Radičević, Branko - PESME
Mesto one ponosite zgrade Biće samo dva-tri praška laka, Da se plaše od vetrića svaka. Doba kleto, Bog nam te ne dao, Oj Srbine, kud si zabasao?
nam Srpčića starina, Čast gospodska pod nebom milina: Već dan jedan — već i drugi eto — Pate janjci, pati vince kleto — Već i treći — amo, pobre mio, No već si se, brate, zadocnio.
No Stojan danas veseo je zdravo, Al' okle ovo, ja ne znadem pravo; Ma može biti da se sve obrnu, I stenje kleto sa puta mu zgrnu; Al' može biti da se samo smeši, Da srce jadno malčice uteši, Il' valjda je jošte štogod drugo, Ma
Kô van sebe on bijaše, Kô san mu se sve činjaše: Živ on svoje dat oruže! Te pogleda kleto uže, Ruke njemu što nemilo Naopako uzaptilo, Pa od gnjeva i od srama Mače silnim mišicama: Pucaju mu bele ruke,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Slavna pomrčino, u tebi se manje i crveni, al' za to, kako kleto srce kuca!.... Dršće ruka, pa grčevito steže suv, neokomišan koren, cepka suve šašljike, pa u tom zanosu baca ga na
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kol’ko Marko težio na pravdu, tj. koliko je hteo da postupi po pravdi. Ne bila ti moja rama kleta, tj. ne bilo ti kleto mleko kojim sam te dojila. Đetetu je od koljena carstvo, tj. dete nasleđuje carstvo po rođenju.