Jakšić, Đura - PROZA
Oh, gospo, pa nemojte starca lagati, grehota je!... Kažite mu pravo: da je lepša, milija, sjajnija. Svet joj se klanja, a milijuni prolevaju skupu krv plemenitih prsiju da joj sjajnu odeću preobraženja rubinima krvi svoje okite...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čibuk mu davno ispao iz ruke... Njemu se učinilo da već dela. I ruši, i obara, i sve mu se živo klanja, kao što se bogu klanja... Duša mu se topila od mila...
Njemu se učinilo da već dela. I ruši, i obara, i sve mu se živo klanja, kao što se bogu klanja... Duša mu se topila od mila... Najedanput izbi jedan pramičak magle i iz toga pramička izide čovek pa se uputi njemu..
— Od zuluma. Turci mi pobiše svu čeljad i kuću zapališe. — Ko ti je dušman? — Svaki koji čalmu nosi i klanja Muhamedu. — I ti si došao meni? — Tebi, buljubašo. — Jesi vičan svakoj muci i nevolji?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
koji se samo šeta po kafani, pregleda je li sve u redu, i sravnjuje i doteruje duvarski sahat sa svojim džepnim, i klanja se gostima i kad uđu i kad izađu, a posle podne jednako drži u rukama ono čim se ubivaju muve, pa po vazdan ide, ubija
! — A pa dabome da sam, i gospodin je bio tako dobar pa mi nije odbio — veli ponosito pop Spira. — O molim, molim — klanja se gost — vi ste isuviše gostoljubivi.
— Ne, ne, verujte... ne pijem. — Čašicu, zaboga... — Ah, ni kapi, ni kapljice — brani se gost, ustaje i klanja se i blagodari — nikad ne pijem. Verujte... — Zar je baš nikad niste okusili? — Taaa, nije baš da nisam...
— Evo vam i noge... da vas voli punica, što kažu! — smeje se gđa Sida i sipa mu u tanjir. — Blagodarim — klanja se g. Pera. — Izredna, črezvičajna čorba! — E, to je Jucina slava, ona je danas bila reduša...
Šetaju se tako već u mrak. Pa dvared trired izađe Erža i javlja da je sto postavljen, i Pera se klanja, a Melanija ga ne pušta, a poručuje: »Kaži mami, odma’ ću!« pa se dalje šeta. »I-ju!
« I opet izlazi Erža i nudi i gospodina Peru na večeru, a on il’ primi ponudu il’ se učtivo izvini, klanja, rukuje, i odlazi, a ona sa poluotvorenih vrata stoji i gleda za njim, sve dok ne savije u drugi sokak; a kad savije u
Bože, baš k’o da su živi! — veli Jula i gleda slatko i nasmejano na cveće, na rodin kljun i ružu, kako se jedno drugom klanja i približuje i pada u naručje, pa k’o da se ljube.
— Dobar dan; kis ti hant! — klanja se gđa Gabriela. — Pardon, pardon, ako sam vas štagod uznemirila... k’o i uvek, i danas ste u poslu.
— zapita je domaćica koja je zastala, pa je gleda, a Roksa se klanja dremljivo. — Ej, nesrećo čupava, ta ti si na nogama zaspala. Samo da ti je da čmavaš, ne načmavala se, lenjštino vlaška.
Dakle, molim... — Dakle... dakle... — poče ženica, a ne može nikako dalje, jer se sve klanja od smeha gledajući na decu koja se potrpala zadovoljno u kola, pa se smeju od velikog zadovoljstva i radosti što se
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Drago mi je osobito. I Gledić se već vratio. — A, dragi Gavro, otkud vi? Drago mi je! Ljube se, a Čekmedžijić se klanja. — Ovo je moj rođak, Ljuba Čekmedžijić, trgovac u O. — Drago mi je. — Sad ti, Stevo, zabavljaj goste, a ja idem.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
“ I zaista klanja se on pred svakom vlašću, a ja gledam i mislim: Boga mi moga, ovo je neki nečastivi. Evo ovu pandursku krntiju treba
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Sad možeš taki početi. KATICA: Ah! S njime neću moći. POZORIJE 2. BIVŠI, MIŠIĆ MIŠIĆ: Sluga sam ponizan! (Klanja se prvo Juci, potom Katici.) JUCA: Službenica! KATICA: MIŠIĆ: Ja sam čuo za neki nesrećni slučaj. Je l’ istina?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pred stasitim oficirom, visoka rasta, utegnutim u plavu kurtku slavonskih husara, koji joj se sad, tu, pred njom, klanja, ona je bila uplašeno sagla glavu.
