Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Glas joj zvoni kao zvono, a oči svetle kao večernjača na nebu. Mi potrčasmo njoj pod ikonu i svi klekosmo, a Đokica klekao pred majku, okrenuo se licem njoj, krsti se i, siroče, čita naglas onu polovinu Očenaša što je već bio naučio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Smrt će nastupiti, uskoro. Mogu otići. Čemu da to gledaju? Spasa nema. Pavle je i nehotice bio klekao i podigao njušku životinje, sa koje je curila neka sluz, zelena.
Kad je Isakovič kraj njega klekao, noge se u samrtnika zatresoše, još nekoliko puta, zgrčeni prsti zariše u travu. Zatim se sve smirilo.
Bio je ustao, i, kad ga Voroncov ščepa za rame, prišao je bliže i klekao na jedno koleno. Bio je, međutim, tako zbunjen, da reče, kad mu ona pruži ruku na poljubac, tiho, sav preneražen, prema
A zatim se, tresući se od smeha, udalji, sa Voroncovim, koji ju je pod ruku vodio. Isakovič je, pri njenom odlasku, bio klekao. Hladan znoj ga je bio probio. Brisao je, kao van sebe, čelo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Drugi klekao, pa priteže opanak, ni brige ga što ga sa svijeh strana guraju. Treći drži u desnoj ruci razjapljenu ćesicu, a iz lijeve
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
se učini kao da spava, ali ga vra probudi i zapitkuje za ovo za ono što je bilo preko dana, pa bi ga grdio, pa bi klekao i počeo se moliti bogu, te i njega nagonio da to čini.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Poslušaj nas, Ivane Vojinoviću, velikoga ti imena božjega!... — potresno zavapio knez i klekao pokraj njega. — Ti ćeš se tobože poturčiti — prihvatio je na ovo prota — a nas dvojica dajemo ti jemce Gospoda Boga i
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zavrnuo je mantiju i klekao. Da bi pokazao kako pod kolenima nema nikakav podmetač koji bi ga štitio od kamena, zadenuo je krajeve mantije za
Pipac je doveo jarca, oborio ga između Lauša i Janje, klekao mu na grudi, izvadio iz čizme dugi nož i preklao mu grlo jednim potezom.
Onda je naišao Dorotej. Bože, kako je bio lep. Uspravan i visok kao bor. Koračao je dostojanstveno. Klekao je kraj jednog ranjenika što je celi dan umirao na vrelini ljutoga kamena, uzalud dozivajući nekog ko bi mu pomogao da
Sve sam video kao na dlanu. Klekao je kraj toga nesrećnika iskidanog groznicom, položio mu glavu na svoje koleno i obrisao mu dlanom čelo.
Naprotiv. Prvi bih klekao pred njim, poljubio bih mu stopala kojima hodi po zemlji, i nazvao bih ga najvećim čovekom jer je zarad svoje crkve i