lepša.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Plači samo od tuge i milja i ostani uvek draga nerodilja. Nek pljušti kiša besa i srama, niko neće ostat za nama. Nek se oni vrte kao šaren vrt, ko će nam zabranit da volimo smrt.

U srcu čujem grižu miša, a pada hladna, sitna kiša. Gde si sad Ti? Beč. U revoluciji. 1818. Za studentesu, Idu Lotringer JUGOSLAVIJI Nijedna čaša što se pije, nijedna

U zemlji mog detinjstva, koju i ne vidim, nevraćenoj više dečjim, ni vojnim, trubama. Zar me nije kiša mutna, marta i aprila, uvela u bolnu zbrku igračaka sitnih?

Na svima prozorima bele zavese i drveni kapci, isprepucani od zimskih, beskrajnih kiša i oluja. Mali brodovi, postavljeni na ogromne panjeve i grede, sa kojih curi katran, krpe se tu, i zakucavaju.

Stvar je bila jedna fantastična kiša. Bezopasna. Drugi je bio: vežba bojnim mecima. Vodovi su imali da napreduju, uz vatru rezerve, i da se priviknu

Kako napolju veje i pada kiša. Osmejkujem se nemoćno, pa posle rešavam da odem iz Zagreba. KAO KOMENTAR Ja sam 1918. otišao iz Zagreba iznuren.

Tiho, u podnožju mosta, spušta se u vodu, a visoko, sa crnih krovova na crne krovove, diže se u nebesa. Sav šumi. Kiša, beskrajna kiša drhti nad njime, kao da je sav uvezan u tanane, mokre niti vode što obavija ceo svet.

Sav šumi. Kiša, beskrajna kiša drhti nad njime, kao da je sav uvezan u tanane, mokre niti vode što obavija ceo svet. Drhti, ljulja se, odbleskuje.

Kamene žene, koje predstavljaju složne francuske gradove, uzalud čitaju. U njihovim očima, sa kojih kaplje kiša, zjapi samo ironija kamena u noći. Dani prolaze, i svaki vrši svoj posao.

Hijeroglifi mirno stoje, automobili se vrte i jure oko njih, a nikako da ih pročitaju. Kiša sipi, sitna, beskrajna – no to ne treba nikog da uznemiruje.

cvetaju svetiljke, zelene, žute i crvene; njino svetlucanje u vodama, polako diže ceo Pariz u providan, jutarnji zrak. Kiša se jedva oseća. Prvi tramvaji prolaze.

Kako su ovde vesele borbe! Ove večeri, pune širokih voda, mostova, koji se previjaju preko večnosti i proleća, posle kiša, donose mir. Babe koje prodaju češljeve, narandže, novine, i gledaju, ako mogu, da vam zadrže kusur, pevuckaju celo veče.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Svet se okupi pred domom velikog državnika u tolikoj masi da i kiša najjača ne bi od ludi, žena i dece mogla pasti na zemlju.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

razležu se s kraja na kraj, a pred njima stoji zvrka mlatača i kukača; snažna muška ruka zacima starku madžarušu i, kao kiša, ospe se niz granje zreo i sladak plod, a vesela družina sreta ga složnim i burnim smehom i uzvikom....

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

” Kad kiša noću rominja, On strepi: Sirotinja Šapuće, u mraku, kako bi Živoga da ga zarobi! Tek sunce, u svetlo razdanje,

U gustišu Još mokru grivu stresa lav. Poslednje kapi, zrna bisera, Kiša niz okno prozora tera. Prestade pljusak. Ponosan miš Žmirka u sunce, nikud ne žuri.

Nestade konca, srebrna iglo! Do Čačka, eto, nije se stiglo... Kiša kad pada, miševi sivi Sa ibrišimom jure po njivi.

Pogleda, katkad, mačor kroz staklo: E da li se štogod pomaklo? Al sve je isto. Barice cakle. („Opet je pala kiša, dakle”). Iz dana u dan, tako, čamuje.

Gledeći se, počeše da se vole. Dođoše vrućine nečuvene i maslačak poče da vene. Oblačak pritrča brzo u pomoć: kiša je lila sve do u ponoć. I kad god je bilo potrebe, oblačak davaše sve od sebe.

zlo vraća zlim: Ne stigne ni da povuče drugi dim, A oblak, što ga je izdahnulo, crn Munjom se ljutom oglasi, Pljusne kiša na strn i na trn I lulu mu pogasi. Sunce tad ogrne bundu, i slično je starom uči Na koga se niko ne osvrće više.

Njen sjaj ponosni Proguta muvu, senku i klas. I sastaše se, u tajnosti, Mesec, izvor i tužni pas: Nek kiša uskladi slučajnosti, Jer radost čeka svoj tajni čas.

Al i oklopnici iz Savoje Tako su krili oči svoje. POSLE KIŠE Prestade kiša — sad u vlazi Nešto pradavno nadolazi : Vetar duva, a detelina Uzvraća, mokra i nȅjedina; U neznanju — ko kad se izgubi

Noć je veliko, nabuhlo Ništa Koje se od tužnih sećanja leči. Noć, odrana koža na raspeću. U mraku se sakrila kiša, Dok kroz tišinu pljuskovi reči Povremeno, s vetrom, na sluh naleću.

” Za čoveka Ona je što i zavičaj za odseljeno jato. A šta nas to prelepo u prirodi čeka? Magla, i kiša, i, iznad svega, blato! Jeste, rano u proleće, nađe se i polena, A u jesen, pečuraka, ispod trulog panja.

Al priroda je, pre svega, glib do kolena, Seosko bespuće, i tupost postojanja... Poneko voli da sluša kad kiša mlaka Puni noć (kao da je noć drvena kaca).

POSLOVI GODINE Procvale kajsije Ledena kiša lije U naletima: predahne, pa brizne još oštrije; Hladnom se kišom mijem Ko jasen goli, na čijem Vrhu magla je

Rakić, Milan - PESME

A magla pada, tiho krije Močarne njive, polja gola, Studena kiša stalno lije I rabadžijska škripe kola. Telo se trese, škripe zubi, Osećam mrak u mojoj duši.

Napolju možda sunce greje, A možda kiša sipa kapi Na mirna polja i na streje, Il̓ pomrčina ko grob zjapi, Ja ne znam.

'' Sipi pomrčina kao sitna kiša I zasipa stvari pred nemarnim okom, I, dok noć postaje mrtvija i tiša, Sve spava u miru tamnom i dubokom...

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I čim vidi Sofku povezane glave, čela, i sa modricama, ona kao kiša plačući, govori joj: — Čedo, Sofke! Idi, čedo. Ostavi ga, Sofke! Idi, idi od njega! — Ništa, nano. Ništa.

Pandurović, Sima - PESME

Al’ ti sa svojom damom ići moraš...“ Glas mrtvačkih zvona sve tiše i tiše, Napolju, gde kiša polagano pada, Zvonio je glasom kojim otkucava Duboka ponoć sred sanovna jâva.

Sve će tako, najzad, da se stiša U poslednju jesen jednog dana, Stalna, sitna dok zasipa kiša, Uz odjeke crne pesme vrana.

dokle će biti ove tužne smène Onoga što voliš i mrziš, ni da si Jedan fantom sveta, jedan oblik sène, Dok jeziva kiša postelju ti kvasi, Gde se najzad lêže, i truli, i vene.