On je pokušavao da se provuče kroz vrata i nestane iz trpezarije, a da se, pri tome, na sve strane, klanja. Božič ga, međutim, dohvati pod ruku i zadrža.
Osećao je, međutim, kako ga Volkov vuče za rukav, pa razumede da je, sa audijencijom, svršeno. Poče da se klanja duboko, a da izlazi, iz salona, natraške, propisno.
Tako je uvek bilo i tako će uvek biti. Vasilije jeste sad u najboljim godinama, u najboljoj muškoj snazi. On mu se klanja i ruku mu celiva, u mislima, svako jutro, kao što mu je nekad, u zbilji, celivao. Njega se treba držati!
Isakovič je onda počeo da se klanja, i da izlazi, propisno, natraške, iz salona Kajzerlingovog, kad ga grof, još jednom, zadrža.
Video je da se Višnjevski klanja njegovoj ženi, ali nije video kako joj šapuće, i zabada nos, u kosu. Kad bi Višnjevski izvodio svoje društvo, posle
Veli, neka mu apostol, Pavle, ne laje. Udovac je i ne zna kakve su žene! Šta bi ta senatorska ćerka htela? Da joj se klanja, kao da je ikona? On, kaže, svoju dužnost zna, ali nije dadilja.
Da bi, kako tako, zadržao Višnjevskog, da mu se ne sveti i da mu to ne pokvari, pristao je da se, pred svetom, klanja njegovoj ženi.
Teodosije - ŽITIJA
i nisu imali ništa da dadu za otkup, dovezavši ih u Lavru prodavahu ih kao stoku za klanje i pitahu da li će ko koga od klanja iskupiti.
I svi sa igumanom utvrdiše da predadu manastir sa svim imanjem Lavranima, i da se od nečovečne smrti klanja izbave. Lavrani, isprva neumoljivi, na to zbog nesitosti sve ih iskupiše, i uzevši manastir sa svim naseljem pokoriše
i sve učaše da Duh Sveti od Oca ishodi, i da je jednosuštan i jednoprestolan Ocu i Sinu, i da se slavi i da mu se klanja.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Raja se sve više navikava na to da je niža, ropska klasa koja ima da se ulaguje i da se klanja da bi se umilila gospodaru.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Neka uđe! SOFIJA (povlači se i propušta Mila). II SPASOJE, MILE MILE (sa kožnom torbom pod pazuhom, klanja se i pruža pismo). SPASOJE (otvarajući pismo): Opet pismo. O, brate, šta su okupila ta pisma od jutros? (Čita potpis.
SPASOJE (predstavljajući ih): Gospodin Švarc, član upravnog odbora „Ilirije”, moja ćerka, moja sestra. ŠVARC (klanja se). VUKICA: Tatice, ako bi se mi nešto duže zadržale? SPASOJE: Ništa, ništa ja i inače imam posla!
(Švarcu, koji nestrpljivo čeka.) Dakle, tako, gospodine Švarc. ŠVARC: Hvala. Dozvolite! (Klanja se duboko damama i odlazi.) H SPASOJE, AGNIJA, VUKICA AGNIJA (isprativši pogledom Švarca): Otmen neki čovek!
Nevaljalstvo je sila, sila, gospodine, i to sila starija i jača i od samoga zakona. Ceo se svet danas klanja nevaljalstvu, samo Anta kobajagi... ANTA (brani se): Šta ja?
