Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Njegove taljige i mršavo, mrko kljuse, svi su dizali na podsmeh — iako su to bila jedina kola u kojima se vožahu putnici iz Meonice i iz nekoliko još sela,
Simica je bio veoma naivan, ali je ipak uviđao šta vredi njegovo kljuse i taljige u njegovoj okolini, pa nije ni mario što mu se podsmevaju, nego je sasvim ponosito govorio o svojim taljigama i
« Kljuse se malo zakasa, a njegove kočije a na jednu a na drugu stranu, a s obe strane puta zija dosta podubljih opasnosti, pa još
— Pa sto mu mrkova — reče učitelj pokazav rukom kljuse upregnuto u taljige, pred samim nosom kapetanovim. Kapetan se tek samo uzbezeknu.
Milićević, Vuk - Bespuće
sa izlinjalom kamilavkom na glavi, na osamarenom konjčetu sa podsavijenim nogama koje mlatarahu podbadajući lijeno kljuse, i gotovo dodirivahu zemlju.
Radičević, Branko - PESME
— I tako ti posred jada svoga Konjica se setim nekakvoga: Ime Pegaz, a kljusina jaka, Na rameni do dva krila laka, Kljuse, brate, naočito, krasno, I štaviše, dobaviti lasno: Samo valja pozvat Apolona Il' deklicu kakvu s Elikona, Samo
(1847, mart) NATPISI I Al' se .. ša tuđa leba sladi, I prija mu — da kljuseta tovna! Ali kljuse oće i da radi, Radi, stenje, a sve lete .....!
VI Ode konjic kao strela, Ode pusti niz poljanu, Gle ga veće sprama dela, Gle i njega veće manu, Tilo kljuse i pretilo, A gospar mu pušta vonju, Kâ i njemu da je milo, Kâ da otim kroti bolju, Bolju tešku srca svoga — Dela,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zbogom, dragi moj. Možda je nekom smiješna moja starinska odora, pradjedovsko koplje i ubogo kljuse, koje ne obećava bogzna kakvu trku. Jah, šta ćeš ...
— Nas dva odosmo, a ti čuvaj kazan, staro mlinarsko kljuse. Djed je toliko zabezeknut da već ne umije ni da se pokrene ni da štogod upita.
na Đurđeva bijelca, ali besplatnom modelu nije red u zube gledati — mrmljao je on, kritički mjereći dobrodušno grmečko kljuse.
Skrpio je neka erava kolica koja su u vožnji uvijek zanosila udesno, ali je zato imao kljuse koje je vuklo ulijevo, i tako je, jedno s drugim, opet sve išlo kako treba.
Nema šta, nepoznati kum imao je mašte. Krenuo, tako, Mulić s Uraganom kroz naša sela, u otkup. Jezdi kljuse, sve se od puste sile zavaljuje, a gazda se natuštio, valjda se uz put sjeća zlatnih bakarnih vremena.
Delija je bio tako natovaren kako samo može biti bezdušno opterećeno neko partizansko kuvarsko kljuse: na leđima golem ranac, povrh njega upopriječen mitraljez „šarac“, umotan u redenike, a s desne strane krvnički nabijen
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće. Mršavo maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi — I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Stoke malo i imaju, ali, tek, tu je poneka kravica, poneko mršavo, čupavo kljuse s velikom glavom i debelim nogama, na koga su natovarili vazda nekih ponjava, torba, ili po dve vreće preko samara, pa
Rakić, Milan - PESME
Stara gruba sprava davno mi je znana. Jedan mali vranac okreće ga tromo, Malaksao davno od teškoga truda. Vuče bedno kljuse sipljivo i romo, Bič ga bije, ular steže, žulji ruda. Vranče, ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Druzi me čuju, a ja se znam. — Više vide oči nego oko. — Uzdaj se u se i u svoje kljuse. — Ko nije za se, nije ni za drugoga. — Teško meni bez mene.