Gde nit’ se živi niti časno gine, I gde se kopni, povodi i grca; Gde crna čama stalno sipi na nas, K’o sitna kiša, k’o strašna fatalnost, Nekad k’o juče, juče kao danas... Samo ne ovo, samo ne banalnost!

Njima tako, Vrâne, na rastanku reci. Nas predvodi prošlost, budućnost i nada Tamo gde već pljušti kiša oštrih zrna, Gde potmulo grmi strašna kanonada, I zastava smrti leprša se crna; Gde zlokobni jaram još robove

IZ 1912 S prvim žutim lišćem i oni su pali Jeseni ove u dan kakav mokri, Na poljima hladnim koja strašno zali Krv, kiša, a truplje zaseja i pokri. Donose ih redom s dalekih ravnica Oborene mačem, u borbi i lomu. Nosila se nižu.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Za mnom!“ reče im. „Jedan za drugijem ajte; ne grajte, kad se ja sagnem, saginjite se i vi!“ Kiša je jednako padala i vjetar duvao. Četnici nasukaše se za četovođom.

Družini pogledi nestrpljivo letijahu s Turaka na četovođino lice. „Jedan više — dobro je!“ reče Otaš sam sobom. Kiša presta a sunce sinu, odjednom. „Hoćemo li slaziti već?“ upitaće Milan gotovo ijetko. „Hoćemo, no...

A kad tamo, kiša počela rominjati, te kapi ljoskahu po slamenomu krovu. Stana otvori vrata i promoli glavu da vidi nebo, pak povrnu se i

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

). U poređenjima čuvaju se i pojedine geografske oznake i istorijske uspomene (Obilazi kao kiša oko Kragujevca, Prošao kao Janko na Kosovu, itd.

Kriv kao gudalo. Lako kao pero. Lebdi oko njega kao mati oko đeteta. Leti kao munja. Leti u oči kao znoj. Lije kiša kao iz kabla. Lupa kao puto u lotru. Mek hleb kao duša. Melje kao prazna vodenica. Mesečina kao dan.

Nakićen kao seoska mlada. Nalik kô jaje na jaje. Namiče kao mati s jedinčetom. Namrgodio se kao da će mu kiša iz čela udariti. Nigda mu jezik ne stoji kao vodenično kolo. Objesio ruke (niza se) kao pištolje.

— Onaj je novac najbolje potrošen s kojim se četiri zaštede. — Dok ne rekneš krajcara, ne mož’ reći forinta. — Kiša pada kapljicama, pak napada lokvicama. — Kaplja kaplje u kabao, i nakapa pun kabao. — Vlakno po vlakno runo.

Kakvo gnizdo, takva tica, Kakav otac, takva dica. Kako sam se nadala, Dobro sam se udala. Kiša pada kapljicama. Pak napada lokvicama. Koja voćka pada zemlji sama, Ne treba se ni bacati na nju.

— Kazala Ciganka, kad su je prekorili što je izjela skorup koji je iskala da namaže ispucane usne. Kiša i snijeg i još jedno vrijeme.

Kiša i snijeg i još jedno vrijeme. — Odgovorio Ciganin kad su ga zapitali kako je na polju, a išla kiša i snijeg i cigani; a kako se to treće vrijeme zove, nikako ga nije ćeo po imenu kazati, nego najposlije rekao: „Onako

— Pripovijeda se kako je odila majka i kćer na zavjet u nekakav manastir, pa, kad došli do blizu manastira, udari kiša te majka prva zagrne zubun, s njim se pokrije po glavi, a uz zubun podigne i košulju.

Užičkom vašaru (zbog kiše) Kad se ženi Ibar, voda ’ladna, On poziva kišu u svatove — A kiša mu na to odgovara: — „Ne mogu ti u svatove doći, Jer ja moram Užicu na vašar!“ 2.

(Oganj i dim) 234 — Otac je svih stvari: sve dočeka i preživi? (Vreme) 235 — Pade biser u selo, selo biser pokupi? (Kiša) 236 — Poslao car carici i tisovoj zdjelici dvanaest zlatnih jabuka: u svakoj jabuci po četiri kriške, u svakoj

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

A on mi odgovori: Bog ti pomogao; i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesrećom udarila kiša, pa došlo more i svu proju poplavilo i odnijelo! Sad se ja zabrinem, kako ću sići na zemlju!

Kad dođu na onu vodu, a to udarila plaha kiša i most odnela, i oni ne mogavši preći preko vode, vrate se natrag. Deda tumarajući kojekuda po planini najposle dođu

A on mi odgovori: Bog ti pomogao; i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesrećom udarila kiša, pa došlo more i sve proso poplavilo i odnijelo! Sad se ja zabrinem kako ću sići na zemlju!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Za sve vreme predstave pada kiša. Pauza posle treće slike. I SLIKA (Kafana „Šargan”. Napolju, na nekom placu, drug Vilotijević drži govor, čije se

A pre toga moram još i na stanicu, šalje mi cimerka paket sa garderobom! A evo i kiša, vidite, kako pljušti! Kolko vam imam? CMILjA: Sedamsto. JAGODA: Kolko je naroda! Treba se kroz ovu masu probiti!

Važno je da se ne misli na zatvor, ni na sebe, nego kako Užicu pada kiša, kako neko peče pitu od trešanja! Važno je da znaš da nije sve u tome što ti sediš u zatvoru! Razumeš?

Ni komore, ni menaže, ni furaža... MANOJLO: Ništa, nije važno, videćemo i vako. Kad bi bar kiša htela malo da stane! TANASKO: Vi barem imate to gumirano platno! MANOJLO: Bolje da smo pošli na Savamalu, uz Dunav.

Tu smo ga mi i demaskirali! Ja sam demostrativno napustio miting! IKONIJA: Napustio, kad je počela kiša! Ma nemoj, molim te! MILE: Treba tu biti pametan, pa videti! STAVRA: Lakše je biti pametan, nego pošten!

Kafanski prijatelji stoje oko Anđelkovog groba. Pada kiša. Svi drže zapaljene voštanice i otvorene kišobrane.) IKONIJA: Veseli Anđelko, Bog da mu dušu prosti!

STAVRA (dok ga Cmilja obilazi, gleda u Anđelkov grob): Gde li je nestala ona njegova guka? CMILjA: Ovo je stvarno kiša nad kišama! S leve ću ići kad se budemo venčali! A ti znaš, maco, da si mi bio drugi?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Studen, vrućina, blato, kiša, ništa to nije moglo njega zaustaviti da se on ne nađe u vreme pravila; i više puta, pre pravila i pre nego bi se crkva

Ko ne vidi da je ovo i poleznije i lepše. Ali, reći ćeš mi, kad je blato i kiša? A zar ja tebi ne mogu reći - a kad se u tvoji koli osovina slomije? Ja te molim, neka svašta ne spominjemo!

dobrodetel — vrlina, krepost dobrohotan — dobar dobrohotstvo — naklonost, lepo raspoloženje dožd, dažd — kiša doždati - dočekati dokopati — izvršiti, završiti dolgota — dužina domostrojitelj — domaćin, upravnik kuće

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Žedna zemlja pijaše brzo vodu. Zatijem poče tiho ali trajno rominjati ona kiša što pastirima prodire do kostiju. Čmanjak, najstariji Kušmeljić, gurio se tijeh dana u jednoj pudari, čuvajući stoku.

