Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Zato meni ono na klobuku!“ On je imao običaj da noću veša, o prozor, sve što skine: mundir, gaće, klobuk – da se vetri. Njegova žena, na to, iziđe iz vode, a njen muž poče, u istoj vodi, da čuči i da pere noge.
“ Ana se prepade i pokri lice rukama. Petar je, međutim, mirno, metnuo svoj klobuk na glavu, ustao i pošao sa čardaka, dovikujući bratu: „Vidi prvo i pitaj Pavla. Ček! Ček!
Bio je negde izgubio klobuk, pa mu je kosa, riđa, rasula se, na čelo, a kika savila o vratu. Za njim je gacalo, ritmično, urličući, trista vojnika,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Skinuvši klobuk, dade ga slugama i pojaha pred njima, tresući se opet kao bure. Sve je bio svršio. Čim je uzjahao, vrativši svoju
trbuh svoga muža, njegova usta i oči i nos, ceo njegov lik na belom čaršavu, krvav, sa preklanim grkljanom, i crni klobuk, što je lebdeo nad tom glavom.
Zatim odbacivši i klobuk, pujdajući svoje pse, ispade na sredinu ulice, sa golom sabljom u ruci, trčeći od vojnika do vojnika, koji pođoše, čim
Začas, nasred reke što je proticala pod balvanima, tako blizu, oseti svoju žalosnu samoću i zasukavši brke, zaturivši klobuk, potera konja i pokuša da se ne trese kao bure.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
se da je oficir neki pri komandiranju vojske, opazivši iznenada svoga bivšeg učitelja, koji je strogo s njime postupao, klobuk s glave pred njim skino. Ovo neka se i sa mnom zbude!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Divovski klobuk pečurka širi, ispod nje mala kućica viri, u njojzi život veselo vri, stanuju tamo patuljka tri, patuljak Rudar,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Za klobuk dobije zamašnu perjanicu pietlova perja. Kuhačice objese mu o vrat na kanapu probušen suh sir i niz (grovaču) ošapa (ka
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
omalen, suh, čitajući pismo, zakopčavaše i otkopčavaše jedno puce na kaputu, pa odmah potraži svežan, hartija, uze klobuk i otide s njima dvojicom u sudnicu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Isto tako i krava, pa se trže od grešne pomisli i brzo zakorači u jabučar; u očima mu krvav klobuk, a granje ga udara po licu. Oseća sebe pred Bogom, strašnim noćas, nešto se događa, a on ne zna šta će se dogoditi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
VRBU 289 KALUĐER I ERA 290 GLADNE SE GODINE NE NAPLAĆUJU DUGOVI 292 LjUDI DIJELE ŽENE 293 ZAŠTO LATINSKI POPOVI NOSE KLOBUK NA TRI ĆOŠE 295 KREĆI, OČE IGUMANE!
ZAŠTO LATINSKI POPOVI NOSE KLOBUK NA TRI ĆOŠE Pitao jedan seljak u Dalmaciji svoga popa: — Dum Ivane, ma kaži mi, mise ti, zašto vi naši popovi nosite
uvativši se rukom za ćošu od klobuka: — Evo ova, zato što mi znamo svačije grehote, a niko naše; ova druga (okrene klobuk oko glave): jedem svačiji kruh, a niko moj; a ova treća: ljubim svačije žene, a niko moje.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
No, on brzo zbaci derviški klobuk s glave, zapovedi družini da voljno sedne, pa se okrenu ponovo zbunjenom Spasi: — Toj potur se napravi božem derviš: ja
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
momče, koje je kod sveštenika služilo, da mu u svemu opstojatelnije izvestije, načini mu sablju od drveta, spravi mu klobuk od šarene artije, nauči ga halbrehts-halblinks, koje je sam u soldačiji primio, jednim slovom, o svemu što je vojniku
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Susrete i Kosovka devojka. U ruku joj dva kondira zlatna, oba zlatna, al' obadva prazna; pod pazuom klobuk svile bele; za klobukom bela kita perja: u dnu perje srebrom zaliveno, a po sredi zlatom prepleteno, i po vr'u biserom
Al' besedi Musiću Stevane: „Božja pomoć, moja seko draga! Gdi si, dušo, na ograšju bila? Otkuda ti klobuk svile bele? Daj mi, seko, klobuk svile bele, da ga poznam koga je vojvode; a tako mi sretna puta moga, nevere ti
Gdi si, dušo, na ograšju bila? Otkuda ti klobuk svile bele? Daj mi, seko, klobuk svile bele, da ga poznam koga je vojvode; a tako mi sretna puta moga, nevere ti učiniti neću!
Sitnica mutna i povodna, nosi, brate, konje i junake, turske kale i bijele čalme, krasne srpske bijele klobuke; ovaj klobuk blizu kraja beše, ja zagazi u vodu Sitnicu i uvati klobuk svile bele: brata imam od mene mlađega, nosim klobuk bratu
kale i bijele čalme, krasne srpske bijele klobuke; ovaj klobuk blizu kraja beše, ja zagazi u vodu Sitnicu i uvati klobuk svile bele: brata imam od mene mlađega, nosim klobuk bratu rođenome, — ja sam mlada, milo mi je perje“.
klobuk blizu kraja beše, ja zagazi u vodu Sitnicu i uvati klobuk svile bele: brata imam od mene mlađega, nosim klobuk bratu rođenome, — ja sam mlada, milo mi je perje“. Klobuk dade kneževoj vojvodi.
uvati klobuk svile bele: brata imam od mene mlađega, nosim klobuk bratu rođenome, — ja sam mlada, milo mi je perje“. Klobuk dade kneževoj vojvodi.
Na meni je ostanula kletva od mojega čestitoga kneza!“ Klobuk dade Kosovski devojki, pa se maši u džepove rukom, te joj dade tri dukata žuta: „Naj ti, seko, Kosovka devojko, a ja
te pozdravljam Milošu Dragiloviću, moja vjerenice; poslah ti napokonje pozdrave i rogatiju (i još mi joj ponesi moj pus̓ klobuk kamilovi, koji je mlada djevojka svojom rukom nakitila), i još tebe ja molim kako dragu vjerenicu: ti mi imaš u dvoru
Paskoja i Nikolu i — između ostalih — ove pučke stihove: Naš gospodin poljem jizdi, jizda da mu je; na glavi mu svilen klobuk, sinca da mu je; u ruci mu zlatne knjige, družba da mu je; prid njim sluga pisan poje; na čast da mu je.
— (stariji oblik mesto) kamen (sa dativom znači jaoh: kami majci — jaoh majci) kamilavka — kaluđerska kapa kamilovi (klobuk) — od kamilje dlake kamdžija — bič kano — kao kanov — crkveni zakon kandžija — v.
izvezeni darovi od platna ili svile kićeni svatovi — okićeni, nakićeni svatovi Kladuša — mesto u Bosni (u Krajini) klobuk bele svile — kapa od bele svile kmet — (u Srbiji) znatniji seljak (koji upravlja seoskim poslovima); (u Crnoj Gori)