Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bos, na hladnoj, vlažnoj zemlji, zaogrnut, onako kako se digao sa postelje, sa velikim, crnim klobukom srebrnih šara i kićanki, što ga beše turio na glavu pri prvom skoku iz sna, on je prenerazio sluge.
Lice mu je bilo tamno i sivo kao pepeo. Nakinđuren, sav u plavim, svilenim trakama i ešarpama, i on pod klobukom, zakićenim belim perom i srebrnim kićankama, činjaše se kao da je slamom ispunjena nakaza.
Na putu, on bi ga se setio kao nekog neočekivanog dužnika, čudnog, pod vojničkim klobukom, među onim svetom odevenim u anterije, sa fesom i brojanicama, sa kojima se Aranđel Isakovič mlatio, po Vlaškoj i
Jahao je pred pukom sa oficirima, dimeći iz lule, da se iznenada baci u kola što su se truckala za pukom. Nakrivljenim klobukom mrdao je veselo uz pesmu, da, posle, opet odjaše i ućuti, udarivši konja čizmom pod sapi.
zadržavao kola i polegivao kraj puta, među stare panjeve, sunčajući svoj oboleo trbuh, posmatrajući satima, sa klobukom nabijenim na oči, mrave što su kraj njegove glave vrveli.
Pod svojim namazanim kosama, povezana vrata, širokih, novih kaiševa od zlatnog pletiva na ramenima i čvrsto stegnutim klobukom, na srcu. Za trenutak beše izgubio svest, i nije znao gde je.
Isakovič je bio u novom novcatom odelu, od crvene čohe, sav podnaduo pod nataknutim klobukom i strahovito izbrijan. Njegov Arkadije brijao ga je, to jutro, opako.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Za vreme najsvečanijeg trenutka službe, pri iznošenju plaštanice, u crkvu bi upadao narednik, sa dva vojnika, pod klobukom, u cokulama, da smeni stražu. Udarili bi o patos đonovima.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Jato pitomih golubova prhnu iza zidova uvis, prošara nebo rasečeno krstom i ulubljeno olovnim klobukom kubeta, pa koso opet pade iza zida.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Lepo j’ gledat’ stare jednomišljenike, Ma dvojicu samo, lek je željam’ žednim, A kamo li više pod klobukom jednim. „Naše misli, vele, duga prošlost spaja, Večite su veze našeg zagrljaja, Prijateljstvo j’ naše na temelju
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U ruku joj dva kondira zlatna, oba zlatna, al' obadva prazna; pod pazuom klobuk svile bele; za klobukom bela kita perja: u dnu perje srebrom zaliveno, a po sredi zlatom prepleteno, i po vr'u biserom kićeno.