Kroza suhe grane, kojima bješe pokrivena koliba, proticala je kiša, te Čmanjak prozebe, tako da ga čas obuzimaše vatruština, a čas se tresijaše od studeni.

Opet ostavi sud, i zaboravi na strica, pa poteče onamo. U taj mah udari kiša. Bakonja gurnu u vrata i s praga poče tepati: „Kujas! A di si, moj kujas!

te zaljuljaše sva četiri zvona; ostali prihvatiše oružje iz mađupnice, te učesta pucnjava, kao da se krajina zavrgla. Kiša jednako padaše. Svi iskočiše iz manastira. Fra-Brne, bez mantije, ogrnut kabanom. Srdar prvi dopade. — Šta je?...

Drugi pokušaj Tetkin i Srdarov ispade smiješan. Bilo je početkom septembra. Kiša je bila prestala, nastala pohladna jesen. Tetka i Srdar sjeđahu kod Brne do kasno u noć.

Ali oko Božića udari kiša, te Brni najprije poče vrtjeti u gležnjima, pa se bolovi rasprostriješe u svaku žilicu od stopala, pa mu obuze žar

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

A trubu Mladosti nek zatrube Drugi za druge i grube. O vrati se o vrati. Lomi se već tvoja trska Na vetru. I kiša prska Po golom mesu što pati. BUKET Karanfil, crvenkast kao stid, Otvara slatku laticu sećanja.

Prohujalog doba vir me celog guta. Kamena kućo pocrnela od groma S tragovima kiša, veka, vetra, boga, Na tvome dnu sam bez govora i doma.

sebi bolno gmizati I onoj svojoj zmiji svirati Zar sad baš u taj mrak iz okola Izviti glas svoj poput sokola Pa kao kiša za njim levati Zar sad baš kad i evo svitanja Dizati glavu punu pitanja Nemeti ili opet pevati.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Dokoni hajduci broje vaške. A kad se tako kratko i na veresiju živelo, onda drž' na klepanje sečiva! Čim ti kiša ognjište gasi, onda se veče ne pamti, niti misli na jutro buduće...

Vatru koju su mu naložili ugasila je kiša. Plakao je od zime. Da nije plakao, ne bi ga ni našla žena koja mu je dala ime Luka.

Na kiši. Pored reke. A bila je jesen.“ Dugo je govorio o zbegu u vrbaku, čije je slabe vatre kiša pogasila čim su topolovi čamci zarili kljunove u drugu obalu njihove bežanije.

Izvori presušuju. Plaz ralice nabo krečnu lobanju čovekovu. I hrapavo teme hajduka tare tamno zemljino meso. Kiša u očnim dupljama, sunce u memli.

Sunce se spuštalo u rumene kule oblaka. „Bolje je da se seno plasti ujutru, kad padne rosa.“ „Kiša će“, pogledala je u sunce i zastrepela od njegovog brzog bežanja. „Neće. Šteta za detelinu.

“ „Kiša će“, pogledala je u sunce i zastrepela od njegovog brzog bežanja. „Neće. Šteta za detelinu.“ „Kiša će najkasnije do ponoći. Sigurno će kiša. Vidiš li, zapalila se zemlja. Rese se dime.“ „Zašto sve žene vole kišu?

„Neće. Šteta za detelinu.“ „Kiša će najkasnije do ponoći. Sigurno će kiša. Vidiš li, zapalila se zemlja. Rese se dime.“ „Zašto sve žene vole kišu?

Čini mu se da čuje: krov na kući krcka. Pomrčina će smrskati kuću. Badža, crna kao šubara, skotrljaće se sa ćeramida i kiša će je zaliti, a sa streha će kapati crna voda.

Aćim ne oseća da mu je brada mokra. ...Zeleno mleko livade još jače zamirisa kad krupna i retka kiša prsnu po travi.

Ruku mi mojih, mnogo lep glas imam. Da su ludi knjaza Srbijici po glasu birali, ja bih, sigurno, postao knjaz. Kiša prsne po Nikoli i izgori mu na obrazima. A tama je meka u glavi. U topoljacima, vetar. Ne čuje ga.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— u potragu za njom! — naredi svim vodama u planini, i veliko traganje poče, mada je kiša još rominjala. Gde je sve nisu tražili, gde sve nisu zavirili: i u šumu, i u kamenjar, i u pećinu, i u gustiš!

Ali, maloj reci ni traga! Majka svih reka već htede da naredi novo traganje, kad oseti da kiša lagano prestaje i ču zadivljeni krik neke ptice: — Pogledajte!

Ptica je jedva disala. Šta je mogla osim da joj previje krilo i nahrani je mrvicama hleba? A onda poteče vreme kao kiša niz oluk, ali vrabac se sporo i teško oporavljao. Već.

Mučilo ga je sunce, mučila kiša, mučila škola, igra, jelo. Mučio ga je i Smejačko koji se na sve njegove žalopojke naglas smejao.

— Šta čekaš? — pružali su mu ruke oblaci silazeći nisko, nisko, odlazili su i vraćali se čas kao kiša, čas kao izmaglica nad morem, ali on se od stene nije odmicao.

— tonući u san prošaputa mali voz. — Pokušati i preći! Moram! Moram! Na glave igračaka, kao slatka kiša, pade noć. Jedan za drugim, zatvarali su oči pajac, skretničar, lutka na čijim su okruglim obrazima, sve do zore,

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Bio je prvi dan juna, ali je prostranstvo neba nad ušćem ostalo neporozno, kiša je rominjala a kroz mokar vazduh, kao šuplje, kabaste okrugline, dizali su se i padali zvuci crkvenih zvona.

) Kad nema snegova i kiša, na mermernom podnožju spomenika sedi mladež, mali autobusi dovode male đake u Narodni muzej, da ih zbune oblici

dvorištima, otežalih, silnih zvezda u avgustovskoj noći nad Avalom i Vračarom, posle boja na Mišaru, ne pojamnih kiša, slepljenih sa crnim jesenjim vetrovima, o koje se sapliću konjska kopita.

Prolazilo je obično veče neke kasne jeseni a i sve je drugo, na izgled, bilo obično: kiša je udarala o prozore, na njegovom stolu pretrpanom knjigama i hartijama gorela je velika lampa.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ J. Jovanović Zmaj XIV NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan.

Mršavo maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi... I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. V. Ilić CII POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla.

Zajeca tiho, teško, k'o siroče. Nu namah stane kiša divnih suza; S mirnoćom onog kom nešto predoče, Ja vere, s nečim mladih kukuruza, Zagnjureno u bezdanu dubinu Stvari,

Popa, Vasko - KORA

neprimetno Da na obudovljeni nameštaj pod sobom Pažljivo navuče Navlaku žutu KAKTUS Bode Rumeni oblak dlana I kiša laže Bode užarene jezike Mazgi i sunca I nebo noževima ljubi Senku svoju ne udaje I vetar lepotom daljina vara Bode

je neprohodan 4 Šušte zelene rukavice Na granama drvoreda Veče nas pod pazuhom nosi Putem koji ne ostavlja trag Kiša pada na kolena Pred prozorima odbeglim Dvorišta izlaze iz kapija I dugo gledaju za nama 5 Noćima nestaje

trepavica niz lice Ljutom usijanom žicom Gnev nam porubljuje misli Nakostrešene makaze Oko golorukih reči Otrovna kiša večnosti Pohlepno nas ujeda 13 Ruše se stubovi koji nebo drže Klupa sa nama polako U prazno propada Zar da dovek

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kada se, kopanjem, stiglo do njih, zatečeni su gornji tabaci u bednom stanju. Od silnih kiša koje se u međuvremenu sručiše na ruševinu zgrade, nastradaše toliko da se ne mogoše više upotrebiti.

