Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Zna li Radisav na koji će kraj ? — Ne zna za celo, ali misli da će na Bukulju i Klenovik. — Dobro. Čim svane, nađi se sa Radisavom; a ja ću zorom doći u varoš.
— A, Miša! — poznade ga Đurica, pa mu priđe. — Šta je, ko te šalje ? — Jovo me poslao. Čuo je da ćeš noćas ovamo u Klenovik, pa ti kazao da nipošto ne svraćaš k Matu. — Zašto ?
Radi se o tvojoj glavi. Mato će da te ubije, to je izvesno. — Znam, čuo sam to. Kaži Vuju da ja odoh u Klenovik, da se naplatim s Matom. Ako on misli da ne treba to da činim, neka pošlje odmah za mnom.
Ti bi trebalo da se ljutiš, ali odsad ćemo drukčije... Samo da prođe ova dugačka zima!... — U naš Klenovik, je li?... da se nagledam onih zelenih livada, da se naslušam, makar iz zaklona, onih naših pesama, da se napijem
Tu u jednoj dolji, pored puta koji vodi u Klenovik, okupio se veliki broj seljana, čitav sabor... Najviše ih je iz klenovičke opštine.