SOFIJA (odlazi). SPASOJE: Gospodo, opominjem vas, budite spremni na sve! XVII MARIĆ, PREĐAŠNjI MARIĆ (ulazi i klanja se. Niko ga ne otpozdravlja. Obraća se Spasoju): Ja sam došao po vašem naročitom pozivu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
(„Sluga sam, poglaviti gospodine, ja sam poljski plemić, od porodice Jaroslavskog”.) Gospodar Sofra klanja se, rukuje se, ali ne govori ništa, gleda na Čamču. Čamča će ga iz blata izvući.
Tu je već mnogo gospode. — Nobіlіs hungarus, — pretstavi ga šljahtec svima. Gospodar Sofra klanja se. Dočeka ga domaćin grof, pa Sofra čestita mu imendan, i to mađarski, samo je titulu naučio — domіne іllustrіssіme.
Brzo sednu na saonice, pa na bal. Kad uđu unutra, razgledaju da li ko na njih gleda, klanjaju se, klanja se i Šamika, i frajla Lujza, i gospođa Matilda, ali na licu im se vidi ironičan zasecaj.
na „šabraku”; jahač u belim „triko” čakširama, na glavi crvena zašpicena kapa sa praporcem, pa se delija svima klanja. Magarac triput rikne kao dobrodošlicu.
Tek što izusti, ali eto Čamče. — Nazdravlje ručak! Došao sam da vam se zahvalim što ste mi noćas čast dali. — Klanja se, rukuje se sa Polačekovima, pa i sa Kirićima. — Kako je ispao profit? — pita Krečar.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
zapušenih usta, dahćući, očekivao je da ga ponesu i trzao se s vremena na vreme, kao i ovi ovnovi koji su tu, pre klanja, ležali.
njegovi drugovi, morao da nauči da igra i igrao vrlo dobro, ona ga nikad nije odabrala i on je većinom morao da se klanja, uz umilne zvuke viola, kakvoj njenoj babi, koja ga je obožavala.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Bremenita žena ne sme da sluša kad krči marvinče prilikom klanja, jer će joj dete, kad poraste, hrkati kad spava. Veoma je rasprostranjeno verovanje da trudnica ne sme da vadi zube jer
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
teška glava otme i pođe k vodi, on je, ne budeći se, opet podiže natrag, pa se sve čini, da se on to lagano i ustrajno klanja nekom u potoku, (Proleće) ponekad se svede na narodsko poređenje, sa notom obaveznog preterivanja: - Druže, u onije'
Sremac, Stevan - PROZA
A polaženik se samo klanja i veli: da će on i ubuduće takav ostati i truditi se da još više opravda taj lep glas o sebi, i da još više dokaza o
Kostić, Laza - PESME
Svi su se slegli u grdnu rpu kô rajska živad čoveku prvu, sve se to klanja u živom vrvu carevu grbu. Il' one slike zlaćanih buba zar nisu carski grbovi bili?
” — Uvedoše Delilu. Gori plam; u goruku žrtvenog svetila glavarima se klanja delila, Samsonovih milina divni stan. Progovara gazanski kneže sam: „Razumele su, ćerko, vojvode da tebi noću krišom
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kmet natrča ispred džamije, i kad je vidio da dosta Turaka klanja u džamiji i pred džamijom moli se bogu, pomisli ako uteče u munaru da mu već Turci neće ništa moći učiniti, pa pobjegne
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VELIMIR (smešeći se treje čelo); Ja-ja! LjUBA: E, to se on tebi poklonio. STANIJA: Kakav je to poklon naero? Ko se klanja ramenima? VELIMIR (Ljubi): Je l’ poslao Milan novine? LjUBA: Nešto je doneo momak, da vidim je li to.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A BISTRICE, TRI BISTRICE Gluvo jutro - gluhi pevci. Ne čuju se zemljodelci. Tu ko nije - nigde nije. Klanja žara sa kapije. Gde je venčić, ranilice? A Bistrice, tri Bistrice. (Udomljujem pečal tihu davorijom u distihu.