Počeše već da trepere od nestrpljenja i iščekivanja. Odjednom se iz onih oblika osu plaha letnja kiša, a preko oblaka se razape divno obojena duga kao kakav zasvođeni most koji je spajao jedan vrhunac planine sa drugim

Dan beše vruć, ali je plaha noćna kiša osvežila vazduh i sprala prašinu sa dugačkog pravog druma koji je spajao Atenu sa njenim pristaništem, a sa obe strane

Plaha kiša taman je isprala blatnjave ulice starog Pariza na veliku radost varoških vrabaca; oni se veselo kupaju u baricama koje

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Tako ja uđoh unutra, zaključah se i očekivah polazak voza. Padala je brza kiša i kapi kao suze slivahu se niz zamagljeno okno.

i tako, dok su krckale kokošije kosti i zadovoljni supruzi nudili se vinom, mi smo ćuteći slušali kako kiša pljuska u prozor i kako ritmično lupa voz odmičući sve dalje i dalje.

Da bih ipak sve to zaboravio ustao sam i gledao kroz prozor. Kiša više nije padala, ali mrak beše potpun. Tada se setih da sad nailazi mestašce gde se moj pobratim venčao i bi mi žao

Te pi jednu kafu, pa opet džakanje, te pi drugu kafu, te duvan, te jabuke, te slatko, sve obilazi žena kisela k'o kiša oko Kragujevac. Pa me nudi: „ded“, veli, „probaj ovo od dunju, ovo od šipurci, ovo od smokvu“.

Posle smo ućutali i opet slušali i trpeli ono jezivo urlanje sa grada. A nešto docnije neko prošapta: — Kao da je kiša stala.

Pa onda lakše, slabijim glasom: — Sredinom, druže, svud je vojska. I voljan da porazgovara stražar dodade: Stade kiša, hvala Bogu.

A kiša je pljuštala dok je on zdravom onom rukom kopao mali grobić iza vrzine, pored izlokanog puta... I sva mu krv opet jurnu

Sa dušom punom bezbožničkog bola, ja ostavih groblje praćen krupnim kapljama kiše. A kad sam legao, kiša je pljuštala. U limenom žlebu, na zidu pored moje glave, gušila se voda.

Ja sam na frontu plakao kao kiša onog dana kad su mi ukrali moga divnog tičara Morica, koji je naročito znao da se ulaguje (kome nikad niste smeli reći

Ponekad samo, kad je kiša, sedeli su oni kraj prozora, odakle su gledali u mokre zidove susednih kuća, i kako se sa osušenih grana nad krovovima

Stigli smo gos’ Ivan i ja, i brzo se razočarali našim izletom. Kiša. Mi pošli iz Beograda po suncu, u fino letnje jutro, a upali u pravu jesen. Odseli u prvi hotel.

Mi već odstupamo. Potrebno je da se spasem što pre, brzo...“ Već tri dana padala je kiša kao iz kabla, grmelo je i pucalo bez prestanka, potoci i reke behu nabujali neiskazano.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

kraj sobe potpuno ispražnjen, na podu velik lavor, a nad njim na plafonu mrlja vlage oko pukotine iz koje je za jačih kiša prokapavalo. A preko svega debeo sloj prašine.

Istina, bilo je već dobrano načeto; raskvašeno od kiša, razlijepljeno, oronulo u svome dostojanstvu, ali je još stajalo tu, opet vraćeno u malo dvorište iza općine.

I opet su nicali mladi petoprsti listovi kestenova i pružali svoje žedne dlanove kapljama novih proljetnih kiša, a on je svejedno gazio i gazio — i plakao. A ko zna?

” Kosa, bezglasna kiša što protkiva sivu osnovu. Prolaznost klizavih srebrnih niti u strpljivoj četvorini prozora. U natkrivenom trijemu gosti

Ali onda, u „crvenoj kući” među vinogradima, ronio sam vruće suze skriven iza žaluzija. Kiša je bila prestala i opet se u razlivenom sivilu i rumenilu zapada pomolilo sunce.

Po stepenu maznosti njegova glasa tačno sam određivao do koje ga je mjere sreća poslužila. Tad su se sjetili da je kiša prestala i digli se u predvečernju šetnju. Dozivali su i mene.

Tipična kavanska kiša, koja ima čitav vid jedne komunalne usluge. Na ogledalu lokava provjeravao sam gustoću kapljica: nema tu promjene!

Ona je šutjela. A čekići su i dalje uzorno funkcionirali. Hujao napolju južnjak i pljuštala kiša, sjalo saharsko sunce, sipila londonska magla, čekići su radili bez zatajenja: osigurači su bili čvrsti i pouzdani, svi

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Već nekoliko dana pada kiša nad Beogradom, te je i čistiji deo grada potonuo u žitkoj prljavoj masi; rasplinulo se blato po svima ulicama, po

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

“ A on mi odgovori: „Bog ti pomogao!“ i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesrećom udarila kiša, pa došlo more i sve proso poplavilo i odnijelo! Sad se ja zabrinem kako ću sići na zemlju.

Ja opet ozdo rukom pokažem kako iz zemlje raste svakojako bilje, a on opet rukom ozgor, pokazuje kako kiša pada i da bez kiše ne može rasti.

Petković, Vladislav Dis - PESME

ljudi!... Ao moje drago! Ovamo bura neće da se stiša. Je l' topla zemlja, grli li te blago Grobnica tvoja? Mene bije kiša, Oblaci, vidik.

Avaj, i ja u tom Osetim času, da svakim minutom Silazi vlaga sandukom i tobom. I kupim suze, ali kiša lije Na tužnu humku što te strašno krije.

POD PROZOROM I sinoć sam bio pored tvoga stana. K'o bolnik kad diše, kiša jedva teče, Lišće šušti, plače, s mokrih, crnih grana; Sumorno i mutno spustilo se veče.

1904. POGREB Polagano sprovod ide... Kiša sipi, prska blato; Lica vlažna, setna, bona; Tiho, teško zvone zvona. Sa pogledom, k'o sanjivim Moja draga bleda,

“prazno li je...” Krst uboden, kuća nova, Tvome dragom već gotova; I inače sve se stiša; Još promiče, sipi kiša. I ta kiša otkud danas! Da l' to nebo plače za nas!... — Oh, što neće uvek liti! ... Kako l' će ti sutra biti...

” Krst uboden, kuća nova, Tvome dragom već gotova; I inače sve se stiša; Još promiče, sipi kiša. I ta kiša otkud danas! Da l' to nebo plače za nas!... — Oh, što neće uvek liti! ... Kako l' će ti sutra biti... 1904.

