Ilić, Vojislav J. - PESME
„Tamo nekoga ima!“ jauknu sa pritvornom stravom, „No nije nikako klisar, al tu je klisarka glavom.“ I kmet je, najposle, čovek; pa tako i samog njega Ljubopitljivost strašna ovaj put obuzme svega, Nadviri u okno
Štujući odaje tuđe, Kmet se ne reši odmah da u dom klisarev uđe. Ali, zbunjena zdravo, i klanjajuć mu se nice, Klisarka navali s molbom, gradeći ljubazno lice, Da i kmet propusti, najzad.
Očaran, bez jednog glasa, On čisto gutaše okom obline njenoga stasa. Klisarka upazi ovo, jer na to ne beše slepa, Pa ni pet ni devet, lepo, no kmeta nenadno ščepa I zagrli ga silno.
I ceo događaj ovaj svrši se, najposle, time: Klisarka sastanak poljski zakaza doveče s njime. Čim Amor u selo stiže, nasmejan i dobre volje, Istera svinju i prasce i pođe na