Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kuna Hasan-aga je bio zapovednik u Kninu, gde je i poginuo 1653. Hrnja Mustaf-aga (Mujo od Kladuše, Mustafa Hrnjica) i njegova braća takođe su istorijske ličnosti.
Prvom su se čašom obredili, al’ eto ti sa Kladuše Muja, s njim poredo njegova Alila, svaki vodi po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, od dobrijeh konja
Poneđeljnik jutro osvanulo, jošte nije obasjalo sunce, skočio je od Kladuše Mujo, pa on budi svog brata Alila: „Ustan’ gore, moj brate Alile, da idemo na Crvene st’jene — sehir činit kamene
Malo ide Todor kroz otoku, nađe Todor na drumu široku, nađe Todor sa Kladuše Muja, s njim poredo Gojena Alila: oba drže preko krila diljke, drže dobre konje za dizgene, kod svakoga po tridest
K njemu Todor trči po avazu. Kad dopade Todor do Tadije, ali na njeg nagazila guja, ljuta guja sa Kladuše Mujo s svojim bratom Gojenim Alilom; hoće Mujo curu i kočije, da on s njome bježi na Udbinu, ali ne da od Senja
Alila ršum učinio; Alil baci okovanu đordu, Todor mu je savezao ruke, pa on dođe te govori Muju: „Čuješ li me, sa Kladuše Mujo! Pušti meni pobratima moga, žao mi te pogubiti, Mujo, jer sam čuo, govore mi ljudi, da si dobar junak na mejdanu“.
Za to Mujo haje i ne haje, a kad viđe od Zadra Todore, on poteže tešku topuzinu, pa udara sa Kladuše Muja; dok je njega triput udario, s Tadijom je njega rastavio, a s crnom ga zemljom sastavio, pa mu sveza naopako ruke.
je Ture proučilo, pa se skide niz bijelu kulu, neveselo po avliji šeta, podmetnulo ruke pod pazuke; al’ eto ti od Kladuše Muja, ide Turčin sa zelene londže, prigrnuo zelenu mavlutu, gleda sina nejaka Alila, pa ga pita silna poturica: „Što
na ramena baci, pa se spusti polju u ordiju, te on krenu silovitu vojsku, privati se Kunare planine; tu ih stiže od Kladuše Mujo i sa njime turske poglavice.
malo rahat učiniše, Janko zove nejaka Stojana: „O moj sine, dijete Stojane, idi, sine, u tursku ordiju, te pozdravi od Kladuše Muja: nek izvede nejaka Alila, nek izvede polju na biljegu, da sabljama megdan pod’jelimo, neka vide vojske obadvije ko
Hitro ga je Stojan poslušao, te otide u tursku ordiju pred čadora od Kladuše Muja, pred Mujom se smjerno poklonio, a veli mu silna poturica: „Što je, more, Jankovo kopile?
Njemu reče od Kladuše Mujo: „Hoću, sine, Jankovo kopile, sad će Alil na megdan izići“. Pa on skoči na noge lagane, te opremi nejaka