(Zmija) 158 — Prede, a ništa ne naprede? (Mačka; — mačak) 159 — Roge vije, koza nije, Samar nosi, kljuse nije, Travu pase, ovca nije? (Puž) 160 — Sam lončić u polju vri? (Mravinjak) 161 — Sve izvezeno, rukom nedo'vatano?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
i cv'jeta, I kad mrtvi danak teška magla pokri: Sprovod jedan stiže, hrpa mračnih lica, I u pusto groblje utjeraše kljuse... Tad djevojče neko, izmeđ' crnih štica, Donesoše ljudi.
A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće. Mršavo maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi... I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. V.
Jedan mali vranac okreće ga tromo, Malaksao davno od teškoga truda; Vuče bedno kljuse sipljivo i hromo, Bič ga bije, ular steže, žulji ruda. Vranče!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— A po vodi ne mogu nas pešice. — Da i mi, ljudi, da'nemo jedanput. Major mamuza, mamuza i s mukom goni umorno kljuse da pokasa, pa stiže divizijara i prinosi ruku do štitića kicoški nakrivljene šapke. — Molim...
Ajde, reko', jednom da se da'ne dušom i da se ispavamo kao ljudi. Tako sjašem ja, povedem umorno kljuse, pa pođem lagano kroz selo da izberem zgodnu kućicu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica skoči i pomoli se iz zaklona do polovine. Obrnuvši glavu uz put ugleda na drugoj zavojici crno kljuse i na njemu onaj sigavi, dobro poznati mu kaput Milutina mehandžije, koji se povio na kljusetu, pa trucka i odskače od
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
projezdio kroz nuriju na sedlu, svi arnautski prvaci i spahije su mu poručile da sedlo ostavi u popadijinu vajatu a na kljuse metne samar, kao što i priliči vlaškom popu... Trpeo je donekle, pa se posle i sam pomamio.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Doroteja sam zatekao na kupanju. Najpre sam ugledao njegovo mršavo kljuse kako kunja privezano za jovu. Kraj kljuseta, na tri-četiri koraka dalje, ležao je samar preko koga je bila prebačena
i crvenkastoj peni ne zabrinjava ovog grbavog đavoljeg brabonjka, iako će ga prva njezina bistra kap pretvoriti u sipljivo kljuse, i ja sad tačno ne mogu da se opredelim da li mi je milije što ću uskoro kroz gušu propustiti tu divotnu vatricu ili
Zar baš na svoj dan, naš dan? Video si svoga grbavog brata kako brekće kao poslednje kljuse pod onom dvojicom neznabožaca.
Trebalo je da gledam u zube, da pipam hrbat i prepone, da zagledam u kopita, da procenjujem i ocenjujem može li kljuse izdržati put, hoće li doneti tovar do Kule ili će crći uz put od iscrpljenosti. Bez reči sam poslušao.
šibljačile uvis tanke mladice leske i klena i spazim kako se s mukom kroz njih probija neki čovek vodeći sitno, mršavo kljuse. Izašli su na čistinu. Mlad čovek. Dvadeset i neku godinu. Na kljusetu žena i dete umotani u težinovu ponjavu.
Čovek jednom rukom uhvati za oglav, a drugom za samar i pokuša da dogura kljuse do vode. Ono se preplašeno trzalo i bacakalo, rzalo i tupkalo suvim nogama o ljigave oblutke.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće. Mršavo, maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi I kipta dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. 1886.
Šumi, O šumi more! U dubinama tvojim Ja duh ogledam svoj. 1889. ARNAUTKA Sa surih kamenih brda, goneći čupavo kljuse, S naramkom trnja i s puškom, ljubavi vična i boju, Ti slaziš, Adile draga.
Kô golub, leteći tamo, On se prevrte triput i glasno zasmeja samo, Te pandur zadrža kljuse. On k nebu podiže glavu, No tada ugleda samo beskrajnu pučinu plavu. 5.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naljutih se na samoga sebe što tuđu brigu vodim, kad ni meni nije lako. Ali ipak, ja sam vukao sobom jedno komordžijsko kljuse. Pa zašto ne bih popeo onoga vojnika na njega. Zastadoh. — Druže, može li se?