Jutro, podne, veče, Nebo mutno, vedro, Kiša, sunce, radost, Prošlost, ljubav, mladost, Strast, navike, žudi, Borba, slava, ljudi, Oko suzno, čisto, Lica nova, znana

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Nebo je bilo prekriveno tamnim oblacima, ali kiša nikako da padne, dok iznenada nije sevnula munja, a nekoliko trenutaka kasnije nastao potop.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

da će tu biti više poslova - rekao je Kristijanov otac - jer je sutradan posle pisanja slova na pekarevim kolima padala kiša i sva sveža boja bila je sprana pa su kola izgledala žalosno.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Opet se razmahala jugovina i zapreti novom kišom. Još dva dana radilo se do podne, zatim je nastupila istiha hladna kiša, kao da je odredilo da ispere sve do nokata. Tih mutnih dana misli ubiše Cvetu.

A kiša jednako pada i otiče niz jaruge. U drijemanju od slabosti sluša odnekuda iz druge ulice udaranje u harmoniku, pjevanje i c

— 'Ajdemo! — ponovi stari i uhvati je za ruku. Vraćaju se istom putanjom, a u putu hvata ih mrak, i hvata se kiša. Antica se pogdjekad natrag obazre u noć; žene nose djecu joj u naručju, a jednom bješe i mjesec pomolio, i prve zrake

Seljaci usred kopi, iza kiša, jedva ujagmiše nekoliko vedrih dana. Mlado i staro osvitkom dana rasulo se po polju i docima.

Letnje noći prolazile su brzo kao letnja kiša. Te tihe, mirisave, mistične noći! U tim noćima Ivo Polić imao je jasniju viziju šarolike gomile u kojoj se danju

Ima dva dana što tu konače, jer ih je spolja kiša oterala. Nije bilo druge, valjalo je otkinuti od nadnice deset novčića za konak.

U to vreme iznenada pohodi ga majka. Ilija se silom diže iz kreveta i, mada je kiša padala, celo po podne hodaše s njome po gradu.

— Nalazi li kiša, nalazi! — reče Ilija. I nastavi. Majka ga pogleda i, gledajući ga, čudi se zvuku njegova glasa, i u očima mu kao vidi

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

košulji“, „sve čežnje obesiću o kandelabar jutra jednog“, „mesec retušira okean“, „zamrljane duševne korekture“, „kiša u saksofonu“, i najzad „na motociklu u sivoj pelerini prolazi vreme“.

samo, za trenutak, koji su sve pisci HH veka imali stvarnog uspeha na strani: od Andrića i Crnjanskog do Pope i Kiša. Ali ta književnost, u celini kao i u delovima, nije valjano proučena.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u nedoglednu visinu i bezdanu dubinu, dok ga kiša, što kroz trsku prokišnjava, ne probudi.

Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja. Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Mrtva jesenja kiša sa odvratnom lapavicom sipala je izjedna, podlo i nejunački, ujednačeno i ženski jogunasto kao da su je najmili

Miljković, Branko - PESME

U pogrešnom rasporedu reči utešno vreme možda ću naći. Ili ću otkriti kako je besciljno ljubim ko kiša, kao vreme, ko onaj što menja reči a ne svet skroviti.

Ružu nutrine nude bezazleno Promuklom dodiru dana da ga svlada. Između njih i sveta strmog, eno, Kao u jamu teška kiša pada. Žuboriku biljno pesmom dozivaju I dan iza leđa ko potonji cvet. Bela im vrana na jeziku.

Krakov, Stanislav - KRILA

Pokatkad bi prsnuo šrapnel i otkinuo koju granu. Osakaćeno lišće bi kao kiša padalo po zgrčenim vojnicima, a šuplje jaučući letela je kroz zrak košuljica. — U—up...

Već izađe na usečeni put, kad ču bliski fijuk, pun pretnje... nešto grmnu, i sruši ga na zemlju. Teška crna kiša zemlje sruči se na njega. Žile nabrekoše na glavi, i zazuja krv po ušima. Neka je težina na njemu.

Odjednom fijuk ubrza i čitava kiša čelika se prosu po njima. Čulo se kako gore u noći klokću mitraljezi. Neke druge prilike se sad kreću i trče pred njima.

Novi vozovi ranjenika stizali su, n pravili zabunu po već punim bolnicama. Nad gradom je padala kiša, te se pelerine iz engleskih magacina, i od engleskih vojnika sve više kupovale.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Zato su Komoe, Volta, Zazandra i Niger tekli providni, kao obasjana gusta kiša kroz azur; sa svim svojim ribama, kajmanima, pirogama, čiji se pokret video kao u staklu.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

— Ja samo da vas nisam video!... VUK: Dva, tri li sata beše po ponoći; kiša i mrak, samo što munje svetlucaju... Već nam stražari i kapiju otvoriše, a baba iskrsnu, bog je ubio!... „Hajduci!

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XXXIX Vratismo se spred oltara Sa burmama izmenjenim; Ruzmarin je mirisao Na grudima njenim. Kiša pljušti, nebo plače, Pa veselje muti. — Onda nisam ni pomišljô, Na što li to sluti.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Osvanuo je osamnaesti septembar. Iz magle poče da lije hladna kiša. Tanki mlazevi vode cede se sa kamenja i slivaju u rovove. Pokušavao sam bajonetom da kanališem i odvodim vodu.

Otpoče pljusak. — Lakše podnosim artiljerijsku vatru nego grmljavinu — veli Ćirić. Munje su parale oblake, kiša je nemilice lila. Sedeli smo naježeni na konjima, dok su krupne kišne kapi pljuštale po nama.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

hlada, Okruženo sa tri strane kao svodom grada; Odovuda pod zaklonom bistra voda šušti, Tu i onde s grana dole kao kiša pljušti; Ništa se tu vid'lo ne bi — takva je tma mraka — Da dve luče ne ulaze sunčanoga zraka; Okolo ti stoji cvrka —

Brk mi se crni, Brada mi raste, Britva mi se zatupila, Neće da brije. Kiša me lema, Vetar me praši, Deca viču: „Bež’, eto ga, Sad će t’ ujesti!

mu je plodotvorni prašak Raspirio širom po vozduhu; Što težaku mesto triest zrna Jednim klasom jedva deset plaćaš: Kiša ga je ubila u cvetu; Što semena plugom zaorana I čokoće čelikom skresano Ni do nežnog ne podižeš vlatna, — To je

Nije lako pogoditi Čega više u osmejku, Il’ žalosti il’ veselja. Lice mu je tako mutno Kao nebo kad je kiša, A oko mu tako svetlo Kao sunce posle kiše.

Prestane l’ pevat vetar, to počne plakati kiša: Eol i Pluvije tu knezuju redom navek. Valjda su ovog leta na Olimpu renovi ljuti Kad o ručku skoro Pluvije plače

Tek što prva oka otvori k pivu volju, I tek što preko žice prevuče cičuće Štraus Gudalo šimširovo: udari, eto, kiša.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

moja krv, Bog ti svaku sreću dao! — preklinje pokojni Mijo, a suze mu teku niz obraze kô kiša. — Mi, stari, ne možemo ništa. Zakon te goni; mi te ne gonimo. — Kakav je to zakon?!