Kroz pauk-vreme da li nazreh sliku, gde dva su bresta oba patrijarsi, gde Rudnik ljubi ruku Medvedniku, gde glog se klanja Čarapiću Vasi, a tako svetle močvar, čot i jelav kao da sija sa vatralja žerav?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pred kućom-logom, kamenog zida, Ježurka Ježić svoj šešir skida, klanja se, smeška, kavalir pravi, biranom frazom lisicu zdravi: „Dobar dan, lijo, vrlino čista, klanjam se tebi sa
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
od mesa klanog Isposnik glavu okreće kad vidi divljač kako visi između strmina on čeka miris lovorovog lista i ne klanja se ničem od krvi ni od vriska Čak i da se smanjim to je deo htenja ne preterujem nema u meni dosta dostojenja šteta za
o čija se ramena oslanja neki vide u njemu božansku ribu koja izlazi na suvo drugima se priviđa u Topoli gde se klanja očevom prahu on samo zna nezdrave snove o bludu koji ga na povratku snađu onda uzlet — staje pred Adama ovaj mu
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Tajko i majka sina žene; Od roda je od velika, Koljena je gospodskoga, Nikome se i ne javlja, No se rodu licem klanja, Rod mi njojzi odgovara: “Ne klanjaj se, sele, rodu, No zafali višnjem Bogu, Koji ti je ud’jelio Mlada rabra
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Što ne bi pošla na vrhunce, ko kraljevi i vođe? Silnija ste no jarko Sunce, nek vam se klanja ko prođe. Ta grlili smo gore od vas i nosili na oltare. Pa kad Isus ne spase nas, vaše će ruke stare.
Seti se, proboden bog umire u krvi. Seti se, kud moj narod sa pesmom povrvi, Tu se ne kleči, ne klanja i ne puzi No se sudi kralju i sluzi, na krvi, na krvi. Na Lovćen gorki da iznesemo presto, zasadimo ti vrte pune ruža?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
je onaj sa dva žiga na čelu, ispravljene glave, dostojanstveno i oholo, pun slave i ponosa, i kud god prođe sve se živo klanja i skida kape pred junakom svojih dana. Trče ulicama za njim i žene i deca i ludi da vide velikana narodnog.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Stariji ljudi i žene već kunjaju; neki se prućio po mekoj komišini, a neki, onako sedeći, klanja i metaniše... A mladeži se ne drema.
Vazda previjen, trlja ruke, obara oči, klanja se i klanja... razume se, ako je pred njim stariji, a ako je mlađi, — the, uostalom, to i nije bilo baš tako zanimljivo...
Vazda previjen, trlja ruke, obara oči, klanja se i klanja... razume se, ako je pred njim stariji, a ako je mlađi, — the, uostalom, to i nije bilo baš tako zanimljivo...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Živeo! Živeo! (Muzika svira jedan kraći marš.) JEVREM I IVKOVIĆ (za vreme muzike, svaki na svom prozoru, klanja se napolje. Spolja raznoliki i zbog muzike nerazumljivi uzvici.
Pandurović, Sima - PESME
u paradnom ruhu, Tamo gde belasa još Mlečna Putanja, Sleduje nečem, kao Hamlet duhu Svog oca, a svet zvezda joj se klanja. To su najlepši, najbolji, najdraži Časovi njene bludnje, ali kamo? Na večnu među istine i laži?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jednom kleknuo na prostiraču, sklopio ruke, pa stade da klanja, a sve uzdiše i nešto mrmoli. Svi pospali, a ja ga virim ispod bijelja. Skočih, legoh ga i pokrih, a on se ne probudi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Novac planine probija. — Para vrti gde burgija neće. — Gvozdena vrata zlatna ruka razbija. — Novcu se svugde klanja. — Zlatan ključić carev grad otvori. — Zlato ne zbori a čuda stvori. — Gde zlato gospoduje, razlog se ne čuje.
— Pa kakvo mi dobro vidiš? — Crn Alija, crn ti si mi, sinko? — Crna si me i rodila, majko! — Šta ti čini otac? — Klanja. — Šta ti čini mati? — Krsti se. — Šta činiš ti? — Ja stojim među njima, pa se kamenim.
