Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čagalj, Šunda, Kljako, Rdalo, Rkalina, Rora i svi ostali izdanci svetoga korijena ne zaviđahu Kušmelju toliko ni jedeno jelo, ni putovani
Bakonja odmahnu glavom. Domalo otvoriše se vrata i uđe gomila Jerkovića. Prvi uđoše Čagljina i Šunda. Za njima Kljako i Rdalo sa dvojicom svojih momaka. Pa onda pet Krkotića: Rkalina i Rora sa svoja tri sina.
A da šta lajemo kad nas oni ne čuju? — dodade Kljako. Hoćahu odista Rdalo, Rora i Čagljina svaki po nješto još reći, da se fratar ne bijaše zagovorio sa sejizom, te ih ne
Osinjača je nješto šaptala s mužem, pak napuni drugi bardak, kojijem se obrediše Rdalo, Kljako i Rora. Pa onda treći, kojim završiše momčad Krkote i Zubaci. Stipan pripali cigaretu fratru pa se poizmače.
— veli Čagljina. — Taa-ko!... — A tvoje će se isto brojati, kâ uvik, dujo, ali je dobro da nas čuješ! — veli Kljako. — Taa-ko!... — A njemu, šta će biti od riči? Zašto se jidi, ako mu je duša mirna? — veli Rdalo. — Taa-ko!...
— Taa-ko? Vi nećete?! A ko meni zapovida? Kljako oturi Šundu i stane na njegovo mjesto: — Mi ti ne zapovidamo, niti možemo, ali krvi mi Isusove (a ona je priskupa!
— Ja nisam znâ to! — Jesi, jesi! Jesenas smo ti kazali sve potanko. Kazâ ti je i Čagalj, i Šunda, i Kljako, i Rora, i ja, a kašće ti i sve selo, jer je sve selo na čudu e njim!
Ajme! ajme! u-ju! jo!... Stipane, Stipane, nemoj dite!... — Ne bojte se, vratre, ništa bit neće — reče Kljako propirujući glavnju. — Nen bonjimo sen min ti’ prinkovođana, tin onružani denlija! — veli Šunda.
Rdalo se zavadija sa vra-Zakarijom, zbog Ane... Kljako je bija u pržunu dva miseca, zbog jednog bravčeta. Sad najviše privaća Žmirko Rorin, Kenjo je otišâ nigdi u svit; kažu
— Ive moj! — viknu Krivica, odjevena kao nevjesta. — Valjen Isus, dijače! — nazivaju Čagljina, Rdalo, Rora, Kljako, Controna, Žlandra... — Jevo puno naši!
Treću najezdu sačinjavahu: Galica, muž joj, Rora, Kljako i Controna. Ti dođoše ispred Božića. Bakonja se veoma bojao da Kljako i Rora nijesu došli da razgledaju zemljište, kako
Treću najezdu sačinjavahu: Galica, muž joj, Rora, Kljako i Controna. Ti dođoše ispred Božića. Bakonja se veoma bojao da Kljako i Rora nijesu došli da razgledaju zemljište, kako bi im poslije lakše bilo „privaćati“, te su kuvar i Krkota imali