Bojić, Milutin - PESME

On gleda kako lišće kiša kida, On zna da to je predgovor opelu: I njemu sprema smrt odeću belu, No neće moći nikad da je skine.

krikne poluglasno, Očajno prezrenje svog vlastitog pada, Kad prljava duša ničem se ne nada, I bol na nju pada kao kiša pozna. Raščupane kose, razdrtih ramena, Bićeš svakodnevna slika sitnih žena. Oproštaj će doći kô presuda grozna.

Jakšić, Đura - PESME

Tako care Lazo dohodi Gornjaku. 7 Podgorcu 1857. NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi stan!

Nastasijević, Momčilo - PESME

Pevaće devojke u zemlji Filistinskoj, Igraće devojke po svirci svirala. O brdo Gilboa, nikada kiša ni rosa Da ne padne na prezrene ćuvike. Na vama je pao štit najhrabrijih, Kraljev štit svetim uljem pomazan.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Ako se na Božić mete kuća, opadaće g. (Karadžić, 1, 1899, 210). Ako na Spasovdan pada kiša, to škodi crnom g. (ZNŽOJS, 19, 198).

Na dan Svetoga Vida (15. VI p. n.) »ulazi vino u grožđe«: ako toga dana pada slaba kiša, neće od grožđa biti ništa (ZNŽOJS, 10, 57). U narodnoj medicini g.

Na svetog Trifuna Orezača, (1. II) ne rade žene ništa iglom, »da ne bi crvi jeli š.« (ib., 26). Kad na Božić pada kiša, rodiće š. (SEZ, 19, 82).

ulika, nosi se u nedelju pred Uskrs u crkvu da se blagoslovi, i zato se ta nedelja zove Uličnica; veruje se da će padati kiša na Uličnicu, kad se blagosilja ulika, ili na Uskrs, kad se blagosilja hleb; blagoslovenu m.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Rade izbi u dvorište. Kiša sipi. Po dvorištu kokoši, patke i guske lepršaju se i lepeću krilima, sa prozora gospa Pava, žena gospodareva, baca im

One noći kad je Cvijeta odbjegla Radivoja i, poplašena, dotrčala svojoj kući, pljuštila je kiša. Mokra, drhteći od uzbuđenja, sjede uz zapretano ognjište.

Jedne noći ona ga namamila, kad Vojkan ostade pijan u varoši. Bilo te noći vrijeme, grmljavina, kiša, a đavo žena veli Radivoju: „Lezi uza me, strah me od vremena”. —Ih! — zaklikta jedno momče. Bila je tučna!...

— Samo da dođe ta blažena kiša! — uzdisahu žene. — Drukčije za nekoliko dan' ni struka zeleni! Po bunarima i lokvama nestade ubrzo vode, pošto su

Obuzela ga radost što će, eto, popititi i žedna se zemlja napojiti. Čuo je razgovore težaka; veljahu: „Još bi dobra kiša pomogla!” On im od srca vjerovao i želio la im se uslišaju vruće molitve.

„Prvo si moga' dat' težaku ča mu drago... Bilo je sigurno k'o u crkvi. A sad?...” I u duši smutio bi se ... Nakon kiša, natopljena zemlja ležaše mrtvo i opočivaše iza ploda i tolikih nepogoda.

Uto i Jure priđe k njima. Svi ostadoše na nogama. Zadugo niko nije govorio, a kroz prozor vidjelo se je kako sipi kiša i nazrijevalo se natušteno nebo. — A bićete čuli, — nanovo progovori stari, — kako će nas posvema ucviliti...

Ivo potraži Marijine oči, pa i nađe sada u njima nešto što ga upokoji. I on ih pozdravi i iziđe. Cijeli dan padala je kiša, i mladić nije mogao da se po običaju prohoda poljem. Po podne stajao je nalakćen na prozoru i gledao u kišu.

Nije mu bilo mrsko ni dosadno. U duši ozvanjao mu kao laka pjesma ritmički sklad tajanstvenog šuma, i dok blaga kiša napajaše tešku zemlju, njegovo biće prilagođivalo se slatkim osjećajima, u kojima se misao tek sporo začinjala, toliko da

On ide za njom i ne otvara kišobran, premda sipa hladna kiša. — Stani, kuda ćeš? — javi se on, posrćući po ružnome, škrapavome putu.

Stoje tako, držeć' se za ruku, i gledaju u neki škrapavi puteljak. A kiša jednako pada, povrh glava im šušti, a krupne kapi cijede se sa lišća i odmjereno padaju preda njih na ploču, i nije ih

Premišljajući kako i koliko da joj ponudi, gleda u puste, ogoljele vinograde, koje kiša nemilosrdno topi; i, gledajući u gole loze, osjeti u sebi silnu prazninu; i, ne znajući zašto, učini mu se da smišljena

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Bilo je sparno već pre podne i izgledalo je da će po podne padati kiša. Toga se sećam jer sam se dugo dvoumio da li uopšte da idem na Moravu ili da se zavučem negde u hladovinu i da odremam

Artemije Po ovoj žezi, sada, Lauševi konjanici leže kraj kakve rečice, mutne od skorih kiša. Svukli su pancire. Izuli opanke. Znojave obojke oprali i izvešali po žbunju da se suše. I odela, i košulje i raće.

Nijednog čoveka nije izložio. To se pokazalo kao veoma mudro. Kiša njihovih razbojničkih strela pljuštala je u prazno po zupcima bedema, čvrkala o kamen i padala natrag zatupljenih vrhova

Kad počne buka, razum se povlači. Artemije Brzan je napao u toku noći južni bedem. Lila je dosadna kiša, magla se već u predvečerje bila digla iz doline i prekrila čitav hrbat Lauševog brega.

Vasilije Sunce prži. Gori kamenjar. Slatkasti zadah lešina u raspadanju. Kiša već dva meseca nije pala. Gore usijana sunčeva kugla, dole usijani krš, svuda razbojnici.

Sve je moguće među ljudima. Dimitrije Najzad! Kiša! Plahi blagotvorni dažd spustio se na Vratimlje. Najpre je stajao crni, činilo se gradonosni oblak, nisko nad samim

Nekolicina njih, svakako mlađih, stajalo je dole na pljusku raširenih ruku i otvorenih usta i puštalo da ih kiša natapa.

Nateraće me da napišem pohvalno slovo njegovom junaštvu i pravičnosti, muževnosti i milosrđu. Artemije Kiša, kiša, kiša. Već nekoliko dana pada neprekidno, sitna i mlaka. Magla se razvukla preko doline i brda.

Nateraće me da napišem pohvalno slovo njegovom junaštvu i pravičnosti, muževnosti i milosrđu. Artemije Kiša, kiša, kiša. Već nekoliko dana pada neprekidno, sitna i mlaka. Magla se razvukla preko doline i brda.

Nateraće me da napišem pohvalno slovo njegovom junaštvu i pravičnosti, muževnosti i milosrđu. Artemije Kiša, kiša, kiša. Već nekoliko dana pada neprekidno, sitna i mlaka. Magla se razvukla preko doline i brda. Sve je postalo mokro i gnjilo.

vas progone, kako biste postali sinovi svoga Oca nebeskog, koji čini da njegovo sunce izlazi nad zlima i dobrima, i da kiša pada pravednima i nepravednima“. Ne, to ne staje u vrt pravednika.