(Zvono) 66 — Gora ovud, gora otud, među njima zmaj leži? (Češalj) 67 — Danju klanja, noću broji zvezde? (Đeram) 68 — Dva se brata pobiše, trećega život rodiše?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
15. Gurava kobila sve polje pobila. 16. Guravo prase sve polje opase. 17. Danju klanja, a noću zvijezde broji. 18. Dva lokvanja oko panja. 19. Dva svijetle, četiri steru, a jedan misli da legne. 20.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dijete u... opanke kiselilo, prstom nabadalo, a zubma okruživalo... gospodi pomiluj, amin!“ Ponovo zače da klanja i da se krsti. Usred te graje dopade Čimavica, blijed kao krpa, a kose mu se nakostriješile.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zaštitnice dobra! Ljubavnik se tebi klanja, A ti ga blagosiljaš Sanjiva, umorna Od milovanja... Noći! Ne toni skoro u morske struje; Ja ljubim Pod tvojim okriljem
Do groba mračna, A tajna preko ništavoga praha. Našto ta mudrost Božjeg Proviđenja, Crv kome se klanja! Našto me vara sa prizrakom umlja? Našto mi oči Kad večno tonem u tami neznanja! M.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Očekivao sam: neće li početi da klanja? (Možda je potajno Turčin?) Ali ne: u bijeloj spavaćici do pola gnjata, s bosim nogama u papučama (začudo tanki
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda ga upita oni čovjek: — A da što ti radi otac? — Klanja. — A majka? — Krsti se. — A ti? — Ja valaj ništa drugo nego prekrstim ruke, pa se mrznem od čuda gledajući ih što
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Primi molitvu njegovu. On lije suze na tvom grobu i pobožno se klanja svetoj uspomeni tvojoj, koja će u njemu večno živeti.
Primi molitvu njegovu. On lije suze na tvom grobu i pobožno se klanja svetoj uspomeni tvojoj, koja će u njemu večno živeti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Četiri mlada čoveka, u belim tunikama sa kukuljicama, nose kip svetoga Roka sa crvenim plaštom; kip se na svakom koraku klanja, kao da otpozdravlja.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Naredite, gospodine Pero! PERA: Razumem, gospođo ministarka. (Klanja se izlazeći.) Pera pisar iz administrativnog odeljenja!...
ANKA (izlazi napolje i propušta Čedu). XII ČEDA, ŽIVKA ČEDA (ulazi vrlo ozbiljno, klanja se još s vrata): Imam li čast sa gospođom ministarkom? ŽIVKA (prezirući ga i ne okrećući glavu): Da. Izvolite sesti!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Odredili mu neko selo kraj grada i dali zemlje. Pomogli i da se nešto kuće podigne. U selu džamija, hodža, drži se vera, klanja se.
Slika prve zobnice, početak prokletstva. Visan sebar, krakat i plećat, sa dugom srebrnom kosom niz leđa, klanja se još strašljivo nasmejanu Muratu, držeći u ruci punu torbu kosovskoga ječma šestoredna za njegova hata, a drugom
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Haj, od dola kao i ozgora Sve se klanja — ne kakome zveru — Sve se klanja čistom karakteru. — To je ono od čeg’ podlost zebe, Što prožimlje dvore i kolebe,
— Haj, od dola kao i ozgora Sve se klanja — ne kakome zveru — Sve se klanja čistom karakteru. — To je ono od čeg’ podlost zebe, Što prožimlje dvore i kolebe, Pa se kupi, zbira i sazdava Kao
Otvaraju s’ rake što drugove dele, Njine dične kosti združiti se žele. Potomstvo se željam’ pokojnika klanja, Združuje im kosti pod svodom štovanja.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Uj! MITAR: Bogme, ujela je mloge, uješće i tebe. Ajdete, deco, da ne pređe i na vas ova boleština. JOVAN (klanja se Femi): Božur, madam. FEMA: Adies, Žan. (Vasiliju.) Samo francuz sun mamzel. MITAR: Nemaj brige...
Miljković, Branko - PESME
Još mi smrt u ušima zuji Noć s ove strane meseca često ogrezne u nepotrebne istine i oduševljena klanja. O, ispod kože mlaz krvi moje čezne noć s one strane meseca, noć višanja. Al sva su zatvorena vrata.
