Bojić, Milutin - PESME
O, misliš li, možda, postoji Lepota Daleka i čudna, nepojamna nikom? Bludeći je tražiš stazama života, Očajno je kličeš svojom grubom vikom, A vreteno svoje Parka kad razmota, Smućen ćeš čeznuti za slućenom slikom Neznane Lepote.
Ti ne razumeš reč ni pogled sani. Čedna i hladna reč Večitog pratiš: Ni s kim da kličeš i ni s kim da patiš. XVIII Noćas smo čuli Pana kako rida, Dršće u svome jadnome odelu, Litiju leta isprativši