Napolje ne mogu jer pada sipeća jesenja kiša pa sam primoran da sedim ovde i da po ko zna koji put pokušavam sa mešanjem prašine od pečenog kamenja, zemlje i biljnih

Ilić, Vojislav J. - PESME

4. No počni, muzo. Hladna jesen vlada, Kroz golo granje vlažni vetri biju; Nebo je mutno, kiša mirno pada, Na pustom polju gavrani se viju, A crna Drina hučno se talasa, Pa valom svojim o bregove tuče...

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Sašiveni u sveske i povezani, oni, odolevahu vatri i počađaviše samo po svojim ivicama. Uz to pade kratka, no plaha kiša pa priguši požar.

Zemljina kora puca, rumena svetlost zasija, no brzo se gasi. Promiče kiša, ako je tako smemo nazvati, jer je njena temperatura viša od 200 gradi; ona se skuplja u bare i jezerca u udubinama

Izgleda kao da se sa neba valjaju ka Zemlji bezbrojne reke. Vazdušni pritisak pada naglo. Vekovna kiša lije bez prestanka, ali se smlačila; i žara vazduha je skoro sasvim popustila, isto tako i njegov pritisak.

Poluonesvešćenu, ja Vas nosim, u naručju, na našu Zemlju. XXXV PORODICA SUNCA Kib Pada kiša, no to, ništa ne znači; čim kiša prestane, osušiće se pošljunčane staze, pa ću po njima moći šetati i pri tom dvostruko

XXXV PORODICA SUNCA Kib Pada kiša, no to, ništa ne znači; čim kiša prestane, osušiće se pošljunčane staze, pa ću po njima moći šetati i pri tom dvostruko uživati u svežini vazduha,

staze, pa ću po njima moći šetati i pri tom dvostruko uživati u svežini vazduha, pročišćenog i ozoniranog kišom. Kiša će, kao što vidim, brzo prestati. Oblaci se cepaju i već se između njih pojavljuje plavetnilo neba.

da između njih proviri plavo parče nebeskog sukna, dovoljno veliko da se od njega može skrojiti mornarsko odelo, onda se kiša ispadala. Tako mi bar priča jedna „još uvek“ lepa Engleskinja koja stanuje u istom pansionu kao i ja.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Još je to posle podne naišla i oluja i jaka kiša, i nebo se nije raščistilo. Crni debeli oblaci jurili su kao mahniti, premetali se jedan preko drugog, a bilo ih je,

Ko je, i šta je, pobogu, onaj u plavim naočarima? Čandrka po ceo dan na onom točku kao proklet. Udari kiša, on ne ide kući, nego sebe u točak zavije u kabanicu, i šćućuri se negde pod streju, kao da kuće i ognjišta nema.

More, ne zna čovek šta ga čeka; može se desiti da me on u starosti ne ostavi i do groba dodvori... Gle, opet počela kiša. Uh, kakav mi je amrel, sav se usukao dok sam bolovala.

Nešto je raspinje. Ne voli sad ni društvo. — Šta radiš Julice? Je li ko dolazio? — Jednako pada kiša, niko nije bio, samo je pekar doneo mokre perece...

Jer kronika groblja vezuje događaje naročitim načinom, po liniji raspleta i tehnici smrti. Praminja sneg i pada kiša. Vetar udara kišom o prozore, i kiša se čuje ako se ne vidi.

Praminja sneg i pada kiša. Vetar udara kišom o prozore, i kiša se čuje ako se ne vidi. Sneg, niti se čuje niti se vidi, jer je gospa Nola šalone na svojoj sobi rano zatvorila.

Tačno onakav s kakvim je nekada došla bila. Paula je sve sredila, — drhću joj ruke, plače kao kiša. Uveče su seli za večeru svi zajedno: gospa Nola i njena deca, po redu starešinstva: Paula, Julica, Srba.

Srbu ne može niko da otkine od pomajke njegove. — Pa vratiću se ja, Srbo, sine, šta ti je! — grca Nana, plače kao kiša i ona, a Paula joj uslužno dodaje čiste maramice. Julica je htela da ostane da spava sa sestrom, ali Nana ne dozvoli.

Juče, smotrih ja kad je iskočila da podmetne sud pod oluk. Jurnem kroz svu onu ludu kišu, preskačem kao jarac — jaka kiša pa ide na sto rukava — i taman stigoh do Roze, kad ona odmahnu rukama kao konj kad se brani repom od muva, i uteče u

— Branko je osećao kao da kroz njega pirka hladan vetar, i da će sad u njemu da počne padati kiša, ili možda sneg. Setio se kako se otac njegov koliko juče uzrujao kad je čuo da Branko još radi veliki rad, i da za

” A sutradan, po svima krizantemama, prava, crna jesenja kiša, pa i po koja pahuljica snega. Još jedan sutradan, izvedrilo se, ali jako zastudelo.

Dobar dan utrini i korovu, a nama leđa... Gospoda — k'o ono kad počne kvrcati po krovu, pa ne znaš da li pada kiša ili bije led... Neće valjati taj komšiluk, videćeš...

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

prvi put izdaleka grmi, a budući da prednja dva zuba nije imala, zato nije ni čudo da pri ovoj grmljavini iz usta njeni kiša od pljuvačke na onog sledovaše koji je bio predmet njenog razgovora.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— jecala je strina i, razume se, iz očiju je lila kiša suza kao iz rešetke za tuširanje kad se povuče onaj lančić. — Crni sine, šta si joj kazao? — pita očajno majka.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA DRUGA NOVO KOSOVO POLjE Prestala je najzad kiša, ali su granate najtežih kalibara sve žešće rile po rovovima i okolo topova.

Konji su brektali. No, hvala bogu, živi smo i živećemo još celu ovu noć. Padala je jesenja kiša. Potpukovnik Petar skide kapu, protrlja čelo, zatim prstima pritisnu oči, kao da se tek sa da osvesti.

Sad se bar udaljujemo. Bio je to seoski krčanik, na kojem su za vreme poslednjih kiša nečiji točkovi ostavili duboke brazde. Uviđam to po nesigurnom hodu moga konja.

A jesenja kiša lije. Putevi iskvareni, mostovi razvaljeni. Vojnici bez obuće, a odelo pocepano. Iz usputnih varoši beže građani i

Onako natovareni, maršuju pogureni, ćute i gledaju mračno preda se. A hladna kiša, terana vetrom, bije u lice. S teškom mukom penjemo se uz neki prevoj, prokisli do kože.

Taman smo zapregli, kad se sruči strahovita kiša, praćenja sevanjem i praskanjem gromova. Oblaci se spustili gotovo do zemlje.

— planu komandant. Ali, ipak, izvadi dvadeset dinara, dade joj ljutito i iziđe iz kuće. Padala je sitna kiša, a po drumu oticala prljava voda. Vojnici su bili gotovo bosi.

Jednoga dana zasu nas kiša sa hladnim vetrom. Šatori su bili sasvim pocepani, a voda podilazila ispod vojnika. Bilo je teško naći drva.

Vojnici su sedeli skotureni oko vatri, dok su konji brstili trnje. Preko noći pade kiša. Šatori su prokišnjavali, voda podilazila ispod tela. Usled kiše i vatre se pogasile.