Krakov, Stanislav - KRILA
To je mali Grk sa velikim očima od užasa. Gleda u vrhove bajoneta, i kao da čita u njima strašne priče klanja. Iz drugih kuća vode nove zarobljenike. Drhte preplašeni. Jedan plače i grli kolena. Iz srušene kuće izvlače zatrpane.
— Pa da šta ćemo. Zar ne vidiš čiču kako se promenio? A kroz oči Duškove kao da prolaze sluđene slike juriša i klanja. U jaruzi gaze sada močvar, i voda klokoće pod nogama, Zvizne i ovde pokoji zalutali kuršum. Primiču se sve bliže.
Ranjeni ađutant misli o jurišu. Da li je to baš pravi juriš bio? Nije video neprijatelja, ni klanja. Seća se samo tame, nekih crnih senki kraj sebe, onih bodljika na žici, ali se seća još i onih mnogih u r a!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
O, deco, pa i vas molim! (Klanja se pred Turcima skoro do zemlje.) ’Vako vas molim, kô što priliči Ponosnoj deci vere jedine, Pomoz’te danas mojoj
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ovome se klanja, na onog gledi, A s ovim se ljubi, s onim besedi, Danju-noću po špaciri kuda ne hodi, Kompanije svakojake k sebi dovodi,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Leonardo se klanja.) Je l’ dobar glas?... Šta nosiš? Reci! Žalost me neće ožalostiti, A radošću me ne mo’š ubiti; Manj da ovako
Brat krvnik!... Sloboda ime!... Narod prevara!... A vera, zakon oltara nema!... Ili je ono gde podlost klanja S metanijama laži pritvorne Prizivajući ime Hristovo, Da grešnog srca podle namere Imenom božjim sramno prikrije?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ma vidićemo. Iz crkve mahom idu u školu. Deca ukočila se kao okamenjena; niko ni da okom trene. Učitelj se klanja i uzmiče na sve strane da u tijesnu kome od gospode ne smeta. Presvijetli gospodin sjede za učiteljev sto.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Topovske čeljusti strašne na more zijaju grozno, Tu pravoverni klanja u jutro i veče pozno. On hvalu Proroku šalje za srećan svršetak dana, I ređa, sklopivši oči, stihove iz Korana A s
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U predvorju patrijaršije čeka nas sa jednim jeromonahom celokupna, plavo uniformisana posluga, klanja nam se duboko, i prati nas, sa rukama skrštenim na grudima, u dugoj povorci, uz glavne stepenice.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Drugovi muškarčići — škola je bila meštovita — pretstavljali su kako se Koda klanja, trepće očima, „mrda nosom”. Devojčica je volela svoju braću, nosala ih, pevala im da zaspe, zabavljala ih kad su
Gledam je, krsti se, po ruski, pod bradom, brzo, brzo bar dvadeset puta; šeta po crkvi kao po ulici, pali sveće, klanja se, i opet udari, krsti se, bar dvadeset puta...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
isturio mu se siti trbuh kao u porodilje, diglo glavu uvis osvrćući se levo i desno u očekivanju da mu svet skida kapu i klanja mu se.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Muzika zasvira jedno kolo. Među naše umešali se Englezi i Engleskinje. — S’іl vouѕ plaіt? — klanja se Živadin pred Hili. Dragiša uhvati drugu ruku Engleskinje. — Drž’ desno! — dobacuje Toplica.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zdrav mi budi, i zdravicu popij, vino popij, a na čast ti pehar!“ Skoči Miloš na noge lagane, pak se klanja do zemljice crne: „Vala tebe, slavni knez-Lazara!
oca donela, punu rujna natočila vina, pa je nosi svojemu đeveru, ljubi njega u skut i u ruku, i pred njim se do zemljice klanja: „Na čast tebi, moj mili đevere! Na čast tebi i čaša i vino, pokloni mi konja i sokola“.
“ serdžada — ćilim na kome se bosih nogu sedi i klanja za vreme molitve sehir — radoznalost sehir činiti — radoznalo razgledati Sibinj — grad, u južnom kraju Erdelja (u