Stavljali su ih na vlažnu zemlju, pa su onda legali pod otvorenim nebom meseca januara. Oko ponoći poče i hladna kiša. Mnogi koji su ležali pridigoše se, i staviše šatorska krila preko glave.

NA IVICI ŽIVOTA Mutno i ljigavo jutro. Pljuštala je kiša, zemlja je pištala, a vijugavi potočići romorili i razlivali se u beskrajne bare...

— Ko se kod nas sklanjao još ispod vrba! — govorili su jetko ljudi, gledajući iskrivljene grane maslina. Kiša namah prestade. Nebo zaplavi i sunce granu.

Petrović, Rastko - PESME

Sirene. Ali ne sirene grčkih arhipelaga Na koje su kapali, pali Odisejevi poljupci Kao večernja kiša izmešana sa sokom od pomorandži. Sva je mitologija umrla bila zauvek.

Da kiša tada donosila Danaide Za ratarima da skakutale čume, Drva su bila device vrlo blide, Uzdisale nekad pod parima sve hume

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Oseti kako od nje biva sve prozirniji, sve tanji, kao vetar lak i hitar. A onda na glavu maslačka, kao slatka kiša, pade noć. Kako je prodorno mirisala livada u noći! Sneno treptale zvezde!

— Otkuda cvet može biti lep? Nema kućicu i bedniji je čak i od glista koje se bar u zemlju mogu uvući kad počne kiša. Uzalud je Kapljica govorila da u Pustinji nema kiše. Puž njene razloge nije hteo ni da čuje. A i što da je sluša?

Car Carevine s leve strane planina od bljeska je morao da zatvori oči. Kao zlatna kiša pljuštali su pokloni. Car je blagonaklono klimao glavom.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Pomračenje sunca ili meseca, padanje zvezda, zemljotresi, preterana suša ili kiša, bolest i zdravlje, bogatstvo i siromaštvo, dobro i zlo, sve je to za njih bilo delo božje volje.

„Svi mi da se u so prometnemo, ne bi Turkom ručka osolili“; „da iz neba plaha kiša padne, niđe ne bi na zemljicu pala, već na dobre konje i junake“; „da ti imaš krila sokolova, pak da padneš iz neba

konja, junak do junaka, bojna koplja kao čarna gora, sve barjaci kao i oblaci, a čadori kao i snjegovi; da iz neba plaha kiša padne, niđe ne bi na zemljicu pala, već na dobre konje i junake. Murat pao na Mazgit na polje, uvatio i Lab i Sitnicu“.

najobičnije pokazuje žalost, a uz to često i prekor, ređe pretnju, radost, čuđenje davorije — svirka, pesma dažd — kiša daidža — ujak daja, dajko — dem. od daidža dalbulana — veliki bubanj danaske — danas danica — v.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

čamac U čamcu upalio sveću Da miš bolje vidi mamac Da ne kaže NEĆU Ali čim sam nacrtao miša Počela je da pada kiša Celu je hartiju skvasila Sveću ugasila Nije se skrasila Dok miša nije spasila KAD NE VODI KERA Kad ne vodi

me brica Koji me brije i brat od strica Koji me bije Gnjavi me mačka Kad lovi miša Gnjavi me mokro Kad pada kiša Gnjavi me ujak Gnjavi me ujna Ujak je širok Ujna je bujna Gnjavi me mama Gnjavi me tata Svi samo mene A niko

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Odasvud si je mogao očekivati kao nekakvog čarobnjaka. Jednom je dječake letnja kiša zatekla iznenada na pašnjacima pod samom planinom.

— Kako ti se dopada naš logor? — ispitivao je Jovanče. — Dobro je sakriven u hladovini... — A šta ćemo kad udari kiša? — sjeti se razboriti Mačak. — Zar ne vidiš ovu bukvetinu nad nama, zaklonila je čitavu Tepsiju.

— povika Stric odozgo s grane. — Ja ću čitav dan presjediti pod ovom bukvom, pa da pada ne znam kakva kiša. — A bude li kišovito i sutradan, šta onda? — zaškilji Mačak. Prokapaće i kroz najgušću krošnju.

Kad su počeli da grade pseću kućicu, Nikolica predloži: — Načinite malo veću da se i ja mogu zavući. Kad bude kiša, ja ću sjediti sa Žujom, ona to voli.

Naprijed, momci! Krov je napravljen od jakih zelenih grana s lišćem oborenim nadolje da bi se niza nj slivala kiša. Odozgo ga još pritiskoše suvim ograncima i sve skupa dobro uvezaše vrežama divlje loze kojih je po ljeskarima, ivicom

Dječaci se složno strpaše na tu neobičnu municiju i po napadačima pljusnu čitava kiša od krompira. Zveknu od pogotka stari lavor kojim se štitila ona domišljata strina, a odnekle iz blizine začu se dreka

Potišteni Stric žalio se kapi sasvim ozbiljno kao da je pored njega živ živcat Jovanče: — Sad nam ne ginu batine ko kiša nebeska. Isprebijaće nas Paprika ko mačke.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

More će se pred tobom razdvojiti i faraon-đavo u njemu će utonuti. Mana za jelo kano kiša s neba spadati će ti i iz kamena voda isticati i Amalik satrti se ne isto samo s oružjem tvojim, nego i pravednim

— nego braćo ostala i dobri ljudi, i mi, kojino nismo poljski radini, nego doma u suhu sedimo, te nit nas bije zlota ni kiša, — da ne ležimo zaludu...

A mi, što velim da sejemo u suhoj sobi, pod strehom, gde kiša ne dohvata, — to duševno žito svud se može sejati! I po kuća i po podrumi, po tavani, po ćileri, po košara i na

DAR VODE Berićet rodu i povrću DAR VODE Kiša kad ozgor na zemlju pada, ona si je jedna: što voda, voda. Ama na bilju, na drvlju, razliko dejstvuje: mekša i tvrdi,

momčetu napred u stolu starce učiti i adet iznova im davati, bistroumlju mučati a zamlaćenu besediti, niti je pak plaha kiša za višu hvajdu nego li koja sitno rominja; drugo ništa, teke snosi zemlju i zaćupa usev te lokve ostaju, lepu kopaću

Eto, sunce svima jednako sija, kiša jednako služi boljarom i bogaljem, dni i noći svim su s promenom opšti. Također i zdravlje i nezdravlje jednako hodi;

Pamet nikad ne otpočiva; svakad ona hodi i podiže se, zato kažo ždrepca s uzdom k dobru je valja okretati. Kisla kiša na runo. To mi nismo iz prsta isisali. Naš žitak ka u slanome moru svakad plava. Jesti med pretvarajući se u jed.

Eto, ja bih savijen svitak — neka se božije slovo napiše u meni! Ja runo, — kiša da izaspe se na me. Evo kupina, — nek je zažeže gornji oganj! Evo svećnjak, — na njemu da svetli goruća sveća.

Zla je nevidovnica posleniku se za svojom mukom dertiti, motreći na njivi golo strnjišta, prazan klas; što je krotka kiša izgojila, ono je plaha raznela i sabila, tako da žetioci ni rukoveti ne mogu napuniti, ni šta u snop svezati, ne

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I kad se spusti tako davno željena i očekivana kiša, on je onda zadovoljan i nudi duvanom one oko stola: — Pravi, boga ti ljubim!